Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, ja odmah na samom početku diskusije po ovoj tački dnevnog reda želim da vam jasno iskažem stav poslaničke grupe SPS, da ćemo mi u danu za glasanje podržati vaše predloge i da ćemo osim ovog predloga koji je izneo uvaženi kolega Petar Petrović sa jasnim obrazloženjem, nadam se svi zajedno izabrati sada kandidate, a tada nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija baš ovako kako je i predloženo.

Ono što je bitno istaći jeste da vi za sada i to krajnje korektno i profesionalno postupate po pozitivnim propisima koji još uvek ne predviđaju ništa novo kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako u pogledu izbora sudija, tako i u pogledu izbora tužilaca.

Dakle, ja ću se što se tiče ustavnih amandmana vrlo kratko osvrnuti na samom kraju jer ne želim da izlazim iz same teme, odnosno tačke dnevnog reda i ono što u svakom slučaju zbog građana Republike Srbije treba istaći kao pohvalno jeste da ste uspostavili jedan kontinuitet transparentnosti u radu, transparentnosti u ocenjivanju, transparentnosti u proceni kandidata što se tiče izbora i transparentnosti samog procesa, odnosno procedure po kojoj se kandidat ocenjuje, a na kraju krajeva i bira.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što građani uglavnom robuju predrasudama da bilo Visoki savet sudstva, bilo Državno veće tužilaštva radi pod hipotekom nekakvog političkog uticaja.

Ja moram da podsetim na jednu činjenicu koju niko ovde, pa ni značajno šire ne može da dovede u sumnju, da se gotovo nikada nije desilo da bilo koji predlog Državnog veća tužilaca ili Visokog saveta sudstva u celini bude odbijen od strane nosilaca zakonodavne vlasti odnosno nas narodnih poslanika.

Dakle, svi su predlozi maksimalno uvažavani i svi su predlozi uglavnom prihvaćeni. Mali je broj onih koji su osporeni, a i ti koji su osporeni su imali nekakvo svoje obrazloženje osporavanja i da budemo iskreni tu je odgovornost zato što neko nije izabran preuzela zakonodavna vlast, a ne pravosudna, odnosno javno-tužilačka i sudska vlast. I ako odgovornost postoji, onda je odgovornost na nama, a ne na vama.

Ono što je jako važno istaći, jeste činjenica da svi kandidati koje ste ovde pročitali nesumnjivo i sa stanovišta onoga što mi možemo da ocenimo ispunjavaju uslove, prevashodno iz razloga poverenja u vaš rad, što je u svakom slučaju nesporno, sa jedne strane, a sa druge strane imajući u vidu njihove biografije i rezultate koje su postigli u radu.

Naravno da građani treba da znaju šta se to ceni kada se i danas raspravlja, a nadam se prekosutra odlučuje, o tome ko će biti izabran za nosioce pravosudnih funkcija. Pa naravno da se ceni osposobljenost i stručnost i dostojnost svakog kandidata, bez obzira da li se radi o kandidatu za tužioca ili kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Ono što moramo da priznamo hteli-ne hteli, ni vi, ni mi, ne znamo kako će oni raditi nakon izbora na pravosudnu funkciju, odnosno nakon izbora na mesto za koje se biraju, jer i pored svega onoga što je utvrđeno da od strane kolegijuma imaju podršku kako kolegijuma suda iz koga dolaze, odnosno iz koga se kandiduju ili tužilaštva, osnovnog, višeg ili već kojeg, u konkretnom slučaju osnovnog, i pored toga što su zavredeli ocenu „naročito se ističe“ i pored toga što su u svom radu iskazali određenu stručnu referencu koja je uvažena samom tom ocenom u „naročito se ističe“, i pored toga što je kolegijum bilo suda, bilo tužilaštva, zauzeo stav da se radi o kandidatu koji zavređuje pažnju i koji treba da prođe, ipak ostaje dilema i nedoumica - šta posle?

Kakav će taj praktični rad u nekom efektivnom smislu reči biti? Da li će biti pozitivan, negativan, da li će taj kandidat uspeti da reši priliv predmeta, koliko će biti ažuran, kakav će mu biti kvalitet odluka, konkretno presuda, da li će optuženja biti onakva kakva po Zakoniku o krivičnom postupku moraju da budu, odnosno da li će se i tu poštovati pravo koje podrazumeva poštovanje načela procesne ekonomije sa jedne strane, sa druge strane poštovanje zabrane, povrede prava na suđenje u razumnom roku?

