Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Obzirom da nema više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tač. 4, 5, 6. i 7. dnevnog reda.
Reč ima najpre narodni poslanik Muamer Zukorlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudije moraju shvatiti da nisu nezavisni od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da moraju da budu nezavisni od raznih vrsta kriminala.

Ja znam da ljudima pravda, a to je jedna izreka, često teže pada od nepravde. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da zamenici tužioca koje biramo, da sudije koje biramo koji prvi put dolaze na funkciju, da neće raditi ono što rade, da budem precizan, pošto sam zamenik člana Odbora za pravosuđe, da neće raditi ono što rade pojedine sudije u Srbiji, da će suditi po zakonu a ne po nekim drugim interesima, da će suditi da zadovolje naš narod, a ne SAD.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da među sudijama neće biti neki novi sudija Majić. Ja shvatam da je Visoki savet sudstva pokušao da zaštiti sudiju Majića, čak im dajem i za pravo, ali nisam čuo, odnosno, čuo sam, nažalost, da kada je pomenuti sudija ušao u angažovanu političku emisiju Olje Bećković, nisam čuo da je Visoki savet sudstva to ne osudio, već makar ga prekorio. Rekli su da mu je trebala saglasnost starešine, nekog nadređenog, ali, to je, kažu, prevaziđeno pravilo. Hajde da i mi poslanici kažemo da je nama Ustav prevaziđeno pravilo. Nema prevaziđenih pravila. Ili ih ima, ili ih nema. Možda sam ja prekardašio, ali sudija Majić je to daleko više uradio.

Sudska presuda koju sam ja komentarisao iz 2013. godine, ako nemam pravo da komentarišem presudu iz 2013. godine, onda nemam pravo ni da komentarišem presudu Draži Mihajloviću, ako je to takvo pravilo. Znači, pravila važe samo za narodne poslanike, za sudije pravila ne važe. Trebalo bi da bude obrnuto.

Mi smo političari i eto, sticajem okolnosti, ja komentarišem tu presudu zato što je duboko povredila moj narod. Ne mislim moj narod kao svojinu, već narod kome ja pripadam, ne samo nacija, već celog naroda, svih građana Republike Srbije.

Pušteno je 11, nezakonito je pušteno 11, ponavljam, OVK terorista koji su, Gnjilanska grupa, ubili 80 Srba, 250 mučili. Ubijani su metodom laganog uzimanja duše, što znači - mučeni do smrti. Ženama su sečene dojke i pržene, bacane na vatru. Ja o tome moram da govorim. I nema cene koju ja neću platiti. Ali, ta presuda je nezakonita. To nisam utvrdio ja. To je utvrdio Vrhovni kasacioni sud, da je došlo do povrede zakona od strane sudija na štetu žrtava, a u korist optuženih. To je uradio povodom pokretanja zaštite zakonitosti. Lepo je to odigrano. Ali, albanski teroristi su već pušteni. Suđenje ne može da se ponovi, ni u Prištini, nigde, zato što pravila kažu - kad je zaštita zakonitosti, kad nije na štetu optuženih, onda se suđenje ne ponavlja. Ako se ja ne varam, to je tako.

Znam ja i zašto je to urađeno - da se bes naroda ne bi okrenuo, zato što je dovedeno u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su naše sudije tvrdile da ratni zločini posle 10. juna ne postoje, zato što je sa OVK sklopljeno primirje. Mi smo potpisali primirje sa NATO paktom, a ne sa OVK. Jer, OVK je ratne zločine, i to je jedan pravni zaključak bio Vrhovnog kasacionog suda još pre te sramne presude, OVK je sve te ratne zločine počinio posle 10. juna 1999. godine. To je sramna presuda i mi o tome moramo govoriti. Da Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tu presudu nije oborio kroz zaštitu zakonitosti, ali Albanci su već pušteni i dovelo se u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, što bi bilo katastrofa. Zato je Vrhovni kasacioni sud ostavio tu mogućnost da se nekim drugim Albancima sudi.

