Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 131 narodni poslanik.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u ponedeljak, mimo utvrđenog člana 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da razmotrimo predloge i odluke iz dnevnog reda utvrđenog u zahtevu 161 narodnog poslanika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 161 narodnog poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava, u članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom, sadržanom u tom zahtevu.
Za sednicu Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SDPS;
2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SMS;
3. Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK, koji je podnela poslanička grupa SMS;
4. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca;
5. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca;
6. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;
7. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;
8. Predlog odluke o izboru člana Republičke izborne komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije , republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Narodni poslanik Vladimir Marinković, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SDPS, Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SMS i Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK, koji je podnela poslanička grupa SMS i, druga tačka, Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca od 14. juna, Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca od 3. juna, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 13. juna i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu ove sednice.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o prve tri tačke dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
To su dr Milorad Mijatović i poslanica Tatjana Macura.
Ne. Hvala.
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekim normalnim okolnostima o ovakvim tačkama dnevnog reda se ne raspravlja. Na početku svakog skupštinskog saziva matematički se utvrdi koliko kojoj političkoj stanci pripada mesta u skupštinskim odborima i, naravno, svaka politička stranka predlaže onoga koga želi i uglavnom se o tome ne raspravlja i uobičajena praksa je bila da svi narodni poslanici o takvim predlozima i glasaju bez obzira o kojim strankama se radi.

Nažalost, ovde imamo specifičnu situaciju i, pre svega, radi javnosti o tome mora nešto da se kaže. Da je skupštinska većina slušala apele SRS od početka ovog saziva i da smo, kao što je to uobičajeno, doneli Poslovnik o radu, mi danas ne bismo imali ovakvu situaciju, ali nažalost skupštinska većina je pokazala svojevrsnu aroganciju i ponašanje po sistemu može nam se, mi imamo većinu narodnih poslanika i mi ćemo da radimo onako kako nama padne na pamet.

Posledice toga su veoma loše po parlamentarnu demokratiju i mi o tome moramo nekoliko reči da kažemo, a isključivo je vezano upravo za ovaj Predlog dnevnog reda.

Problemi u funkcionisanju skupštinskih poslaničkih grupa nastali su još kada je DS Borisa Tadića zloupotrebila Ustavni sud i kada je Ustavni sud doneo neustavnu odluku da poslaničkim mandatima raspolažu poslanici, iako niko od poslanika u ovoj sali nije svojim imenom i prezimenom konkurisao pred građanima Srbije, već smo svi bili deo određenih lista ili koalicija i te liste, odnosno koalicije, su predstavljale svoje političke programe i ti politički programi su opredeljivali birače i birači su glasali ovako kako su glasali. Ono što je bila volja birača bilo je delimično na početku ovog saziva. Dakle, ne u celosti, objasniću zašto sam rekla delimično.

Zato mislimo, još uvek nije kasno da u nekom budućem sazivu, koji će vrlo brzo doći, da ne bismo imali iste probleme, da bi trebalo najhitnije prihvatiti predlog SRS o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i vratiti u taj zakon odredbu člana 102. Ustava Republike Srbije koji kaže da svaki narodni poslanik ima mogućnost da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci koja ga je birala za narodnog poslanika.

To znači da onaj ko misli da mandati pripadaju poslanicima, tako nešto ne bi tražio od svojih poslanika, a one političke partije koje su uverene da u proporcionalnom izbornom sistemu svi mandati pripadaju isključivo listama koje se takmiče na izborima, bi od svojih poslanika tražile potpisivanje takvih izjava, SRS svakako bi.

Koji se još problem pojavio na početku ove Narodne skupštine, ovog saziva i koji je dobrim delom doveo do situacije u kojoj danas funkcioniše Narodna skupština? Mi smo podsećali da dve grupacije nisu prešle cenzus i to je činjenica. Da li im je za prelazak cenzusa nedostajao jedan promil, jedan procenat ili jedan glas, apsolutno je nebitno.

Bitno je da nisu prešli cenzus i da upravo oni koji nisu prešli cenzus prave haos u funkcionisanju Narodne skupštine. I sada je valjda skupštinskoj većini jasno da su napravili veliku grešku što su prihvatili predlog američkog ambasadora Skota, i što su u Skupštinu uveli ovu grupu oko Boška Obradovića, Sande Rašković Ivić i ovog Aleksića.