Dakle, ono što ostaje, ostaje svim ovim kandidatima kojima ste vi, uslovno rečeno, poklonili poverenje, a mi to poverenje prihvatili i za njih, u svakom slučaju, smatrali da, nadam se, prekosutra će biti nosioci pravosudnih funkcija, da će to opravdati.

Da li će tako biti, ja moram da budem sada malo slobodan i iskren, nisam siguran u svim slučajevima, zbog toga što, hajde da budemo iskreni i najbolji student medicinskog fakulteta ili mašinskog fakulteta, često u praksi kao lekar, inženjer nije pokazao baš ono što se od njega očekivalo, imajući u vidu izuzetan prosek ocena,

Sa druge strane, postoje i oni koji su imali značajno niži prosek ocene pa su se u efektivnom radu pokazali sa izuzetnim rezultatima.

Dakle, da ne robujemo samo ocenom, iako je ocena u svakom slučaju jedan od značajnih elemenata prilikom sveukupnog ocenjivanja kandidata.

Takođe i mišljenja neposredno Višeg suda ili Tužilaštva, koje takođe učestvuje u svemu ovome, daje nam za pravo da možemo očekivati da će se to poverenje opravdati. Kada sam rekao, moram biti slobodan da sam pomalo skeptičan, to više govorim sa stanovišta nekih svojih profesionalnih iskustava, nego sa željom da generalizujem. Nikada u životu neću generalizovati i strahoviti sam protivnik generalizacije kada je u pitanju profesija, bez obzira o kojoj se profesiji radi, da li javno-tužilačkoj i sudijskoj, jer i te kako dobro znamo da većina tužilaca i sudija krajnje korektno i profesionalno rade svoj posao i posvećenim odnosom prema svom radu daju pravi lik ili sliku pravosudnog sistema.

Nažalost, postoje i oni koji tako ne rade i ono što smeta, što stalno ističem i moram i danas da istaknem, bez obzira da li ćete u tome prepoznati bilo šta, a ja želim da prepoznate samo dobru nameru, jeste prisustvo lažne solidarnosti kada su u pitanju kolege.

Lažna solidarnost i u sudovima i u tužilaštvima zbog toga što se uglavnom nekako libimo da ukažemo da zaista kolega nestručno radi, da nema kvalitet odluka kakav treba da ima, ogroman broj ukinutih odluka, da radi neefikasno u smislu onoga što sam rekao, to je brzina postupanja ili hitnost postupanja. Znači, evo, procesne ekonomije, da i u pogledu dostojnosti njegovo ponašanje ne odgovara ponašanju koje daje lik nosioca pravosudne funkcije, pa sam se susretao sa primerima koji pokazuju da se na posao dolazi, recimo, u 11,00 časova, sa početkom ročišta kreće se od 12, da bi se do pet-šest sati završilo itd. Nažalost, takvih slučajeva ima, ali ono što vi ne znate, to je najgore jer nisu procesuirani.

Zašto? Pa, zato što onaj ko je dužan da to sagleda i da adekvatno reaguje na takve pojave, u principu, zbog te solidarnosti ili zaštite kolege, to ne čini. To urušava ugled pravosuđa u celini. To urušava ugled pravosuđa u celini, nažalost, zbog toga što tada etiketu neefikasnih imaju i one sudije koje više nego korektno rade svoj posao, i naravno, to se odnosi i na tužilaštvo.

Prema tome, u tom smislu, ja mislim da je i te kako značajno da ne vi, jer vi nemate tu nadležnost, ali da se time moraju pozabaviti prevashodno predsednici sudova, to je pod jedan, a pod dva, oni koji su na vrhu piramide na nivou javno-tužilačkih funkcija, a to su osnovni tužioci, viši tužioci, republički, odnosni apelacioni republički tužilac itd.