Ali, ono što mene iznenađuje, da Visoki savet sudstva nije pokrenuo proceduru za razrešenje sudije Majića i Hadžiomerovića, jer je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Ja i dalje tvrdim da Srbi imaju pravo da budu i žrtve, a ne samo zločinci. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani predlagači, uvažene koleginice i kolege, mi smo o sudstvu i tužilaštvu više puta govorili u ovoj Skupštini, naravno, svakog puta ukazujući na situaciju u gradovima iz kojih dolazimo, regionu Sandžaka i o svojevrsnoj sprezi između pojedinih delova tužilaštva, sudstva i kriminala. Nažalost, tu se nije mnogo štošta promenilo. Još uvek u sudovima u Novom Pazaru, u Sjenici, u Tutinu i još nekim drugim postoji ta čvrsta veza i građani ovih gradova su na neki način taoci takve veze i takvih kriminalnih delovanja pojedinih struktura iz tužilaštava i, naravno, pojedinih korumpiranih sudija. To smo više puta govorili, ja ću sada malo govoriti o nekim drugim fenomenima koji takođe nas donekle zabrinjavaju i koji izazivaju određenu vrstu nelagode kod građana Novog Pazara i drugih mesta ovog kraja.

Recimo, vrlo je indikativno i mi smo imali ovde nekoliko puta spominjanje slučaja studenta Bakana Ernada iz Novog Pazara koji je ubijen na pešačkom prelazu u Zemunu. Na insistiranje nas poslanika Stranke pravde i pomirenja, ministar unutrašnjih poslova nas je uverio da je zaista policija tu radila adekvatno i kvalitetno svoj posao. Međutim, i dalje porodica pa i dosta građana protestuje zašto taj slučaj, evo, četiri meseca nakon događanja tavori u sudstvu. Još uvek nemamo konkretnih pomaka u tom slučaju.

Recimo, ja sam se lično susreo sa određenim situacijama u Višem sudu u Beogradu kada sam prisustvovao jednoj parnici u kojoj je jedan medij tužen od od određenih političara, kada je bukvalno sudija pokušavala da ne poštuje Ustav i Zakon o zaštiti ljudskih prava i sloboda, naročito pripadnika nacionalnih manjina i zajednica, pokušavajući da ospori pripadnicima bošnjačke nacionalnosti da imaju suđenje na svom maternjem jeziku. Kao narodni poslanik sam tu prisustvovao i uverio se zaista. To je bilo pre mesec dana. Sudija Dragana Marčetić, sudija Višeg suda u Beogradu je to pokušavala i tek nakon insistiranja tih ljudi koji su tražili Ustavom zagarantovano pravo ona je to odobrila. Međutim, to njeno ponašanje uopšte nije ušlo u taj zapisnik sa tog suđenja.

Dakle, sve ovo dovodi nas u poziciju, posebno pripadnike nacionalnih zajednica, da još uvek imamo nekakve dvostruke standarde, nažalost, jer to se popuštanje u pogledu toga da poštuju ustavno pravo pripadnika nacionalnih zajednica dogodilo zato što sam tom suđenju prisustvovao ja kao narodni poslanik. Toga je postala nešto kasnije svesna ta sudija, te je zato dopustila da se to pravo poštuje. Inače, oni koji nemaju takvu vrstu pravne ili hajde da kažemo druge podrške, verovatno nailaze vrlo često na ovakve probleme.

Zato bi bilo jako dobro da Visoki savet sudstva poradi zaista na ovim stvarima i da, recimo, da neka dodatna uverenja time što će ubrzati neke procese, čak i porodici Bakan. Želimo da pravda bude jednaka za sve, da onaj ko ubije dete iz provincije na pešačkom prelazu u Zemunu, dete koje je uz to pripadnik manjinskog naroda, bude kažnjen onako kako se kažnjavaju svi ostali koji počine bilo koji zločin, recimo, nad onim ko je iz Beograda, ko je pripadnik većinskog naroda. To je nešto što je danas jako aktuelno i uzrujava ne samo porodicu, nego veliki broj građana Novog Pazara, isto tako i Sandžaka. Da nam se omogući da svugde, u svim sudovima i u svim tužilaštvima imamo jednakopravan proces, kada je u pitanju poštovanje ustavnih kategorija, posebno na službenu upotrebu maternjeg jezika i posebno na jednakopravan status.

Recimo, još uvek je aktuelan i ne znamo da li je ubistvo Skarepa Farudina od pre dve godine dobilo svoj epilog, iako je tu mladić ubijen od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, to su neki slučajevi za koje više nije nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, već sudstvo, tužilaštvo i koji još uvek na neki način tavore i izazivaju zaista neku vrstu nelagode kod pripadnika manjinskih naroda, u ovom slučaju Bošnjaka, na to da je sudstvo u našoj državi podjednako za sve građane, pripadnike svih nacionalnih zajednica i svih naroda.

