Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 117 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 140 narodnih poslanika i da imamo potrebnu većinu i uslove za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i izuzetno za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda utvrđenog u zahtevu Vlade.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv iz sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći:
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga
Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ,
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administra-tivnoj pomoći u poreskim pitanjima,
Predlog zakona o trgovini,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini,
Predlog zakona o robnim berzama.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni, jedinstveni pretres:
- o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima; i
- zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o trgovini, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Predlogu zakona o robnim berzama.
Pitam predlagača da li želi možda reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo četiri poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju: ministar finansija Siniša Mali, kao i njegovi saradnici u Ministarstvu finansija, kao i vršilac dužnosti Uprave za javni dug Ministarstva finansija, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za javni dug i viši savetnik u Upravi za javni dug u Ministarstvu finansija, kao i vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički, načelni, jedinstveni pretres o: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.
Pitam da li predstavnik predlagača ministar finansija želi reči.
Izvolite.

Siniša Mali

Hvala lepo.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.
Ovim zakonom vrše se izmene i dopune zakona koji je donet kako bi Republika Srbija izvršila obavezu u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i bivše jugoslovenske Republike Makedonije.
Izmenama zakona produžava se rok za odlučivanje uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa deset na osam i pomera početak isplate za šest meseci. Rokovi se pomeranju prvenstveno zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na ispalu stare devizne štednje. Prvenstveno ovde mislim na potvrdu o neiskorišćenosti devizne štednje od nadležnih organa u Republici Hrvatskoj, pitanje devizne štednje evidentirane na jedinstvenom računu građana u BiH, kao i postupanje po prijavama potraživanja po osnovu štednje položene kod banke na KiM.
Upravo su to problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Republici Hrvatskoj i BiH koji su onemogućili kompletiranje prijava potraživanja deviznih štediša iz ovih država. S obzirom na to da Uprava za javni dug do 23. juna ove godine treba da dostavi štedišama sva rešenja, a da ne raspolaže iz razloga koje sam naveo potrebnim podacima, procena je da je produžetak roka za šest meseci neophodan kako bi se rizik greške prilikom odlučivanja sveo na minimum kao i kako bi se reputacioni rizik Republike Srbije zaštitio.
Uvaženi poslanici pred vama je danas takođe i Zakon o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima. Naime, finansijska kriza iz 2008. godine uticala je shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država u poreskim pitanjima kao i sami poreski instituti nisu adekvatni. Velike razmene poreske evazije i izbegavanje plaćanja poreza dovele su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima.
OCDE organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je zajednički radio sa Savetom Evrope na stvaranju pravnog osnova za bolju administrativnu saradnju između država u poreskim pitanjima kako bi se smanjile mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza. Upravo je rezultat tog rada unapređenje Konvencije 2010. godine, a ova konvencija omogućava razmenu obaveštenja o poreskim obveznicima za sve poreske oblike, s tim što je potpisnicima dato pravo da ograniče taj obim na onaj koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima.
Pored uvođenja pravnog osnova za automatsku razmenu obaveštenja, potpisivanje Konvencije takođe omogućava povećanje broja zemalja sa kojima naša zemlja razmenjuje ta obaveštenja. Srbija je do sada razmenjivala obaveštenja sa 54 zemlje na osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dok se potpisivanjem Konvencije taj broj povećao na 128 zemalja. Konvencija bi za Republiku Srbiju trebalo da stupi na snagu 1. decembra 2019. godine.
Nadam se da ćete za izmenu prvog i za ovaj novi zakon glasati i stojim vam na raspolaganju za bilo koje pitanje koje budete imali. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Reč ima Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, na Odboru za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava imali smo prilike da detaljno čujemo od saradnika ministra finansija o tome koji su razlozi u stvari zbog kojih se produžava rok, odnosno da su svi razlozi koje je naveo

ministar u stvari u cilju ostvarenja interesa građana Srbije koji žive ovde, zbog toga što nemaju potpunu dokumentaciju da bi ostvarili svoja prava, odnosno naplatili dug za vreme dok je postojala SFRJ i nadležne banke. Te banke su, naravno, sve u stečaju i to pravo da bi ostvarili potrebno je da dopune svoju dokumentaciju. Zbog toga je u stvari izlaženje u susret i građanima Srbije da ostvare svoje pravo u punom svom kapacitetu.