Dakle, hijerarhija nije samo formalna premisa, već je nešto što podrazumeva da u onom praktičnom smislu reči moramo iskoreniti bukvalno sve ono što dovodi do urušavanja ugleda pravosuđa. A, ovo što sam ja rekao je tačno i bez obzira koliko god bežali od toga, to se ponavlja i predstavlja jednu kontinuiranu situaciju iz koje nikako da se izađe. Onog trenutka kada se izađe iz te situacije, onda možemo biti potpuno sigurni da će i građani na sasvim drugačiji način sagledavati pravosuđe i pravosudni sistem i da će pravosuđe na lestvici poverenja građana imati značajan skok. Ja sam u to uveren kao što je uverena većina građana Republike Srbije.

Mislim da ste jako dobro uradili svoj posao, iako nemam nameru da obelodanjujem imena i prezimena, jer ste ih vi pročitali, ali imam jednu manje-više moralnu obavezu da istaknem kandidata koji je pored svih ostalih kandidata, koji nesumnjivo ispunjavaju uslove, kandidat iz grada iz koga ja dolazim, kandidat za Privredni sud u Užicu, kandidat je Zorica Gardić, koja zaista i po stanovištu struke, ja ću to da podvučem, stanovište struke, ne samo kolega sudija u sudu, stručnih saradnika, sudijskih pomoćnika, pripravnika, već i nas advokata ima bezrezervnu podršku, zaista, bezrezervnu podršku zbog toga što je Zorica Gardić na neki način, to možemo da kažemo pežorativno više, dete Privrednog suda, koja je svoju stručnu edukaciju, usavršavanje, osposobljavanje stekla u tom sudu i koja nesumnjivo ispunjava ne samo ove uslove koji su ovde propisani, nego i sve one druge za koje možemo smatrati da predstavljaju, da treba da predstavljaju ono što je odraz ili obeležje sudije. I zato, gospodine Jovičiću sa koleginicom, imate tu punu podršku.

Naravno da ne želim ni u kom slučaju da budem u bilo kom delu diskriminišući nastrojen, zato što su svi kandidati koje ste vi predložili ispred Državnog veća tužilaštva više nego kvalitetni kandidati koji će zavrediti podršku.

Na samom kraju, u svega par minuta, dva minuta, da se osvrnem na ono što nas čeka. Čeka nas nešto što prvo vi zavređujete i zaslužujete, a onda samim tim i pravosuđe u celini, a to je poboljšanje materijalnog položaja sudija i tužilaca.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što je to i Vlada Republike Srbije je prepoznala i na tome se intenzivno radi, prevashodno na iznalaženju mogućnosti povećanja visine zarada, jer ću podsetiti na jednu činjenicu, koju niko neće dovesti u sumnju, ako uzmemo u obzir visinu zarade sudije osnovnog suda, i to zaradu bez bilo kakvog dodatka ili visinu zarade osnovnog tužioca, u odnosu na prosečnu platu u privredi Republike Srbije, to čak nije ni dvostruko veća zarada. To je tek nešto malo veća zarada.

Ako imamo tu činjenicu u vidu, onda dolazimo u jedan problem za koji sam ja siguran da će se rešavati i rešiti, a to je da isključivo radi opreza od potencijalne opasnosti koruptivnog delovanja, potencijalne opasnosti neefikasnosti, potencijalne opasnosti od toga da to postane sindrom koji će kao karcinom da metastazira, mi moramo na tome nešto da poradimo. I to je apel na izvršnu vlast koja u tom pravcu preko resorno ministarstvo u svakom slučaju reaguje. Ja sam uveren da će reagovati zato što imam čvrsto poverenje i u Ministarstvo pravde i u Vladu Republike Srbije, za koju ne sumnjam da ovaj problem prepoznaje, ali ne sme dugo da čeka, ne sme dugo da čeka zbog toga što već duže vremena imamo jednu vrstu disproporcije.

Uvek imamo neku vrstu fokusa kada su druge profesije u pitanju, sa malo većim intenzitetom podrške ili, kako bi se to reklo, zamajca. Kada su pravosudne funkcije u pitanju, to još uvek stoji u nekom stendbaju i siguran sam da ćemo ga pomeriti sa mrtve tačke.