Uz to, ako dodam ovu i dalje prisutnu svakovrsnu spregu kriminala i delova tužilaštva i sudstva u našim sudovima, onda zaista donekle smo mi potčinjeni u odnosu na ono što nam Ustav, što nam zakoni garantuju. Ovo koristim kao još jedan apel i važnost, nadajući da će novoizabrani sud ili sudije koje se biraju prvi put na ovu funkciju biti senzibilnije prema ovim slučajevima i doprineti da pravo i pravda budu jednaki i dostižni za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da je jako grubo povređen član 107. Poslovnika, povređeno je dostojanstvo ovog doma.

Na ovakav način govoriti o navodnoj sprezi kriminala, pravosuđa, tužilaštva, da se takve reči čuju iz ovog doma zaista je apsolutno nedopustivo. Ako postoje konkretna imena, konkretna lica i osobe, to je jedno, ali generalizovati i na taj način vređati kompletno srpsko pravosuđe je potpuno neprimereno. Zaista, ja mogu da razumem svačiju bol, ali ja prosto, niti mogu da verujem, niti želim da verujem da srpsko pravosuđe može da pravi bilo kakvu razliku između nacionalnosti bilo koje žrtve koja je postala žrtva na bilo koji način.

Prema tome, mislim da je Poslovnik apsolutno povređen i ja vas molim da ubuduće na vreme i blagovremeno reagujete o ovakvim stvarima, jer jednostavno ako se to čuje iz ovog doma, na ovakav način, onda to zaista dobije neku 25. dimenziju, koja nikakve veze sa realnošću nema. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala.

Kolega verovatno nije dobro čuo. Nisam ja generalizovao, već sam govorio o sudovima u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i striktno se na te sudove obazirao, a posebno jer su podnete brojne krivične prijave, posebno jer su podnete čak i Tužilaštvu za organizovani kriminal, čak iz 2013, 2014. godine, pa nadalje, zbog umešanosti određenih i delova tužilaštva i delova sudstva u takve afere.

Nažalost, mi nikada nismo dobili odgovor niti od Tužilaštva za organizovani kriminal, niti od bilo koga drugog. Ali, postoje pisani dokumenti o tome. Ne bih govorio ovde, zato što te istrage nisu završene. Verovatno bi trebalo da dobijemo takve vrste odgovora od Tužilaštva za organizovani kriminal. Očekujem ih od 2013. godine. Nakon šest godina, još uvek nemamo nikakav odgovor na veći broj tužbi protiv konkretnih izgrednika ili onih koji su zloupotrebili ta svoja ovlašćenja.

Opet podvlačim, ja sam kazao: „delova“, ne nikako celog sistema, ne nikako svih sudija, ne nikako svih tužilaca i ne nikako ukupnog sistema. Hvala.

Smatram da nije bilo povrede Poslovnika i da ste vi iskoristili priliku da replicirate.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, sada najpre Visoki savet sudstva, očekivali smo danas ili neki dan pre, ili neki dan posle, da ćete nam predložiti izbor predsednika sudova. Veliki broj sudova nema predsednike. Mi smo ovde na vaš predlog razrešili veliki broj predsednika sudova, i mislimo da je nedopustivo stanje, bilo je to negde, mislim 2010. godine, kada su po dve tri godine sudovi bili, odnosno predsednici sudova bili u v.d. stanju i to je bilo jako loše. To je svakako, bilo moguće iskoristiti od strane izvršne vlasti korišćeno je, da se razumemo i zato mislimo da je to trebalo biti vaš prvi posao.

Drugo, ove konkretne predloge koje ovde imamo, mi imamo onako, načelne, ovaj put se nismo bavili, nećemo se baviti pojedinačnim slučajevima, samo nekoliko načelnih primedbi, a to se odnosi i na tužioce i na sudije.

Prvo, ovo nepotrebno forsiranje ove Pravosudne akademije, to je naš odavno poznati stav. Mislimo da to nije dobro, i da nam to kao neka tekovina evropska, Evropske komisije, nije potrebna, ali dobro, neki su mislili da nam treba. U svakom slučaju mi smo dalje protiv toga da neki ljudi koji završe tu akademiju posebno forsiraju, jer se zna da u tu akademiju ne mogu svi ni da se upišu, i da to ne zavisi od uspeha, već od nekih drugih stvari.

