Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nema potreba da neki od mojih kolega građane Republike Srbije, zaista nema potrebe, ne treba građani da se plaše od onih poslanika koji pominju unilateralne sporazume, znači ugovor sam sa samim sobom. Tako je to ovde rečeno. Pisao sam pažljivo šta su moje cenjene kolege govorile o ovoj diskusiji. S jedne strane jeste ovde u pitanju da su tehnički zakoni, ali ne smatram da su baš tako beznačajni i da bez jedne ozbiljne diskusije ovde u Narodnoj skupštini treba da budu usvojeni.

Takođe, nema potrebe da pozivamo i prozivamo građane da krenu u sudske postupke koji bi bili krajnje neizvesni i dosta skupi. Evo, ovde je sada bilo polemike oko penzija, zakona koje je donela Narodna skupština i sada je pitanje kako ćemo mi, ukoliko dođe do tih tzv. pilot presuda, tačno je da su penzioneri najveći deo krize izneli i to je nesporno, mi smo im na tome zahvalni, najveći broj tih penzionera je pozdravio napore Vlade Republike Srbije i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića da državu izvuče iz krize i o tome govori i podrška koju je taj isti Aleksandar Vučić imao kasnije na izborima 2016. i na izborima za predsednika Republike 2019. godine, kada je ubedljivo pobedio barem jedan deo bivšeg režima, kada je pobedio bivši režim, u stvari, koji je doveo do izazivanja ove krize.

Nije Srbija prva i jedina koja je morala da pribegne za ovakvim nepopularnim merama. Koliko je meni poznato, 2010. godine, pa još uvek je na snazi smanjenje penzija koje je, recimo, u Grčkoj. Nisam čuo da je neka presuda na grčko smanjenje penzija doneta da grčka država to mora da isplati ili Španija, isto je i za Španiju. Nemojte građane da pozivate da pokreću skupe i neizvesne sporove pred međunarodnim sudovima, pogotovo što je izglednost na uspeh takvog spora skoro nikakva. Ako je to zarad politike, pa kažite – ja se bavim politikom, reći ću nešto u šta nisam siguran, pa vi odlučite šta ćete da uradite.

Ne znam posle ovako inspirativnih govora kada su u pitanju neke moje kolege, kažu da su ovi sporazumi prodavanje magle. E sad, ne znam da li su na stotine fabrika magla, na desetine pa i stotine novih radnika, i to je magla, stotine kilometara autoputeva, i to je magla, veće penzije i plate u javnom sektoru, i to je magla. Sve je to magla. Veća prosečna plata u Republici Srbiji, i to je magla. Sve je magla. Samo, to ćete morati da ubedite neke za nešto malo manje od godinu dana. Toliko vremena imate da ubedite da ono što građani vide svojim očima nije tačno, nije istina, ne postoji, to je neka fatamorgana. Pa nije Srbija više pustinja da u njoj bude fatamorgana, to je bilo do 2012. godine, kada su ovi pustošili sve što su stigli. Srbija sada postaje i moderna i ekonomski sve naprednija zemlja. Ako neko želi da se pronađe u političkom sistemu i političkom životu Republike Srbije neka se pronalazi u tim okvirima, a ne da priča izmišljotine i da plaši građane. Sa takvima smo završili, nadam se. Sa takvima smo završili.

Isto tako, zašto jedan sporazum u kome ova Vlada nije učestvovala, ni mnoge pre, a koji je potpisan 2008. ili 2009. godine u vreme izbijanja svetske ekonomske krize, a potpisala je tadašnja Vlada Mirka Cvetkovića sa „Fijatom“, neko tvrdi da iz sadašnje Vlade sprovode tu praksu. Prvo, to nije tačno, to nema nikakve veze sa istinom. Poreske olakšice i poreska oslobođena su tada bila, a sada imamo naše zakone koje primenjujemo i nema nikakve veze da li je pravno lice, odnosno poreklo kapitala i vlasnik iz inostranstva ili je odavde, ako je privredno društvo registrovano sa domaćim propisima, mora da plati porez, pa neka dolazi odakle god hoće, iz Nemačke, iz Francuske, iz Italije, iz Holandije, iz Belgije, ih Kine, iz Rusije, mora porez da plati.