Naravno, kada su u pitanju ustavni amandmani, nećemo se opterećivati sada sa njima. Nemamo ih, nismo ni došli do njih. Ali, ono što je bitno, bitno je da je tim ustavnim amandmanima, u krajnjem smislu reči, zadržana nadzorna uloga Skupštine nad radom i, ne znam kako će se zvati, da li Vrhovni savet sudstva, ubuduće, tako je, i Vrhovni savet tužilaštva. Zašto? Zato što je to mešoviti sastav ta dva tela, mešoviti sastav u kome će u svakom slučaju značajan doprinos davati i struka, tu konkretno mislim na profesiju, a s druge strane građani opet preko struke. Zašto preko struke? Zato što će tu biti uvaženi i istaknuti pravnici, uveren sam, sa položenim pravosudnim ispitom, jer je nezamislivo da pravnik bez položenog pravosudnog ispita bude član jednog takvog tela.

U tom smislu, ako neko od vas, ja vam to želim, bude član tog tela, da ćete imati nesumnjivu podršku. U svakom slučaju, želim da vas pozdravim, da vam poželim, kao i do sada što ste radili, i dalje uspešan rad i zalaganje, jer ste tu činjenicu potvrdili, barem što se tiče nas u poslaničkoj grupi SPS, svaku sreću i, naravno, podršku za predloge koje ste dali. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, dakle, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Za obezbeđivanje uslova potrebnih za efikasan rad sudija i tužilaca nadležno je Ministarstvo pravde. Ovo je dobra prilika da se osvrnemo na bar neke aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje pravosuđa. Kada kažem unapređenje pravosuđa, mislim na funkcionisanje sudova i tužilaštava, ali mislim i na odnos sa građanima koji svakako zaslužuju zaštitu svojih prava, koji zaslužuju da svi na jednak način ostvaruju svoja prava i zaslužuju jedan ozbiljan i efikasan pravosudni sistem, u kome će nosioci pravosudnih funkcija biti nezavisni i stručni.

Da počnemo od nekih infrastrukturnih ulaganja, ona su najveća u poslednjih nekoliko decenija. Nove sudske zgrade izgrađene su u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, tu je Prekršajni sud u Beogradu, Palata pravde u Beogradu, Palata pravde u Kragujevcu. Sve su to projekti koji su završeni ili se privode kraju. Rekonstruisane su zgrade u Kraljevu i Prijepolju. U Lazarevcu su nove prostorije dobili Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud. Ima zaista još mnogo ovakvih projekata širom Srbije.

Koja je poenta? Na ovaj način građani će imati jednak pristup pravdi, brže postupke, kvalitetniji odnos sa pravosudnim organima, bez obzira na to da li žive u Beogradu, u nekom drugom velikom gradu ili većem gradu ili u nekoj sasvim maloj opštini imaće jednak pristup pravdi u svim delovima Srbije.

Formirana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Povećano je procesuiranje koruptivnih krivičnih dela. I sada imamo podatak da za godinu dana je više od 500 ljudi pravosnažno osuđeno za koruptivna krivična dela. Među osuđenim licima su i funkcioneri, tu su predsednici opština, direktori preduzeća i ustanova, sudije itd. Dakle, Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo dobre rezultate u prethodnom periodu kada je reč o procesuiranju koruptivnih krivičnih dela.

Vrlo važno je i jačanje preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije u smislu donošenja zakona. Sećamo se da to je Zakon o lobiranju, Zakon o sprečavanju korupcije itd.

Ono što je vrlo važno da se pomene jeste da Srbija nije na tzv. sivoj listi FATF-a koja podrazumeva države sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je ojačala mehanizme u ovim oblastima, uložila je velike napore u sprovođenju tog akcionog plana, upravo u cilju ispravljanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu.

Takođe, postoji i politička posvećenost i podrška, ali postoje i institucionalni kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U ovim oblastima u prethodnih godinu dana doneto je mnogo zakona, doneto je čak 12 zakona, odnosno 12 zakona je stupilo na snagu. Doneto je više od 60 propisa i drugih dokumenata. Formirane su nove institucije, kao što je npr. Uprava za igre na sreću, ali je u dosta slučajeva promenjena i struktura postojećih institucija.

