Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, ministre.

Reč ima Ana Karadžić. Izvolite.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva zakona: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana i Predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Što se tiče prvog zakona, treba naglasiti da je ovde jedina izmena, kao što ste i rekli, rok početka isplate za šest meseci, odnosno pomeranje šest meseci prikupljanja dokumentacije od strane građana, te da građani neće ni na koji način biti oštećeni, kada o ovome govorimo, već da je ministarstvo imalo pozitivan stav prema građanima kada govorimo o ovome roku i da će bez obzira što će isplata biti pomerena za šest meseci dok traje prikupljanje dokumentacije, sam kraj isplate neće biti pomeren, već će biti manji broj rata koje će biti veće, te da građani u tom slučaju neće ispaštati ni na koji način.

Razlog za donošenje za ovaj predlog izmene i dopune jeste, kao što ste rekli, od oko 9.300 podnetih zahteva, oko 7.800 zahteva nemaju potpunu dokumentaciju. To je 80%, te je zaista bilo potrebno produžiti rok kako bi građani bili u mogućnosti da učestvuju, odnosno da dopune svoju dokumentaciju, kako ne bi dolazilo do dodatnih grešaka.

Što se tiče druge tačke, Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći, kada govorimo o poreskim pitanjima, ovo je jedna veoma važna Konvencija koju smo prošle godine potpisali u Parizu i koju je potrebno da danas, odnosno u danu za glasanje potvrdimo.

Poslanička grupa PS-NSS-USS svakako se sa ovim slaže, jer smatramo da je ovaj predlog jako dobar, odnosno da je jako dobro biti deo preko 100 zemalja koje ova Konvencija obuhvata kada govorimo o suzbijanju korupcije, kada govorimo o svim problemima koji dolaze kada govorimo o izmirenjima poreza, odnosno kako bismo lakše detektovali subjekte koji žele da izbegnu porez na taj način što će ga prebaciti u zemlje sa nižom poreskom jurisdikcijom ili one gde uopšte ona ne postoji, tako da bi zaista na ovaj način smanjili i korupciju i omogućili bolji standard građana Srbije.

Kao što sam već rekla, ova Konvencija obuhvata preko 100 zemalja koje su povezane, koje rade na razmeni informacija. Upravo samim tim što smo potpisali ovu Konvenciju, mi pokazujemo da imamo ugled kao jedna pravna sigurna država.

Takođe, važno je naglasiti da pored ovoga, rečeno je da Generalni sekretarijat Saveta Evrope ima tzv. da se izrazim crnu listu država koje ne žele da sarađuju u ovoj oblasti, te da je važno da se zbog ugleda zemlje i svih daljih koraka pristupanja EU svakako ne nađemo na njoj.

Ono što je takođe važno jeste da ovom Konvencijom građani neće ni na koji način, odnosno poreski obveznici imati bilo kakvu štetu, već da se štite njihova prava privatnosti. Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne može da ispuni sve tačke koje ostale zemlje Konvencije mogu da ispune, ali baš zbog toga postoji određena, kako je to naglašeno u Konvenciji, rezerva, gde postoje zemlje od tih 100 zemalja, postoji još zemalja koje nemaju određene kadrove ili nemaju određeni broj ljudi koji je potreban. Rečeno je, koliko sam shvatila, da npr. ne možemo učestvovati u nekim međunarodnim akcijama gde ćemo slati naše kadrove, konkretno. Ali, to nije nikakav problem, jer prosto, Konvencijom nismo obavezani da moramo ispuniti sve njihove uslove, a samim tim što smo deo toga ćemo sigurno doprineti mnogo razvoju Srbije kroz različite razmene informacija koje ćemo imati sa tim zemljama, jer kao što smo i čuli danas, tu se nalaze sve najrazvijenije zemlje sveta i privilegija i zadovoljstvo je biti deo toga.