Ne znam zašto toliki otpor prema ovom zakonu koji se tiče jedne određene razmene informacija u vezi poreskog postupka i poreske administracije. Evo, bili smo na jednoj jako nepopularnoj listi, po meni, nezasluženo, jer Srbija nikada nije bila meka za pranje novca i odlivanje kapitala, bili smo i sad ne prihvatanjem ovog sporazuma rizikujemo da se vratimo na tu listu, neko će da kaže – ali, eto, to znači ovi bogati vas ucenjuju, podmeću, rade šta god oni hoće, da bi oni neka svoja pravila isterali sa kojima mi nemamo nikakve veze. To čujemo od svojih kolega koji se, recimo, zalažu za što čvršće odnose sa, recimo, Kinom. A neće da kažu da dok smo bili na toj crnoj listi, da je platni promet između Republike Srbije i NR Kine bio nemoguć, ne našom krivicom. Kina je jednostavno sprovodila međunarodne propise. Sada hajde da ne prihvatimo taj sporazum i da dovedemo u pitanje saradnju sa zemljama koje su nam zaista iskreni prijatelji. Evo, znači, nije bio moguć direktan platni promet između NR Kine i Srbije i sada još neko kaže da ne govorim istinu, neka dokaže. Ja govorim istinu u ovom slučaju, zato što pratim šta se dešava sa platnim prometom koji Republika Srbija ima.

Nije dovoljno samo napraviti aferu, nego malo nešto i pročitati, pokušati da se nauči, možda i shvatiti. Možda ne znam ništa, ali, eto, znam da je ova situacija bila zaista vrlo nepovoljna za Republiku Srbiju.

Nikako da se dotaknemo zbog čega su bili potrebni ovakvi sporazumi koje imamo u vezi oblasti poreske kontrole, razmeni informacija, itd. Ja bih voleo da smo ove sporazume imali priliku da usvajamo i mnogo ranije i mnogo pre 2008, 2009. ili 2010. godine, kada se ukazala potreba za ovakvim sporazumima na međunarodnoj sceni. Ja mislim da u onakvu privatizaciju kakvu smo imali od 2003-2004. godine naovamo nismo ni trebali da ulazimo bez postojanja ovakvih međunarodnih sporazuma.

Zamislite mangupe okupljene oko Miškovića i "Delte", kada započinju postupak privatizacije, pa je početna cena jedna petina od knjigovodstvene cene subjekta privatizacije, a knjigovodstvena cena je najmanje 10 puta manja od tržišne vrednosti subjekta privatizacije. A ako neko uzme digitron pa samo malo računa, znači da je početna cena samo 10% od tržišne cene predmeta privatizacije. To znači da su srpski tajkuni nastajali tako što su pisali zakone koje je bivši režim ovde usvajao, budzašto kupovali društvenu imovinu, pa onda u drugim zemljama koje imaju daleko niže poreske stope i daleko slabiju kontrolu po pitanju tokova novca, selili sedišta tih preduzeća, kapital prodavali po tržišnim vrednostima, zarađivali ogroman novac, a Republika Srbija koja je morala da brine o radnicima koji su ostajali bez posla bila je lišena poreskih prihoda od prodaje te imovine.

O kakvoj mi to prevari govorimo koju veliki žele da naprave prema nama. Da smo imali jedan ovakav sporazum, to ne bi bilo moguće. A ovo je istina.

Tako je bilo i kasnije. Čuvena privatizacija, kako oni kažu, direktna strana investicija, prodaja "Maksija". Gde je bila? U Srbiji? Jel plaćen porez u Srbiji? Jel novac završio u Srbiji? Nije, završio je, koliko mi je poznato, na Devičanskim Ostrvima.