Na početku sam pomenula aktivnosti koje kao rezultat imaju direktan benefit za građane i sa tim u vezi želim pohvalim projekat, odnosno želim da kažem da zahvaljujući saradnji između Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave obezbeđeno je da se npr. činjenica o razvodu automatski upisuje u matičnu knjigu venčanih. Matičari će sami upisivati promenu o venčanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadležnog suda.

Umrežavanjem baza podataka olakšava se građanima, ali se olakšava i zaposlenima u upravi i omogućuje se veća efikasnost, smanjuje se trošenje vremena i trošenja novca naših građana. Upravo e-pravosuđe će unaprediti sistem elektronske razmene podatka pravosudnih i drugih državnih organa u cilju skraćenja sudskih postupaka, ubrzavanja rada pravosuđa i smanjenja troškova i birokratije.

Ovo su samo neki od uspeha Ministarstva pravde o kojima sam izabrala da govorim. Ima ih stvarno još mnogo, ali upravo za razliku od perioda kada je npr. ministar pravde bila Snežana Malović. Ono čime se hvalila DS je samo katastrofalna reforma pravosuđa. Tekovine te stranke su greške u pravosudnom sistemu koje i danas ispravljamo i posledice po pravosudni sistema. Nažalost, primera je mnogo. Jako je loše staviti sudsku vlast pod uticaj politike, pod direktnu kontrolu jedne političke partije. Jako je loše da o izboru sudija i tužilaca odlučuju političari koji su tada pravili spiskove podobnih i nepodobnih kandidata u odborima DS širom Srbije.

Sudije koje su tada ostale bez posla su ostale bez posla na protivustavan način i naplatile su se od države i, na kraju, opet su građani, ni krivi, ni dužni, snosili te troškove i, ni krivi, ni dužni, trpeli, a sa druge strane trpeli su i u postupcima koje su vodile, neuke, neprofesionalne sudije, čije su presude pisali funkcioneri DS. Naručena suđenja su srozala naše pravosuđe, a poverenje građana u pravosudne organe može se reći da je bilo ravno nuli.

Sećate se da smo ranije na sednicama ovde pominjali opštinu Vlasotince, kao drastičan primer kako su se određivali kandidati za sudije i tužioce. Ništa drugačije nije bilo ni u Nišu. Članovi DS, simpatizeri, poslušnici lojalni DS, aktivisti DS podložni političkim uticajima označavani su kao upotrebljivi, bili su, naravno, korumpirani, takvi su bili kandidati za sudije i tužioce iz vremena reformi pravosuđa 2008, odnosno 2009. godine.

Tako je Snežana Malović svojim položajem i svojom funkcijom zapravo štitila urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod apsolutnu kontrolu DS. Oni su držali sudove sa predsednicama sudova u v.d. stanju da bi lakše manipulisali i ucenjivali, birali su sudije iz stranačkih redova, i to je bilo zapravo sve što su oni tada uradili u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Nikakvih drugih aktivnosti nije bilo, a naročito nije bilo drugih aktivnosti koje su se ticale unapređenja pravosuđa. One nisu bile sprovedene. Danas možemo da zaključimo da, kako su se ponašali dok su bili na vlasti, osiono i bahato, tako se ponašaju i danas.

Imali smo prilike pre neki dan da vidimo kako je Dragan Đilas rekao u svojoj izjavi kako on zamišlja demokratiju. Imali smo priliku da vidimo kakav mu je odnos prema medijima i sa koliko mržnje se on zapravo ophodi prema svakom ko nema isto mišljenje, ko ne deli isto mišljenje sa njim.

Naime, na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju pojedinim novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, a ako bi neki od njih i uspeli da postave pitanje, umesto odgovora doživljavali su neprijatnosti i uvrede. On je sebi dao za pravo da deli novinare na prave novinare i na one koji nisu pravi novinari, po samo njemu znanim kriterijumima. Sasvim sam sigurna da su ti kriterijumi vezani upravo za političku podobnost, a sve zbog toga što se novinar drznuo da radi svoj posao, sve zbog toga što je novinar postavio pitanje koje se Draganu Đilasu u tom trenutku nije svidelo. Zašto? Zato što se odnosi na njegove afere.

