Hvala, kolega Arsiću.
Sada određujem pauzu od dva minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Samo trenutak, da mi kaže pomoćnik sekretara ko je zatražio reč.

Reč ima koleginica Nataša Jovanović. Izvolite.

Javljam se po amandmanu koleginice Radete i zaista je šteta, sad tu nije trenutno ministar Ružić, ali što nije ministar finansija Siniša Mali ovde, razmišljala sam od načelne rasprave do rasprave o amandmanima da će on, ipak nekako naći neko objašnjenje otkud baš 12%. Nije imao odgovor na to pitanje.

Mi smo podneli amandman, odnosno koleginica Radeta, da se cena putarine usklađuje sa cenom inflacije, odnosno projektovanom inflacijom, evo kako je ovde i kako i vi tvrdite da je 2%. Sad dolazimo do nekih drugih ekonomskih parametara.

Kada se poslednji put povećala akciza na gorivo i kada je taj predlog bio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to je bilo, čak i za viši procenat od projektovane inflacije, jer se ona usklađuje sa cenama na malo u Srbiji.

Mi sad imamo situaciju da je cena goriva u Srbiji koja je, doduše ovih dana nešto malo snižena, ali verujte da je to vrlo brzo promenljivo, jer ova akciza koja jeste i koja je visoka ostaje.

Onda dolazimo do toga, kako niste uzeli taj model da se time rukovodite? Kad je Zoran Drobnjak u ime svih vas i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije rekao, gledala sam ga u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, da će da baš da bude 12%, postavilo se pitanje - ko diktira cenu putarina u Srbiji. Da li to radi JP „Putevi Srbije“ i njen v.d. direktor Zoran Drobnjak ili se pitaju, ipak narodni poslanici, Vlada i da li ste vi konsultovali uopšte ljude koji treba da vam kažu, ljude iz privrede, ako govorimo i o ovom aspektu privrede, o kamionima, gospodine ministre, šta će da vam kažu?

Najpre, to uopšte nije tačno. Ako uzmete statistiku i pogledate glavne špediterske kuće iz čitave zapadne Evrope, nije Srbija njihova izabrana trasa, već Rumunija i Bugarska. Govorim za preko 70% kamiona sa turskim registracionim tablicama koje biraju taj put.

Imamo i jedan drastičan primer. Još 2013. godine, kada je putarina povećana za 20%, jedna od najvećih prevozničkih kompanija u Nemačkoj, kompanija „Vili Bec“, sa onim čuvenim žutim tendama i plavim slovima, je do tog perioda imala na autoputu, ko god od nas da putuje, a ja svakoga dana idem iz Kragujevca do Beograda i nazad, kada dolazim na skupštinska zasedanja, odbore, zbog stranačkih poslova, dakle, u svakom trenutku ste mogli da vidite na toj deonici, pa i vi gospodine Arsiću, do Požarevca, bar jedan ili dva šlepera te kompanije.

Još tada kad je usledilo to prvo takvo povećanje oni su doneli odluku, kao i mnogi drugi, da zaobilaze Srbiju u širokom luku. Videli ste kakav je odgovor dala premijer i da moraju da se vrate sve pare koje su uložene u putnu infrastrukturu.

Ja ovde postavljam pitanje - šta ćemo sa svim dosadašnjim inspekcijskim nadzorom za putnu infrastrukturu? Zapravo, mi zahtevamo da nam podnesete izveštaj. Evo, ova gospođa, ministar koja je bila, ona samo priča, priča, priča. Dajte, evo, imamo sledeće nedelje na dnevnom redu tri izveštaja. Pa, što nemate izveštaj, to je mogućnost svakog ministarstva, o tome kako je građena i kakvo je stanje putne infrastrukture.