Gospodine ministre, treba da inicirate zajedno sa kolegom iz Ministarstva privrede da se napravi zakon o privrednim društvima, da se izmene i dopune urade, da nije moguće seliti privredne subjekte koji su u Republici Srbiji u zemlje koje nisu potpisnice i ne primenjuju ovaj sporazum. Samo na taj način možemo da izbegnemo dalje zloupotrebe kakve smo imali do 2012, 2013, 2014. godine. Kažu nezvanično, a verujem da je blizu istini taj broj, da je 50 milijardi dolara izneto na ovaj ili onaj način u postupku privatizacije. I ne samo u postupku privatizacije, naravno, i u postupku raznom trgovinom robama, uslugama, itd. Setite se samo zakona iz 2010. ili 2011. o deviznom poslovanju, kada su potpuno suspendovane nadležnosti Deviznog inspektorata da prati da li je za plaćenu robu ili uslugu u inostranstvu zaista uvezena ta roba ili usluga u Republiku Srbiju. Ili da čak i kad se izveze roba, Devizni inspektorat nije bio u mogućnosti da insistira od izvoznika da novac prebaci u Republiku Srbiju. Tako su iznosili i pre tog zakona, samo su sa tim zakonom na jedan određen način oprali sebe kao krivično odgovorne za ono što su radili Republici Srbiji.

Kada je u pitanju ta stara devizna štednja i ovaj sporazum, to je privatna imovina, kako reče neko od mojih kolega, samo zaboravlja da sada i banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije da su uglavnom privatne imovine. Pa su i jedna i druga privatna imovina, neprikosnovena. Nije bitno da li je po međunarodnim sudovima neko ko je zaključio neku obligaciju, konkretno ovim ugovorom o švajcarskim francima, da li je samo on privatno lice, već se gleda i poreklo novca koji mu se dodeljuje, da li i on pripada nekim privatnim investitorima, a najčešće penzionim fondovima nekih drugih zemalja. Tako da smo primenjivali jedno tako jednostrano tumačenje, najverovatnije da bismo morali da plaćamo štetu ili jednima ili drugima, ali u apsolutnom iznosu, a to je opet iz budžeta Republike Srbije. Tako da molim kolege da ne plaše građane Republike Srbije.

Ovo što je meni bilo interesantno hteo bih, naravno, ministre, ako je to moguće, što pre, dok smo se bavili ranijih godina bankama u stečaju u okviru Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i bankama koje su u likvidaciji i stečaju, bilo je dosta zloupotrebe i propusta koji su pravljeni ranijih godina, pre 2012. godine. Sada mene interesuje, ovde ste spomenuli i neke građane koji su na teritoriji SAD, da li su oni bili deponenti u našim bankama koje se nalaze na teritoriji SAD ili su deponenti bili ovde u Srbiji, pa su samo tamo počeli da žive?

Zašto to pitanje postavljam? Zato što se za naše banke koje su u stečaju u SAD vodi poseban postupak, nezavisno od naših državnih organa. Posebno se obrazuje stečajna masa i posebno se vrši naplata potraživanja.

Neko moje iskustvo je bilo da je jedan od naših građana, najverovatnije novac koji je dobio za vreme međunarodnih sankcija, uplatio u jednu od naših banaka koje se nalaze na teritoriji SAD, znači, novac koji po svemu sudeći nije njegov. Kada su te banke otišle u stečaj, on je pokrenuo postupak za naplatu potraživanja i pred jednim stečajnim organima, znači u SAD, gde je opet naš kapital, i pred domaćim organima, znači, od banaka matice banke koja se nalazi ovde, ili majke banke, zovite kako god hoćete, što znači da će zbog nesavršenosti zakonske regulative jedan mangup dva puta da naplati jedno svoje potraživanje, koje je inače jako sumnjivo i reč je, čini mi se, u iznosu oko pet miliona dolara. Ako to već nije uradio.

Interesuje me da li se ovakav zakon primenjuje i u ovom slučaju, jer ne možemo da mi naplaćujemo iz stečene mase banaka da isplaćujemo potraživanja ovde u Srbiji kada to neko po istom osnovu iz otprilike istog izvora, znači, naše imovine to naplaćuje i u nekoj drugoj državi, pa još dva puta. Po meni bi prvo trebalo taj gospodin prvo da dokaže poreklo novca, da znamo da li je zaista njegov, a ako je zaista njegov i zaista može da dokaže neka se odluči, hoće li to naplatiti iz stečajne mase koja je u SAD ili iz stečene mase koja je ovde u Republici Srbiji, a po jednom osnovu ne može dva puta.