Ne samo njih, ali njih apostrofiram i obrazložiću zbog čega upravo njih. Kada smo mi govorili da je Boško Obradović američki čovek, da je ubačen u takozvano nacionalno biračko telo, nisu nam verovali. Mi smo čak imali problema sa nekim članovima i u našoj stranci, govorili su pa kako je moguće, pa Boško je nacionalista. E, sada valjda trebalo je da vide u Američkoj ambasadi pa da shvate ko je u stvari Boško Obradović.

Ali, ne bih ja sada o njemu u tom smislu, nego u smislu onoga što se dešava u Narodnoj skupštini i zbog čega mi danas moramo da raspravljamo o nečemu što nikada do sada nije bila tema za raspravu, već isključivo tema za glasanje.

Kada su ušli u Narodnu skupštinu, kada su uvedeni u Narodnu skupštinu, onda smo imali određene poslaničke grupe, koje su tada odgovarale listama koje su izašle na izbore. Vrlo brzo Sandu Rašković Ivić su oterali iz njene stranke i zamislite, ona je ni manje ni više nego otela mandat svojoj stranci, a bila je predsednik i onda sa tim mandatom, pod miškom šetala od jedne do druge stranke i sada se valjda, za sada, skrasila kod Vuka Jeremića. Prošla je i onog Sašu, kako se zove, Jankovića i ne znam kod koga je, koga je sve podržavala i sada je kao potpredsednik kod tog Vuka Jeremića.

I zamislite vi, pre neki dan pojavila se negde vest, kaže Vuk Jeremić - mi smo podneli amandman, ali valjda nije uzet u razmatranje. Vuk Jeremić podneo amandman za nešto u Narodnoj skupštini, prosto neverovatno. Čovek koji, niti je učestvovao na izborima, niti je imao, niti je kupio u to vreme još bio stranku.

Drugi slučaj, odnosno drugi problem koji nam se javlja zbog toga, jeste ovo što radi Boško Obradović. On je odvojio deo poslanika, formirao poslaničku grupu, on danas poslaničku grupu nema, i zato imamo povećan broj, ja ne znam da li predsednik Narodne skupštine i sekretar znaju svako jutro dok ne provere koliko mi u Skupštini imamo slobodnih tzv. poslanika. Koliko i kakvih poslaničkih grupa imamo?

To je prosto nemoguće znati. A, i to što imamo dvadesetak ili dvadeset i kusur poslanika koji su sada nekakvi samostalci, šta god to značilo, takođe je velika prevara birača, jer ti ljudi koji su birani na nekim listama ne mogu birače zastupati u adekvatnom vremenu, u odnosu na vreme koje je dobila ta lista. Em, su toj listi smanjili vreme za raspravu, em oni moraju da se utrkuju, njih 24 koliko ih je, ko će prvi da dođe do pisarnice, da podnese zahtev da bih mogao da govori, ne zna se u čije ime.

Šta dalje imamo? Imamo ovog Aleksića koji je takođe uguran u Narodnu

skupštinu, koji nije došao voljom građana u Narodnu skupštinu i taj Aleksić je zamislite, pa zaista to što se nama dešava nema na zemaljskoj kugli, a i šire. On je prodao svoju stranku i sada se neko pita kako može stranka da se proda? Vrlo jednostavno. Vuk Jeremić nije imao ni volju, ni želju, ni kapacitet, ni stranačku strukturu da sakupi 10.000 potpisa u celoj Srbiji da bi registrovao stranku. On ima samo pare dobijene, evo vidimo, tužilaštvo se bavi tim na koji način i on misli da parama može sve. Ne može, demokratija se ne kupuje parama u iole demokratskom društvu, koliko god to kod nas u Srbiji još uvek bilo zloupotrebljavano, tome mora da se stane na kraj i tome mora da stane na kraj i skupštinska sadašnja većina i poslanci najozbiljnije i najveće političke partije u parlamentu, opozicione Srpske radikalne stranke.

Mi smo uvek za to, da ako treba da se uradi nešto da se vrati parlamentarna demokratija u Narodnu skupštinu, da se vrati ugled Narodne skupštine, da uradimo sve što kao narodni poslanici možemo i mi to radimo već, evo prošlo je tri i po godine koliko smo u Narodnoj skupštini.