Mi želimo da se grade putevi. Na kraju krajeva, izgradnjom puteva, autoputeva, magistralnih puteva, podižete opšti životni standard, mogućnost za privredni razvoj, za bolji život svih tih ljudi i niko nema ništa protiv, ali otkud 12% kada je to ipak nešto što će najvećim delom da plaćaju građani Srbije.

Vi se ponašate kao da svi u našoj zemlji imaju vozni park kao pojedini srpski tajkuni ili bogataši. Da li vi znate, gospodo narodni poslanici, a stvarno ne ulazim u to ko od vas ima kakav vozni park i šta vi vozite od automobila, ali molim vas, u Srbiji preko dve trićine stanovnika Srbije ima Euro 3 motore u svojim automobilima i to su polovnjaci koji su baš dosta stari. Sve što je preko 10 godina starosti, pa to na Zapadu ide u otpad. Koliko košta remont turbine? Koliko koštaju drugi kvarovi?

Kupuju ljudi najviše, evo, pogledajte na ovom sajtu, da ih ne reklamiram sad, hajde, „Polovni automobili“, najviše se traže polovnjaci do 2.000 evra, to je 58%, evo, zapisala sam. Pa, onda idu oni od 3.000 do 5.000 evra, oni možda imaju Euro 4, to je 24%. Sve ove skuplje, znači, to je misaona imenica Euro 5, Euro 6 i ovi novi, pa to nema ukupno 10%, 15% stanovnika Srbije.

Povećali ste cenu za registraciju, zapravo i povećali ste tehnički pregled, pardon, koji je uvećan za 300%, najmanje. Bilo je oko 1.000 dinara, pa kad vam daju u redovnoj registraciji, zavisi ako ste lojalni toj nekoj agenciji ili tom osiguranju. Sada je to od 3.500 do fantastičnih 4000 dinara.

Objašnjavala je ovde, ona Marija Obradović, ona je stručnjak za motore, za bezbednost u saobraćaju, kaže – šta hoćete? Sad je to striktna provera. Nije tačno. Jesu oni licencirani, jeste da oni imaju postavljene kamere i da to traje duže. Baš sam bila prilikom registracije, sada pre par meseci svog automobila, ništa drugo kaže onaj čovek – samo mora duže da se boravi, isto će to da se pogleda, ali nas snimaju, pa da ne bismo izgubili tu licencu… Ali, to sad košta 4.000 dinara.

Da li vi mislite da ljudi stvarno to treba da plate? Stalno pričate ovaj autoput, nova deonica, sve je to lepo i da se brže stigne do Grčke na more, za one koje mogu da idu na more, za neke je to stvarno, isto misaona imenica. Evo, u Kragujevcu, da sad napravimo neku anketu, samo da je ne radi ovaj Vukadinović i ove njegove lažne ankete, ali kad bi neko ozbiljan sproveo neko istraživanje, znate li vi koliko ljudi nikada nije otišlo do Niša, nije u Beograd samo ko mora, a taj ko mora, mora da plati putarinu, a njega je naterala neka muka, obično je to, da upisuje dete, da obilazi, da ide ne daj Bože kod lekara.

Sad mi kažemo – sve je odlično i došli smo do tih 12%. Dakle, ovo nije nešto što je bilo potrebno, imate i te kako puno para. Za svakih 1000 litara goriva, država putem akciza i drugih zahvatanja žargonski rečeno, dobija 108 evra. Pa, eto, izvolite, odatle uzmite, ukinite sve one agencije, sredite da se ne prave malverzacije, da Zorana to ne radi u svom ministarstvu i u preduzećima da ne dobijaju takve poslove oni koji daju novac kome treba i onda ćete da spasite nekoliko stotina miliona evra i da uložite u putnu infrastrukturu.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovo je replika na vašu repliku meni, ako dozvoljavate. Vrlo kratko ću, inače, pošto vi kažete da ne može govoriti o putarini i o putevima neko ko nije vozač, istina, ja nisam vozač, ali sam onda razumela da ću ja moći o ovome da govorim tek kada u Srbiji budu proizvedeni leteći automobili, to će valjda brzo biti kako obećavate, pa evo računajte me ovu raspravu za unapred.