Još jednom želim da naglasim da će naša poslanička grupa podržati ove dve izmene i dopune zakona. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Zvonimir Stević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u okviru ovog pretresa raspravljamo o dva zakona iz oblasti finansija. Prvi jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Naime, poznate su nam već duže vreme činjenice da su brojne stare štediše ostale bez isplaćene stare devizne štednje kod banaka čija su sedišta bila na teritoriji Republike Srbije, odnosno u filijalama naših banaka koje su se nalazile na teritorijama bivših republika Savezne Republike Jugoslavije.

Danas govorimo o ustanovljavanju nove obaveze Republike Srbije koja će biti dužna da po osnovu presude Evropskog suda pravde omogući isplatu stare devizne štednje koje su tadašnje štediše položile u filijalama srpskih banaka u drugim bivšim republikama. Konkretno, kada se radi o dugu Srbije, u pitanju je filijala „Invest banke“ u Sarajevu. Inače, pravni stav Srbije je bio da se primeni princip teritorijalnosti, koji proizilazi iz Sporazuma o sukcesiji Aneks C. Sličan slučaj imale su druge štediše sa „Ljubljanskom bankom“. Zato se grupa starih deviznih štediša Ališić i Sadžak „Ljubljanska banka“, a Šahadinović „Invest banka“ obratila Evropskom sudu za ljudska prava, čiji je pravni stav da su sledbenici obaveza isplate stare devizne štednje ovim klijentima matične banke, jer filijale koje su bile u drugim republikama nisu imale pravni subjektivitet.

Inače, ovo je prva pilot presuda, a pred ovim sudom se nalazi više od 1.650 sličnih predmeta, što ukazuje na sistemski problem neisplaćene stare devizne štednje.

Ovim zakonom se upravo reguliše obaveza Republike Srbije, koju je preuzela država, jer je “Invest banka“ od 2002. godine, sve do danas, u stečajnom postupku. Dakle, ova isplata ide na teret javnog duga države Srbije.

Činjenica je da se Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug, u procesu verifikacije stare devizne štednje sreću sa brojnim problemima, posebno u postupcima pribavljanja potrebnih i neophodnih dokaza propisani zakonom kako bi se utvrdilo pravo činjenično stanje.

Upravo se zato zakonom predlaže pomeranje roka, kako bi stare devizne štediše mogle da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama u čijim su filijalama imali štednju i stekli pravo na isplatu stare devizne štednje.

Rok je bio do 23. juna ove godine, a sada se zakonom pomera za još šest meseci. Razlog je i to što su neke bivše republike kasno počele da izdaju potvrde, npr. Republika Hrvatska tek u decembru 2018. godine, u Bosni i Hercegovini su potvrde bile ne validne itd. Zato produženje ovog roka ide u prilog štedišama koji treba da ostvare svoje pravo, a država Srbija je preuzela garanciju da će to u ime banke, koja je u stečaju, učiniti izmenom Zakona o javnom dugu.

Kada se radi o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima potpisana je u Parizu 2019. godine. Finansijska kriza koja je zadesila svet 2008. godine dovela je do shvatanja da postojeći elementi saradnje u poreskim pitanjima između država nisu bili adekvatni. Sve učestalija pojava izbegavanja plaćanja poreza, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa, premeštanje dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjem, doveli su do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima ima 128 potpisnica, kako država, tako i međunarodnih organizacija, među kojima se posebno ističu Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj koja je zajedno sa Savetom Evrope radila na stvaranju pravnog osnova za unapređenje saradnje po poreskim pitanjima.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između potpisnica u vidu razmene obaveštenja pomoću naplate inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije. Takođe, Konvencija se primenjuje na porez na dohodak, porez na dobit, porez na neto imovinu i porez na kapitalnu dobit. Obuhvaćen je i porez koji se uvodi na nivou političkih jedinica ili jedinica lokalne samouprave, porez na dodatu vrednost, porez na promet, porez na imovinu, nasleđe i poklone, porez na prihod od nepokretnosti.