Što se tiče Konvencije o kojoj je govorio ministar, jako je važno da se Srbija našla u procesu u kojem treba da sprovede svoje reforme, unapredi svoj rad, zbog toga što Generalni sekretarijat Saveta Evrope ima jednu tzv. crnu listu u kojoj stavlja zemlje, koje jednostavno ne žele da se nose sa rešavanjem poreske politike i poreskih pitanja na način koji oni propisuju te standarde.

Zbog toga je i važno zašto ste danas i predložili ovaj zakon, jer Srbija u budućnosti, s obzirom da je stupila u tu globalnu mrežu koja se odnosi na poresku politiku, pokazuje da ide u rame uz rame sa ekonomski razvijenim državama u kojima jednostavno ovu politiku sprovodi.

To, naravno nije bilo moguće do trenutka dok Srbija nije sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Kao što vidimo, rezultati nisu samo egzaktni, kad govorimo o rezultatima i Vlade Republike Srbije i predsednika države, već vidimo da je, u stvari, i ovakvo, primanje ovakve svetske međunarodne organizacije, u stvari, jedno priznanje Srbiji za ono što je radila proteklih godina. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima prvi ovlašćeni predstavnik, Ivan Bauer. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima doneta je u Strazburu 25. januara 1988. godine, ali je praksa pokazala, naročito od kako i vi rekoste ministre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, da poreska evazija na međunarodnom planu poprima takve razmere da je ovu Konvenciju potrebno nadograditi, odnosno dopuni, kako god želite.

Taj posao poveren je Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj odnosno OECD i Savetu Evrope, a njegov rezultat je jedna dopunjena verzija Konvencije koja se danas nalazi pred nama, koja je stupila na snagu 1. juna 2011. godine, a koju je pre mesec dana potpisala i Republika Srbija, naravno, uz određene rezerve, obaveštenje i uz prateću deklaraciju.

Ove rezerve obaveštenja i prateću deklaraciju jesu nešto što je u skladu sa Konvencijom, odnosno to je mogućnost koju Konvencija pruža državama potpisnicama, odnosno jurisdikcijama potpisnicama, pošto postoje i neki pravni, da tako kažem, subjekti koji nisu države a koji su potpisali ovu Konvenciju, dakle, iz razloga što je moguće da te jurisdikcije u datom momentu, kada potpisuju Konvenciju ne poseduju sve moguće kapaciteta potrebne za njeno potpuno sprovođenje.

Sa Srbijom Konvencija danas ima 129 potpisnica i među tim potpisnicima nalaze se sve zemlje grupe G20, sve zemlje OECD i sve zemlje BRIKS, odnosno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, među njima se nalaze čak i neke zemlje koje se smatraju poreskim rajevima što mislim da je vrlo značajno za njenu privredu.

Konvencija predstavlja najsveobuhvatniji raspoloživi multilateralni instrument za borbu protiv poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza, ali uz zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika.

Ona stvara mogućnosti da se kroz međunarodnu saradnju unapredi i domaće poresko zakonodavstvo, ali istovremeno i pruža administrativnu saradnju zemljama, kroz koju one mogu da unaprede svoju procenu i prikupljanje poreza.

Zbog njenog sadržaja i njenog globalnog karaktera, ona svakako predstavlja širi i potpuniji okvir od bilo kakvog bilateralnog sporazuma koje, kao što reče ministar, mi imamo potpisane sa različitim zemljama i samim tim predstavlja superiorniji instrument za kontrolu. Da ne govorim o tome da informacije koje se prikupe primenom ove Konvencije mogu da budu i te kako korisne u borbi protiv korupcije, međunarodne korupcije, protiv pranja novca i protiv finansiranja terorizma.