Sad bi ja trebao da zamolim vas, da vi dođete da predsedavate, a ja da vama odgovorim repliku.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.

Hvala.

Javljam se po amandmanu gospođe Radete. Mislim da je važno da objasnimo građanima da nije tačna tvrdnja izneta ovde, da je putarina u Srbiji najniža u Evropi. Putarina možda jeste među nižim ukoliko posmatrate njen apsolutni iznos, ali ukoliko posmatrate procenat putarine u odnosu na platu, odnosno u odnosu na kupovnu moć građana, doći ćete do zaključka da putarina u Srbiji jeste ili najskuplja ili među najskupljima u Evropi.

Ovo najnovije poskupljenje od 12%, uprkos obećanju datom 04. januara, od strane ministra Zorane Mihajlović da do povećanja putarine neće doći, svakako je nešto što nas ne čudi, ali nas čudi što ste se zaustavili na ovome i što niste uveli dodatne mere.

Činjenica je da je asfalt skup, a da brzo propada, pa nas čudi kako još uvek niste došli na ideju da uklonite asfalt i ostavite nas da vozimo po šljunku?

Isto tako, predložila bih da ubuduće obračunavate putarinu kao količnik maksimalne brzine i proizvoda maksimalne nosivosti i pređenog puta. Više biste zaradili i svakako biste imali veći suficit u državnoj kasi.

Potom biste mogli da uvedete putarine za pešake, jer stvarno nema smisla da se bilo ko džabe kreće. Možete da postavite naplatne rampe na svakih nekoliko kilometara, pa da angažujete komunalne milicionere da vode računa da se to sve redovno plaća, čime biste postili tri koristi u jednom - pre svega, smanjila bi se nezaposlenost, došlo bi do pravilne raspodele troškova i, naravno, skupila bi se sredstva za dodatne investicije.

Potom, možemo da idemo korak dalje. Mislim da bi bilo u redu da uvedete putarine i za životinje, nema potrebe da one besplatno šetaju po prirodnim staništima. Jedino mora da se organizuje sistem ko će to naplaćivati, a mislim da bi bilo u redu da ta obaveza padne na lokalne samouprave gde se životinje nalaze.

Naravno, ironična sam i, naravno, imam veoma negativan stav prema ovom poskupljenju. Ovde smo više puta imali prilike da čujemo kako se pridev "istorijski" koristi kada se hvale tekovine vladajućeg režima, pa smo tako imali istorijski suficit, imali smo istorijski priliv stranih direktnih investicija, istorijski uspeh u diplomatskim aktivnostima. Ne znam zbog čega sada, po istom principu, nas ne obavestite kako je ovo jedno istorijsko poskupljenje?

Već sam govorila o ciframa koje se plaćaju u zemljama u okruženju za putarine. Dakle, za period od 10 dana u Austriji se plaća devet evra, u Sloveniji 15, u Mađarskoj 11, u Rumuniji četiri, itd.

Dakle, sistem naplate putarine po vremenu, a ne po pređenom kilometru, mnogo je jeftiniji. Međutim, u Srbiji se iz nekog razloga izbegava uvođenje vinjeta, pre svega zbog toga što sredstva koja bi bila sakupljena tim putem nisu dovoljna za izgradnju puteva, ali i zbog toga što uvođenjem vinjeta ne bi više bilo moguće nikakvo kraduckanje.

Mislimo da nije opravdano to što se putevi finansiraju iz džepova građana, a ne od koncesija, ne od zajmova, niti od suficita iz budžeta. Ukoliko u budžetu nemate dovoljno sredstava, trebalo bi, pre svega, prestati finansirati svakakve ološe koji rade protiv države Srbije, od "Žena u crnom", preko Helsinškog odbora za ljudska prava, pa do raznih gej organizacija, u kojima svega ima, samo pripadnika gej populacije nema. Zatim, možete da smanjite broj agencija i sakupiće se novac. Nema potrebe povećavati putarine i opterećivati građane koji su već dovoljno opterećeni.

