Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Arsiću.

Gospođo Jovanović, kolega Arsić vas nije ni pomenuo, nego samo Zorana Živkovića.

Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ja sam uspela samo u toku ove rasprave, gospodine ministre, povela se polemika oko toga da li je Dragica Nikolić mafijašica ili nije, ja odgovorno tvrdim da jeste, ali nije samo ovaj Bugarin njen finansijer, nego i još neki koji dobijaju nameštene poslove, a to su preduzeća, recimo, iz Crne Trave, mislim da se zove „Banković“ d.o.o. Zamislite, u Kragujevcu posao dobije jedna takva firma gde treba da se opere 600 ili 700 hiljada evra na izgradnji nekog parkića, itd.

Dakle, mnogo toga je, da li je još neko pričao o tome, mi ne znamo, mi smo držali konferencije za novinare, onda kada niko nije, kada smo imali prve tragove pranja para, preko sedam miliona od strane te fondacije, ali žalosno je što su zloupotrebljene takve veze i takva funkcija, a naročito ovakve bliske tajkunske veze sa ovim Bugarinom, da se građani lažu, da se obmanjuju i, na kraju krajeva, da se oni enormno obogate za toliko kratko vreme.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jovanović.

Sada reč ima Nataša St. Jovanović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Nataša (Stanoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, iskoristiću ovu priliku da pojasnim građanima šta ova dopuna zakona donosi, u cilju ispunjavanja obaveza prema štedišama i podvući ću odgovorno ponašanje države prema svojim obavezama.

Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije položenoj kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji kod bivših republika SFRJ. Po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu je omogućeno da devizne štediše iz bivših jugoslovenskih republika ostvaruju svoja prava. Posle oštećenih štediša Ljubljanske banke, Invest banke Sarajevo, Tuzla, Jugobanke iz Splita, zatim Beobanke i ostalih, uočeni su problemi u vezi prikupljanja potrebne dokumentacije koji su doveli do potrebe da se produži rok za podnošenje prijava, a da se prizna pravo za naplatu javnog duga građanima koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih štednih knjižica, gde je bio bolji pregled, dobijali kartice deviznog računa. Produženje roka za podnošenje prijava potraživanja zbog prikupljanja dokumentacije ima za posledicu pomeranje rokova dospelosti samih obveznica. Pored toga, određene odredbe u Predlogu zakona su dodatno pojašnjene, čime je izbegnuta i dodatna potreba za tumačenjem. Za sprovođenje zakona obezbeđena su i sredstva u budžetu Republike Srbije.

Podsećanja radi, u pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. godine, a u taj iznos je uračunata i kamata do 2016. godine. Tu ima oko 8.000 prijavljenih građana. Predsednik Udruženja starih štediša gospodin Radovan Đuričić je svojevremeno rekao da su išli kod guvernera Narodne banke Radovana Jelašića i ukazivali na to da može da se otkupi devizna štednja, međutim, oni su mislili da ako se banke oteraju u stečaj, da će obaveza prestati. E, neće. Na primer, Ljubljanska banka je ohrabrivala same građane da prevremeno prodaju uloge uz popust od najmanje 20% preko ovlašćenih agencija. To je pravdala neizvesnošću isplate pitanja sukcesije imovine bivše SFRJ, tako da je dug od 300 miliona maraka otkupljen za mnogo manju sumu. Prilikom polaganja štednje u različitim valutama iste su konvertovane u evre, prema srednjem kursu iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije, koja je važila na dan 1. januara 2002. godine.

Sada se obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju sa konverzijom štednih uloga u amortizacione obveznice. Republika Srbija zadržava, naravno, pravo potraživanja od država sukcesora SFRJ po osnovu isplata devizne štednje i to predstavlja njen javni dug. Obaveze su preračunate konverzijom štednih uloga u amortizacione obveznice i samim tim položena devizna štednja u evre vrši se prema međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke.

Srpska napredna stranka sprovodi odgovornu politiku, isplaćuje dugove od pre 30 godina, jer je garant država Srbija, i takođe otplaćuje i kredite u koje nas je uvalila neodgovorna prethodna vlast. Mi imamo mnogo težak zadatak, da napredujemo, a u isto vreme da dugove vraćamo. Na nama je da vratimo ugled zemlji, da svi budu sigurni da tamo gde je garant država Srbija, da nema sumnje da će obaveze biti isplaćene. Građani to vide i zato nas podržavaju na svim izborima i znamo da ne smemo stati i da moramo da istrajemo u započetom, zbog svih nas, a naročito zbog budućnosti koju moramo da gradimo na zdravim osnovama. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima Milija Miletić. Imate malo vremena, 32 sekunde.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre Mali, gospođo državni sekretare Jelena Tanasković, predstavnici Ministarstva, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. U Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Srpska napredna stranka. Zajedno u poslaničkom klubu Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka želimo da radimo u interesu svih onih ljudi koji žive na selu, žive od sela i interes svih tih ljudi na jugoistoku Srbije.