Ovom prilikom bih želela da mu poručim da odgovore na ta pitanja, koja su mu postavili novinari, on ne duguje samo novinarima. On odgovore na pitanja o svojim afera zapravo duguje svim građanima Srbije. To što on misli da je uspeo da novinarima ne odgovori na takva pitanja ne znači da građani ne znaju, ne znači da se Beograđani ne sećaju kako je bilo pod vlašću Dragana Đilasa i ne znači da neće na izborima to i kazniti.

Svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana optužuju Aleksandra Vučića za cenzuru, za navodno stanje u medijima koje je loše. Svi pričaju, navodno, po televizijama šta im Vučić kaže i šta se piše iz Vučićevog kabineta, a sada bih postavila pitanje – da li je neko reagovao na uvrede koje je Dragan Đilas uputio novinarima? Da li je neko osudio Đilasovo obećanje, a Đilas je to rekao na konferenciji za novinare, a to smo svi mogli da vidimo i da čujemo? Da li je neko osudio njegovo obećanje da će kada dođe na vlast nekim televizijama oduzeti nacionalnu frekvenciju?

Dakle, ono što možemo da zaključimo jeste da se u toj politici ništa nije promenilo. Jedino što se možda usavršilo jeste bahatost. Sa njima na vlasti, eto kakva bi bila medijska slika, tako bi bilo i sa pravosuđem. Jedno bi bilo sigurno, što se tiče pravosuđa, kada bi ponovo ti ljudi došli na vlast, a to je da niko ne bi odgovarao za afere i malverzacije.

Nastaviću u drugom javljanju sa govorom koji sam pripremila.

Na kraju, samo želim da kažem, želim da se na kratko osvrnem na kandidature. Ono što je moja moralna obaveza kao narodnog poslanika jeste da kažem da smatram da postoje bolji kandidati, kvalitetniji kandidati za zamenike javnih tužilaca. Radi se o Srdanović Jeleni, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, koja je kandidat koga bih ja osporila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Sandra Kulezić, Državno veće tužilaca. Izvolite.

Budući da smo sada čuli da najveća poslanička grupa planira da ospori jednog kandidata koji je predložen za zamenika javnog tužioca u Šapcu, ja bih, imajući u vidu ono što sam navela u uvodnom izlaganju, a i ono što smo mogli da čujemo od ostalih poslanika, insistirala na tome da, ako je ikako moguće, čujemo razloge zbog kojih je ovaj kandidat osporen.
Kao što je vama poznato, izbor zamenika javnih tužilaca se vrši na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a vezano za konkretnog kandidata, istakla bih pojedine elemente iz te biografija, a čisto da čujemo šta u toj biografiji može biti sporno da se ovaj kandidat ospori kao predlog za izbor zamenika javnog tužioca, budući da je reč o kandidatu koja je završila pravni fakultet u roku sa prosečnom ocenom 9.00, pravosudni ispit, nakon toga, položila 2012. godine, osam godina radnog iskustva po položenom pravosudnom ispitu i, nakon toga, master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu iz krivičnopravne materije.
Osim toga, ovaj kandidat je još u decembru mesecu 2016. godine na proveri stručnosti i osposobljenosti od strane Državnog veća dobila ocenu pet.
To je ono što ja imam da kažem o ovom kandidatu, a volela bih da čujem razloge zbog kojih je ovaj kandidat osporen. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Koleginice Žarić Kovačević, imate pravo na repliku. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Ja sam već u svom javljanju iznela svoje razloge. Smatram da postoje bolji i kvalitetniji kandidati od Srdanović Jelene, ali evo sada, u ovom javljanju ću vam reći da imam saznanja da je ovaj kandidat član Demokratske stranke i zbog toga želim da se Narodna skupština posebno izjasni o ovom kandidatu.

Zahvaljujem koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici predlagača iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, moram da kažem da sam uvek izuzetno obradovan i da mi je uvek drago kada je na dnevnom redu parlamenta izbor sudija, tzv. prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca, jer to pokazuje samo da Srbija, a i vlast i Vlada kojoj podršku daje poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke stvara uslove da nov, mlad kadar uđe i u sudove i u tužilaštva i da radi uspešno barabar sa starijim, iskusnijim kolegama, crpi njihova iskustva i znanja, stekne, tako da kažem, one zanatske potrebne kvalifikacije i ovaj posao nastavi da radi daleko bolje u budućem periodu.

