Hvala, dr Orliću.

Reč ima Veroljub Arsić, pravo na repliku.

Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da raščistimo neke stvari mnogo bitnije od računa za struju koji treba da se reklamira onome ko ga je izdao i od četiri ili pet miliona, naravno da će biti sa nekom falinkom ili greškom, ali koliko je meni poznato, najveći tajkuni su protiv ove vlasti. Voleli bi oni da su u ovoj vlasti, samo ih mi nećemo. Nije tačno da neki nisu već procesuirani i osuđeni, pričali smo o tome kada smo govorili o Miškoviću. Sad da li je on kriv ili nije, naručivao je zakone koje je donosila Narodna skupština da bi on na jedan nemoralan i nefer način došao do ogromne imovine, ali kako da kažnjavamo poslanike što su glasali u Narodnoj skupštini, to je, ja mislim, najveći problem.

Što se tiče zatvaranja banaka, po tadašnjem zakonu, samo da raščistimo odmah, nije to uradio Mlađan Dinkić sam, tu je bila još jedna ekipa koja je, u stvari, inicirala tu priču - bivši ministar Božidar Đelić „vojvoda od Meridijan banke“ i da ne nabrajam kako je to sve išlo i kojim putem i kako se sve to dešavalo, ja sam čak, jednom prilikom o tome i govorio kolegi Marijanu Rističeviću, shvatio je da je to ozbiljno ali ne toliko koliko je zaista imalo velike i ozbiljne posledice na ceo jedan finansijski sistem.

Ono što mene iznenađuje, jeste da se uvek pojavio neko ko će da brani lik i delo Miroslava Miškovića i da kaže da nije on jedini kriv. Nije jedini kriv, ali je jedan od najkrivljih u Srbiji.

Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Pravo na repliku. Izvolite.

Nije lepo da kolega malo pre kaže da mi ništa nismo razumeli. Mi odlično razumemo. Mi možemo politički da se ne slažemo, ali ne treba da se vređamo.

Insistiramo na tome i nemamo na to da odgovor, da za finansijsku i privrednu propast države Srbije od 2000. godine treba da odgovaraju dosmanlije, treba da odgovaraju perjanice tog režima, i Dinkić i Labus i Vlahović i Đelić, nismo ga izostavili, i bilo ko drugi.

Ako to isto kaže i Zoran Živković i Marko Marković i Janko Janković, to ne znači da mi mislimo isto po nekim drugim pitanjima. Ne možemo mi sad ako Živković kaže da je taj Bugarin ulagao pare u fondaciju "Dragice Nikolić", da mi kažemo - ju, mi sad nećemo, jer je on rekao. Šta nas briga ko kaže. Mi imamo svoje podatke i govorimo ono što mi mislimo da treba da kažemo.

Takođe, da brani neko lik i delo Miroslava Miškovića, nemojte da menjate teze. Dakle, ono što tvrdimo mi, srpski radikali, ne može se tajkun stvoriti sam. Tajkun se stvara tako što je u korupcionaškoj aferi sa najvišim državnim funkcionerima. I ne može odgovarati Miroslav Mišković i ovaj Kostić, koji inače ne odgovara zato što je blizak ovom režimu, pojedinim ljudima, i ne mogu oni sami odgovarati, jer oni nisu napravili korupcionašku aferu zato što su oni hteli. Oni jesu hteli, ali su im to omogućili pre svega, kad je u pitanju Mišković, od Borisa Tadića, Đelića, opet Dinkića, opet Labusa, Vlahovića. To je ekipa koja mora da se pomene svaki put kad se puta o korupciji. I to nema nikakve veze sa odbranom nečijeg lika i dela, i ne znam uopšte ni šta vam znači ta kovanica.

Zahvaljujem.
Marijan Rističević, replika Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, ja sam bio jasan.

Dakle, 2000. godine udruženi zločinački poduhvat je pre svega želeo da se domogne imovine preduzeća. Banke koje su imale kolateral na privredu su eliminisane da bi se dokopali imovine u privatizaciji. To su prodali.

Još nešto. Prodali su celo finansijsko tržište. Prodali su štediše. Dakle, dovođenjem stranih banaka za koje garantuje domaća država, eliminisanjem domaćih banaka, oni su stekli priliku da nam naš novac izdaju za kamatu od 10%.