Ja ću podržati predlog ovih zakona, zato što je to potrebno za naše građane koji imaju problema. Hvala još jednom, uvaženi ministre.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić. Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u najavi današnjeg dnevnog reda opet imamo tako neke kao epohalne predloge zakona, što to svakako nije tačno. Ovo je najviše podsećalo na ono kad je najavljivan onaj lex specialis o „švajcarcima“ i, evo, dobro znate da problemi tih kredita nisu rešeni onim zakonom i neće biti. O tome smo tada govorili i ispostavilo se da smo u pravu i nismo srećni zbog toga.

Nismo srećni nikada kada se ispostavi da smo u pravu, kada se, u stvari, pokaže da ono što se ovde donosi u formi nekog zakona nije u interesu građana Srbije, odnosno može formalno da izgleda da jeste, ali suštinski ne znači baš ništa. Tako je i sa ovim predlogom zakona, sa ovim velikim naslovom, a odnosi se skraćeno na rok za vraćanje stare devizne štednje. Ovde stvarno nema nikakve logike, vi ste u obrazloženju, doduše, rekli - pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje. Dakle, ovaj rok 23. jun 2019. godine je već prošao i ako gledamo formalno-pravno oni su to pravo već izgubili.

Dalje, šta uopšte znači ovaj član 5? Šta oni dobijaju tim? Obaveze prema licima, sad citiram taj član, prema licima kojima se po odredbama ovog zakona prizna pravo na isplatu devizne štednje izvršavaju se bilo je u 10, a sada u osam jednakih polugodišnjih rata, eto to jeste prednost, koje dospevaju, sad pazite, svako 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2019. i zaključno sa 29. februarom 2024. godine, tako je bilo, a sada je, počev od 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Znači, ovaj rok se skraćuje, a vi zakon donosite da biste im produžili rok za pribavljanje dokumentacije.

Ovo, prosto, pravnički nema nikakve logike, a i, znate, ako se ovde postupa na osnovu odluke ovog suda u Strazburu onda bi trebalo onaj ko se obratio sudu u Strazburu da je valjda pripremio dokumentaciju. Na osnovu čega su mu uopšte u Strazburu sudili, ako nije imao potrebnu dokumentaciju. Što bismo ga mi sad čekali naknadno i produžavali mu rok, ako je već zakonom utvrđen rok u kojem moraju pribaviti određenu dokumentaciju?

Znate, kada se govori i o staroj deviznoj štednji i kada se govori o bankama, nezaobilazno je da se malo podsetimo na ono što se dešavalo sa našim srpskim bankama i sa činjenicom da mi već 20 godina, skoro, u Srbiji imamo strane banke, koje u Srbiji posluju po mnogo nepovoljnijim uslovima i za građane i za pravna lica, nego što to rade u svojim državama i faktički one samo imaju naziv banaka iz tih država gde su im te matične banke, a u suštini one se ovde ponašaju potpuno drugačije nego što je to igde u svetu moguće.

Kako je došlo do toga? Mi ne smemo nikada zaboraviti, dokle god Labus, Dinkić, Đelić i ekipa ne odu u zatvor zbog gašenja srpskih banaka koje još uvek nisu faktički ugašene, koje još uvek imaju, i to Siniša Mali, ministar, sigurno zna, određena sredstva deponovana i dokle god oni zbog toga ne odu u zatvor mi nećemo prestati da pričamo o tome.

Mi, za razliku od vlasti, nećemo samo da kažemo – evo, ovaj je kriv za ovo, onaj je kriv za ono, a ti svi krivci šetaju i dalje oplođavaju svoj kapital i dalje svaki dan sve bogatiji, i dalje uz vlast ili direktno ili indirektno i baš ih briga za ono što su uradili Srbiji i što su uradili narodu u Srbiji.

Sećamo se svi kada su počele sa gašenjem tih banaka, Dinkić je tu bio, onako, na čelu kolone, pa su onda ljudi zaposleni u bankama, a najviše je inače u bankama zaposleno žena i onda su te žene, zimski period je bio, onda su te žene izašle da protestuju, izlazile ispred banaka, ispred Službe društvenog knjigovodstva, koja je tada takođe ukinuta, da protestuju protiv ukidanja banaka.