Konvencija iz tog razloga garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika. U tom cilju poverljivost obaveštenja, koja se razmenjuju, predstavlja veoma bitan uslov razmene obaveštenja, kao njihova ograničena upotreba.

Iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koje Republika Srbija ima i želi da održi na međunarodnom nivou, Republika Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine. U suprotnom, Savet EU je upozorio na mogućnost da Republika Srbija bude uvrštena na listu ne kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima.

Delegacija EU u Republici Srbiji naknadno je objasnila da bi Konvencija za Republiku Srbiju trebala da stupi na snagu do kraja 2019. godine. Shodno članu 28. stav 3. Konvencije, za državu članicu Saveta Evrope, kao što je Republika Srbija, ili zemlju članicu OECD, koja naknadno izrazi saglasnost da bude njome obavezana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi. Istekom perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenata, potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja, planirano je da se celokupni postupak potpisivanja, potvrđivanja i deponovanja instrumenata okonča najkasnije do kraja avgusta 2019. godine, kako bi Konvencija stupila na snagu 1. decembra 2019. godine.

Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze propisane Konvencijom. Naime za ispunjenje određenih obaveza iz Konvencije neophodno je ispuniti složene tehničke uslove, kao i obezbediti zadovoljavajući obim ljudskih resursa kojima Republika Srbija trenutno ne raspolaže. U delu koji trenutno nije u mogućnosti da ispuni obaveze, Republika Srbija je iskoristila pravo dato u samoj Konvenciji da stavi rezerve, kao i da dostavi određena obaveštenja i deklaraciju. Rezerve obaveštenja i deklaracija će biti dostavljeni OECD prilikom deponovanja instrumenata potvrđivanja. U skladu sa propisima, rezerve, obaveštenja i deklaracija zajedno sa Konvencijom podležu potvrđivanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene zakone.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, imamo dva predloga zakona. Jedan se odnosi na izmirivanje dugova Republike Srbije prema deviznim štedišama, i to je, kako neko reče, čisto formalno tehničko pitanje zbog nemogućnosti pribavljanja adekvatne dokumentacije zainteresovanih lica kojima Republika Srbija treba da nadoknadi staru deviznu štednju, ne mogu da nabave validnu dokumentaciju i Srbija, po svim međunarodnim konvencijama, prolongira taj rok vraćanja, odnosno daje mogućnost dodatnih šest meseci kako bi određena lica bila u mogućnosti da nabave odgovarajuću dokumentaciju.

Zašto je ovo bitno? Bitno je iz prostog razloga što je u vreme sukcesije i pregovora oko sukcesije Srbija insistirala po ovim pitanjima da to bude predmet sukcesije, da to bude C ili G poglavlje, gde će Srbija, po principu, odnosno sve bivše republike Jugoslavije po principu teritorijalnosti, kada se konačno svedu računi koliko ko ima obaveza, to isplaćivati iz stare devizne štednje. Između ostalog, tu je u pitanju BiH, tadašnja Makedonija, sadašnja malo severnije, Hrvatska, Slovenija itd.

Međunarodni sud je bio drugačijeg mišljenja. Ubedljivom većinom je rekao da je to privatna svojina, da je to lična imovina pojedinca i da to ne može biti predmet sukcesije ili dogovora nakon sukcesije, nego da se to mora izmiriti zato što je to pitanje koje se odnosi na, da zna javnost, „Invest banku“ koja je imala svoje filijale, u ovom slučaju, filijalu u Tuzli, pa je lice koje državljanin BiH, a istovremeno i Nemačke, tužilo „Invest banku“ i potražuje svoju staru deviznu štednju.

To je ta pilot presuda koja je donesena za ovo lice kada je u pitanju „Invest banka“ i kada je u pitanju osoba Ališić, ona je iz Sarajeva, tužila je „Ljubljansku banku“, i to su dve pilot presude. Na bazi tih pilot presuda treba izregulisati od strane Srbije oko 8.000 zahteva, odnosno predmeta, 1.600 predmeta, 8.000 lica koje Srbija treba da izmiri na osnovu neke grube procene. Međutim, konačno će se znati broj kada se pribavi odgovarajuća dokumentacija.

