Hvala.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

U pravu je kolega Sreto Perić kada je govori o skrivenim namerama. Formalno mi ćemo dobiti novi naziv i policajci će biti milicioneri, moraće se raditi nova sistematizacija i onda će biti ono, ako se sećate, kada je Zoran Đinđić pročišćavao i dovodio svoje ljude u službe bezbednosti, pa je onda Državnu bezbednost formalno preimenovao u BIA, i to je bio osnov da uradi to što je uradio tada u službama bezbednosti.

Mi smo ceo dan, evo dva dana, govorili o Predlogu ovog zakona i interesantno je da od poslanika koji podržavaju, ne svih, nego ponekih, da stalno provejava da oni daju stručne stavove, iznose stručna mišljenja, a mi smo valjda nestručni. Ne, nismo. Vrlo stručno smo obrazložili svaki amandman koji smo podneli. Vrlo argumentovano, takođe.

Mi srpski radikali zalažemo se za uvođenje reda u komunalnoj oblasti, zalažemo se za uvođenje reda u celoj Srbiji, zalažemo se za smanjenje maksimalno korupcije, zalažemo se za politiku koja je u interesu svih građana Srbije, svakoga ko u Srbiji živi. Dakle, nemojte nama da govorite da se samo vi, zato što ste vi u prilici da predložite zakon, zalažete za nešto, a mi kažemo nije vam dobar predlog zakona, pa se mi zalažemo za nešto što nije dobro za narod. To jednostavno nije tačno. Koncepti nam se ne slažu i zato ste vi vlast, mi opozicija, ali ne možete… Možete da kažete da je vama neprihvatljivo ovo što mi kažemo, kao što je nama neprihvatljivo to što vi predlažete, ali ne možete reći da ste vi stručni, a da mi nismo.

Uglavnom, građani Srbije treba da znaju da će ovim zakonom dobiti komunalne milicionere, da će to biti čike koje će im dolaziti na vrata često i bez uniformi, tako piše u zakonu, pa sad ko je lud neka im otvori vrata. Oni će im dolaziti kada ih komšije prijave da im plače dete, da im laje kuče, da hrane kuče u parku, a samo da znaju ljudi šta ih čeka. Kažu stručnjaci: 10 decibela je šapat, 20 decibela je disanje. To je ukupno 30 decibela. Znači, u stanu nije dozvoljeno ništa osim šaputanja i disanja.

Sad vidite kako ćete preživeti s tim kad vam dođu ovi u različitim uniformama, jer svaka lokalna samouprava će određivati kakvu će ko nositi uniformu, ako ide u uniformi, jer može i bez uniforme, kakvu će stavljati oznaku, i to je ovaj član 47. o kojem govorimo. Znate, na šta će ovo ličiti?

Da li se sećate onog vremena kada su saobraćajni policajci istrčavali iz grmova? Koliko je bilo saobraćajnih udesa kad čovek vozi, pa vozi i brže nego što je dozvoljeno, i to svakako treba da se spreči i da se kazni, ali ne na način da policajac istrči ispred njega i da on ne zna da li će da koči, da li će da produži i napravi haos?

Tako će biti sada. Dolazi neki čovek bez uniforme, nosi samo neku karticu koju može da napravi na svakom mestu i pojavljuje se da vam kaže da dete ne sme da vam plače, jer ćete platiti kaznu za to, da vam kaže da vašeg kućnog ljubimca šetate, da ne smete da mu date granulicu da pojede, jer ćete ako to radite platiti kaznu, da ne smete da pustite malo glasnije televizor, a to što neko u kući ne čuje baš dobro, žao mi je neka gleda slike, jer ne date vi. Ovim zakonom neće dozvoliti ovi vaši koji će dolaziti na vrata ili bez uniforme, ili sa šarenolikim uniformama, ili sa šarenolikim oznakama.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam.

Samo jednu rečenicu, pošto je poslednji amandman, gospodine ministre, i poslednja šansa, povucite ovaj Predlog zakona, a komunalnu miliciju izvolite uvesti u redovnu policiju. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima dr Vladimir Orlić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dobra je bila današnja diskusija, dobro smo se osvrnuli na sve članove zakona i na predložene amandmane svakako.

Kada je reč o stručnosti koja je apostrofirana maločas, ja ne znam da li je to stvar stručnosti, ali potrebu da se ljudi plaše zakonom ne razumem. Nema potrebe za tako nečim.