Onda, znate, moć medijskog spina, šta se desilo? Sve novine su tih dana objavljivale, jer žene su bile u bundama, s tim što u to vreme bunde nisu bile statusni simbol, tada skoro svaka zaposlena žena koja je odlazila na godišnji odmor na primer u Grčku vraćala se sa bundom i to uopšte niti je bilo preskupo, niti je značilo da ima ne znam koliko para ako nosi tu neku najobičniju bundu, ali medijski je to predstavljeno kao – bundašice se bune protiv vlasti, bundašice štrajkuju. Onda, znate, kako je to ušlo ljudima u uši, tako da niko više nije imao empatiju i nije se osećao sa tim zaposlenima u bankama, naprotiv, tada su obični ljudi, ovako kad sretnete nekog na ulici, kaže, šta se one u bundama bune i neka su i treba da dobiju otkaz, kad vide kako je nama.

Dakle, to je urađeno tako lepo, takva manipulacija medijska je bila da je ostalo maltene bez ikakve ozbiljne reakcije to što su pogašene naše banke. Onda šta se dešava sa dovođenjem ovih banaka koje su između ostalog proizvele i švajcarce i tako dalje, to je zaista poseban problem i koliko god o tome da govorimo, nikada nije dovoljno i ponavljamo neće biti dovoljno dok akteri ne odu u zatvor.

Sećate se svi kada je tada Đinđić otvarao Nacionalnu štedionicu pa on ubacivao, davao tamo neki prvi dinar ili tako nešto. Pa, kad je otkriveno da je to velika prevara, onda je on rekao da nije znao da je to privatna banka već je stvarno mislio, eto, Dinkić ga ubedio da je to zaista nacionalna štedionica zato što se zvala Nacionalna štedionica. Svašta je bilo u ovoj zemlji Srbiji i svašta je ovaj narod preživeo, ali bogu hvala preživećemo šta god se bude dešavalo, ali evo, daj bože da bude zaista i konačno nešto i bolje. Ali, teško, od ovakvih zakona da mi možemo očekivati bog zna šta bolje. Siniša Mali, ministar je najavio da će već na jesen da bude, odnosno da će ponuditi ovde zakone iz poreske politike, da će biti ozbiljne reforme i mi zaista očekujemo da to tako i bude, jer svesni ste vi gospodine ministre, i govorili smo o tome više puta, ovde i kada te učestvovali u raspravi koliko je problema u poreskoj upravi, u naplati poreza.

Ova Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima neće pomoći. Dobro je rekla koleginica Nataša Jovanović što je sve okvir, ali svaka država ima svoje specifičnosti. Evo, na primer, da li postoji i u jednoj zemlji u svetu da se naplaćuje PDV za struju koja nije potrošena.

Znate, kako se to dešava? Imate neku negde kuću, vikendicu, porodičnu kuću koju obilazite dva puta godišnje, dakle, niko ne uključi nijednu sijalicu, dobijate račun od 750 dinara i piše da je to PDV. Kako li je izračunato da je baš toliko? Na osnovu čega? Koja je to pretpostavljena potrošnja? A potrošnja je nula. Na onom računu piše potrošnja nula, i PDV 750 dinara. Dakle, džabe 150 hiljada konvencija te naše anomalije očigledno niko ne želi da ispravi, neću da kažem da to niko ne zna ili da to niko ne može. Jednostavno niko ne želi zato što nikome nije stalo da se stvarno uradi nešto u interesu građana Srbije.

Znate li vi koliko ima takvih ljudi koliko se takvih ljudi žali, uglavnom se žale lokalnoj samoupravi. Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.

Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.

Da li će ova Konvencija da vas ubedi da konačno treba da se u Srbiji oporezuju na određen način estradne ličnosti, sportisti koji faktički najviše zarađuju? Naravno ja niti želim da pomenem ni jedno ime, niti ću pomenuti, niti imam išta protiv tih ljudi, ali prosto ako neko zarađuje neke veće pare, onda treba i da se plati porez. A te pare ti ljudi ne zarađuju tajno, dakle imate plakate tu i tu gostuje taj i taj, ulaznica toliko i toliko. Zna se koliko ima mesta, sala u kojoj neko nastupa, ali oni su uglavnom prijavljeni u nekim zemljama po inostranstvu, tamo plaćaju porez, a ovde niko ništa ne plaća.

Dakle, morate rešiti te neke bitne stvari. Onda ovde malopre kolega priča kako su nastali tajkuni, kako je Mišković u privatizacijama postao tajkun. Pa nije Mišković kriv, nije kriv ni onaj Kole Kostić, što je za jedan evro kupio šećeranu. Nije on uplatio jedan evro i otišao u šećeranu i rekao dobar dan, ja sam vaš gazda, ja vas kupio. Niti je Mišković na taj način vršio privatizaciju, niti je bilo ko ko je vršio privatizacije odgovoran, bar ne u onoj meri u koliko su odgovorni oni koji su bili funkcioneri, visoki državni funkcioneri koji su dozvolili takve korupcionaške poslove.