U svakom slučaju, sa ovim zakonima Srbija pokazuje da je ozbiljna država, da one obaveze koje ima izmiruje, a što se tiče sporazuma o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uzajamnoj pomoći, Srbija samo pokazuje da ima još uvek ozbiljne administrativne kapacitete da prvo započne ovakav jedan sporazum, a da u nekom doglednom vremenu u potpunosti primenjuje, što samo govori o činjenici da je Srbija danas mnogo više uvažavana, mnogo više poštovana i mnogo više cenjena nego pre devet ili deset godina i da je to jedna od razloga što treba ove zakone u danu za glasanje podržati.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Gospodine Mirčiću, vi želite repliku na izlaganje gospodina Arsića? (Da.)
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Samo pojašnjenje.

Moram da kažem kolegi da nije pročitao materijal do kraja, da je pročitao video bi obrazloženje, odnosno objašnjenje. Samo ministarstvo je dalo da unilateralni sporazumi podrazumevaju da pojedini regioni u državama imaju pravo, imaju mogućnost da isključe ovakvu mogućnost, odnosno da iskažu rezervu.

U Nemačkoj, recimo Bavarska kao region, ima mogućnost da izrazi rezervu za primenu ove Konvencije. U Americi, SAD, pojedine države SAD imaju samostalnost da izraze rezervu ili da potpišu Konvenciju, bez obzira na stav Federalne države. Zato se potpisuju ti unutrašnji ugovori Federalne države i pojedinih država.

Što se tiče ovog vašeg stava da se pojedini penzioneri ne žale, da vi naglašavate da je neizvesna sudbina ili sudska presuta, to je najdirektnija pretnja. Vi ste vlast, ja sam opozicija. Vi njima pretite da je neizvesna sudska presuda. Ko ste vi da vi pretite? Jedino što ste istinu rekli, to je da je postojala siva lista. Pre nekoliko meseci mi vas pitamo, srpski radikali – kada će Srbija biti skinuta sa te liste, šta je uslov da bude skinuta? Vi na nas drvlje i kamenje.

Znate, kada su se svađali vuk i magarac oko toga da li je trava zelena ili uvenula, lav, kralj životinja, kaznio je vuka koji je tvrdio da je zelena. Magarac kaže – vidiš i sam, kralju, da je zelena. On kaže – nisam ja tebe kaznio što je trava zelena, nego zato što raspravljaš sa magarcem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Mirčiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Pravo na repliku.

Izvolite, kolega Arsiću.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Neću da pričam o domaćim životinjama, smatram da su sve životinje na određen način plemenite, neke služe za izvrgavanje i ruglo, ne bih da to bude praksa u Narodnoj skupštini.

Ne postoji unilateralni sporazum, postoji unilateralna primena nekog propisa. Znači, Republika Srbija nije članica EU, ali može unilateralno da primenjuje sve propise EU i to joj niko ne može zabraniti. Prvo to raščistimo.

Znači, unilateralni sporazum je isto kao da potpisujete ugovor sami sa sobom. Ajde to da raščistimo odmah.

Dalje, što se tiče naših građana, ja njih ne plašim, ja samo kažem da ih niko ne poziva da ulaze u postupke koji su neizvesni, pravno nesigurni, koji mogu da im iziskuju ogromne troškove. Znači, to su moje reči, a da li će to da urade ili neće, to je njihova stvar, ali, nemojte da ih huškate.

Još nešto, to što je neko opozicija ne znači da ne treba da vodi računa šta ovde priča, znate, zato što je valjda cilj svih nas koji se nalazimo u ovom trenutku u ovoj sali, tu ne računam ove iz bivšeg režima, oni ni ne dolaze u salu i njima nije u interesu boljitak građana Republike Srbije, valjda je u interesu svih nas, bez obzira na politički rezultat na izborima, da radimo u interesu građana. Ja tako doživljavam bavljenje politikom. Ako ćemo samo da se bavimo time da napravimo što bolji rezultat na izborima, pa makar pri tome ne govorili istinu, onda ja u takvoj političkoj borbi, zaista dovodim u pitanje iskrenost nekih svojih kolega koji ne pripadaju poslaničkoj grupi SNS i poslaničkim grupama koje podržavaju Vladu Republike Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku.
Izvolite, kolega Mirčiću.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Zaludno je više objašnjavati. Samo bih molio ministra da objasni da li stoji ova odredba o ovoj Konvenciji, da stupa na snagu krajem 2019. godine i da Srbiji nastaju tad sve obaveze po ovoj Konvenciji, a to je što pre tehnički, tehnološki i kadrovski stručno da se osposobi, kako bi mogla da učestvuje u čitavom ovom procesu kontrole? Šta je, ministre, u suprotnom, ako Srbija u roku koji je predviđen ne uradi to, ne osposobi, da li tad podrazumeva neke druge mere koje bi eventualno stavljale strance, odnosno strane državljane u ulogu da vrše kontrolu i da vrše pripremu? U svakom slučaju, koliko bi sva ta oprema i koliko bi osposobljavanje kadrova trebalo da košta Srbiju? Samo, interesuje me, ministre, jer ne vredi više trošiti vreme, uzalud je to, nemamo mi radikali vremena. Narod gleda, pa nek odluči.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima predstavnik predlagača, Siniša Mali, ministar finansija.
Izvolite, gospodine ministre.

