Hvala, gospodine Milićeviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas Narodna skupština vrši jednu od svojih funkcija, dakle danas vrši izbornu funkciju birajući nove sudije i tužioce je li tako, ili vrši reizbor.
Moraću samo da podsetim sve narodne poslanike da je nedavno održana sednica Odbora za ustavna pitanja na kojoj je bila prisutna i gospođa Kuburović, koja je obrazlagala potrebu za ustavnim promenama u oblasti pravosuđa u Republici Srbiji. Suština tih ustavnih promena jeste da se u potpunosti isključi Narodna skupština iz procesa izbora sudija, pod izgovorom da je to, u stvari, način politizacije pravosuđa. Sada je to jedan tekst od nekih desetak strana, vrlo ne sadržajan, gde se ponavljaju već neke floskule, koje smo imali prilike da čujemo u ovih 19 godina, kao što su napredak u pregovaračkom procesu, usklađivanje prava, tj. harmonizacija sa pravom EU i ono što je najbizarnije od svega jeste prva rečenica tog dokumenta koja kaže – Republika Srbija se čvrsto opredelila da pripada EU, tj. evropskoj porodici naroda.
Ja ne znam kad se to Republika Srbija i građani Srbije kad su se to opredelili da pripadaju EU, kad je to neko pitao, ja samo znam da je okupaciona vlast u Srbiji od 5. oktobra do dan danas, drži taj princip koji se zove - EU nema alternativu. Onda smo mi, naravno, prinuđeni da čak i neke stvari koje i vidimo da nisu dobre za nas bez pogovora prihvatamo.
Danas je i predstavnik jedne poslaničke grupe rekao u prethodnoj raspravi kada smo razmatrali čiji je mandat, da li je to od liste ili od narodnog poslanika, iako je najnenormalnija situacija u našem političkom sistemu koja ima proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika, da sada svaki narodni poslanik se ponaša kao da je on vlasnik svog mandata i da je narod baš za njega glasao, a obično građani Srbije zbog nezainteresovanosti i neinformisanosti, ne znaju više od, možda pet ili šest vodećih ljudi na svakoj od izbornih lista koje učestvuju na izborima. Zato svaki poslanik misli da ima poverenje građana.
On je rekao – mi smo to morali da uradimo zbog EU. Dakle da usvojimo tu promenu tj. mišljenje Ustavnog suda. Morali smo dakle da promenimo na taj način naš Ustav. Dakle, to može da se objasni sada, da li je to neko nama držao pištolj nad glavom, da li je to bila neka ucena, da li smo mi bili taoci ili šta se to desilo, pa smo mi morali. Ja ne znam šta znači – morali smo. Obično mi to deluje kao da nešto što nije suverena odluka ili uopšte volja Republike Srbije i njenih najviših organa. Tako i sada u ovom slučaju.
Ima nešto što je starije od EU i evropske birokratije iz Brisela, a to je princip podele vlasti koji, da bi jedna država mogla da bude nazivana demokratskom mora da usvoji princip podele vlasti, do najsavršenijeg oblika u tom smislu doveden je sistem SAD i njihov tzv. sistem kočnice i ravnoteže tj. "checks and balances“, gde jedna vlast kontroliše drugu. Mi se sada pozivamo na glavniji i relevantniji autoritet, kako kaže gospođa Nela Kuburović, u oblasti pravosuđa, a to je Venecijanska komisija, koja zamera Republici Srbiji i stanju u pravosuđu zato što se u Skupštini Srbije biraju sudije.