Ja vas pitam - da li vi mislite da su oni uneli za našu privredu 11 milijardi evra, te strane domaće banke? Da li su građanima dali 8,3 milijarde vlastitog kapitala? Da li ste državi na osnovu javnog duga dali 9,5 milijardi? Sve ukupno 30 milijardi su trebale te strane banke da unesu da bi ovoliko podelili privredi, državi i građanima. Verovatno da nisu.

Izdali su nam naš novac, našu štednju, naše depozite i zato je udruženi zločinački poduhvat stekao profit i zato je Đelić dobio odgovarajuće mesto u stranoj banci za enormne sume i otuda oni milioni evra na njihovim računima.

Cilj im je bio da se dokopaju privrede, da prodaju štediše, da sebe dobro devizno podmažu na računima i to je ono o čemu sam ja govorio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka nema dilemu kada su u pitanju oba predloga zakona, jedan predlog zakona koji se odnosi na javni dug deviznim štedišama, drugi predlog konvencije.

Zašto SNS nema dilemu? Zato što SNS zagovara odgovornu politiku. Tu odgovornu politiku, kako prema građanima, tako i prema Republici Srbiji, sprovodi Vlada, a ovde konkretno se radi o Ministarstvu finansija.

Najpre želim da kažem, kada je u pitanju Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, da su izmene i dopune ovog zakona prouzrokovane iz razloga što devizne štediše nisu mogle da pribave validnu dokumentaciju koju bi predale Upravi za javni dug, kako bi Uprava za javni dug donela relevantna rešenja koja se odnose na devizne štednje.

S obzirom da ove poteškoće koje se tiču deviznih štediša nisu nastale zbog deviznih štediša nego zbog nekih propusta u nekim bivšim državama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, taj rok za donošenje rešenja produžava se na šest meseci. Naime, moram da istaknem da je Republika Hrvatska tek u decembru mesecu 2018. godine počela da izdaje validne dokumente deviznim štedišama koje devizne štediše, naravno, sa dokazom o mestu prebivališta, treba da predaju Upravi za javni dug.

Što se tiče Republike Bosne i Hercegovine, naravno, u Predlogu zakona istaknuto je da je tu bilo dosta poteškoća, najpre zbog nevaljanih i nevalidnih potvrda, a zatim i sa Republikom Bosnom i Hercegovinom Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, uspostavilo je komunikaciju tako da od aprila 2019. godine postoji mogućnost za devizne štediše i sa područja Republike Bosne i Hercegovine da dobiju validna dokumenta kako bi ostvarili sva ona prava koja im pripadaju po osnovu devizne štednje.

Takođe, moram da istaknem da Predlogom ovog zakona nikako se ne produžava rok što se tiče deviznih štediša, naprotiv, on se skraćuje za godinu dana. Umesto deset polugodišnjih rata, sada je predviđeno osam. Prva isplata će početi 28. februara 2020. godine i trebalo bi da bude okončana sa 31. avgustom 2023. godine.

To sve pokazuje da ova Vlada vodi odgovornu politiku, da ova Vlada, naravno, mora da vodi računa i o validnoj dokumentaciji, jer se ovde radi o sredstvima koja će iz budžeta Republike Srbije biti isplaćena deviznim štedišama i zato su neophodna validna dokumenta.

Što se tiče druge Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim postupcima, moram da istaknem da na ovaj način Republika Srbija pokazuje da ulazi u krug zemalja koje imaju modernu demokratiju, da ulazi u krug zemalja koje i te kako vode računa o unapređenju poreskog mehanizma, da ulazi u krug zemalja koje se više ne nalaze na listi kada je u pitanju pranje novca i da se nalazi na listi onih zemalja gde sprečavanje terorizma preko pranja novca, naravno, više nije dozvoljeno.

To sve pokazuje da ova Vlada u kontinuitetu od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, usvaja ona zakonska rešenja koji upravo sprečavaju takve malverzacije i koje dovode Republiku Srbiju među zemlje koje su demokratski opredeljene, među zemlje koje se i te kako bore protiv korupcije, kriminala, protiv pranja novca i terorizma, među grupe zemalja koje spadaju u 128 najrazvijenijih demokratija u Evropi i u svetu.