Dakle, radi se o jednom veoma značajnom dokumentu za Republiku Srbiju i svakako da je vrlo važno da mi taj dokument potpišemo, što smo već i učinili, ali i da ga potvrdimo u Narodnoj skupštini, jer ćemo time smanjiti razmere poreske evazije u Srbiji, pošto se on odnosi ne samo na domaća već i na strana pravna i fizička lica, koja imaju svakako interes da pokušaju da izvezu svoju dobit ili svoj dohodak, u svoje u svoje matične zemlje ili u neke treće zemlje u pokušaju da smanje svoje poreske obaveze.

Nadalje, svakako je benefit za Srbiju da unapredi svoju međunarodnu saradnju, kada je o poreskim pitanjima reč, jer na taj način povećava svoj međunarodni ugled kao kredibilnog partnera.

Velika je motivacija multinacionalnih kompanija da smanje, odnosno da, ako je moguće izbegnu svoje poreske obaveze, odnosno da presele profit iz jedne zemlje u kojoj je porez veći u neku drugu zemlju u kojoj je taj porez manji.

Oni za to koriste različita sredstva, bilo da su to legalna sredstva, odnosno da koriste zakonom raspoložive mogućnosti, bilo da su to neka sredstva koja su, da kažem, na granici zakona, jer se radi o traženju rupa u zakonima ili u međunarodnoj regulativi, što pokušavamo da sprečimo upravo na ovaj način, a neki su naravno skloni tome da u potpunosti krše zakone samo da bi smanjili svoje poreske obaveze ili da bi ih izbegli.

Kako rešiti ovaj problem? U potpunosti, nažalost, nikako, a delimično, svakako tako što ćemo konstantno raditi na poboljšanju kapaciteta Poreske uprave na jačanju međunarodne saradnje i bržoj i efikasnijoj razmeni podataka među poreskim upravama širom planete.

Kao što rekoh, time problem ne možemo trajno da rešimo, ali možemo da radimo na njegovom smanjenju, samim tim i na povećanju budžetskih prihoda svaki od zemalja potpisnica ove Konvencije, što je za nas, rekao bih, posebno značajno jer nam to otvara mogućnost za dalje relaksiranje naše rashodne strane budžeta, odnosno za dalje povećanje plata i penzija i dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, što rekao bih, nadam se da se ministar sa tim slaže, su naši najvažniji kratkoročni fiskalni ciljevi na rashodnoj strani budžeta.

Zato smatramo da je potpisivanje ove Konvencije veoma značajno za Republiku Srbiju, i naravno, njeno potvrđivanje u Narodnoj skupštini. Tu se naš posao ne završava, jer oni koji pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza ili da ga smanje, da tako kažem kolokvijalno, nikada ne spavaju, što će reći da se međunarodna saradnja mora nastaviti i mora se dalje raditi na unapređenju svih mogućih dokumenata, bilo da se radi o međunarodnim dokumentima, kakva je ova Konvencija, bilo da se radi o domaćem poreskom zakonodavstvu.

Borba protiv poreske evazije je nešto što se može nazvati i večnom borbom ili jednom vrstom "circulus vitiosus", odnosno, začaranog kruga, jer kad god pomislite da ste našli rešenje za jedan problem pojavi se neki novi problem sa kojim se ponovo mora boriti ispočetka.

Drugi zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu, je Zakon o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, koji je donet sa idejom obeštećenja štediša tako što će se omogućiti državljanima država bivših republika SFRJ da budu obeštećena, odnosno da dođu u priliku da podignu svoju staru deviznu štednju koju su imali u filijalama srpskim banaka u njihovim, tada republikama, a danas država, na isti način, odnosno pod istim uslovima kao i građanima Republike Srbije koji su tu štednju imali u filijalama tih banaka u Srbiji.

Dakle, pokušavamo, odnosno pokušali smo kada smo donosili ovaj zakon da izjednačimo u pravima građane bivših republika SFRJ, sa građanima Republike Srbije.

