Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo, kolege i koleginice, građani i građanke Srbije, danas su pred nama dva zakona iz oblasti finansija. Prvi je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihove filijale teritorije bivših republika Savezne Republike Jugoslavije.

Ovom izmenom i dopunom zakona želimo da omogućimo građanima povraćaj stare devizne štednje. Pomažemo im samim tim zato što imaju veliki problem u prikupljanju dokumentacije, pogotovo onu dokumentaciju koja se pribavlja iz Republike Hrvatske i Federacije BiH. Iz tog razloga im produžavamo rok i omogućavamo im da za šest meseci podnesu potrebnu dokumentaciju kako bi podnete te prijave oštećenih građana mogli da pomognemo i isplatimo, što je i dužnost svake države, da štiti prava svojih građana.

Imamo preko 9.000 takvih prijava i 7.000 nema potrebnu dokumentaciju. Uvaženi ministar nam je sve taksativno nabrojao koje su i sa kojih teritorija bivših republika. Iz tog razloga, danas je pred nama ovakav predlog izmene i dopune zakona, kao što sam i rekla, zato što je dužnost svake države, pa i Republike Srbije, da štiti interese svojih građana.

Drugi zakon koji je pred nama je zakon o konvenciji, što je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima. Ova Konvencija je potpisana u Parizu i potpisalo je preko 120 zemalja, tačno 128 zemalja je potpisalo istu i sve najrazvijenije zemlje sveta su potpisnice i čast je biti deo ovakvog sporazuma, kao i zbog toga je bitno da poboljšamo i transparentnost našeg poreskog sistema u našoj zemlji, kao i očuvanje ugleda koji imamo, a i želimo da održimo na međunarodnom nivou.

Uvaženi ministre, vi ste čuli danas verovatno jednu od retkih pojava, da je kolega iz opozicije pohvalio predloge zakona, što je retkost za poslanike opozicije.

U danu za glasanje naravno da ću i ja glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Neka se pripremi poslanik Dragan Veljković.

Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o dva zakona. Prvi zakon je o vraćanju stare devizne štednje, a drugi zakon je Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

20/3 BD/MT

Srbija je danas jedna od najrespektabilnijih zemalja u regionu. Zašto? Zato što je od 2012. godine, kada je bila potpuno devastirana, sa dugom od 26 milijardi evra i minus 3,1%, to nam je bila ekonomska razvijenost, došla danas na mnogo manji dug, jer vraćamo njihove besomučne kamate od 7, 8 i 12% i glavnicu do ekonomskog razvoja, plus 4,5.

Vi ste gospodine današnji ministre, bivši gradonačelniče, jedan od najboljih, ako ne i najbolji ikad gradonačelnik. Znate zašto? Zato što ste vratili 500 miliona evra duga grada koji je bio zadužen 1,2 milijarde evra. Gospodine Đilas nas je zadužio za 1,2 milijarde, a vi ste vratili dug od 500 miliona. Došli smo do Strazbura. Penzije, preko 200 miliona evra, vojne, vi ste vratili, Vlada Republike Srbije, naravno, tadašnji premijer, pa onda gospodin Vučić, predsednik ove države. Neisplaćeni dodaci deci, vi ste vratili. Vraćali smo trudnicama bolovanja, 388 miliona dinara, vi ste vratili.

Sigurna sam da ćete biti najbolji ministar finansija, samo nastavite tako, 500 miliona evra dok ste vi bili, sigurno je vraćano i dalje. Ja sam ponosna što razgovaram danas sa vama. Samo tako nastavite. Naravno, pošto imamo respekt u svetu da ćemo vratiti staru deviznu štednju po presudi gospođe Emine Ališić, tužena je „Ljubljanska banka“, i ne samo ta banka, mnoge ostale koje su bile na teritoriji Republike Srbije. Vratićemo svuda gde su bile naše filijale.

Republika Srbija reaguje veoma brzo, tako da je već odvojeno 130 miliona evra i ovaj zakon je došao kao boljitak za naše štediše, sve štediše će biti obeštećene. Jedini je problem što nisu svi, trenutno je 9.324 prijave, od toga nemaju svi validnu dokumentaciju, negde oko 5.300 ljudi ima validnu dokumentaciju, koja će se srediti. Zato smo mi produžili rok i taj rok će biti produžen za još šest meseci, tako da će sve štediše moći da skupe validnu dokumentaciju da bi dobile svoju deviznu štednju staru.