I opet ponavljamo, dokle god ne budu pred zakonom krivično odgovarali, uverena sam da ima elemenata i osuđenih, ali poštujem prezunkciju nevinosti, dakle god ne bude krivičnih procesa protiv Dinkića, Labusa, Vlahovića, Tadića, Cvetkovića, Đilasa i svih ostalih koji su učestvovali u tome mi ne možemo rešiti ove startne probleme. Ne može se preskočiti cela jedna epoha da se podvuče crta pa da se ide dalje. Ne može tako.

Vi stalno govorite da ste država kontinuiteta, vlast kontinuiteta, država naravno ima kontinuitet, da ste vi vlast kontinuiteta sa onom prethodnom vlašću. To govorite kada vama odgovara, a kada vam ne odgovara, onda pričate ko je sve odgovoran i onda govorite ovo su recidivi prošlosti itd. Ako su recidivi prošlosti raščistimo s njima, raščistite, angažujte nadležne organe i da vidimo jednom na delu i Zagorku Dolovac, i da vidimo na delu i službe bezbednosti policije, itd, u ovom smislu da vidimo ko je to najodgovorniji i koliko je, zapravo, država Srbija izgubila novca u tim privatizacijama. Gde su te pare otišle? Koliko je tu poreza sakriveno? Koliko je para oprano? Dakle, puno ima tih problema koje mi ne možemo rešiti samo političkom pričom, mi zato što vas pozivamo da treba konačno da odgovaraju, a vi zato što kažete, nije vama lako ministre, vi zatekli ne znam šta. Tačno. Zatečeno je svašta, ali ne može se krenuti dalje dok se ne raščisti sa onim što je zatečeno. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala koleginice Radeta.
Pravo na repliku, na pominjanje poslaničke grupe ima Vladimir Orlić, pa posle Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Već u nekoliko navrata danas, čini mi se, mi polemišemo sa stavovima koje smo razmenili ranije. Danas je rečeno nekoliko stvari. Evo sada u ovom poslednjem obraćanju da je nama ukazivano da zakon kojim se reguliše pitanje stambenih kredita indeksiranim u švajcarskim francima neće dati nikakav efekat. Jel tako? Jel smo mi pričali na tu temu? Ali nije dobar zaključak.

Evo pre nekoliko dana zvanični podatak kaže 90% tih kredita je konvertovano, u skladu sa zakonom koji smo mi usvojili. Što govori, šta? Ljudi smatraju da im je korisno. Što govori da smo mi bili u pravu kada smo rekli da je to za ljude dobro.

Ranije tokom današnjeg dana, opet kao podsećanje na nešto o čemu smo raspravljali, na sivu listu FATF. Dakle, da podsetim one koji su zaboravili. Oni su tvrdili i neistinu govorili da smo mi na crnoj listi, maltene se slagali sa Vukom Jeremićem koji je pričao da ćemo zbog toga da dobijemo ekonomske sankcije, i što je govorio i Šabić, pa se sada izgleda pozaboravljao sam sa sobom ovih dana.

Mi smo govorili, da podsetimo na to. Nije ni o kakvoj crnoj listi reč. Mi smo govorili za manje od godinu dana videćete da nećemo biti na toj listi. Mi smo govorili, usvojili smo već i pripremili sve ono što je potrebno da mi unapredimo i osnažimo svoj sistem u pogledu borbe protiv kriminala i korupcije. Ko je na kraju bio u pravu? Pa zna se ko. Srbija nije ni na kakvo j listi više, a međuvremenu zahvaljujući tim zakonima koje smo mi usvojili, a neki se ovde pravili da su nešto bolje razumeli, u stvari ništa razumeli nisu, oni moraju danas da priznaju da je 532 lica, upravo po tim zakonima postalo predmet interesovanja nadležnih organa. Već imamo 532 presude za kriminal i za korupciju, zahvaljujući tim zakonima koje smo mi usvojili i to je pokazatelj našeg odnosa prema toj priči i toj temi.

Pominjali ste i bunde, verovatno zbog toga što smo sa razlogom pomenuli Zorana Živkovića. Dakle, priče koje pričate vi danas iste su priče kojima se Zoran Živković ovde popeo na glavu i bogu i narodu, prethodne dve ili tri godine. Ja se sećam te njegove priče i o staklari, a i o svemu drugom. Reklamirao se čovek preko tvitera. Evo objavili me bugarski mediji na naslovnoj strani. Neki tabloidi koji su podelili naslovnu stranu na pola, pa pola je Zoran Živković, pola su bugarske starlete, a to vam je nivo, završavam rečenicu, ozbiljnosti koju treba da pridajete toj temi i tom čoveku.

Kad smo kod Živkovića, evo malo pre je rekao da su avioni koje mi nabavljamo iz Rusije i Belorusije odlične kante, a da to rade ljudi koji poima nemaju. Ako se slažete sa njim oko drugih stvari, bilo bi zanimljivo da čujemo da li se slažete sa njim i oko ovih aviona? To bi bilo vrlo zanimljivo da čujemo.