Potreba za donošenjem ovog zakona nastala je nakon donošenja konačne presude na koju više nije bilo moguće žaliti se Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije. Direktan efekat ove presude, a radi se o tzv. pilot-presudi, što će reći da se ona odnosi, ne samo na ova tri lica koja su u konkretnom slučaju dobili sudsku presudu u njihovu korist, pošto se radi o pilot-presudi ona se odnosi i na svih preostalih, oko 1.850 predstavki koje se odnose na oko 8.000 lica koja su automatski dobili ove svoje predstavke, odnosno, svi ovi slučajevi su rešeni u njihovu korist.

To je za nas stvorilo obavezu da ovaj problem rešimo. Uostalom, i u izreci presude Evropskog suda za ljudska prava se kaže da je ovo sistemski problem i nalaže se državama, samim tim i Srbiji, da donesu određena zakonska rešenja kojima će se ovaj problem pravično rešiti, što smo mi, naravno, u predviđenom roku i učinili.

Zbog čega danas imamo izmene i dopune ovog zakona? Zato što je došlo do toga da su usled određenih, rekao bih više subjektivnih okolnosti, koje nisu na našoj strani, nemogućnosti da se te preuzete obaveze izvrše u predviđenom roku, iz razloga što je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije, potrebno da se ostvari pravo na povraćaj stare devizne štednje.

O čemu se konkretno radi? U nekim od država je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije koje je, naravno, nastalo kao greška na stranih tih država i taj problem se naročito javio u Republici Hrvatskoj. U nekim drugim državama ta dokumentacija koja je dostavljena, odnosno koju su prikupili građani, državljani tih država, koja je nama dostavljena nije bila validna. Taj problem se naročito vezuje za Federaciju BiH.

Iz tog razloga, s obzirom na to da Uprava za javni dug ima određene rokove kada mora da donese rešenja, a da je dokumentacija još uvek u fazi kompletiranja, praktično nije bilo moguće izvršiti taj postavljeni zadatak pred Upravu za javni dug, nije bilo moguće na vreme krenuti u isplatu stare devizne štednje, te smo bili prinuđeni da ovim izmenama i dopunama Zakona propišemo pomeranje rokova, naravno, najkraće moguće, iz razloga da bi smo obezbedili pravičnost ovog zakonskog rešenja, iz razloga da bi smo štedišama dali priliku da na vreme u novom propisanom zakonskom roku pribave potpunu i validnu dokumentaciju, ali isto tako da bismo sprečili eventualne zloupotrebe koje, praksa je pokazala, su se pojavile u nekim slučajevima.

Iz tog razloga mi danas raspravljamo, a za nekoliko dana ćemo, verujem, usvojiti izmene i dopune ovog zakona i na taj način, verujem, pravično obeštetiti građane bivših republika SFRJ.

Ostaje mi još samo na kraju da još jedanput potvrdim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje glasati i za zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice, ali i one zakone o kojima ćemo raspravljati sutra. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Bauer.
Reč ima Aleksandar Stevanović. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo, u ovoj tački imamo Predlog dva zakona koji su prilično tehničke prirode i u sebi nemaju odlike toga što bi bilo sporno.

Zakon koji menja prirodu i rokove u kojima se isplaćuje stara devizna štednja je neko pitanje koje smo nasledili još iz devedesetih, a presudama međunarodnog tela, jedinog panevropskog tela koje imamo u Evropi, je utvrđeno da Republika Srbija ima određene obaveze po tom pitanju i, u skladu sa tim, ne postoji mogućnost da se o tome raspravlja i da se, ako smo država koja poštuje svoje međunarodne obaveze, uradi išta nego da se postupi po odluci suda. Tako rade sve suverene države koje su ozbiljne, pa ni u Srbiji nije bila drugačija situacija.