Mi smo danas govorili da postoje vrlo jasna određena koja jesu sastavni deo teksta predloga, a kojima se govori pod kojim uslovima nešto može, pa između ostalog i pod kojim uslovima može pripadnik komunalne milicije da bude na zadatku, strogo u vezi sa svojim poslom i u skladu sa ovlašćenjima, a da to ne bude u službenoj uniformi. Dakle, može samo ukoliko je to njegov nadređeni i strogo u okvirima onoga što jeste predlog rada komunalnog milicionera naložio i predvideo. To naravno nema veze sa onim što smo čuli malopre, da li će neko dolaziti često i šta će meriti i da ne pričamo sada o tim vrednostima. Nije to toliko važno.

Važno je da se zna da se ljude računa i kada se u ljude ulaže, a to ima veze sa onim pitanjem – da li može lice koje je osposobljeno za poslove komunalnog milicionera da bude raspoređeno i na druge dužnosti? Kada se, dakle, u ljude ulaže i oni postižu određeni nivo kompetencija, znanja, veština koje su pokazali, da li mogu da budu upotrebljeni na bilo koji način u okviru sistema lokalne samouprave ili ih se treba odreći, recimo, u situaciji kada više ne zadovoljavaju psihofizičke uslove? Dolazi vreme, čovek stari, možda u nekom trenutku više nije za teren, ali jeste kvalitetan čovek i može da radi druge poslove.

Smatram da ima smisla pronaći rešenje da se kvalitetan čovek i u takvim uslovima upotrebi. Sa druge strane, postoji neka vrsta obaveza prema onim ljudima koji su angažovani u nekom trenutku. Sada, na primer, mi zakon usvajamo, uvodimo rigoroznije uslove, to smo objasnili, veće zahteve, ozbiljnije zahteve nego što su ljudi na snazi do danas, da li treba automatski pokazati ka vratima svima onima koji jesu angažovani u tom sistemu komunalne policije danas, a ne mogu da izađu u susret ili zadovolje te strožije uslove ili treba ljude, ako jesu kvalitetni, iskoristiti na odgovarajući način. Ja mislim da svakome treba pružiti šansu da učestvuje na pametan način, na način koristan društvu, ako je u stanju da tako nešto pruži.

Najvažnije od svih napomena koje smo čuli na samom kraju jeste kakav je naš odnos prema policiji, dakle ovoj klasičnoj policiji u našem društvu danas. Ako je pitanje bilo usmereno narodnim poslanicima SNS ili našoj stranci u bilo kom smislu, odgovor je potpuno jasan. Dakle, mi podržavamo našu policiju i jesmo ponosni na način kako policija svoje dužnosti realizuje danas, kako obavlja svoj posao. Posao je neposredno važan za zaštitu svih građana naše zemlje, ne samo zbog izvanrednih rezultata koji se mere tamo nekim pokazateljima, to rade stručnjaci, ako o stručnom pristupu govorimo danas, pa pokazuju da se, recimo, stopa kriminaliteta konstantno smanjuje već godinama unazad, ako hoćete od kvartala do kvartala, iz meseca u mesec, što je pokazatelj da ti ljudi odlično rade svoj posao.

Već i pokazujemo svoj odnos prema njima time što uvažavamo njihove rezultate na pojedinačnim primerima ili slučajevima. Znate, kada se dogodila ona neprijatnost Borku Stefanoviću pre nekoliko meseci u Kruševcu, policajac je tu reagovao. Policajac koji je bio prisutan na licu mesta reagovao je neposredno i pomogao tom Stefanoviću. Neće posle to da kažu i da priznaju ni Borko Stefanović, ni ova ekipa oko njega, već naprotiv mnogo su laži izgovorili na tu temu, ali činjenica je da mu je tada policajac pomogao i to ne samo da mu je pomogao, nego je više udaraca primio spašavajući njega, a onda se pojave i taj Stefanović lično, ali i ljudi oko njega Đilas, Jeremić onaj Zelenović, ovi Bastaći i svi kažu – sistem je hteo, zli sistem. Verovatno Aleksandar Vučić opet imenom i prezimenom i svi sa njim, da napadne Borka Stefanovića. Šta je policajac koji ga je spasao tom prilikom, ako ne čovek koji radi za državu neposredno?