Dakle i onda taj Vuk Jeremić ne može da formira stranku, a hteo bi da ide na izbore i onda se on lepo dogovori sa tim Aleksićem koji je ovde ubačen, Skot ga je ubacio, a on je tu došao preko liste Borisa Tadića ili već kako, i onda oni samo naprave trange-frange kombinaciju, on kao nekakav organ njegove stranke se negde sastao. To niko niti može da proveri, niti je proveravao, a možda je i pet, šest ljudi uspeo da i on kupi da bi doneli takvu odluku i oni lepo donesu odluku da predsednik i zakonski zastupnik stranke više nije taj Aleksić, kako mu beše ime Miroslav, već da je to Vuk Jeremić.

I naravno, ministarstvo u skladu sa zakonom postupa kada dobije takvu informaciju, ministarstvo mora to da registruje i mi danas imamo takvu jednu stranku koja je nastala na način kako zaista stranke ne nastaju. Bilo je raznih načina kako se dolazilo do stranaka, kupovinom mandata i SRS je na svojoj koži to osetila, kada se to dešavalo nama pre 10 godina. Onda su skoro svi podržali da treba slomiti vrat tada SRS, da nas treba zaustaviti da ne osvojimo vlast, a bili smo na pragu toga i onda su svi bili spremni da gaze Ustav i čuveni legalisti DSS tada, to nikada nećemo zaboraviti i ne smemo, su svojim odsustvom sa skupštinskom Administrativnog odbora omogućili izglasavanje da se nama oduzmu mandati.

Onda kada je bilo javno čitanje u onoj maloj sali, moram da podsetim poslanike koji tada to nisu bili, a ovde ima onih koji su bili i tada, kada je bilo javno čitanje o Zakonu o izboru narodnih poslanika, kada je već bilo naručeno da Ustavni sud ukine tu odredbu, zamislite ukine u zakonu odredbu koja je prepisana iz Ustava, nigde viđeno.

U toku te rasprave Gordana Čomić, tada perjanica tog celog postupka, utrčava u tu malu salu i sećate se svi koji ste bili, ovako pokazuje „Službeni glasnik“, još vreo iz štamparije, pre nego što se pojavio u javnosti, Gordana Čomić ga je imala u rukama i kaže – evo ga, odluka Ustavnog suda da se briše ta odredba Zakona o izboru narodnih poslanika i od tog momenta narodni poslanici su vlasnici mandata.

Šta danas imamo? Imamo predloge za izmenu nekih članova odbora i RIK. Imamo predlog poslaničke grupe SDPS o kojoj nemamo šta da govorimo, SDPS je deo ovog parlamenta, imaju svoju poslaničku grupu, imaju svoje razloge da menjaju neke narodne poslanike u određenom odboru, da se biraju neki drugi.

Mi znamo da je to posledica onoga što je Meho Omerović bio na čelu ovog Odbora za nacionalne manjine itd. ali nećemo sada širiti priču na to, sa Mehom smo završili. Dakle, nećemo ni govoriti uopšte o ovom predlogu ove poslaničke grupe koja samo koristi svoje poslaničko pravo i normalno je da se za takve predloge glasa i da glasa cela Skupština.

Ali, imamo nešto što zaista nije normalno, predsednik poslaničke grupe, u narodu poznata kao SMS, a kako zvanično Stranka moderne Srbije. Tatjana Macura nam predlaže da menjamo članove nekih odbora, da određujemo nove članove odbora i to isto radi za RIK.

Drage kolege narodni poslanici, ja zaista ne znam da li će neko od vas glasati za ovo. Ova stranka u vreme kada su održani republički izbori, nije postojala. Ova stranka nije učestvovala u izborima. Tatjana Macura, koja se ovde predstavlja kao predsednik sad neke poslaničke grupe, izabrana je na listi stranke Dosta je bilo. Ta stranka je osvojila određen broj mandata voljom građana. To što su oni pravili cirkus u Narodnoj skupštini, to je njihovo legitimno pravo, svi mi odavde se predstavljamo građanima za neke buduće izbore, ali ta stranka, odnosno ta poslanička grupa je sada razbijena u nekoliko grupa odakle imamo i neke slobodne poslanike itd. Dakle, napravljena je neka opšta papazjanija.