Zašto je dokumentacija ovde sporna? Zato što konkretno, u ovom slučaju, kada je u pitanju štediša iz Tuzle, BiH nije u situaciji ili nije u stanju ili iz nekih drugih razloga ne može da da adekvatnu dokumentaciju, ne može da pribavi, on i ostala lica, određenu dokumentaciju.

Šta je ovde suština? Suština je što Srbija, poštujući Odluku Međunarodnog suda pravde mora da nadoknadi staru deviznu štednju koja je nastala tako što je raspadom bivše SFRJ došlo, što je potpuno prirodno, do povlačenja banaka koje su bile sa sedištem u Srbiji. „Invest banka“ je, samo napomene radi, likvidirana 2002. godine. Ne treba kviz pitanje da pogodite ko ju je likvidirao. Likvidirao ju je Mlađan Dinkić, kao i „Beobanku“, kao „Jugobanku“, kao sve banke, obrazlažući to da to nisu likvidne banke, da te banke ne mogu da ase nose na tržištu sa konkurencijom, a u stvari obezbeđujući maksimalne uslove za strane banke koje su došle na ove prostore.

Pri tome, nije ni jednog trenutka razmišljao da bi eventualno ulazak neke od ovih banaka mogao da bude između ostalog i preuzimanje određenih obaveza. Ne, u slučaju „Investbanke“, ali u slučaju mnogih banaka. Tu se formirala jedna stečajna masa od svih ovih banaka koje su likvidirane, na kraju, stečajna masa koja se procenjuje preko milijardu i po evra sa kojom se raspolagao Mlađan Dinkić. Gde su te pare? To do dana današnjeg niko nije utvrdio.

Kada pogledate imovinu „Beobanke“ ona je impozantna, Mlađan Dinkić je upravljao sa tim parama, on je donosio glavne odluke, vukao poteze, kada je u pitanju „Beobanka“ tvrdeći da je „Beobanka“ služila za pranje novca na Kipru, tvrdeći da je to Borka Vučić privatizovala zajedno sa Slobodanom Miloševićem, itd, itd. Uglavnom ovde je veoma značajno da se zna istorijat, da se zna pozadina ovog duga koji treba da nadoknadi Republika Srbija.

Ali, ono na čemu mi srpski radikali insistiramo, a koristimo ovu priliku da podsetimo i da istaknemo, to je da se ovde i te kako na prvo mesto stavlja privatna imovina, lična imovina koja je neprikosnovena i ovde se na osnovu pilot presude donose generalno odluke za sva lica koja su na isti ili sličan način pod znacima navoda oštećeni kao ove dve osobe koje su u procesu protiv „Investbanke“ i „Ljubljanske banke“.

Šta je to prevedeno na naše uslove u poslednje vreme? Setimo se samo koliko smo vas ubeđivali oko obeštećenja, odnosno adekvatnog rešenja problema deviznih štediša koji štede u švajcarskim francima. Tada smo vam govorili da imaju odluke suda, da su to pilot presude, da na osnovu te pilot presude treba postupati, tako što su sudovi na pojedinim nivoima utvrdili za pojedina lica da te zelenaške kamate nisu utemeljene u zakonu i u Ustavu ove zemlje.

Međutim, umesto da se postupa po nekim pozitivnim pravilima koje nameće Međunarodna zajednica, odnosno u ovom slučaju Evropa, vi ste brže bolje, kad kažem vi, oni koji su najodgovorniji, izvršili pritisak na viši stepen sudstva da dovodi u pitanje tu prvostepenu presudu. Prosto čovek da ne može da poveruje. Kako ste se vi to dosetili da u ovom slučaju poštujete Međunarodni sud pravde, a u slučaju kada su naši građani, kada su u pitanju devizne štediše, odnosno oni koji su kreditno bili zaduženi u švajcarskim francima, e, tu nema pilot presude.