Građani, naravno, ne znaju za šta je zadužen ministar Siniša Mali, za šta je zadužena Zorana Mihajlović, šta je obaveza lokalne samouprave, oni samo žele da se voze po putevima koji su u dobrom stanju, a nažalost, kod nas u Srbiji, malo je takvih puteva.

Na Gazeli ste zabranili saobraćaj teretnim vozilima, kako bi se smanjile gužve, a situacija je takva da su gužve nikada veće i da je u popodnevnim časovima zastoj takav da je od Novog Beograda, dakle od Geneksa, do preko mosta potrebno čekati više od sat vremena.

Nedavno smo imali situaciju da je nakon pljuskova došlo do poplave, kada je voda na auto-putu iznosila maltene jedan metar. Šta mislite, koliko je vozila nakon toga, gospodine ministre, moralo da ide na popravku?

Pored toga što naši građani plaćaju najviši iznos za registraciju u regionu i što plaćaju benzin najskuplje, što sada moraju da plaćaju i popravke zbog lošeg stanja na putevima, vi ste odlučili i da im podignete putarine. To je zaista mnogo. I ne radi se o iznosu od 24 dinara, to je iznos od 24 dinara po jednoj naplatnoj rampi. Ukoliko neko dnevno ide na jedno mesto i vraća se, mora da prođe dve naplatne rampe, a to je 48 dinara i ukoliko pretpostavimo da imamo osobu koja živi u jednom mestu a radi negde drugde, i da radi 20 dana u mesecu, to je iznos od 960 dinara, što nije ni zanemarljivo za nekoga ko prima minimalac.

Već smo razgovarali o američkoj firmi "Behtel". U pitanju je firma koja plaća procenat onima koji ih dovedu i pomognu im da zaključe posao. Malverzacije ove firme već su razotkrivene na Kosovu i u Hrvatskoj, a tako je i kod nas. U Srbiji je put plaćen 800 miliona evra, iako je realna cena bila 500 miliona, što je 37,5% više od realne cene, za koju je kineska firma "Čajna rouds end bridžes" bio spreman da odradi taj posao. Ta provizija od 300 miliona evra verovatno je otišla u džep ministra Zorane Mihajlović, ambasadora Skota i još ponekoga.

Ukoliko ćemo plaćati provizije koje idu u džepove ministara, ukoliko ćemo dva puta raditi iste deonice zbog klizišta, onda ovo poskupljenje svakako nije dovoljno, a ne bi bilo dovoljno ni poskupljenje od 22% i od 23%. Mislimo da je daleko lakše i daleko jeftinije da umesto ovih poskupljenja promenite ministra.

A koliko je poskupljenje neopravdano, govori i činjenica da auto-putem nije moguće direktno stići ni do Vršca, ni do Novog Pazara, Negotina, Valjeva, Kraljeva, Zrenjanina, Kikinde, Nove Varoši, Kruševca, Zaječara i Bora.

Hvala vam, posebno zato što niste vikali na mene ovaj put i što ste mi dozvolili da završim.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna logika kojom treba da se vodi svaka Vlada, pa samim tim i Vlada koja je aktuelna u Srbiji, a to je da prema poreskim obveznicima, prema onima od kojih zahvatate i punite budžet, morate biti veoma pažljivi, u smislu da morate voditi računa koliko zahvatate i koliko elementi kao što je primanje, kao što je standard, utiču na to kako će i na koji način to stanovništvo, odnosno poreski obveznici da žive.