Hajde, sve to moramo da trpimo zato što nismo uredili Poslovnikom, ali zamislite vi, kaže Tatjana Macura, predsednik te SMS stranke, da ona predlaže, na primer, da se razreše dužnosti članova odbora Narodne skupštine poslanici, na primer, Branka Stamenković i Saša Radulović, koji su to još uvek znamo članovi poslaničke grupe, a koje imaju, ali stranke Dosta je bilo u svakom slučaju. Gde je legitimitet za ovakav predlog? Pa, mogla je lepo da napiše da predlaže da se u nekom odboru razreši dužnosti Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Filip Stojanović, Aleksandar Marković, da ne nabrajam, dakle mogla je koga god hoće da stavi. Šta ona ima sa strankom Dosta je bilo? Kako ona može i ta njena SMS stranka, moderna, baš su moderni, kako oni mogu da traže da se razreše dužnosti članovi odbora poslanici neke druge političke stranke?

Ovo je zaista nešto što je neverovatno i onda, naravno, na osnovu toga ona predlaže i oni predlažu neke poslanike koje je uspela da napabirči, da napravi poslaničku grupu, pa onda, dokle će biti ako se slučajno odlučite vi u skupštinskoj većini, pa glasate za ove predloge, računajte da možete imati sličan predlog i za 10 dana, mesec, dva, ko zna koliko puta će tamo da se na ovoj strani da se prave nove poslaničke grupe, da prelaze iz jednih, iz drugih, itd.

Dakle, ovo je ismevanje i Poslovnika, kakav god je, ovo je izigravanje Ustava, ovo je izigravanje parlamentarne demokratije, ovo je ruganje Narodnoj skupštini. Narodna skupština i poslanici većine ne smeju, ja verujem i da neće, pristati na ovako nešto. Evo, pitam, da li je neko razgovarao sa Brankom Stamenković i Sašom Radulović, ne znam da li je Branislav Mihajlović još u toj stranci, ova Ana Stevanović nije ni kod Macure, ona je valjda negde kod Vuka Jeremića ili Đilasa, ne znam više gde je ko od njih, da li je neko sa njima razgovarao da ih pita da li oni znaju da više neće biti članovi nekih skupštinskih odbora gde su bili od početka ovog saziva? Da li je njih neko pitao da li su saglasni sa tim? Sa kime se uopšte konsultovala gospođa Tatjana Macura i gde je ona našla izvor prava da može ovako nešto da uradi, iz svog nekog ličnog prava?

Dakle, SRS misli da još uvek nije kasno da menjamo Poslovnik, da ovakve stvari više ne smeju da nam se dešavaju, da skupštinska većina nikako ne sme glasati za ove predloge, jer bi ovo zaista bilo legalizovanje potpunog nezakonja. Nama je i dalje žao što vi u skupštinskoj većini ne prihvatate krajnje dobronamerne predloge SRS. Mi se svi dugo znamo, znate da se mi uvek borimo za parlamentarnu demokratiju, da smo u ovoj Narodnoj skupštini svašta doživljavali da bismo se izborili za svoj glas.

Znate dobro da je onaj prethodni saziv, ne onaj, pre kad su bile demokrate, da su tri puta menjali Poslovnik Narodne skupštine da bi nama onemogućili da govorimo, da radimo na način kako smo to mi radili i mi naravno uspevamo, dovijamo se, koristimo Poslovnik koliko god je loš, ali nije dobro što ne prihvatate naše sugestije.

Mi ne radimo nikada ništa protiv države, naprotiv, mi se uvek trudimo da svojim radom doprinesemo jačanju države, jačanju državnih institucija. Bolje da prihvatite naše sugestije, pa da lepo zajedno neke bitne stvari u funkcionisanju Narodne skupštine rešavamo. Bolje je to i primerenije, nego da čekate da vam se pojavi Sem Fabricio, da opet morate držati onaj nacionalni konvent za EU, a tamo sede oni što su organizovali Mirditu, pa oni iz fonda Nataše Kandić itd. Onda ispadne u javnosti kako vi morate da slušate njih, umesto da ovde koristimo kapacitet narodnih poslanika, poslaničkih grupa koje su legitimne i legalne u ovoj Narodnoj skupštini i da nam se više ne dešavaju ovakve stvari. Hvala vam.

Hvala, potrošili ste vreme.
Da li se još neko od ovlašćenih javlja?
Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Skupština je sastavljena od 250 narodnih poslanika, koji trebaju da imaju ista prava i iste obaveze, ista prava i iste obaveze.