Naime, šta još reći o tome, da, rokovi su skraćeni. Bilo je predviđeno da će štedišama biti isplaćeno u 10 rata. Sada će to biti odrađeno za osam rata, do 2024. godine će biti otplaćeni dugovi. Međutim, to je skraćeno i biće otplaćen dug do 2023. godine. Šta to znači? Samo jedna izuzetna odgovorna vlast, mi smo servis građana svi, od lokalne samouprave, grada, pa preko države, i mi ćemo svoja obećanja ispuniti. Zato mi imamo rejting kakav imamo u Srbiji.

Par rečenica još o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći. Reče neko da to nije dobro. Kako nije dobro? Treba da bude potpuno transparentan poreski sistem u Srbiji i ne samo to, nego kompletan poreski sistem u čitavom svetu. Mora se znati ko gde šta radi, da li plaća porez ili ne, a ne da se desi da gospodin Šolak, koji je nekada prodavao kasete, zgrne silne pare u Srbiji, a plati porez koji je desetinama, stotinama puta manji, nego realan porez koji bi plaćao u Srbiji, na Malti. Tako nešto se nikada neće ponoviti. Kad je bila tu Agencija za borbu protiv korupcije, svi smo pričali o tome, pa sam sigurna da će svi za koje postoje dokazi biti procesuirani.

Ono što je vrlo bitno je da su zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju u ovoj Konvenciji pristupile kao najrazvijenije zemlje sveta i SNS će glasati za oba zakona. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Dragan Veljković, a neka se pripremi Milan Ljubić.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položenih kod banka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Treba podsetiti da je cilj donošenja osnovnog zakona pre nekoliko godina ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije proistekle iz presude Evropskog suda za ljudska prava od 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, a koja se odnosi na uspostavljanje mehanizma isplate stare devizne štednje pod istim uslovima za sve devizne štediše bez obzira na državljanstvo.

Navedenom presudom bilo je naloženo Sloveniji i Srbiji da u roku od jedne godine preduzmu sve potrebne mere, uključujući u zakonske, kako bi se svim štedišama „Ljubljanske“ i „Invest banke“ vratila njihova štednja.

Iako su tokom pregovora o sukcesiji Slovenija i Srbija stale na stanovištu po kome bi devizne štediše trebalo da obešteti ona država na čijoj se teritoriji prikupljala štednja, ostale članice bivše Federacije su iznele predlog koji je, pre konačnog dogovora, praktično overio sud u Strazburu da staru deviznu štednju isplaćuje ona država na čijoj se teritoriji nalazilo sedište banke.

Time je stvorena obaveza Republike Srbije da obešteti blizu 130 hiljada štediša koji su svoj novac uložili u filijali „Invest banke“ u BiH u aproksimativnom iznosu od preko 310 miliona evra. Kažem aproksimativnom iznosu, s obzirom da će tačan iznos obaveze biti definisan nakon prikupljanja svih prijava.

Zakonom je predviđeno da će obaveza Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje predstavljati javni dug danom emitovanja obveznica, a takođe je predviđena i dinamika isplata obveznica koje će se emitovati za ovu namenu u 10 jednakih polugodišnjih rata, počev od 31. avgusta 2019. godine, a zaključno sa 28. februarom 2023. godine. Međutim, u implementaciji usmenog zakona pojavili su se objektivni problemi koji su se manifestovali u nemogućnosti da štediše pribave validnu dokumentaciju do 23. juna 2019. godine i time steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Naime, dokazi koje su, pre svega, štediše iz BiH dostavljali Upravi za javni dug nisu sadržali sve relevantne podatke, odnosno nisu sadržali esencijalnu činjenicu da li je potencijalni štediša delimično ili u potpunosti iskoristio štednju u procesu privatizacije u Federaciji BiH.

Otklanjanje ove barijere usledilo je tek aprila 2019. godine kada je sa Ministarstvom finansija Federacije BiH dogovoreno da se ova činjenica utvrđuje na osnovu izvoda sa jedinstvenog računa građana koje izdaje Agencija za privatizaciju u Federaciji BiH.

Ovakvo faktičko stanje onemogućilo je Upravu za javni dug da do krajnjeg roka, a to je 23. jun 2019. godine, dostavi štedišama sva rešenja, što je produkovalo potrebu za izmenom osnovnog zakona u smislu produženja roka za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove godine.