Ovde se radi o nečemu što SRS želi do detalja da raspravi. Šteta je što nije resorni ministar Siniša Mali ovde, ne zato što mi srpski radikali imamo manje poverenja ili manje uvažavamo kolegu Ružića, nego iz razloga što je njegovo ministarstvo nadležno za povećanje cena, da s njim vodimo jednu polemiku. Naravno, stručnu, i to snagom argumenata, iz prostog razloga što ovo poskupljenje proističe ne iz potrebe, iz nekih realnih razloga, nego proističe iz jednog provizorijuma koji se dešavao na veoma, veoma čudan.

Istorijat tog provizorijuma je sadržan u činjenici da je u osmom mesecu prošle godine v.d. direktora "Srbija putevi" Zoran Drobnjak u svom jednom javnom nastupu rekao da će on od Aleksandra Vučića tražiti 10% poskupljenje putarine. Odmah na to je, po prirodi i logici stvari, reagovala resorni ministar za građevinu i saobraćaj i rekla da Vlada i Ministarstvo uopšte nisu razmišljali o tome, a u krajnjem slučaju da to nije posao kojim treba da se bavi direktor „Puteva Srbije“, nego da je to posao i zadatak Vlade i Ministarstva finansija. Na to je Zoran Drobnjak uzvratio da on neće razgovarati, parafraziram, sa ministrom i sa članovima Vlade, nego će direktno da razgovara sa predsednikom Srbije. Tada je kao argumentaciju izneo podatak da, osim ovoga što se kaže za održavanje putne mreže, potrebno je stotinu miliona evra „Putevima Srbije“ da bi pokrilo gubitke. To su reči, možete da nađete, to je citirano sve što je rekao Zoran Drobnjak kao vršilac dužnosti direktora „Puteva Srbije“.

Ono što je veoma čudno, a mi ne želimo da se zloupotrebi je način kako je to v.d. direktora „Puteva Srbije“ ostvario. Čak je najavio da će poskupljenje biti s početka 2019. godine, januar-februar mesec. Bio je toliko siguran da će uspeti u direktnom kontaktu, kako on kaže, sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, da će ostvariti tu svoju nameru da poskupljenje bude u početku 10%, a vidimo da je sada predlog Vlade 12%.

Čovek se pita u kakvom to mi društvenom i državnom uređenju živimo? Kako ovaj sistem funkcioniše? Znači, v.d. direktora „Puteva Srbije“ ogluši se o stavove resornog ministra, uopšte ne pridaje značaja šta misli i Ministarstvo finansije, ne interesuje ga šta misli Vlada Srbije, nego on u tim prisnim i učestalim kontaktima sa Aleksandrom Vučićem, koji se svode na sledeće – Drobnjak, jel si popio jednu ili dve pre doručka; Drobnjak, jel si danas trezan; Drobnjak, da li dobro možeš da pratiš šta ti ja govorim. Prosto, čovek ne može da veruje da iz takvog jednog odnosa proizilazi ovakav autoritet da građani Srbije moraju dodatno 12% da izdvajaju kako bi plaćali poskupljenje putarine.

Ako je to u funkciji od količine alkohola, pa bilo ono pre doručka, pre ručka ili pre večere, onda su to veoma čudni kriterijumi. Mi možemo da prihvatimo jednim delom ovo što govori gospodin Ružić, ali to su, gospodine Ružiću, to su opšta mesta. To je kao kad kažete da bi trebalo povećati proizvodnju struje. Pa, ko u ovoj sali i u ovoj Srbiji će da negira to? Treba povećati proizvodnju struje.

Vi kažete – treba unaprediti infrastrukturu. Treba unaprediti. Treba puteve unaprediti. Treba. Ali, gospodine Ružiću, mogli ste da se potrudite da vidite odakle se finansira izgradnja puta, odakle, iz kojih sve izvora, odnosno kojim sve sredstvima.

Svaki litar nafte ili naftnog derivata koji se sipa u automobil ili koristi na neki drugi način automatski podrazumeva da 1%, odnosno jedan deo ide za izgradnju puteva i za vraćanje kredita, podizanje i vraćanje kredita na ime izgradnje puteva.