Dakle, to vam je pokazatelj kako se danas reaguje, kako je svako zaštićen kao građanin, a opet sa druge strane niko ne može da računa da je po bilo čemu poseban ako se politikom bavi. Ta policija ume i hoće da dođe na vrata i ljudima koji su izabrani predstavnici SNS ako za to postoji potreba, ako se neko o zakon ogrešio ili postoji osnovana sumnja za tako nešto. Za to imate sijaset primera u mesecima unazad. Govorili ste i o tim primerima danas. Dakle, policija svoj posao obavlja visoko profesionalno. Ko hoće da unese bilo kakav trag sumnje u to na koji način policija obavlja svoj posao? Pa oni koji se uporno zalažu da se naruši mir i stabilnost ovoga društva. Upravo ti okupljeni oko Dragana Đilasa. Konstantno vam emituju najnegativniju moguću propagandu na račun naše policije i toga kako ona obavlja svoj posao.

Danas smo o tome rekli, baš na ovoj raspravi smo na to podsetili, da li je iko video jednog policajca da je pokušavao da popreko pogleda ljude koji su i kad nisu prijavljivali skupove, šetali po Beogradu ili bilo kom drugom gradu? Pa nije. Rečeno je demokratska zemlja, nek je širok put svima, samo nemojte da ugrožavate druge ljude, samo nemojte da ugrožavate tuđu imovinu, slobodno šetajte koliko vam je volja i kad niste prijavili i šator stavite na travnjak iako niste prijavili. Znamo svi i vi i mi znamo da to nije po zakonu, ali niko vas neće dirati, niko vas ni popreko pogledati neće, samo ne dirajte druge ljude i ne uništavajte ono što je tuđe.

Teško im je bilo i tu elementarnu molbu da usliše do kraja, pa znate šta su radili i u RTS i ispred zgrade predsedništva i ispred stanice policije, istog tog dana kada su rasturali znakove i ograde oko predsedništva Srbije. A šta je policija radila? Da li je ikada primenila silu, čak i srazmernu onome čemu je bila izložena, a gađali su je flašama, potezali su noževe na nju, pokušavali su da je pregaze nekim kombijem. Nije, reč je o dakle, ozbiljnim ljudima, vrhunskim profesionalcima koji su u stanju da otrpe ono što verovatno niko drugi ne bi, jer znaju da je važno da mi zadržimo ozbiljnost i taj mir sačuvamo i stabilnost sačuvamo, da bi izašli u susret onima koji namerno pokušavaju da izazovu nemir i obračune, bilo najgore što možemo da uradimo, jer oni to hoće. A mi baš treba da se trudimo da im ne uspe ni jedna provokacija, da im ne uspe želja da izazovu nemire u ovom društvu. Nerede, ako hoćete, kada se Dragan Đilas unese u lice, a videli ste sigurno te snimke, policajcu, poštenom čoveku koji profesionalno radi svoj posao i preti mu, otvoreno mu preti – šta ti hoćeš, šta ti ima da radiš, jel ti razmišljaš šta će da bude sa tobom i sa tvojima kada dođem na vlast?

To je pokazatelj najgoreg mogućeg odnosa prema policiji. I tom čoveku lično, ali i prema policiji u celini. I tu vrstu bahatosti i to dobro znate, pokazuje taj isti Đilas i ova ekipa oko njega i prema drugima, prema svima koji im se ne dopadaju na bilo koji način. Evo danas su to ponovo uradili nekim novinarima, ponovo su pretili tako isto tim rečnikom novinarima jedne televizije šta ćete vi, razmišljajte gotovi ste kada mi dođemo na vlast. I čovek pita – čekajte, šta je ovo, jel ovo neka pretnja? Đilas onako samouvereno kaže – ma to vam je moje lične obećanje.

Dakle, tu vrstu bahatosti koju su demonstrirali prema novinarima drugih kuća i ljudima iz jednog dnevnog lista, isto tako je prećeno i to ne jednog, sada sam pogrešio, znam bar dva dnevna lista, ljudi su govorili javno na televiziju izašli da se požale na šta ovo liči, kakav je ovo odnos prema novinarima. Postavi neko pitanje Draganu Đilasu koje mu se ne dopada, a ovaj odmah krene sa otvorenim pretnjama.