Drugo, gospodo kada je u pitanju neprikosnovenost lične imovine, ne zaboravite da na pojedinim sudovima, doduše istine radi sad domaćim, a nije isključeno da će biti i na Međunarodnom sudu pravde, žalili su se pojedini uživaoci, korisnici penzija. Kako ćete tu? Mora na osnovu pilot odluke, presude da se i tu postupa isto kao u ovom slučaju prema, konkretno u ovom predlogu koji je baziran na stranom državljaninu, mora se tako i prema našim državljanima.

Bilo koja presuda koja se pozitivno reši u korist podnosioca žalbe kada je u pitanju korišćenje penzije, a na bazi onoga što je ranije bilo da je država zavukla džep penzionerima, protivustavno, protivpravno, moraće se poštovati.

Vi sad uvodite pravilo, Skupština donosi odluku da prolongira ovaj rok, ali mora ćete da opravdavate danas sutra, kako i na koji način treba isplatiti na osnovu, kažem pilot neke presude, kako isplatiti sve ostale penzionere, svi koji su oštećeni. Da li su i koliko oštećeni to će sud da utvrdi, ako ne utvrdi adekvatno i na zadovoljstvo onih koji su poneli tužbu, ne utvrde domaći sudovi, zajedno sa Ustavnim sudom koji je više folklorna organizacija, onda će međunarodni sudovi. Pa će međunarodni sudovi samo da javnost zna, sa presudama međunarodnih sudova nije se igrati, jer u slučaju neispunjenja obaveza, oni plene imovinu države koja ima obavezu da isplaćuje štetu.

Tako da ovo što slušamo juče i prekjuče žalopojke Ministarstva spoljnih poslova kako imamo ogromnu imovinu, kako se nismo još dogovorili sa bivšim Republikama, to će na kraju krajeva najverovatnije biti jedan deo nadoknade šteta onima kojima je ugrožena lična imovina. Ja samo govorim, upozoravam.

Što se tiče ove Konvencije, ima jedna anegdota vezana sa Solunske dobrovoljce. Odmarajući se, skupljajući snagu srpski vojnici na obalama Soluna u jednom trenutku neko povika – čovek u moru. U moru se odjednom nađe srpski vojnik sa šinjelom, sa punom opremom, izvuče tog utopljenika, svi aplaudiraju oduševljeni njegovim hrabrim činom. Pitaju ga - kako si to uradio, on kaže - ne znam ko me je gurnuo. E, ovde ne zna se ko je gurnuo Srbiju u potpisivanje ove Konvencije.

Prvo, mogućnost saradnje u oblasti izbegavanja i regulisanja poreza je predviđena međusobno potpisani međunarodnim ugovorima. Ima čak i ugovora koji su unilateralni, bilateralni ili multilateralni. I oni su merodavni, oni su ti na osnovu koga se postupa u ovakvim slučajevima koje predviđa i ova Konvencija.

Ova Konvencija po svim analizama ljudi koji su od struke ide na ruku onim zemljama EU koje su bogate. One su te koje imaju interes i imaju i te kako korist da vrše kontrolu poreza i poreskih obveznika, pogotovo rezidenata kada su u pitanju druge države. Prvo, malo je čudno, uslovno rečeno, što stavljate jedan dokument, jedan akt na usvajanje, a sami znate i u obrazloženju piše da ovaj akt ne može da se primeni odma. Ne može za duži period, zato što i predlagač kaže – nismo tehnički, nismo stručno i kadrovski osposobljeni da bi mogli ispunjavati uslove Konvencije. Ide na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da bi se ispričala priča oko evazije poreza da mi sprečavamo izbegavanje plaćanja poreza, da na taj način privlačimo strane investitore, što na neki način nije utemeljeno u svemu ovome što predviđa ova Konvencija i na kraju krajeva, svi međunarodni ugovori koji imaju za cilj da se vodi jedinstvena poreska kontrola.