Šta smo primetili ovde, ne samo sad, ali uopšte, od pre, u stvari nije to bilo od samog početka, najpre ste kod kandidata označavali kada su završili, za koliko godina su završili studije i kojim prosekom. Proseka više nemamo. Kažu sudije koje su birane i one koji bi želeli da budu, a nisu na vašem spisku i predlogu za izbor, davi to namerno radite, zato što predlažete sudije koje su fakultet završile sa prilično niskim prosekom. Evo, sad smo čuli za kandidata za zamenika javnog tužioca u Šapcu da imate podatak da je u pitanju gospođa za koju je stavljena primedba da je član DS, što je ovako prilično, pa rekla bih i neozbiljno. Ne možemo da razumemo da postoje, zaista nisam obraćala pažnju, apsolutno ne znam o kome se radi, ali nije to ozbiljan razlog. Prvo, zato što sve sudije i svi tužioci imaju bar određene simpatije prema nekim strankama, i to je normalno, znate, da nije tako, onda bi te sudije i tužioce bili proglašeni ljudima drugog reda i zabraniti vam da izlazite na izbore, ako ćemo u krajnjem slučaju. Ali, vi ste rekli, npr. da je ta gospođa završila fakultet sa prosečnom ocenom devet. Nama nedostaje taj podatak za sve ostale kandidate.

Pogledala sam, naravno, svaki od ovih predloga, istina, najveći broj kandidata su završili fakultet negde oko 24 godine života, što može da se uzme kao redovno studiranje, ali ima jedan broj kandidata koji su studirali do 27, godine, do 29 i do 32 godine života. Mislimo da neko ko je toliko studirao ne bi mogao biti sudija, ipak, sudija je, da kažem, neki poseban pravnik. Prvo, treba da je i odličan student i da je na vreme završio i fakultet i pravosudni ispit, prosto to je grana vlasti od koje i narod očekuje nešto posebno i koji sami po sebi morate biti, prosto, takvi, morate da se izdignite iznad mnogih stvari i tako dalje, zato je to naša primedba.

Takođe, ono što nedostaje kod svih ovih predloga, vi kažete da ste formirali komisiju i da je taj neki kandidat ocenjen ocenom pet, da je na sednici Vrhovnog suda dobio najbolje ocene i tako dalje, ali, šta je sa drugim kandidatima? Mi nigde ne znamo koliko je tačno i koji su tačno kandidati prijavljeni bili na određeno sudijsko ili javno-tužilačko mesto. To bismo voleli da znamo, pa da možemo da uporedimo tog kandidata za Šabac, sa možda još pet kandidata kojih je bilo, pa onda možemo da razgovaramo o nekim objektivnim razlozima zašto je ovaj predložen, a zašto nije onaj. To bi trebalo u buduće.

Ove dve stvari morate da ispravite za sve buduće predloge koji kod nas dolaze, jedno je prosečna ocena studiranja, uz ovo što imamo i druga je ko su kandidati i kakve su njihove ocene. Imamo mi ovde u nekim od obrazloženja kažete, kandidat taj i taj se predlaže, a ostali kandidati koje je komisija ocenila ocenom pet su predloženi za neki drugi sud jer su tamo konkurisali. To možda jeste, možda nije. Znate, ne znamo, moramo imati konkretno. Vi znate koliko precizni morate biti vi u vašem izražavanju kad donosite presude ili vi kad optužujete, tako morate i ovde kada je u pitanju razgovor sa narodnim poslanicima.