To je dakle, pokazatelj nepoštovanja, elementarnog nepoštovanja prema različitim profesijama i recimo tim medijima, ako treba da pričamo o tome ko ih u ovoj zemlji poštuje, a ko ih ugrožava, ali i prema policiji. Kada se dogodi da npr. neko dobije poziv da se javi tužiocu u Pančevo, a to se desilo onom zameniku Đilasovom u Skupštini grada Beograda. Taj namerno neće da se odazove na poziv, taj namerno provocira da dođe policajac na vrata i da kaže – dobili ste poziv, šta je sporno, hoće da vas vidi nadležni tužilac. Da bi to sutra opet prikazao kao neku strašnu policijsku represiju, kao brutalnost, kao šikanu, šta god, to vam je pokazatelj odnosa i prema toj policiji i prema tom tužilaštvu i prema državi u svakom smislu.

To je manir političkih kukavica, ljudi, potpuno bezidejnih, praznih koji ne mogu da ponude ništa drugo. Šta vam treba da privlačite pažnju na taj način, da izigravate žrtve, a svima je jasno da je reč o običnom glumatanju i lagarijama. Primate pozive, ne odazivate se ni jednom, dva, tri, četiri puta, pri tom ste sami toliko pametni da priznajete da znate da vam stižu pozivi, jer kažete, da posle nekog trećeg sam ih zvao telefonom da im kažem da ja uopšte nisam na toj adresi na koju oni šalju. Znači, znaš da ti stižu i ne odazivaš se, da bi onda kada dođe policija i kaže – ovo je prevazišlo sve mere, vi ste dužni da se pojavite kada vas neko pozove, da bi vi rekli – evo, proganjaju me, evo utamničiše me.

Kada pretite, kao što su pretili ovi vajni profesori, docenti, o njima je govorio i kolega Atlagić danas, dugim cevima, pa onda dođe neko da vas pita – izvinite, jel možete da ponovite, ali ovog puta za naš zapisnik da to u policiji bude evidentirano, šta ste rekli. Nije to nikakav progon i šikana, nije to maltretiranje, nije to nikakav pokazatelj diktature što su sve u stanju da pričaju i dan i noć ako treba. Ne, to je jedan normalan odnos prema zakonu. Šta je ako nije potpuno ne prihvatljiva pretnja kada nekog poput onog Bakića kaže, citiram ga - da su imali duge cevi, pa i da upadnu. Jel to saglasnost sa tim da se upada sa dugim cevima? Jel to poruka treba upadati sa dugim cevima? Treba upadati, ako je sa dugim cevima, po tim uslovima to je dobro. Jel tako rečeno?

Jel to bilo malo? Trebalo je još malo pojačati poruku, pa je onda izgovorio – i šta onda radiš? Onda kaže –uperi se ta cev u glavu kolegi vašem, e sad uzmi i pročitaj ovaj papir. Dakle, pozivanje da se nekome uperi cev u glavu, retko ćete naći primer sa kojim možete uporediti tako nešto. To je do te mere neodgovorno, to je do te mere štetno da je potpuno neverovatno da nekome nije jasno šta u vezi sa tim ne valja.

Ali, to vam je odnos i prema profesionalcima koji nisu novinari i u toj RTS, voleo je neko ili ne voleo, ali i prema policiji, koja sutra dođe pristojno i kaže, ovo sada treba neko da nam lepo objasni, da bi smo mi napravili službeni trag, belešku sačinili o tome. Skoči, da vam sada ne objašnjavam ovde ovim različitim epitetima ko je sve i kakav sve, da kaže - ne to je progon, to je maltretiranje, to je uništavanje. Koliki je progon, kolika je diktatura u ovoj zemlji? Mi svakog dana ovde ilustrujemo i to može da traje koliko god hoćete, samo pokazujući šta se sve ovde toleriše kao najnormalnija stvar na svetu.

Kakva sve gadost i bljuvotina i nepodopština i niskost, šta sve može da se i kaže i napiše i nacrta i otpeva o Aleksandru Vučiću, o ljudima koji su u njegovom neposrednom okruženju, o najbližim članovima porodice, o ljudima koji su naši politički predstavnici ili u Vladi Srbije ili u Narodnoj skupštini, to je do te mere zastupljeno da se više niko izgleda i ne obazire.

Jednog dana na naslovnoj strani, Aleksandar Vučić je Hitler. Drugog dana on je Pinoče, još nacrtaju onako kako se sada, valjda, na stadionu koji će da sagradi Aleksandar Vučić, neki ljudi oružano sprovode, da bi tamo završili onako kako su završili kod Pinočea. To je ljudima, tim ljudima koji kukaju da je ovde strašna diktatura, sve je lepo, normalno i to je elitno. Evo, dan danas oni se hvale time, kažu ponosni su na to ako budu svrstani u tu vrstu elite koja nas mrzi, koja o nama, koji pripadamo SNS, govori da smo nepismeni, da smo nekulturni, da smo sendvičari, naravno, da smo krezubi, da smo talog društva.