Između ostalog, to su vam sporazumi recimo, na nivou Beneluksa, gde Belgija, Holandija i Luksemburg imaju zajedničku kontrolu kada je u pitanju porez. Imate primer u EU gde nijedna država ne prihvata da joj druga država vrši kontrolu, da kontrolori druge države dolaze u tu državu da vrše kontrolu. Čak i razmenu podataka, zadržali su to diskreciono pravo da mogu da odlože slanje određenih podataka u EU.

Drugi razlog gospodo zbog čega je neprimereno predlagati ovo je što Srbija kao država sa svojim kontrolnim organima ne može vršiti kontrolu u okviru EU na taj način što će slati svoje kontrolore da izvrše uvid u poreske knjige i poreske podatke zemalja EU. To jasno stoji kada je u pitanju deklaracija zemalja EU i ne vidimo razlog zbog čega se toliko žuri. Najverovatnije da se iskoristi u neke propagandne svrhe, da se kaže – evo, i mi smo ti koji idemo putem Evrope, i mi ćemo da doprinesemo da EU i te kako kontroliše plaćanje poreza.

Šta je predmet ove Konvencije? Predmet ove Konvencije je da se kontroliše plaćanje poreza po raznim osnovama, ali bilateralni ugovori su iznad svih ovih konvencija. Multilateralni ugovori između zemalja su iznad ovih konvencija. Konvencija je, kako bi to u narodu rekli, kao Bogojavljenska vodica, niti pomaže, niti odmaže. Ima nekih obaveza, ali nisu striktno izdefinisane, kada je u pitanju odnos među pojedinim zemljama EU.

Zemlje EU imaju svoje sporazume. Kontrola i kontrolisanje poreza i poreske politike i dokumentacija druge zemlje, mnoge zemlje EU, a među njima najrazvijenije zemlje, tumače kao narušavanje suvereniteta te iste zemlje. To je tumačenje zemalja EU. To vam tumači Nemačka, to vam tumači zemlja koja je do juče bila članica EU, formalno je i dalje, to je Velika Britanija itd. To je i Francuska, čijeg predsednika danas dočekujete, da mu se zahvalite što i te kako ima taj odnos pravilan prema Kosovu i Metohiji, što u svakom trenutku naglašava da više nema prijema u EU i da Kosovo i Metohija je samostalna država. I Francuska isto tako tumači da je to mešanje u unutrašnje pitanje i narušavanje suvereniteta.

Šta ovde Srbija ima? Srbija ovde ima sporazume sa određenim zemljama. Tačno je da je ovu Konvenciju potpisalo 120 zemalja, ali, gledajte, tih 120 zemalja jasno govori o tome da one koje su siromašnije, one će imati, uslovno rečeno, štetu, one koje su bogatije one će imati korist. Kada se potpisuje ugovor bilateralni sa zemljama EU ili nekim drugim zemljama, onda se definiše sve oko plaćanja poreza rezidentnih lica ili kada su u pitanju to pravna lica koji su rezidenti ovde.

Evo vam primer „Fiat“ Kragujevac. Pogledajte kakav je to problem. Ugovor sa „Fiatom“ koji je napravljen, a imamo sporazum sa Italijom, ugovor je specifičan tako što je „Fiat“ oslobođen plaćanja mnogih poreza, tako što „Fiat“, osim subvencija, za čitav ovaj period je dodatno dobio 300.000.000 evra. To je sve u ugovoru. Ne verujem da ima onog čoveka, pogotovo iz ovog novog sastava Vlade, koji bi na svoju ruku, van ugovora bilo šta preduzimao.