Po pitanju članstva u odborima, većina nas smo članovi jednog ili dva odbora ili smo zamenici. Uglavnom to članstvo u odborima bazira se na osnovu snage, brojčane snage poslaničkih grupa, nije sve čak ni u rezultatima izbora, već u snazi poslaničkih grupa. Poslanička grupa DJB, DJB nije bila stranke nego udruženje građana, koje je kao grupa građana izašla na izbore, ostvarili pravo na poslanički klub, poslanički klub je ostvario, na osnovu broja poslanika, prava na predstavljanje u telima Narodne skupštine. Radilo se, čini mi se, o 18 narodnih poslanika. Ako jedna poslanička grupa imala 18 narodnih poslanika, a raspala se, a da podsetim da su njenog lidera branili tako što su pravili ovde pravo invaziju oko poslaničkih klupa u kojima ja sedim, pri tome su me pljunuli onako moderno i opsovali mrtvu majku onako moderno, to mora da je ultra moderno bilo.

Sve to na stranu, svi ti animoziteti, ali ne razumem kako poslanička grupa sa pet ili šest članova, ne znam koliko sada ima, može da nasledi prava poslaničke grupe koja je imala 18 narodnih poslanika. Dakle, sve da uzmemo nasledno pravo u Narodnoj skupštini, da poslanički klub koji se raspao, da novoformirani klubovi imaju pravo, na osnovu broja narodnih poslanika da naslede članstvo u odborima, sve da uzmemo da to pravilo možemo da proguramo, ne razumem kako pravo koji su imali 18 narodnih poslanika, sada može da zadrži šest narodnih poslanika? Dakle, da imaju po četiri članstva, čini mi se u odborima, četiri zamenička mesta, da kao poslanička grupa imaju pravo i na člana RIK-a i na zamenika člana RIK-a, što poslaničke grupe koje imaju pet članova, kao što mi imamo u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, ta prava nemamo.

Dakle, sa jedne strane imate narodne poslanike koji će imati dva ili tri puta veća prava, odnosno zastupljenosti u odborima i u izbornoj komisiji, a sa druge strane imamo nas koji nećemo biti ravnopravni sa njima. Iz tih razloga, ne sporeći pravo poslaničkim grupama, bez obzira što su na izborima došli kao grupa građana, a sada su članovi stanke Socijaldemokratski savez je valjda promenio naziv, to je čini mi se Lekovićeva partija, koja na izborima nije osvojila mandate, sve na stranu, da priznamo da stranka umesto udruženje građana, poslanička grupa, itd, ima prava da nasledi od prethodne grupe, ali ostvariti pravo pet narodnih poslanika, prava koja je imalo 18 narodnih poslanika, za mene je neprihvatljivo i ja za ovakvu vrstu odluka ne mogu da glasam. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mislim da ne mora da se pomene neko imenom, ali neću sad raspravljati o tome šta je pravo na repliku, to predsedavajući zna. Zaista, jedan od načina pristupu ovom problemu i odluci da se ne glasa jeste i to da ne može jedan deo te bivše poslaničke grupe da preuzme na sebe ni prava ni obaveze cele poslaničke grupe. Evo, pitamo – zašto Ana Stevanović, koja je sada kod Đilasa, nije predložila ovako nešto?

Dakle, samo želim da potvrdim ono što sam rekla u ovom prvom delu, da skrenem pažnju vladajućoj većini da bez obzira na neke možda formalne razloge koji vas teraju za ovo da glasate, da morate biti još formalniji, pa videti da za to nema razloga. Ne smemo otvarati Pandorinu kutiju, bavićemo se do kraja ovog mandata samo ovakvim stvarima. Ovo je samo početak.

Znate, kada se desila ta 2008. godina, Zoran Krasić je skoro bar jedanput nedeljno tada Tadićevim demokratama govorio: „Ubacili ste radikalima kamenčić u cipelu, sebi ste okačili kamen oko vrata. Mi ćemo kamenčić izbaciti, a kamen vodi ka dnu“. I to se, evo, desilo. Zato, moramo voditi računa. Bez obzira na to što je tada zloupotrebljen Ustavni sud, mi moramo voditi računa i najhitnije vratiti u zakon odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije i omogućiti strankama, izbornim listama da traže od ljudi koji su na listi da svoj mandat stave na raspolaganje stranci koja ih kandiduje na izborima. Ako to ne uradimo, mi se nećemo ovakvih problema osloboditi ko zna do kada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, složiću se sa kolegama u najvećem delu onoga što su rekli. Dakle, ovo jeste naizgled tehnička promena i do sada se o tome nije raspravljalo, ali mislim da konačno treba da izvučemo pouke iz onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, kako nam se takve stvari ne bi dešavale u periodu koji je pred nama.

