Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovaj zakon pred nama o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.
Dozvolite odmah da kažem da je izmena više tehničke prirode, pošto smo mi ovaj zakon donosili već i prošle godine, a radi se o pomeranju rokova. Naime, 21. juna ove godine istekao je rok za dostavu rešenja od strane Uprave za javni dug. Pošto većina štediša nije bila u mogućnosti da pribavi dokumentaciju, taj rok se pomera do 23. decembra 2019. godine, a prvu tranšu štediše bi trebale dobiti 28. februara 2020. godine. Međutim, zato se deviznim štedišama neće isplaćivati u 10, nego u osam rata i mislim da je tu država korektno postupila prema deviznim štedišama.
Međutim, gospodine ministre, ja ovde ukazujem na jedan problem. Pošto me je zadužila jedna grupa štediša iz bivše Republike Srpske Krajine, a radi se o Jugobanci Split, filijala Knin, nema njih mnogo, pošto je Hrvatska tim deviznim štedišama iz te Jugobanke dala devizne štednje, ali Srbima ne, jer je bio kratak rok kada se oni nisu mogli vratiti u Republiku Hrvatsku. Gde je sad problem? Kod jednog malog broja, a to su borci sa prve borbene linije. Kako? Tako što su knjižice svoje ili karticu ostavili kod kuće. Kuća je izgorela i knjižica je izgorela. Međutim, oni imaju potvrde od Jugobanke, odnosno naslednika, pravnog sledbenika Jugobanke ili pravnih sledbenika, i mislim da bi im to trebali uvažiti ovde, kako ne bi imali sudbinu bivših učesnika boraca Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, da ne bi demotivisali eventualno u budućim, ne daj bože, ratovima borce itd. Mislim da su to objektivne okolnosti i da treba povesti računa.
Ono što želim danas reći, a to je da bivši režim nije vodio računa o staroj deviznoj štednji, iako smo mi u ovom visokom domu poticali čak i ove probleme nekoliko puta. Zbog toga, poštovana predsednice i dame i gospodo narodni poslanici, ja danas ovde pred građanima Srbije i pred vama podižem optužnicu protiv udruženog zločinačkog poduhvata koji su Srbiju ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirali i pljačkaškom privatizacijom doveli do bankrota.
Optužnicu podižem danas, protiv Dragana Đilasa, u narodu zvanog Điki mafija; Vuka Jeremića, jednog od vođe međunarodne bande lopova i prevaranata; Janka Veselinovića, u narodu zvanog Janka stanokradica, taj je krao stanove, sama reč o svakom govori o njima; Boška Obradovića, zvani Boško silovatlje; Dušan Petrović, zvani u narodu Dule kravoubica, taj dok je bio ministar poljoprivrede naredio da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000 koliko je Republika Srbija imala; Marinike Tepić, zvana golubica preletačica, ta naveče legne u jednoj stranci, probudi se u drugoj, a zbog kriminala kojeg je činila, dok je bila pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu; Milojka Pantića, u narodu zvanog ludi Milojko; zatim, Sergeja Trifunovića, u narodu znanog piše ili pišanović, jer je citiram, rekao – da će pišati po predsednikovom grobu, završen citat, i još poznatog u narodu pod nazivom – jedan gram za odmah, a dva za poneti; nadalje, protiv Radojičić Miroslava, u narodu znanog, inače, narodnog poslanik, pod nazivom – pivopija; Bojana Pajtića, zvani rodoljubac, taj je zaposlio i dvadeseto koleno, dok je bio predsednik izvršnog veća Vojvodine; zatim, Dragana Šutanovca, u narodu zvanog zgrabi novca; Balšu Božovića, u narodu zvani golobradi gusar sa Maldiva, znate, tamo se on provodio jako dugo; doktora Zorana Lutovca, u narodu zvani zalutovac, narod ga smatra da je zalutao u politiku; Borisa Tadića, u narodu zvanog lipicaner; akademika, Dušana Teodorovića, u narodu zvani glavotres, taj kada se spomene ime predsednika države trese glavom od mržnje; Nenada Čanka, zvanog gicoje, zašto gicoje, jer neki mi prigovaraju da ga upoređujem sa životinjom, ne gicoje je narodni poslanik u Rumuniji, koji je bio kontradiktoran, kao što je i Nenad Čanak separatista; Čedomir Jovanović, zvani šmrkanović i Veljo Ilić, zvani doktor kraduckanja.
Optužnicu predajem, poštovani građani Republike Srbije, vama, kako bi na sledećim izborima, kako bi poterali političku istoriju iz koje se nadam za sreću Srbije nikada više neće vratiti. Hvala.