Do kraja 2019. godine očekuje se i polaganje svih instrumenata i implementacija Konvencije, ali ja ću navesti još nešto. Srbija do 2014. godine je najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope. Srbija je u prošloj godini imala privredni rast od 4,5%, za razliku od minus 3,1%, koliko je bilo 2009. godine, one godine kada su nas ubeđivali da je ekonomska kriza šansa za građane.

Ekonomska kriza bila je šansa za privatne džepove žutog tajkunskog preduzeća, ali ekonomska kriza nikako nije bila šansa, već vrlo velika teškoća za građane Srbije.

Takođe, moram da istaknem da minimalna zarada u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća je iznosila 16.000 dinara, danas ona iznosi 27.200 dinara.

Takođe, moram da naglasim da su veće plate, veće penzije, da je javni dug sa 78% BDP 2012. i 2013. godine smanjen na 50,2% BDP-a, što svakako sve ukazuje da je Srbija zemlja sa brzom rastućom ekonomijom.

Ali, moram da se vratim na jedan primer kako je medijski magnat Dragan Šolak, koji je inače pajtaš Dragana Đilasa, što se tiče sfera medija i pljačkanja države zarad medijskog bogaćenja, prema navodima portala „Malta tudej“ kupio za 650.000 evra malteški pasoš, da bi izbegao plaćanje poreza.

Naime, Dragan Šolak je tokom 2014. godine osnovao grupu „Junajted medija Malta“ i u periodu od 2014. do 2015. godine ostvario prihod, bez ijednog zaposlenog, i to moram da naglasim, ostvario prihod od 6,8 miliona evra, a po osnovu tog prihoda platio na Malti svega 27.000 evra poreza na Malti.

Neplaćanje poreza je krivično delo. Republika Srbija, njena Vlada, naš predsednik Aleksandar Vučić zalažu se za odgovornu državu, za Srbiju na evropskom putu, za Srbiju u kojoj će svaki građanin ispunjavati svoju zakonsku obavezu, a to je plaćanje poreza. Borba na korupciju, na kriminal je trajna i stalna i na nju je stavljena tačka. Zahvaljujem.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Neka se pripremi narodni poslanik Sonja Vlahović.
Olivera Pešić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Jedan od razloga zbog koga Srbija potpisuje Konvenciju je očuvanje međunarodnog ugleda koji Srbija trenutno ima i koji treba i mora da održi.

Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine, u suprotnom Savet EU je upozorio na mogućnost da se Srbija nađe na listi nekooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima. Planirano je da se potpisivanje, potvrđivanje i deponovanje instrumenata potvrđivanja okonča do kraja avgusta 2019. godine, a da Konvencija stupi na snagu 1. decembra 2019. godine.

Konvencija se potpisuje zato što je neophodno da se intenzivira međunarodna saradnja, saradnja na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima, zbog velikih razmera poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza.

S druge strane, borba protiv poreske evazije i izbegavanje poreza ne znači da osnovna prava poreskih obveznika treba da se zanemare, naprotiv, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskim obveznicima.

Treba napomenuti da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah primeni sve obaveze koje su propisane u Konvenciji iz razloga što su za ispunjenje ovih obaveza potrebni složeni tehnički uslovi, a takođe je potrebno i obezbediti odgovarajući obim ljudskih resursa, što Srbija trenutno nije u mogućnosti da učini i iz tog razloga je Srbija iskoristila pravo koje je dato u samoj Konvenciji da se stavi rezerva na onaj deo koji trenutno ne može da ispuni.

Srbija je iskoristila pravo da ograniči primenu Konvencije samo na razmenu obaveštenja u oblasti poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana. Metode za razmenu obaveštenja su razmena obaveštenja na zahtev, spontana razmena i automatska razmena obaveštenja.

Srbija već razmenjuje obaveštenja na zahtev i spontanu razmenu na osnovu potpisanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, potpisivanjem ove Konvencije se uvodi pravni osnov za automatsku razmenu obaveštenja. Trenutno Srbija sa 54 zemlje razmenjuje obaveštenja na osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a potpisivanjem ove Konvencije taj broj će se povećati na 128 zemalja.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo predloge koji se nalaze danas na dnevnom redu. Hvala.