Srbija, kao jedna zemlja ograničenog suvereniteta sebi izgleda ne može da dopusti da kaže – izvinite, ali valjda i mi nešto znamo iz te oblasti. Nismo mi država koja je nastala juče ili narod koji nema nikakvu pravnu tradiciju i nikad nije imala Skupštinu pre nego što ste se pojavili vi iz Venecijanske komisije, pa da mi sami ne znamo kako treba stvari demokratije da funkcionišu. To izgleda da mi nismo u stanju da uradimo, pa onda uvažavamo ta mišljenja i bezpogovorno postupamo po preporukama Venecijanske komisije, mi koji smo imali i zakonike još u srednjem veku, dugu ustavnu tradiciju, pravnu tradiciju i tradiciju parlamentarizma i demokratije, mi koji smo u vreme apsolutizma u Evropi, negde u 19. veku kada je, čak i Skupština u Srbiji smenila Knjaza Miloša, apsolutistu, vladara Srbije, a Skupština je mogla da ga smeni. I, sad nama treba neko da dođe sa strane i da nam kaže kako mi ne znamo ništa, a zato to su preporuke Venecijanske komisije i ako hoćemo u Evropsku Uniju, mi to treba da prihvatimo bez ikakvog pogovora. To je ovde što je u svemu ovome o čemu se govori o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa nenormalno.
Da li neko može da zamisli da, evo jedna Savezna Republika Nemačka, isto tako jedna država sa bogatom, pravnom tradicijom, istorijom i tak dalje, da sada predstavnici Venecijanske komisije, a za to su nadležni, budući da je i Nemačka u Savetu Evrope, dođu kod saveznog ministra pravde u Nemačkoj i kažu - Znate, ovaj način na koji vi birate sudije, to je retrogradno, to uopšte nije u skladu sa evropskim standardima i sa mišljenjima Evropske komisije, da vi u Bundestagu birate sudije i da ih birate u pokrajinskim parlamentima sudije nižeg ranga, vi treba sad da napravite tamo neku nezavisnu akademiju, telo ili bilo šta drugo što će se isključivo baviti izborom sudije.
Šta bi nemački savezni ministar rekao na ti i da li bi neko mogao da zamisli, uopšte takvu situaciju? Ne, zato što je to moguće samo u državama ograničenog suvereniteta kao što je Republika Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i sve ostale zemlje koje isključivo služe u današnje vreme, sa žaljenjem, to moram da konstatujem, kao poligon za testiranje, da vidimo šta će da se desi ako, na primer u Srbiju uvedemo taj princip, ili u Crnoj Gori ili u Makedoniji, poligon za testiranje tih nekih najvećih nebuloza koje dolaze iz Evropske Unije. Nijedna suverena država ne bi to smela sebi da dopusti, pogotovo ako zna za bolje.
Mi sad treba da uđemo u proces izmene Ustava. Ustav je najvažniji akt na kojem počeva ceo pravni poredak jedne države, jednog društva koja određuje osnovna načela o vrednosti jednog društva, gde se posle svi ti principi razrađuju zakonima, ali valjda je podela vlasti jedan od najvažnijih principa.
Ovde nam je mišljenje potpuno drugačije, i ponašanje i shvatanje. Mi ne shvatamo ovo kao podelu vlasti. Mi shvatamo Narodnu skupštinu i uopšte rad i delovanje Narodne skupštine kao neku puku formalnost gde treba da prođe nekih tamo 300 minuta ili da neki ljudi se obrate ili ne obrate, mi dobijemo neke izveštaje, to sve prođe i završi se i to je samo jedna formalnost kroz koju treba da se prođe da bi tami neki akt postao deo pravnog sistema. To je, nažalost, već 19 godina naša realnost u Srbiji. Mi ne shvatamo da je skupština najvažnija politička institucija koja treba da kontroliše, pre svega, rad Vlade, a ne da služi samo da klima glavom i da potvrđuje ono što dolazi iz Vlade, nezavisno sada od ovoga što je danas na dnevnom redu. To se mišljenje ovde potpuno izgubilo.
Nisam video da Venecijanska komisija reaguje na to zato što se ovde ispunjavaju uslovi koji su u skladu sa zahtevima EU i dok je god sve tako, njima nikada neće zasmetati to što mi možda ovde i ne funkcionišemo baš kako treba što se tiče nekih osnovnih demokratskih principa.