Dakle, lepo, kulturno i vaspitano te reči upućuju na naš račun. Onda mrze nas, ali i sebe mrze koliko mrze nas, zbog činjenice da ih u ovoj zemlji ubedljiva većina ne voli i ne zapitaju se ni na sekund, ne padne im napamet da se zapitaju, a kako će pa da me vole, kada im govorim sve najgore i najcrnje što ljudski mozak može da smisli. Nazivam te ljude krezubima, nazivam ih sendvičarima, govorim da su manje vredni od mene ovako lepog, pametnog i elitnog, a onda još tražim da mene dovedu na vlast, to ne biva.

Kada je reč o odnosima u društvu, to su elementarne stvari. Ubedljiva većina građana Srbije, dakle ponosna je na činjenicu da napredujemo kao društvo u svakom segmentu, uključujući i bezbednosno, da to činimo zahvaljujući vrhunskim profesionalcima koji su angažovani u našoj policiji i to je odgovor na pitanje, ako je to bilo u formi pitanja – da, mi smo ponosni na te ljude i mi njihov rad podržavamo i jednako smo ponosni, naravno, na činjenicu da napredujemo i u utvrđivanju naše privrede i naše ekonomije, što imamo zdrave osnove da povećavamo plate svima, što činimo i činićemo, videćete to do kraja godine ponovo, i penzije što povećavamo, što činimo već, činili smo i činićemo i to ćete ponovo videti jako brzo. Između ostalog, i tim policajcima značajno ili među onima koji dobijaju značajnije, a naravno posebno značajno i zaposlenima u obrazovanju, prosveti, odnosno u sistemu zdravstvene zaštite u najširem smislu.

Dakle, ponosni na tu vrstu rezultata, kao na svako novo otvoreno radno mesto, kao na svaki novi dobar poen, na onoj nekoj skali koja meri potencijal ove zemlje i koja otvara više prostora da uspešno gradi budućnost. Te stvari mi radimo zajedno sa građanima Srbije i nema nikakve prepreke ili barijere između nas i njih.

Srpska napredna stranka, u tom smislu, vodi se onim što je kao princip ustanovio Aleksandar Vučić - mi i narod smo jedno. Ovi koji smatraju sebe za koje kakvu lažnu elitu, a mi smo svi drugi za njih krezubi, nikakvi, manje vredni, oni su sebi odredili mesto. Što se nas tiče, mi i naš narod činimo jednu snagu koja baš zbog toga što se zajedno drži, ovakve dobre rezultate zajednički i postiže i zbog toga narod u ovoj zemlji ima na šta da bude ponosan. Hvala vam.

Hvala, kolega Orliću.
(Sreto Perić: Replika.)
Kolega Periću, pa nemam osnov da vam dam repliku. Repliku eventualno ima pravo Vjerica Radeta, ali on vas nije pomenuo, niti se apsolutno osvrtao na vašu diskusiju, s obzirom da je Vjerica Radeta bila njemu prethodni govornik. Stvarno nemam…
(Sreto Perić: Isključen mikrofon.)
Izvolite, kolega Periću.

Nama prija pravno-politički, teorijski, pa čak i filozofski osvrt na ono što je na dnevnom redu, ali zamena teza nekako nije nešto što baš prija i što je u svakom momentu dobrodošlo.

Mi smatramo da je najveći broj policajaca časni i čestiti ljudi, da svoj posao obavljaju na vrlo dobar, profesionalan i korektan način. To važi za lekare, to važi za profesore, to važi za sva naša zanimanja, za sudije, za tužioce. Izuzetni su oni drugi koji ne rade svoj posao kako treba i tu postoje valjda organi državni, koji bi trebali da vode računa o tome, a postoji nadležne inspekcijske službe koje bi trebale to da rešavaju i da sankcionišu.