Kada je u pitanju plaćanje poreza pojedinih lica, odnosno ličnosti, to je isto izdefinisano međusobno potpisanim ugovorima između dve zemlje. Da li će rezident plaćati u zemlji iz koje je ili će plaćati u zemlji u kojoj pokreće ili u kojoj mu se nalazi jedan određeni deo njegovog posla, to zavisi koja će zemlja u ovom slučaju bilateralnih odnosa da bude, kako bi se to reklo, jača sa argumentima. Nije valjda da neko veruje da će Nemačka prepustiti da njeni državljani koji, odnosno njene firme koje se ovde bave poslom, da će ovde plaćati čitav posao ili veći porez ili veći deo tog poreza. To je van pameti.

Šta je nama srpskim radikalima? Nama je srpskim radikalima da javnost upoznamo, da javnost zna o čemu se ovde radi. Ovo je, u stvari, prosto narodski rečeno, prodavanje magle. Vi prodajete maglu. Vi žureći, trčeći, slepo, poslušno idući za EU vi ne vodite računa kakve obaveze proizilaze iz ovoga. Vama će EU tolerisati nestručno tehničku neopremljenost, ali neće u nedogled. Proglasiće vas crnom rupom kada je u pitanju kontrola poreza, ne vas nego Srbiju. Onda ćete videti kako će se to sve odvijati kada su u pitanju strane investicije, svi će bežati, zato što su predviđene određene sankcije.

Vi sad mislite da mi srpski radikali ovo politizujemo, govorili smo vas za prljavu tehnologiju, govorili smo vas za tzv. prljavu struju. Videćete, sve će doći na red. Znate kada? Kad ne budete poslušni, kad ne budete ispunjavali naloge EU, kad ne budete slušali Amerikance, a kako sad stvari stoji, očigledno predsednik države nije raspoložen da prizna Kosovo, ali videćete kako ovo sve pada u vodu, kako odjednom dodirnete dno, ali znate šta, pesma kaže - i pad je let, što više letiš, to ćeš više i padati, to je nepisano pravilo.

Prema tome, naš predlog je da povučete ovu Konvenciju, a da primenjujete jednake aršine kada je u pitanju obeštećenje i za naše penzionere i za štediše u švajcarskim francima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima ministar.