Naime, ako se ne varam, grubo rečeno, više od 400 i nešto mladih ljudi je u poslednje tri godine izabrano po prvi put kao vršioci sudijske i javno tužilačke funkcije, odnosno zamenika javnih tužilaca i to govori i pokazuje jasno opredeljenje i odnos kako i institucija u kojima vi radite tako i ukupno stvorenih uslova za povećanjem broja angažovanih u ove dve jako važne oblasti kada je u pitanju funkcionisanje Republike Srbije.

Iskreno rečeno, za mene najvažniji ugao gledanja jeste onog običnog građanina, koji apsolutno očekuje da živi u državi koja je sigurna, da zna šta je izvesno, šta je dozvoljeno, šta nije dozvoljeno, da bude zaštićen, da odluke koje se donose u tim postupcima budu pravedne, pravične i na zakonu zasnovane, iako mi svi znamo da ponekad pravda i ono što je u skladu sa Zakonom nije uvek potpuno isto, ali naravno da se mora težiti tom jednom apsolutnom idealu svega toga.

Činjenica je da još uvek ne postoji dovoljan broj, po mojoj slobodnoj proceni, angažovanih zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca u Republici Srbiji, upravo iz jednog razloga, a to je jer je pre već previše godina jedan ozbiljan deo posla u vođenju krivičnog postupka prenet u isključivu nadležnost javnog tužilaštva, a to je tužilačka istraga. Ne možemo mi efikasnost dobiti tako što ćemo nekome propisati koliko presuda mora da donese, koliko predmeta mora da reši, jer time na jedan zaista ozbiljan način možemo da ugrozimo kvalitet odluka koje se donose, odnosno možemo jako loše uticati na kvalitet postupaka koji se provode.

Iz tog razloga, osim uvećanja broja ljudi, odnosno mojih uvaženih kolega pravnika i u javnom tužilaštvu i u sudu, treba da pomognu i efikasnosti i bržem donošenju dobrih i pravičnih odluka. Moramo da sagledamo i gde se mi nalazimo u odnosu na neke druge zemlje u okruženju ili zemlje EU i da neke novitete koji su uvedeni u poslednjih petnaestak godina, tako da ih nazovem, kolokvijalnim izrazom, a to su postojanje sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika, odnosno tužilačkih pomoćnika i tužilačkih saradnika, sagledamo na pravi i odgovarajući način.

Ono što ja imam kao lična saznanja, to jeste da sudije u evropskim sudovima, kojih i nema baš mnogo manje nego što ih ima po glavi stanovnika u Srbiji, ako je to ikakav parametar, pored sebe imaju barem tri do pet saradnika, da li su to ranga sudijskih pomoćnika ili stručnih saradnika koji praktično ceo postupak i celu proceduru pripremaju sudiji, kojem je jedini posao, praktično da održi suđenje, donese odgovarajuću odluku tamo gde porota ne odlučuje isključivo o presudi kakva će biti, da pogleda presudu, odnosno otpravak presude, koji i kakav je urađen i time se zaista dobija mnogo toga na kvalitetu.

Mi ovog trenutka možda i dostižemo taj neki potreban broj sudija koji mogu da praktično izvrše svoju zakonsku obavezu i obavezu funkcija koje imaju, a to je da efikasno rade, ali samo ukoliko nastavimo i dalje da radimo na povećanju broja sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika i jasno preciziranju moguće uloge sudijskog pomoćnika ili javnotužilačkog pomoćnika, ne bih da razdvajam iako su to dve različite vrste postupka u nekim čak i bitnim razlikama, ali suštinski nisu toliko različiti da se ne može objedinjeno govoriti.

Znači, njihova uloga u samom postupku koji se vodi. Da li je parnični, da li je tužilačka istraga, da li je bilo šta od svega toga, mislim da neko naredno sagledavanje izmena zakonskih, proceduralnih prava treba da omogući i direktnije učešće ovih kategorija u samom postupku. Da li će se to svesti samo na uzimanje izjava na zapisnik koje će se kasnije služiti u postupku, znači ne treba svesti posao sudijskih pomoćnika ili saradnika ili javnotužilačkih saradnika samo na onaj jedan deo, kako da kažem, nevidljivi, marginalizovan u potpunosti, a to je da tamo negde u senci pripremaju onoliko koliko mogu da stignu, jer znamo da imamo sudova u kojima jedan sudijski pomoćnik pomaže u radu i četvoro i petoro sudija i to je jednostavno nešto što utiče na kvalitet odluke koje se na kraju donose.