Svaki onaj ko koristi gas kao energent plaća to isto. Svaki onaj ko registruje automobil, deo cene registracije sadrži upravo tu komponentu za izgradnju, održavanje puteva i vraćanje kredita. Čak imate 13 tačaka u zakonu o korišćenju sredstava koje podrazumevaju da se izdvajaju za održavanje puteva, izgradnju puteva i vraćanje kredita.

Pa, imate korišćenje prostora pored auto-puta, pa korišćenje prostora u širem okruženju puteva, pa korišćenje plodnog zemljišta koje je na raspolaganju, sa kojim raspolažu „Putevi“, pa imate jednu činjenicu koju treba javnost da zna. One benzinske pumpe koje su uz auto-put plaćaju i te kako značajnu nadoknadu za to. To su godišnje nadoknade. Onaj ko reklamira, ko obaveštava uz auto-put, on svaki kvadratni metar, to je osnovna jedinica za plaćanje troškova, svaki kvadratni metar plaća. Čak imate i neke jedinice visine i širine koje podrazumevaju da se plaća nadoknada.

Znači, imate van ove putarine, visine naplatne putarine, imate niz izvora finansiranja izgradnje puteva. Putarina se naplaćuje da bi se te deonice, uz sva ova sredstva, mogle da održavaju, da kvalitet puta zadovoljava cene koje se naplaćuju. Kategorija vozila je uvek ista.

I, šta imate? Imate poražavajuću činjenicu koju iznosi v.d. direktor „Puteva Srbije“ da je gubitak, ili minus ili praznina, u Fondu od 100 miliona evra. Prosto čovek ne može da veruje.

Pri tome, da vam kažem, gospodine Ružiću, nepobitan podatak, nepobitna činjenica da je povećan broj vozila koja saobraćaju na putevima Srbije sa 49 miliona, koliko je bilo 2017. godine, na 53 miliona 2018. godine. To logika stvari i ekonomista i svih onih koji se oslanjaju na tu nauku kaže – ako je povećan broj vozila koja prolaze, pa zašto bi povećavali cenu? Kvantitet će zadovoljiti to da se održi kvalitet puta. Iako je povećavamo, da to bude minimalna, kako bi privukli dodatni broj vozila koji bi trebao da prolazi tim putevima.

Ne, ovde je suprotno. Ovde kako se povećava broj vozila, tako treba i povećati cenu. Procentualno i to kako u apsolutnoj vrednosti izražava jedan od kolega, prosto čovek ne može da veruje.

Ne da bih polemisao sa tim kolegom, jer nije sad u situaciji, ali to, recimo, da date na nivou petog razreda osnovne škole da vam izračuna za domaći zadatak iz matematike, bolje bi računao, nego kao što je to kolega pokušao slikovito da prikaže.

Ali, mi smo ljudi tolerancije, mi, ljudi, imamo razumevanja, pogotovo prema onima koji su do juče bili zajedno sa nama, ogrešili se o nas, o SRS, ali nema veze. Bitno je da čovek nešto sazna.

Evo, da objasnim u čemu je suština, ono što je pokušao kolega da objasni. Suština je upravo na pravom plastičnom primeru, deonici puta od Beograda do Požarevca. Sada cena nadoknada za korišćenje tog puta je 200 dinara. Imate prostu računicu. Čovek koji dolazi u Beograd, treba i da se vrati iz Beograda. To je 400 dinara. Nije to put bez povratka, kako je Arsić to hteo da pokaže. To je, ipak se čovek vraća, ako živi u Požarevcu.

I gledajte, to kada izračunate da samo jednom nedeljno čovek ima potrebu da dođe iz Požarevca do Beograda, samo jednom nedeljno u godini dana, to je 400 dinara puta 52 nedelje, jer 52 nedelje, Arsiću, ako se nešto nije promenilo ima nedelja u jednoj godini, slažete li se? To je 20.800 dinara po sadašnjoj ceni.