Siniša Mali

Hvala lepo.
Uvaženi poslanici, dakle nije ideja ove Konvencije da mi kontrolišemo kako rade druge države, već da razmenjujemo podatke sa njima, da budemo deo razvijenih zemalja koji rade zajedno kako bi upravo sprečili poresku evaziju, pranje novca i kako bi na takav način dali doprinos u borbi protiv terorizma.
Ja ću vas podsetiti da smo zajedno sa vama u proteklih 18 meseci doneli i usvojili 12 zakona i preko 70 podzakonskih akata, upravo kako bi napravili sistem koji je usmeren ka tome da se borimo protiv terorizma i da radimo na sprečavanju pranja novca. Upravo zbog toga smo i pohvaljeni pre par nedelja i skinuti sa te sive liste organizacije FATF-a. Mislim da je to veoma važno, upravo ova konvencija nam daje priliku i mogućnost da sa 128 zemalja, odnosno 127 plus Srbija, radimo na razmeni informacija, da vidimo gde su problemi kako bismo zajedno bili deo te grupe koja se bavi, upravo kao što sam i rekao, sprečavanjem pranja novca i borbom protiv terorizma.
Tako da, po tom pitanju, ova konvencija i njeno usvajanje danas, mi ćemo krenuti da je primenjujemo od 1. decembra 2019. godine, a na osnovu, ako budete vi izglasali nju u narednih par dana, radićemo sve pripremne radnje koje su neophodne kako bismo i administrativno i na bilo koji drugi način bili spremni da razmenjujemo te podatke i da budemo deo tog jednog velikog sistema.
Vratiću se na kratko na neisplaćenu deviznu štednju građana, pošto želim da razumete svi da su dve stvari najvažnije kada su izmene zakona u pitanju. Dakle, s jedne strane mi izlazimo u susret tim ljudima, koji nisu imali mogućnost, ne zbog nas, nego već sam vam rekao, zbog institucija i u BiH i prvenstveno u Hrvatskoj, da dođu do papira, da dođu do dokumenata, da dođu do dokaza koliko im se duguje na osnovu ne isplaćene devizne štednje.
S druge strane, rok isplate koju je država preuzela da bude pet godina, da bude u 10 polugodišnjih rata, mi smanjujemo za godinu dana. Dakle, u prethodnoj verziji zakona taj rok je bio februar 2024. godine, sada ga smanjujemo na avgust 2023. godine. Godinu dana smanjujemo taj period, pokušavamo i tu svoju obavezu da u što kraćem vremenskom periodu ispoštujemo u korist tih ljudi kojima se taj novac duguje, a s druge strane dajemo im mogućnost da pripreme, pribave, nabave, dođu do sve dokumentacije koja im je neophodna da bi se ovaj proces uspešno završio.
Još jedanput ću vas podsetiti, malopre je bila tema i pominjane su banke. Dakle, ukupno je 13.019 partija, od kojih je 7.701 partija Invest banka a.d. Beograd u stečaju, 2.291 partija Jugobanka a.d. Beograd u stečaju, 706 partija je IK banka a.d. Beograd u stečaju, 706 partija je JIK banka a.d. Beograd u stečaju, 501 partija je Beobanka a.d. Beograd u stečaju, 462 partije je Stečajna masa Slavija banke, AIK banka je 339 partija i okončani stečaj je 311 partija. Znači, ukupno 13.019 partija, a još jedanput, radi se o 9.324 zahteva, najveći broj iz BiH 5.617, Srbija 2.003, 838 zahteva iz Hrvatske, Severna Makedonija 196, Nemačka 183, Crna Gora 153, Austrija 85 zahteva, Slovenija 51, Švajcarska 43, SAD 32 i Kanada 30, dakle, po prebivalištu onih ljudi koji su podneli zahtev. Dajemo im šansu, pogotovo ovim ljudima iz BiH, i Hrvatske da u dodatnih šest meseci pribave svu neophodnu dokumentaciju kako bi Republika Srbija i svoju obavezu po ovom pitanju ispunila. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Replika, dva minuta.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Prvo, ministre, u pravu ste, razmena podataka podrazumeva automatsku razmenu tih podatka i ovde nije ništa tu sporno. Treba tehnološki, tehnički i stručno biti opremljen da bi došli u tu fazu. Daleko je to od toga, i sami priznajete ovde u predlogu.

Drugo, vi imate sada u predlogu zakona koji Vlada predlaže Skupštini, a to je izmirenje kreditnih obaveza prema Slovačkoj, koja je nastala iz ranijeg perioda, a stvar je sukcesije, sukcesivnog sporazuma koji je potpisan u Beču, koji spada u aneks G, isto kao i ovo. Taj dug se prepušta agenciji sa Devičanskih ostrva, zato govorimo mi srpski radikali – zar se nije moglo nakon najezde ovih stranih banaka razgovarati o tome da je jedan od uslova bar deo tih dugovanja da preuzimaju? Preuzeli su ne mala sredstva, na ovaj ili na onaj način. Nemojte da se zavaravamo.

Što se tiče ovih obaveza, gospodine Mali, Emina Ališić iz Sarajeva tužila je „Ljubljansku banku“, a Sahib Šehadinović iz Tuzle, državljanin Nemačke i BiH, tužio je „Invest banku“ i na bazi tih pilot presuda donesena je obaveza, nema tu Srbija hoće-neće, Međunarodni sud pravde je doneo presudu, pilot presudu, to je obaveza. Samo je naše pitanje bilo da li ćete tako u slučaju da se donese pilot presuda na domaćim sudovima za penzionere, za pojedinca koji se žalio na ovo sve što se dešavalo oko oduzimanja, odnosno smanjenja penzija. Da li će tako Vlada Republike Srbije da postupi?