Žao mi je što gospodin Milojević nije tu. Baš bih voleo da vidim šta misli o tome i ove njegove izjave od pre godinu dana kada je rekao da potpuno treba isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija zato što je to u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23. Znači, ne zato što je to loše za izbor sudija, zato što je to postupak koji ne valja, koji nije nigde dokazan u svetu ili bilo kakvih ima anomalija, već zato što nije u skladu sa Poglavljem 23. To je rekao gospodin Milojević u intervjuu za „Večernje novosti“. To je samo po sebi nenormalna stvar.
Dakle, to poglavlje može opet da se promeni. Može da se promeni, pa da nas nateraju da vratimo na staro. Ko nama tu garantuje uopšte kvalitet toga što je sadržano u pregovaračkim okvirima? Tu nema ništa od kvaliteta, ima samo o ispunjavanju uslova kako odgovara drugoj pregovaračkoj strani u procesu pregovaranja Srbije o pristupanju EU i to je sve.
U SAD američki predsednik bira sudije vrhovnog suda, ali mora prvo senat da ih odobri. Da li neko može da zamisli da će neko da prebaci Amerikancima što se oni nedemokratski ponašaju prilikom izbora sudija ili u saveznim državama? Ne, nego to samo može u ovim državama koje su u kolonijalnom položaju i u kojima je sve dozvoljeno. Sve dok se ovde bespogovorno ispunjavaju uslovi, ovde možemo da imamo raznorazne testove iz svih sfera društvenog života, pa evo sad i iz pravosuđa.
Dakle, ako Narodna skupština bira sudije, valjda je garancija svega toga javnost postupka, jer ne možemo nikada očekivati ako napravimo tamo neko telo koje će biti zaduženo za izbor sudija ili tužilaca da će ono biti nezavisno i da će raditi stvari baš kako valja ako nema kontrole od strane zakonodavne vlasti i tamo u nekim kabinetima da se biraju sudije na ko zna čiji predlog i na ko zna kakav način.
Ovde, dakle u Narodnoj skupštini, postoji javnost postupka. Uvek znamo ko su kandidati, znamo šta su oni do sada radili, znamo njihove biografije i politička javnost je maksimalno informisana o svemu što se toga tiče, izbora sudija. Ako to ostavimo nekim telima i od toga se potpuno isključi, pa tek onda imamo problem sa izborom sudija, jer su oni bez ikakve kontrole, a to je grana vlasti. Sudstvo je grana vlasti. Sudska vlast je jedna, pored zakonodavne i izvršne vlasti, vlast u Srbiji.
Kako to može sada da se bira na neki netransparentan način tzv. nezavisnih stručnjaka? To što se sve više ljudi u Srbiji koji se pojavljuju u javnosti po raznim povodima poziva na svoju nezavisnost tzv. ili kada neko kaže sve češće za sebe da nije pripadnik nijedne političke stranke, to deluje kao u vreme komunizma, kada su se trkali ko će više da dosegne u komunističkoj partiji ili ko je ranije postao član ili ko ima spomenicu ili šta već drugo.
Dakle, samo po sebi je sada loše da neko bude član političke stranke i zato se sve više naglašava neko da je nezavisan ili da nije pripadnik nijedne stranke.
Znate, kada se opravdava neko više puta bez ikakvog pitanja da je nezavistan i da nije član nijedne političke stranke, to baš uverava u suprotno, da postoji neki politički uticaj na tog nekog.