Sledeće što sam htela da vam kažem, bojim se da nešto ne preskočim, evo, nešto što je zaista problem o kojem morate da razmišljate, pre svega vi sudije, morate da nađete način, neke sudije u nekom prethodnom periodu su bile zaista pod direktnom, pa mogu reći, vlašću, ali uticajem u svakom slučaju izvršne vlasti. Sećamo se svi Nate Mesarović, dobili smo presudu umesto doneli smo presudu i znamo kako je sve to završilo, ali podsećam vas da je u Srbiji do novembra 2001. godine najviša kazna bila 15 godina zatvora i 20 godina zamena za smrtnu kaznu. Krivični zakonik je 2001. godine menjan i smrtna kazna je zamenjena kaznom od 40 godina zatvora. Taj zakon stupio je na snagu 1. marta 2002. godine. U to vreme Vladan Batić je bio i ministar, i tužilac, i sudija, i advokat, sve je bio. Taj Vladan Batić je na neki interesantan način obavezao sudije da su sudije, sudska veća donosile presude gde su izricale kaznu od 40 godina navodnim učiniocima nekih krivičnih dela koja su učinjena u vreme kada takva kazna nije bila predviđena. Konkretno, govorim o Miloradu Ulemeku Legiji, o kaznama od 40 godina koje su njemu izrečene za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, za ubistvo Ivana Stambolića, jedno je krivično delo učinjeno 2000. godine 25. februara, ovo drugo 3. oktobra 1999. godine, odnosno 16. juna 2000. godine. Dakle, mnogo pre nego što je bilo moguće izreći kaznu od 40 godina zatvora. Vi morate reagovati na zahtev advokata Milorada Ulemeka i ovi postupci moraju da se vrate na početak i mora da se sudi u skladu sa zakonom.

Dakle, to što je neko hteo, govorim o vladavini Zorana Đinđića, koji je imao interes da Stambolić bude ubijen, koji je hteo da neku drugu političku pozadinu tu da napravi, on je imao interes da se odredi Ulemek da bude osuđen za ubistvo Stambolića, ili pokušaj ubistva Vuka Draškovića, kao što je neko kasnije imao interes da istog tog Ulemeka osude za ubistvo Zorana Đinđića, a nikada nije pravno valjano dokazano da su Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek učestvovali u tom ubistvu. I, zato sad vama iz Tužilaštva, koristite tužilačku istragu, mi smo puno puta govorili, ali sada se i sam Rodoljub Milović pojavio u javnosti sa nekim svojim informacijama, pa lepo uzmite, zabavite se tim Rodoljubom Milovićem. Pomoći ćemo vam, istražite tajne operacije: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“ i u kombinaciji sa utvrđivanjem od strane, pre svega, svedočenja Rodoljuba Milovića o ubistvu Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića, dobićete preciznu sliku o tome ko stoji iza atentata na Zorana Đinđića i o tome ko je njega stvarno ubio.

Mi iz SRS, insistiramo na ovome godinama, ne zato što mi razmišljamo o Zoranu Đinđiću, nego zato što mislimo da je to državni interes, a o državnom interesu i vi morate da vodite računa. Dakle, bez obzira ko je u pitanju, to je nešto što mora da se istraži.

Takođe u našem Odboru za pravosuđe i upravu, imamo pismo advokata Ljubiše Buhe Čumeta, koji kaže da 36 meseci nije dobio odgovor zato što su pisma koje je slao braniocu bila otvara i što pismo koje je branilac njemu dostavio nikada nije stiglo do njega, nego je završilo u spisima predmeta, vi jednostavno, da li to ne dolazi do vas, kad kažem vi, naravno mislim na one sudije koje su to radile. Da li vi kada imate tako, kolokvijalno rečeno, škakljive predmete, jedva čekate da ih završite, zatvorite i u fioku? Ne možete tako, sve su to ljudi i o svim ljudima i o njihovim ljudskim pravima i procesnim pravima mora da se vodi računa, ne smete dozvoliti tribunalizaciju našeg sudstva koja je u dobroj meri prisutna.

Još jedan minut vremena imam, želim i tužioce i sudije, da vas lepo zamolim da se otrgnete od uticaja izvršne vlasti. Vaše funkcije su trajne, izvršna vlast je prolazna. Vodite računa o zakonu, vodite računa da je svako pred zakonom isti, imajte hrabrosti, nemojte da čuvate predmete u fiokama. Slobodno izvadite svaki predmet, sudite po zakonu i nemojte ničega da se plašite. Nemojte da se plašite da će neko da vam kaže da ste član ove ili one stranke, da može da vam zapreti da ćete biti predloženi za razrešenje itd. Ko časno radi svoj posao ne treba i ne sme nikoga da se plaši. Od vas se sudije i tužioci očekuje da čuvate pravni sistem. Nemojte vi da budete izvor strahova, vi morate da budete ti koji ste pravna sigurnost, a ne da zbog vas pravna sigurnost građana se dovodi u pitanje. Očekujemo predloge za predsednike sudova. Hvala vam.