Ono što je razlog donošenja zakona, koliko sam ja mogao zaključiti, prateći tu materiju, još iz vremena kada je izneta na sud i kada je donesena presuda je to da i druge države nisu bile spremne da na vreme donesu odgovarajuće podzakonska akta i da dovoljno brzo izdaju odgovarajuće potvrde.

To je slučaj u mnogim od zemalja bivše Jugoslavije, a situacija se posebno komplikuje zato što je bankarski sektor u vreme kada je otimana stara devizna štednja i bankarski sektor danas koji postoji, ne liče ni po čemu.

S te strane, kašnjenje Srbije nije rezultat toga što smo mi u Srbiji loše postupali, nego zbog toga što su ljudi koji treba da dobiju ono što im je oduzeto 1990. na jedan duboko nepravičan način, bili u nemogućnosti da donesu sve potvrde i da dokažu da oni zaista jesu te osobe koje potražuju od Republike Srbije. S te strane u redu je da se donese ovaj zakon. U redu je i što će kašnjenje biti na jedan određeni način kompenzirano kraćim rokom isplate, kroz manji broj rata i to je sa naše strane, kako da kažem, jedan prilično pošten gest Srbije.

Ono što je moje pitanje za ministra finansija, koje se vrlo često ispostavi da nije tako pogrešno pitanje je da li sa 100% ili sa jako velikom sigurnošću možemo tvrditi da ćemo u roku koji je predviđen ovim zakonom zaista doći u situaciju da najveći, odnosno gotovo sve štediše pribave sva potrebna dokumenta?

Za kraj još jednom bih istakao da je jako bitno da smo usvojili praksu da Srbija zna šta su njena dugovanja. Iako je prošlo mnogo vremena, meni je i danas u sećanju kako smo svojevremeno sa Londonskim klubom postigli dogovor o tome da dobijemo otpis potraživanje od komercijalnih poverilaca, da blage veze nismo imali šta je naš dug. To je tada prošlo nezapaženo, ali danas je možda i dobro što se trudimo da ne prihvatimo dugove koji nisu naši. To je, recimo, jedan civilizacijski napredak.

Suštinski, ovom zakonu se nema šta prigovoriti, uz, naravno, ovo moje malo pitanje – da li je šest meseci dovoljan rok ili smo možda sebi trebali ostaviti malo više komocije, opet kažem, ne radi naših organa, nego radi štediša koji prikupljaju dokumenta u nekim od zemalja koje nemaju baš prijateljske administracije i nisu baš poznati po svojoj brzini u izdavanju istih?

Što se tiče drugog zakona, o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, to je Konvencija koju je do sada potpisalo preko 120 država i teritorija i to je način da se izbegne kako poreska evazija koja se dešava u Srbiji, tako da se izbegne i da Srbija bude mesto u kome je dobro da se vrši poreska evazija od strane pravnih i fizičkih lica iz drugih zemalja.

S te tačke gledišta dobro je što ulazimo u taj program. Naravno, ne treba posmatrati čudotvorno Deklaraciju, iz prostog razloga što postoji još značajan broj teritorija i država koje neće to da potpišu, od kojih mnogi imaju prilično razvijene odnose sa Srbijom, tako da s te strane Konvencija će nam pružiti mogućnost dobar deo evazije koji nastaje u Srbiji. S druge strane, postoje, kažem, određene zemlje i teritorije gde to neće biti moguće, jer njima ne pada na pamet da budu u takvoj konvenciji.

Takođe, uvek je bitno istaći ono što mi propuštamo, a to je da Srbija ne treba da bude mesto koje drugi koriste i s te strane zemlje koje jesu najveća izvorišta poreske evazije na neki način neće posmatrati Srbiju kao mesto gde se može sakriti novac, odnosno oprati novac, odnosno izmeći plaćanje poreza kroz procedure koje su na granici legalnosti. S te strane, saradnja poreskih organa Republike Srbije i poreskih organa tih zemalja jeste dobra stvar.