Isuviše se ovde pominje jedno ime koje mi radikali skoro da se više i ne sećamo, čini mi se da je gospodin Đilas poslednji put značajniju neku ulogu koju je imao, bio predsednik Košarkaškog sveza Srbije. Vi stalno potencirate - Đilas. Mislim da građani Srbije njega treba da zaborave što pre i mi činimo sve da to tako i bude. Ako je nešto radio što nije smeo da radi, pa vi ste sedam godina na vlasti i mogu da posumnjam da postoji određen broj sudija i tužilaca koji su iz onog perioda i koji se vama i vašoj politici, čak i gde ima elemenata ispravnog, suprotstavljaju. Čini mi se da je veći broj onih koji svoj posao rade dobro. Ako je to tako, znači vi sumnjate i u njih, ili nema tog dela o kojem vi pričate ili oni ne rade dobro svoj posao pa ste i vi i mi u zabludi, ili je u pitanju nešto drugo. Nešto drugo da bi se polarizovala politička scena, pa ond da bi bili vi i oni drugi koje vi prozivate, pa to nema potrebe.

Drugo, ti policajci, pa neće oni istovarati taj komunalni otpad ili nešto drugo da ne mogu da obavljaju svoj posao. Ovakav odnos, ovakva odredba u Zakonu o policiji ne postoji. Drugo, govorio sam o negativnim stavovima i mene čudi, evo sve da je drugo ispravno, član 45, odnosno, pa da, predlog ovog člana, nije smeo uopšte tu da se nađe, jer on dozvoljava ono što je negativno da zaživi. Otkud to?

Hvala, kolega Periću.
Sada, pravo na repliku ima dr. Orlić. Izvolite.

Svakako i dalje ne mislim da je briga o čoveku koji vredi nešto negativno i da zbog toga ne sme da zaživi.

Druga stvar, mnogo važnija, da li jeste ili nije Dragan Đilas u lice pretio novinarima "Danas", eto, ne moram ja ništa da kažem, nego svako neka pogleda svojim očima. Da li se obratio na način koji sam ja opisao ovde, rečima šta ćete i kako ćete vi kada ja dođem na vlast? Pita novinar - šta je ovo, je li pretnja? Kaže - to vam je moje obećanje, lično obećanje. Da li je tako bilo ili nije, neka pogleda svako sam. Ništa ja neću nikoga da ubeđujem.

Onaj snimak kada je pretio u lice na isti način policajcu, o tome sam govorio zato što smo o policiji pričali pre neki minut ponovo. Neka pogleda svako sam, jel isti postupak, jel na isti način, iste reči upotrebio, istu poruku poslao, jel ista vrsta bahatosti u pitanju? Neka pogleda svako svojim očima. Ja najviše volim kada je situacija takva.

Da se zaboravi šta je radio Dragan Đilas, nikako se ne slažem. Baš naprotiv, treba uvek da podsećamo, treba uvek da podsećamo zbog toga što ponovo očigledno su im se zenice raširile, namirisali su da danas Srbija ima stanje u kasi, ima u budžetu mnogo više nego što su ostavili. To je tačno, ima, ali da to njima postane plen i da ih to ponovo okuplja u zajedničkom jurišu na tu državnu kasu, to ne smemo da dozvolimo.

Ne smemo da dozvolimo iz jednog jasnog razloga, ako su nas prošli put doterali na ivicu bankrota, na ivicu potpune propasti, kompletnog državnog sistema, svega što imamo, šta će uraditi kada se, daleko bilo, ponovo nađu u istoj prilici? Postaće oni sami mnogo bogatiji nego prethodni put, to je potpuno jasno, a šta će od države ostati, države, grada, bilo kog nivoa vlasti gde im dopadne šaka?

Dakle, tu vrstu pustošenja mi ne smemo da dozvolimo iz jednostavnog razloga što novu rundu takve havarije, takvog skidanja kože s leđa, ova država ne bi mogla da izdrži, ne bi mogla iz toga posle da se izvuče koliko god upinjala. Propalo bi sve ono što smo napravili u poslednjim godinama, propao bi sav trud koji su uložili ne samo ljudi koji se bave politikom, javnim poslom ili državnom službom na bilo koji način, nego sve ono što su uložili građani ove zemlje.

Zajednički smo iznosili teške reforme, zajednički smo došli do toga da danas možemo da ulažemo i u puteve koje nismo imali, i u bolnice, škole tamo gde nam trebaju, i u to da povećavamo plate i penzije. Sada svega toga treba da se odreknemo, da kažemo nije važno i još da pristanemo da propadnemo. Nikada ne smemo da pristanemo na to, zato moramo da se sećamo i da se podsećamo stalno.