Gledajte, šta je tu suština, baš na ovom primeru? Kada imate u vidu da je ukupno auto-puta između Beograda i Požarevca 39 kilometara, znate li koliko izađe cena korišćenja tog auto-puta? Pet evra na 100 kilometara. Trideset i devet kilometara ima auto-puta, ovo dalje je magistralni put, gospodine Arsiću. Ima razlike između magistralnog puta i auto-puta.

(Vjerica Radeta: Manje sitničari.)

Nije sitničarenje, koleginice Radeta, ja uživam kada mogu da pomognem dragom kolegi koji sada ne može da odgovori, a ne traži ovo odgovora, nego čisto edukativno.

Drugo, hajde da sada ne bude baš toliko da ispadne, da neko to tumači da je to iz nekih ličnih razloga. Onaj koji putuje bar jednom nedeljno na relaciji Beograd-Niš, on treba da izdvoji 800 dinara u jednom pravcu. Da bi se vratio, to je 1.600 dinara, po sadašnjim cenama. Govorim po sadašnjim cenama.

To kada se preračuna, to vam je za godinu dana 160 evra, odnosno 640 evra, izvinjavam se, 160 je za Požarevac. Šest stotina četrdeset evra za godinu dana, samo jednom nedeljno da dođe u Beograd i da se vrati iz Niša. Za tri godine to je 1.800 evra, taman jedan solidan polovan auto da kupi čovek, da li se slažete? Nije to zanemarljivo kada pretvorite to u nešto što je opipljivo, nešto što je vidljivo, 1.800 evra za tri godine, nije to mali izdatak.

E sad, koja tu logika je vodila Vladu da prihvati povećanje cena, ne za 10% kako je to bio prvobitni predlog v.d. direktora „Puteva“, nego za 12%. To jednostavno ne možemo, mi radikali, da shvatimo, da se povećalo, da ne budemo ni mi da takvi sitničari što bi se reklo, mada ovde treba veoma biti precizan, da se povećalo za realnu inflaciju, odnosno za projektovanu inflaciju koja je u visini oko 3,8% projektovana, pa da se kaže – hajde, u redu, pokrivaju se ti troškovi. Ali, to je daleko od toga što sadrži inflacija, ovo je12%.

Ako pokrivamo gubitke koje je izneo v.d. direktora „Puteva Srbije“ 100 miliona evra, pa ljudi, dokle ćemo mi da trpimo takve ljude kao što je bio nekadašnji ministar pa kaže onima što naplaćuju putarinu – nemojte da kradete, nego kraduckajte.

Šta sad treba da kažemo ovome direktoru, nemoj da piješ, nego pijuckaj? To tvoje pijuckanje, to je 100 miliona evra koje treba da izvadimo iz džepa onih koji koriste autoputeve.

Međutim, promaklo je javnosti veoma bitan podatak koji je izneo isti ovaj, već pomenuti, Zoran Drobnjak. Znate li šta je rekao? Ići će i sa predlogom da se naplaćuje putarina na magistralnim putevima i to vozilima koja su teža od 7,5 tona. U obrazloženju tog svog idejnog predloga je rekao da je sve veći broj teretnih vozila težine preko 7,5 tona koji izbegavaju korišćenje autoputeva, i da na taj način, koristeći magistralne puteve, oni u stvari uništavaju puteve, ne plaćaju putarinu i da će to predložiti predsedniku države. Pitanje je samo trenutka, ako je ovo uspeo, pitanje je samo trenutka kada će i to, preko svojih nama veoma čudnih veza i protekcija, da uradi. To je, inače, čovek koji je došao za vreme Koštuničine vlade.