Konačno i poslednje što bi trebalo uvek razmotriti i što je poenta svakog sporazuma o izbegavanju poreske evazije je razmišljati koji su uzroci poreskih evazija. Dakle, ne postoji bolji lek da pravna lica u Srbiji ne krenu stranputicom od toga da svake godine smanjujemo učešće državne potrošnje u društvenom bruto proizvodu i da, jednostavno, ostavljamo veći prostor za privatne investicije, razvoj prihvatnih investicija i da na taj način vršimo najbolju moguću stimulaciju za plaćanje poreza, jer kada neko, na primer, pokušava da izbegne plaćanje doprinosa i drugih vrsta nameta na rad. Ako su ti nameti niži, biće sramota da se to radi. Ako su ti nameti veliki, lako se postigne dogovor kome ni najorganizovanija poreska uprava sa svom e-administracijom, sa svim kontrolama ne može izaći na kraj.

Dakle, bitno je potpisivati ovakve sporazume, ali iznad svega najbitnije je smanjivati poreska opterećenja i ne davati stimulanse našim privrednicima da izbegavaju plaćanje poreza iz prostog razloga što i samo izbegavanje košta i iznošenje novca u određene zemlje koje su dobro došle i tretirane kao poreski rajevi, takođe ima određene troškove. Dakle, poenta je postavka poreskog sistema koji će naši privrednici i građani posmatrati kao duboko pravedan i iznad svega i koji će radnje koje su usmerene na to da se čine krivična dela utaje poreza, odnosno kreativnog izbegavanje poreza, što mu dođe na isto, jednostavno, da neće biti preteranog smisla da se fizička i pravna lica bave u Srbiji takvim radnjama.

Što se tiče samog sporazuma, naravno, sporazum je dobrodošao i to je dobra stvar za Republiku Srbiju, još jednom podvlačim. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima ministar finansija Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Mali

Hvala lepo.
Uvaženi narodni poslanici, samo da razjasnimo jednu stvar. Dakle, do produženja roka dolazi upravo zbog nemogućnosti štediša da dobiju odgovarajuća dokumenta i potvrde, prvenstveno iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. I smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan. Dakle, moja želja je bila da taj rok bude relativno kratak, ali i relativno dug, dovoljan da se ovaj proces završi, proces koji traje evo već petu godinu za redom.
Ono što je važno i za građane Srbije i za vas da znate, dakle, u Republici Hrvatskoj tek je 20. decembra prošle godine definisana institucija koja te potvrde izdaje štedišama koji prebivalište imaju u Republici Hrvatskoj.
S druge strane, po pitanju Bosne i Hercegovine, oni su imali još veću komplikaciju zato što su te potvrde o staroj deviznoj štednji korišćene i za otkup stanova i za učešće u privatizaciji i njima treba mnogo, mnogo više vremena da utvrde koliko de fakto je ostalo duga prema tim ljudima kako bismo mi taj deo isplatili.
Za vašu informaciju, samo da budemo i precizni sa brojkama, dakle, ukupno je podnetih prijava 9.324, od toga iz Bosne i Hercegovine ubedljivo najviše 56.017 , ljudi sa prebivalištem u Republici Srbiji 2.003, u Hrvatskoj 838, Severna Makedonija 196, Nemačka 183, Crna Gora 153, Austrija 85, Slovenija 51 osoba, Švajcarska 43, SAD 32 i Kanada 30 osoba.
Dakle, ukupno još jedanput 9.324 prijava, pri čemu partija ima više, dakle, neko od tih štediša ima i staru deviznu štednju u više banaka, ali sa te strane, ukoliko izglasamo ovo produženje, siguran sam da ćemo u roku od šest meseci ovaj proces završiti i na kraju ostaje na Republici Srbiji da taj dug ispoštuje.
Ukoliko po nekim preliminarnim računicama uzmete u obzir broj prijava, kao i iznos koji je u tim prijavama, dolazite do cifre od oko 130 miliona evra, koje će Republika Srbija morati da isplati na ime stare devizne štednje poveriocima, odnosno štedišama iz bivših jugoslovenskih republika. Hvala puno.