Naravno da je materijalno pravni status i sudija i tužilaca nešto što je jako važno. Davno je neko mnogo pametniji od mene rekao da je najbolja država ona koja ima jako dobro plaćene sudije, tužioce, policajce i lekare koji nemaju nikakva posla. To je najbolja država, jer vodi računa da obezbedi svoj sistem funkcionisanja, a rezultat da su ove kategorije ljudi bez preteranog posla i opterećenja govori da su svoj posao odradili korektno i kvalitetno.

Neću govoriti o nekim stvarima sa kojima se svakodnevno susrećemo, o natpisima u štampi, o razno raznim komentarima koji su potpuno neprimereni, ali moram da podsetim da i pravosuđe, pa i tužilaštvo mora povesti računa o jednom detalja ili ga predložiti za promenu, a to je da ipak i sudije i tužioci ne mogu istupati u javnosti bez saglasnosti predsednika sudova ili nadležnog javnog tužioca, osim onih kojima je to isključivi posao. Jednostavno na taj način dovode u poziciju kompletno pravosuđe i kompletno tužilaštvo da neko daje sebi i ozbiljnog razloga da se upušta u polemiku i komentare koji i ne treba da budu tema, kada je u pitanju svakodnevnica koju imamo.

Na tome, u tom delu i samo pravosuđe mora dosta da poradi, jer čini mi se da se ne vodi računa o tome kako pojedinci izuzev u strukovnim organizacijama koje naravno treba da postoje, imaju i određene vrste angažmana u nevladinom sektoru koji zaista može da dovede u ozbiljnu sumnju i razmišljanje njihov kredibilitet kada je u pitanju postupanje u sudskim predmetima.

Ja mislim da to nije potrebno niti kolegama koje to rade, a niti je potrebno građanima Republike Srbije, ukoliko postoji jasno razgraničenje, ako tako mogu da kažem, i distanca između poslova kojima se bave oni koji se bave politikom i poslova koji rade oni koji su imali čast da budu od parlamenta Republike Srbije izabrani za sudije ili tužioce, da im ta vrsta vlasti bude poverena u ruke i da ga, naravno, kao što jeste činjenica, gotovo svi maksimalno dobro, časno i pošteno ispunjavaju.

Još jednu stvar, iako možda nije tema današnje rasprave, ali uslovno rečeno jeste, jer danas na spisku onih o čijem se prvom izboru govori jesu i buduće sudije za prekršaje, a to je činjenica da je se moglo u nekom prethodnom periodu, ja očekujem da će i to biti učinjeno, kad je u pitanju materijalni status i sudija za prekršaje, izjednačiti sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, jer je još taj mali korak ostao da se njihov status potpuno izjednači sa kolegama sudijama, jer su po svim obavezama koje imaju i u postupcima kojima postupaju apsolutno izjednačeni.

Mesto na kojem se sučeljavaju različita mišljenja kada su u pitanju predlozi za izbor sudija, za prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca zaista jeste parlament. Ja uvek uvažavam mišljenje struke, ali uvek moram da ostavim mogućnost da ni struka ne može baš uvek sve da zna i dobro da proceni. Nije samo dovoljno da je neko završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, čak bio i uspešan na pojedinim testovima i svemu tome, da bi mu građani Republike Srbije posredstvom parlamenta poverili zaista jednu veliku odgovornost, samim tim i jednu ogromnu vlast preneli u njegove ruke, a to je da sudi u ime naroda.

Mi ćemo podržati ove predloge, koji nisu sporni. O ovome što je osporeno, ozbiljno ćemo razmisliti. Čućemo u narednoj diskusiji verovatno još argumentacije i stavova i sa jedne i sa druge strane o tome šta se zaista može i mislim da se iz takve diskusije može samo izroditi jedna još kvalitetnija odluka od one koja bi bila doneta da ne postoji mesto na kojem se ovakva mišljenja mogu sučeliti. Hvala lepo.