Hvala, dr Orliću.
Na član 54. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima povodom Četvrte tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENjE JAVNIH DOBARA.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković na članove 1. i 2. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Rekli ste da govorimo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Važno je da se zna o čemu se zapravo ovde radi, jer iz samog naslova teško neko ko nije pratio onaj prvi deo sednice može znati o čemu se zapravo u ovom Predlogu zakona radi.

E pa, narode dragi, radi se o tome da ti Vlada Republike Srbije planira povećanje putarine za 12%. To je ista ona Vlada koja tvrdi da je projektovana inflacija u Srbiji 2,8%, da je najveća inflacija koja je dostignuta u dosadašnjem delu godine bila 2,2%, a kada je narodu ruke u džep, onda je to 12%. Prosto je neverovatno, mi smo u načelnoj raspravi detaljno govorili o tome i uz uvažavanje činjenice da ste vi, gospodine Ružiću, 100% spremni za ovu raspravu, ne dovodimo to u pitanje, jedino ne znamo da li vam je kolega Siniša Mali preneo šta smo ga sve pitali i koje sve odgovore smo danas očekivali od njega. Ako nije, drugi put ćemo, strpljivo ćemo sačekati.

Dakle, kada je došao ovaj Predlog zakona, bili smo prilično onako zgranuti da li je moguće da je nekom palo na pamet u državi Srbiji da povećava cenu putarina za 12%. Onda smo mislili da podnesemo amandman da se briše ovaj član i da uopšte ne bude povećanja, pa smo onda, kao ljudi koji razmišljaju ozbiljno i o državi i o dobrima u državi, rekli – korektno bi bilo da povećanje bude 2%, u skladu sa inflacijom. To je ono što ne bi preterano opterećivalo ni budžet građana, a što bi dalo priličnu količinu novca u budžet Republike Srbije, pogotovo što sada imamo i nove deonice gde se naplaćuje putarina, jer je jedan koridor završen, drugi će možda početi da se gradi, pa će onda biti završen.

Ali, naravno, Vlada bi što pre i što više, kako se to kaže – sada i odmah, da dobije što je moguće više novca. Onda nam obrazlaže Vlada Republike Srbije da ne prihvata naš amandman, a ponavljam da smo mi amandmanom tražili da putarina ne bude povećana za 12%, već za 2%, i Vlada kaže da to ne prihvata iz razloga, zamislite, što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.

Pa ovo nema nigde, na zemaljskoj kugli, a i šire. Ovo nema nigde, da se kroz putarinu vraća ono što je uloženo u puteve. Putarina se naplaćuje da bi se putevi održavali. Ko zna šta je sve bilo i kada je u pitanju ovaj završeni koridor, o tome ćemo tek da razgovaramo. Ako mi sad znamo u startu da država ulazi u izgradnju Moravskog koridora, a unapred se zna da je resorni ministar Zorana Mihajlović za taj posao bez javnog tendera angažovala „Behtel“, američku firmu, i da je na tom poslu iz budžeta uzeto 300 miliona evra, onda nije ni čudo što tražite da vam narod kroz putarinu isplaćuje i ono što vam ministri kradu. To je nedopustivo, gospodo draga, nedopustivo.

Ne znam, ministre, da li ste se konsultovali sa kolegom Sinišom Malim, mi smo u medijima čitali da će ovaj zakon početi da se primenjuje 1. jula. Prvi jul je već prošao i sad nas zanima kada će početi primena ovog zakona i na koji je način do sada naplaćivana putarina na ovim novim deonicama na ovom auto-putu, odnosno koridoru koji je izgrađen.

Ali, narode naš dragi, nije putarina jedino što će uskoro da vas udari po džepu. Struja, gas i gorivo poskupljuju, reći će neko – neznatno, ali je interesantno da takođe poskupljuju da bi se ta sredstva slila direktno u budžet. Vi ćete onda da se hvalite kako ste vi uspešna vlast, kako vi ostvarujete suficit u budžetu, mi naravno ne znamo da li je to tako dok ne dobijemo završne račune budžeta koji su iza nas. Siniša Mali je ovde rekao da su za deset prethodnih godina završni računi urađeni, da će biti dostavljeni Narodnoj skupštini, odnosno narodnim poslanicima u septembru. Ako to bude tako, to će biti dobro, to će značiti da nas je bar u tom delu Siniša Mali poslušao, ali to će biti osnov da mi možemo o svim budućim temama da govorimo i sa aspekta potrošenih para iz budžeta Republike Srbije.