Neko je pomenuo da li smo razgovarali sa kolegama iz jedne poslaničke grupe. Nismo razgovarali, jer oni ne žele dijalog u parlamentu i nemamo mogućnost da razgovaramo. Oni sa nama razgovaraju putem konferencija za štampu, putem političkog monologa ovde u skupštinskom holu. To nije način da se raspravlja i razgovara o ozbiljnim temama, naročito o ozbiljnim temama koje su danas pokrenute, koje su pokrenute tokom ove rasprave.

Dijalog se vodio, vodiće se i danas se vodi u parlamentu, jer parlament je mesto gde legitimno izabrani predstavnici građana dobiju mandat i poverenje građana, preuzimaju obavezu i odgovornost da obavljaju jedan jako odgovoran posao. Ponavljam, legitimno izabrani predstavnici građani. Dijalog se i danas vodi u parlamentu, bez obzira što jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta. Da budemo potpuno precizni, jedan deo opozicije, shvatajući koliko je odluka o bojkotu parlamenta bezidejna i besmislena, nije učestvovao u bojkotu parlamenta, jer imaju iskustva. Drugi deo opozicije koji je učestovao u radu parlamenta, shvatajući grešku takve političke odluke, vratio se i učestvuje u radu parlamenta. A onaj preostali deo opozicije čini mi se da još uvek traga za načinom kako da se vrati u parlament, svesni da su počinili određenu grešku kada su doneli takvu političku odluku. Jer da se mi razumemo, sve ovo što se danas dešava u Srbiji je već davno viđeno, i bojkot parlamenta i protesti i tužakanje Srbije u inostranstvu, ali ništa to dobro nije nikada donelo Srbiji. Dakle, to ni kratkoročno ni dugoročno ne može doneti političke poene onima koji to čine, a šalje jednu lošu sliku iz Srbije, i to baš u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja koja su od izuzetne važnosti i značaja u odbrani nacionalnih i državnih interesa.

Maločas je pomenut Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Vrlo je interesantno, dame i gospodo narodni poslanici, da najveće kritike na račun Poslovnika o radu dolaze upravo iz tog i tzv. saveza, ja više ne znam kako se on zove, dolaze od ljudi koji su učestvovali u izradi i definisanju procedura ovakvog Poslovnika o radu Narodne skupštine. Da se razumemo, ne postoji idealan Poslovnik o radu Narodne skupštine, ali se mi kao predsedavajući uvek trudimo da napravimo jednu ravnotežu, poštujući prava pozicije sa jedne i opozicije sa druge strane.

Citiraću Nikolu Pašića. On je davno rekao – kada ste na vlasti, donosite zakone koji će vam koristiti i kada budete i u opoziciji. Čini mi se da oni koji danas nisu ovde nisu na pravi način shvatili taj citat, smatrali su da su nezamenljivi, nepromenljivi i donosili zakone onako samo kako su oni hteli i kako im je u tom trenutku odgovaralo i zato danas imaju problem sa Poslovnikom koji su sami definisali.

Brojna su, dame i gospodo, otvorena pitanja kada govorimo konkretno o Poslovniku o radu Narodne skupštine. Predsednica parlamenta je sa punim pravom pokrenulo jedno od pitanja, upravo ono o čemu je maločas bilo reči. Dakle, poslanik dođe sa jedne izborne liste nakon izbora u parlament, nakon toga promeni jednu poslaničku grupu, treću poslaničku grupu, četvrtu poslaničku grupu i vi više ne znate koliko imate samostalnih poslanika, a koliko imate poslaničkih grupa u republičkom parlamentu, što svakako nije dobro.

Za nas je još jedno ključno pitanje, kada govorimo o Poslovniku o radu Narodne skupštine, sale su nam prazne. Ima nas koji želimo odgovorno, ozbiljno i posvećeno da obavljamo svoj posao, jer to je naša obaveza prema građanima. Parlament je glas naroda, parlament je mesto gde mi razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja koji će biti u najboljem interesu građana Srbije, ali na drugoj strani, klupe su nam prazne i to šalje lošu sliku u javnosti o radu republičkog parlamenta. Ovde se postavlja pitanje kako nametnuti obavezu poslanicima koji su dobili mandat i poverenje građana, ali da to sad ostavimo po strani, oni ovde primaju platu, oni ovde podižu putne troškove, kako nametnuti obavezu da prisustvuju sednicama Narodne skupštine Republike Srbije.