Siniša Mali

Hvala puno.
Dakle, nemojte da brinete mnogo. Do kraja godine ćemo mi krenuti u primenu ove Konvencije, kao što smo i obećali, kao i što piše u Predlogu zakona. Sve aktivnosti su već u toku, nema razloga da bilo ko od vas sumnja da ćemo tako nešto da uradimo. Mi se za ovo pripremamo već duži vremenski period i mislim da postoje ogromne prednosti da naša zemlja krene u razmenu podataka sa tolikim brojem zemalja i da krenemo da procedure, administraciju i zakone, na kraju, delimo i usmeravamo ka tome da budemo deo jednog globalnog sistema koji je upravo usmeren protiv borbe, odnosno protiv terorizma i za sprečavanje pranja novca.
Mislim da je to veoma važno i po pitanju rokova, na kraju, videćemo se ovde i u novembru i decembru, branićemo i budžet za 2020. godinu, pa ćete da vidite da li smo ili nismo to u roku primenili, ali siguran sam i kažem vam, garantujem vam da ćemo to u roku primeniti.
Ono što ste vi, gospodine Arsiću, rekli mislim da je veoma važno. Upravo ste naveli činjenicu sa terena koja je i uzrok izmenama ovog zakona. Dakle, potvrda o prebivalištu je veoma važan dokument koji se zahteva prilikom prijave za isplatu ove devizne štednje, upravo zbog toga da bi znali da li je neko živeo i kada, i u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Americi ili u Kanadi i kako bi znali da li je svoje pravo iskoristio u nekim od tih zemalja u cilju smanjenja zloupotreba i na kraju želimo da svim tim ljudima isplatimo ono što smo u obavezi da isplatimo, ali ni dinara više, pogotovo u želji da smanjimo te zloupotrebe. Za sada je dobra saradnja naše Agencije za osiguranje depozita sa institucijama u tim pojedinačnim zemljama.
Ono što je posebno važno je da razumete da već par godina traje taj proces. Hrvati su nam u decembru prošle godine dali banke koje su davale te potvrde, tek su u decembru dale te institucije koje će davati te potvrde građanima.
U BiH je bio poseban proces, ja nisam ekspert u ovome, ali sve te potvrde su išli u taj neki jedinstveni njihov broj, pa su onda bile iskorišćene i za staru deviznu štednju i za kupovinu stanova, otplatu stanova, učešća u privatizaciji, kupovinu poslovnog prostora u privatizaciji, i onda se desilo u nekom trenutku da je ta njihova institucija dala potvrde svima i rekla - gledajte, niko nije iskoristio svoje pravo, a mi znamo da jeste. I, onda, kada ste odgovorni prema budžetu Republike Srbije i prema građanima Srbije, onda smo i krenuli zajedno sa odgovarajućim institucijama u BiH da dobijamo dodatne informacije, da prolazimo kroz sve to i da vidimo, dobro, ako je nekom bilo, ako smo nekome bili dužni, on je to pravo iskoristio u međuvremenu, pa upravo da izbegnemo to da se desi dva puta.
Dakle, pokušavamo da budemo veoma odgovorni, veoma pažljivi, da tim ljudima izađemo u susret sa jedne strane, ali sa druge strane, naravno da štitimo interes i budžeta Republike Srbije i građana Srbije. Hvala puno.