Znate, nekad je važilo neko nepisano pravilo među mnogima u Srbiji, daj mi godinu dana da radim na benzinskoj pumpi, a onda posle toga pošto je privatizovana NIS, sada kaže - daj mi godinu dana da radi na naplati putarine. Nije to bez veze.

Znači, sve to mi možemo da tolerišemo tako što će čelni čovek toga da bude dugo godina na toj funkciji i da faktički ispadne da je on realno po svom uticaju iznad ministra za građevinu, resornog ministarstva, iznad ministra za finansije i iznad Vlade Srbije. Nas srpske radikale ne bi to interesovalo da to sve ne plaćaju građani Srbije. Ne može se ovom logikom ići na povećanje cena, ovo je odokativna metoda.

Setite se, neko je rekao 2017. godine je bilo poslednje poskupljenje, bilo je 10% i to se korigovalo. Pre toga je bilo veće poskupljenje, pa se korigovalo, pa je rečeno - moramo da spustimo. Zašto? Zato što po broju korisnika vi ubirate veći prihod. Što je veći broj korisnika to vam je veći prihod, a ne tako što ćete vi povećati cenu, pa onda će se desiti da ćemo ovde uskoro raspravljati o tome, kako je to zamislio Zoran Drobnjak, raspravljaćemo o tome da se uvede naplata putarine i na magistralnim putevima.

To se odražava, u krajnjem slučaju, To je, kolega Arsiću, to je ekonomska kategorija, to plaćaju krajnji korisnici, a krajnji korisnici su oni koji kroz kupovinu robe koja se prevozi moraju da plate povećanu cenu te robe, jer su poskupeli i troškovi transporta. to je nešto što je neminovnost. To se ne može zaustaviti tako što ćete vi deliti subvencije.

Nisu subvencije predviđene kada sipate gorivo, kada sipate naftu, kada sipate benzin. Tačno se zna za šta su namenjena ta sredstva. Nema subvencija iz naplate putarine. Tačno se zna, ovo su namenska sredstva. To što vi pričate, to ne spada u kategoriju namenskih sredstava.

Ali, veoma, veoma je nama krivo, radikalima, što ovde nema resornog ministra za finansije. Da ne bi bila nedorečena priča, evo, mi ćemo da vam iznesemo nekoliko uporednih podataka. Recimo, kao što smo rekli za ovo da pet evra košta 100 kilometara puta od Požarevca do Beograda, na osnovu sadašnje cene, gledajte, u Hrvatskoj na 100 kilometara to je šest evra, u Italiji 6,5, evra, Turska 4 evra, Poljska 2,25 evra, Makedonija 4,5 evra, Španija i Portugalija je 9 evra.

Ovo vam govorim za zemlje koje imaju iste kriterijume po pređenim kilometrima, a kada se uporedi to sa onim zemljama koje su uvele vinjetu za plaćanje puteva, to vam je nešto što podrazumeva vremenski period, onda to nimalo nije jeftino. Ne može se tu govoriti, a u načelnoj raspravi izneli smo vam podatke kada se uporedi to sa standardima građana u ovim državama, onda je to daleko najskuplje što plaća Srbija u većini slučajeva. Ima samo BiH, ima Makedonija. Ali, nije valjda da se merimo i da se ugledamo na Makedoniju, na Severnu Makedoniju, izvinjavam se, pošto je sada promenila ime? Valjda bi trebalo da se poredimo sa nekim zemljama koje su u razvoju putne infrastrukture daleko ispred, trebali bi da težimo ka tome. Onda imate, recimo, godišnje u Austriji je vinjeta 87 evra, a kod nas čovek više plati ako jednom nedeljno u godinu dana ide od Niša do Beograda. Kakva je to logika stvari? Da ne govorimo o Švajcarskoj i nekim drugim zemljama. Imate u Mađarskoj…

Ja se izvinjavam, kolega, potrošili ste vreme koje pripada i vama kao ovlašćenom i vreme poslaničke grupe.