Znate, 2000. godine kada je DOS došao na vlast, sve ono što se činilo i radilo do 2000. godine, u periodu vlasti Slobodana Miloševića, nije bilo dobro, sve je bilo crveno i ništa nije valjalo, a trebali su da afirmišu ono što je bilo dobro. Ja se slažem, bilo je grešaka, naša najveća greška je to što tih grešaka nismo bili svesni onda kada smo bili na vlasti, nego nakon toga, ali su trebali da afirmišu ono što je bilo dobro, konkretno Poslovnik o radu tadašnji.

Tadašnji Poslovnik o radu, podsetiću vas, kolege koji su dugo u višestranačkom sistemu i koji su dugo u parlamentu, mislim da se i vi, gospodine Arsiću, toga sećate, tadašnji Poslovnik je bio vrlo jasan i precizan, da je svakog trenutka u sali moralo biti 126 poslanika i da kada se ukaže na povredu Poslovnika istog trenutka se Narodna skupština izjašnjava o ukazanoj povredi Poslovnika.

Brojna su otvorena pitanja o kojima treba razmišljati u narednom vremenskom periodu. Naravno da pitanje o kojem danas govorimo ne može biti rešeno samo kroz Poslovnik o radu, nego i kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada su se usvajale poslednje izmene i dopune, tačno je da je Ustavni sud doneo odluku, takva kakva je, da mandat pripada poslaniku. Tačno je da su uvažene i određene sugestije stručne javnosti, ali to se u tom trenutku, bar sa naše strane, sagledavalo kao prelazno rešenje, jer su postojala brojna otvorena pitanja koja zahtevaju odgovore. Neka od tih pitanja smo uspeli da rešimo, neka nažalost nismo. Za nas je tada ključno pitanje bilo, nije sporno ako je Ustavni sud doneo odluku da mandat pripada poslaniku, ali hajde da sagledamo kako da sprečimo da taj mandat ne bude predmet političke trgovine u nekom narednom vremenskom periodu, jer je važna politička stabilnost. Za svaku narednu vladu je važna politička stabilnost, ovo narušava političku stabilnost. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka, o bilo kojoj oblasti da govorimo.

Mi u Srbiji imamo proporcionalni izborni sistem. Smatram, mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da je to u ovom trenutku politička realnost. Sa druge strane, niko od nas, uz dužno poštovanje kolega, niko od nas imenom i prezimenom nije učestvovao na izborima, na glasačkom listiću su bili lideri naših političkih opcija. Dakle, zašto se izborna lista koju vodi lider političke opcije ili lider koalicije, zašto se, na neki način, degradiraju političke partije?

Mislim da je to tema o kojoj treba takođe da razgovaramo. Da razgovaramo o svemu što može da unapredi parlamentarnu demokratiju i razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji. Mi smo spremni da o tome razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo o svemu što može da poboljša postojeće procese u Srbiji, ali nismo spremni da o tome razgovaramo na ulici i ispod šatora, već tamo gde se dijalog vodi u parlamentu.

Sagledavajući zahteve od tzv. opozicije, ili Saveza, kako se već zove, vidim da je jedan od zahteva uz to što žele da kontrolišu medije, kroz uređivačku politiku RTS, kroz REM, je li tako, da kontrolišu rad elektronskih medija, jedan od zahteva jesu i promena izbornih procedura. Pazite sad, promenu izbornih procedura traže oni koji su definisali te izborne procedure i kažu – želimo fer i demokratske izbore.

Šta to znači? Da smo 2008. godine imali nefer i nedemokratske izbore, jer, smo upravo o tim izbornim procedurama, ispravite me ako grešim, išli u izbore. Da se mi razumemo, što se njih tiče, ja neću previše da obraćam pažnju jer nisu tu, ali ću reći samo jednu rečenicu, ne postoji izborna procedura koja bi takvu političku opciju ponovo vratila u ove skupštinske klupe i koja bi takvu političku opciju dovela na vlast. Možemo mi da razgovaramo danima, noćima, godinama, ali takva izborna procedura ne postoji. Vidim da postoje i pretnje. Kažu – ili fer i demokratski izbori, ili revolucija. Imaćemo mi fer i demokratske izbore, a što se tiče revolucije, nismo vas se plašili ni tog 5. oktobra 2000. godine, zar mislite da vas se plašimo 19 godina nakon toga.