Mi se ne služimo populističkim pričama da kažemo da vi trošite novac građana Srbije. Mi govorimo stručno, budžet se puni, između ostalog, porezima i doprinosima građana Srbije. Ali, vlast koja osvoji određen broj procenata, u ovom slučaju ovi su osvojili najviše, vlast preuzima obavezu i odgovornost da raspolaže novcem iz budžeta i to je onog momenta kad ja platim porez, te pare koje sam ja dala nisu moje, nego su pare budžeta Republike Srbije. Nemojte da se krijete iza te populističke fraze, dakle, obaveza svake vlasti, pa i vaše je da tim novcem u budžetu raspolaže pažnjom dobrog domaćina. Da li vi tako radite, videćemo kada dobijemo te završne račune.

Struja, gas i gorivo će poskupeti zbog povećanje energetske efikasnosti, tako smo u medijima obavešteni, ali niko nam još nije objasnio kako će se to povećati energetska efikasnost ako se određena sredstva sliju u budžet Republike Srbije. Da li to znači da će se popravljati energetska efikasnost u zgradama gde su smešteni državni organi, pitala sam to i ministra Malog, ili to znači da će svaki čovek moći da dođe, da zakuca – dobar dan, ministre, ja došao da mi date pare da popravim svoju kuću ili stan, da povećam energetsku efikasnost? Gde će te pare uopšte da se potroše, koliko god to procentualno ne bilo mnogo pojedinačno za svakog onog ko plaća ove račune, to je u ukupnoj količini novca velika količina novca.

Isto kao i ova količina novca koju ćete dobiti od povećanja putarine. Vratićete i tih 300 miliona evra koje je Zorana sa Skotom ukrala „Behtelu“ i njima dvoma podelila, ali će ostati dovoljno novca i previše za ono za šta taj novac treba biti namenjen. A čak i da nije previše, nije obavezan onaj ko koristi put da kroz putarinu plati taj već izgrađeni put. Nećete dobiti ni ono čime se hvalite u javnosti, kako će se izgradnjom koridora povećati broj vozila koja će prolaziti kroz Srbiju. Pa ne, zaobilaziće Srbiju, stranci će zaobilaziti Srbiju zbog ovako visokih putarina.

Ovi ljudi koji žive u Srbiji će ići zaobilaznim putevima kroz sela, kroz naselja itd, da izbegnu plaćanje putarine. Ono što mislite da ćete dobiti na mostu izgubićete na ćupriji, nije dobro i ako imate ovlašćenja, prihvatite naš amandman najviše što može da se dozvoli danas, s obzirom na standard građana Srbije, jeste, da se putarina poveća za 2%, sve više od toga je nedopustivo, nedopustivo.

Pola miliona ljudi u Srbiji radi za minimalac, za zagarantovanu zaradu, pola miliona, pa zar tih pola miliona ljudi koji su na nek način uspeli da kupe neko, nažalost, staro vozilo, neko dotrajalo vozilo ili su ga nasledili, dobili od nekoga, pa zar oni nemaju pravo da, recimo, iz Niša dođu da obiđu rodbinu u Beogradu ili da dođu da obiđu nekoga koji ima je ne daj bože bolestan u nekoj od bolnica beogradskih. A, dođu li, to sam rekla i prošli put, neko ko vozi nekog starog juga, četiri puta da dođe iz Niša da obiđe tog svog bolesnika i plati putarinu i gorivo, to mu je više nego što mu vredi jugo. Pa, vi ne možete da računate, pričate vi i povećanom broju vozila itd, ima toga svega u Srbiji i to je dobro, ali vi kao vlast morate da vodite računa o generalnom stanju naroda.

Nije tačno ovo što pokušavate svi da nam kažete kako se u Srbiji znatno bolje živi. Istina je, postoje neka zaposlenja, istina je, minimalac je povećan sa 25.000 na 27.000, ali sa 25.000 na 27.000 i to je novac kojim neko treba da živi. Dakle, istina je da taj neki pomak postoji, mi ne možemo i nećemo da negiramo nešto što je činjenica, ali narodu u Srbiji i dalje teško živi, vlast je bezobrazna ako uradi ovo da zavuče ruku u džep da putarina poskupi za 12%, a da nam se s druge strane hvalite da vam je inflacija svega 2%. Hvala.