S druge strane, ako zaista postoji politizacija pravosuđa, da li neko normalan u Srbiji može da pomisli da pritisak na sudije i na sve što se dešava sa sudskom vlašću vrši Narodna skupština? Ako postoji politizacija pravosuđa, ako postoji pritisak na sudije, onda to valjda radi izvršna vlast ne sad zbog konkretnih slučaju u ovom vremenu, u ovih sedam godina naprednjačke vlasti, nego i pre toga. Da li neko može da se ne složi sa tim? Ali, ne, nama su rekli iz Venecijanske komisije da je politizacija pravosuđa što Skupština vrši uticaj na sudije. Dakle, jedna velika nebuloza. Onda, pozivamo se na mišljenje, i ovde isto tako je gospođa Kuburović obrazlagala razne predloge, Društva sudija Srbije?
Pazite, pripadnici jedne grane vlasti, u ovom slučaju sudske vlasti, osnuju svoje društvo, svoje udruženje ili sindikat ili kako već. Da li je to normalno? Da li neko može da zamisli društvo ministara ili društvo narodnih poslanika, pa sad se društvo poslanika sastane i misli – reforma Skupštine treba da bude na ovaj način, od sada treba zakonodavna funkcija da se vrši na ovaj način itd. Kako mogu ljudi koji vrše javne funkcije u okviru jedne od grana vlasti da osnivaju svoja udruženja i sindikate i posle da se pojavljuju sa tim aktima i mišljenjima, sa nekim potpunim legitimitetom da pričaju u javnosti šta i kako treba da se radi?
To nema nigde, to samo može ovde u Srbiji, jer mi se ponašamo kao da za bolje ne znamo, da ne znamo šta je kvalitet i mislimo da sve ono što dolazi u pregovaračkom okviru da je to on što je nama poželjno i da neko sa strane zna bolje od nas i da ćemo mi zbog toga nešto napredovati.
Ništa se nama neće promeniti, kakve god mi uslove ispunili, što se tiče učlanjenja Srbije u EU, pošto se sve to radi samo zbog toga.
Podsetiću vas da su Republika Grčka i Severna Makedonija nedavno potpisale tzv. Prespanski sporazum, koji je dotadašnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji promenio ime u Severna Makedonije, gde čak nije bilo ni dovoljne podrške na referendumu da se to usvoji i, naravno, na nedemokratski način EU je to podržala, manja od 50% izlaznosti, a njima je zauzvrat dato obećanje da će zbog toga otvoriti pristupne pregovore, da će napredovati u evroatlanskim integracijama itd, a onda smo videli nedugo zatim, dva meseca, da su određene evropske zemlje blokirale pregovore sa Makedonijom i pored svega toga šta su oni učinili na uštrb i svoje zemlje i svoje demokratije i demokratske političke volje svojih građana i svega ostalog.
Tako će isto biti u Srbiji. Nas će prevesti žedne preko vode. Mi ćemo ispuniti sve ove nenormalne preporuke i mišljenja iz ovih pregovaračkih okvira i akcionih planova itd. Ono što je možda najstrašnije jeste priznavanje nezavisnosti Kosova kroz potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između tzv. Kosova, to jest tzv. Prištine i Beograda da bismo nešto dobili zauzvrat, a to treba da bude članstvo u EU, a nećemo ga dobiti. To možemo da vidimo na komparativnom primeru Makedonije da se to tako neće desiti.
Zato Narodna skupština treba da utiče na to da se stvari u Srbiji, što se tiče pravosuđa, ne promene na gore, da ne slušamo bezpogovorno predloge nekih međunarodnih, grupe međunarodnih hohštaplera koja sebe naziva Venecijanska komisija, koja misli da zna bolje nego pravni fakulteti u Srbiji, pravni stručnjaci u Srbiji, sudije Ustavnog suda i ostale sudije itd. A, i ove sudije isto tako koji daju ovakve izjave, a rade protiv svoje struke. Mi u tome nećemo uspeti, nećemo napredovati, nećemo dobiti ništa, nećemo nikada postati članovi EU, a nastavićemo dalje da upropašćavamo naš politički sistem, naš Ustavni poredak i naše društvo u celini. Hvala na vremenu.