Na sve ovo smo ukazivali jer je SPS bila prva, opet neka me isprave kolege koje dugo učestvuju u životu višestranačkog političkog sistemu, SPS je imala prva gorko iskustvo 2003. ili 2004. godine kada su joj oteti mandati i kada je na čelu neke poslaničke grupe bio prof. dr Branislav Ivković, tada su oteti mandati SPS. Socijalistička partija Srbije imala je gorko iskustvo i pre godinu i po ili dve kada je otet jedan poslanički mandat, ne mislim na SRS jer ona ima taj stav oduvek, ali mislim na ove kolege koje nam se obraćaju putem konferencije za štampu, zašto tada nisu odreagovali. Zašto tada nisu uputili bilo kakvu sugestiju i bilo kakav predlog? Mi smo govorili da se to gorko iskustvo ne bi dogodilo i drugim političkim strankama, za rad političke stabilnosti dajte da razgovaramo na ovu temu.

Inače, tačno je, setimo se izborne noći, setimo se pritisaka koji su postojali na rad RIK, setimo se onih nemilih scena kada su hrabri ljudi, jaki ljudi napadali žene, jer obično napadaju žene, nažalost. Setimo se i ko se sve okupio u tom trenutku na onoj bini da podrži koaliciju koja je morala da prođe cenzus jer im je nedostajalo nekoliko stotina glasova, čini mi se. Dakle, neko je sve njih morao da okupi i tu se u potpunosti slažem.

Toliko o fer i demokratskim izborima. Ako su to fer i demokratski izbori, svaka čast. Dakle, mi izražavamo spremnost da govorimo i da razgovaramo i o izradi novog Poslovnika o radu, i o izradi suštinske reforme izbornog zakonodavstva. Jeste da to nije popularno u izbornoj godini činiti, ali spremni smo da o tome razgovaramo, ali ono što je suština to ne može biti odraz aktuelnog političkog trenutka, jer imali smo to u periodu iza nas pa vidite u kakvu smo situaciju došli. To ne može biti odraz aktuelnog političkog trenutka, pa da svaka vladajuća koalicija donosi Poslovnik onako kako smatra da treba, donosi izborno zakonodavstvo onako kako smatra da treba.

Mislim da nam je potreban što širi konsenzus svih relevantnih političkih činilaca, da bi došli do jednog opšte prihvatljivog i univerzalnog rešenja. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Vjerica Radeta. Izvolite.

Rekoh ja u svom prvom javljanju, ali evo da SRS na svojim primerima pokazuje šta smo sve trpeli i pretrpeli i istrpeli za rad poštovanja i borbe za svoja demokratska prava u Narodnoj skupštini. Kolega, nije SPS imala taj slučaj da im se uzimaju mandati, to je bilo prvo od revolucije, ali posle peto oktobarske revolucije. Srpskoj radikalnoj stranci su još 1994. godine otimani mandati u tada saveznom i republičkom parlamentu, Jovo Glamočanin je bio na čelu tih koji su tada otišli i postoje dokazi i čak su neke televizije pokazivale snimke gde se i vidi kako uzimaju pare, dakle, kupljeni ljudi. Ali, uvek nekako skupštinske većine kada je njima u interesu, zapravo skupštinske većine uvek to i rade i onda kada je njima u interesu onda ćute, a kad dođe do toga da na bilo koji način oni budu ugroženi onda se to javlja kao problem.

Mi srpski radikali smo ponosni na činjenicu da smo politička partija, možda i jedina na političkoj sceni Srbije koja nikada nikome nije otela nijedan mandat. Poštujemo volju građana, poštujemo izborni rezultata, kakav god da je. Nikada se politikom nismo bavili zbog dnevne politike i zbog toga da bismo toga dana ili za te izbore osvojili nekakve simpatije, uvek to radimo u najboljem interesu građana Srbije i uvek to radimo u Narodnoj skupštini poštujući maksimalno demokratske principe.

Nas su terali na neke stvari, ali mi smo se zaista uvek vodili tim da je parlamentarna demokratija svetinja. Imamo ozbiljnu istoriju u parlamentarizmu mi Srbi, a sad smo dozvolili da imamo ovakav haos u parlamentu, posle toliko godina.