Izmena roka za utvrđivanje ovog prava nametala je potrebu izmene roka za isplatu obveznica, što je učinjeno izmenom odredbe člana 5. osnovnog zakona, tako što iste dospevaju 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Istovremeno, izmena navedene odredbe odnosi se na broj polugodišnjih rata koji se smanjuju sa deset na osam, a sve u pravcu efikasnosti i realizacije presude i potvrde da je ovo pravna država koja ispunjava svoje obaveze po odlukama najviših sudskih instanci.

Iako se radi o velikom iznosu novčanih sredstava, isplata iznosa na način i po dinamici utvrđenoj zakonom ni na koji način se neće negativno odraziti na uvećanje javnog duga i druge pozitivne makroekonomske parametre.

Zahvaljujući teškim i bolnim, ali neophodnim reformama koje se sprovode od 2014. godine, Srbija je ostvarila pozitivne efekte u svim makroekonomskim pokazateljima. U tom kontekstu ukazujem da je javni dug, od nekad blizu 80% BDP, pao na 51%, nezaposlenost je bila više nego prepolovljena, od 25 pala je na 11, imamo nisku i stabilnu inflaciju, kao i stabilan kurs dinara, te najveći priliv stranih, direktnih investicija u regionu koje su prošle godine iznosile 3,5 milijardi evra, a takav trend nastavljen je i u ovoj godini, tako da je u prva četiri meseca privučeno 1,2 milijarde evra, što je za 14% više nego prošle godine u ovom periodu.

Takođe, treba apostrofirati višegodišnji suficit u budžetu, kao i za prvih šest meseci ove godine u iznosu od 21,6 milijardi dinara, odnosno oko 180 miliona evra, što omogućava novo povećanje plata, kao i veća ulaganja u infrastrukturu.

Tako novostvoreni ekonomski ambijent produkovao je poboljšanje poslovnog okruženja, što su prepoznali mnogi investitori iz svih delova sveta, tako da na desetine novih velikih kompanija prepoznaju Srbiju, kao mesto gde mogu da se osećaju sigurno i predvidivo i gde mogu da nađu kvalifikovanu radnu snagu i odakle mogu da izvezu u svet.

Na kraju, ceneći opravdane razloge za izmene predloženog zakona, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragan Veljković, a neka se pripremi Milan Ljubić.
(Aleksandar Martinović: Sad je govorio.)
Izvinjavam se.
Reč ima Milan Ljubić, a neka se pripremi Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije, po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Nema mnogo izmena i dopuna i smatram da je zbog građana dobro ponavljati u čemu se tačno sastoje te izmene, dakle, menjaju se rokovi za naplatu obveznica, tačnije odlaže se početak roka za njihovu isplatu, zatim reguliše se izdavanje potvrda za banke kod kojih je položena devizna štednja nad kojima je okončan postupak stečaja ili likvidacije. I na kraju rok za odlučivanje uprave za javni dug po podnetim prijavama, potraživanja produžava se do 23. decembra 2019. godine.

Važno je reći da je pomeranje rokova posledica nemogućnosti da štediše pribave potrebnu dokumentaciju od nadležnih organa u bivšim republikama SFRJ i na taj način steknu pravo na isplatu devizne štednje. Uglavnom se radi o potvrdama da devizne štediše nisu ostvarile svoja prava po osnovu devizne štednje, upravo da bi mogli to svoje pravo ostvariti u Srbiji. Zbog toga se i pomera rok za šest meseci. Inače, radi se o finansijskim sredstvima koja čine javni dug Srbije.

Podsetiću da u maju ove godine, MMF i Svetska banka, ocenili su da je Srbija postigla dobar rezultat, smanjivši javni dug sa 70 na 50% BDP. Godine 2014. javni dug bio je veći od 70% BDP. Dakle, odgovorna ekonomska politika je dala rezultate. O tome govore i predviđanja MMF, da će BDP po glavi stanovnika 2023. godine iznositi više od 10.3000 dolara, što u odnosu na 7.200 dolara 2018. godine povećanje od 44%.

Kada smo kod odgovornog vođenja ekonomske politike, želim da podsetim na situaciju koja se desila decembra 2018. godine a kojom ne bi mogla baš svaka država da se pohvali, naročito ne država do pre šest ili sedam godina, devastiranim budžetom, nestabilnim finansijskim sistemom i pritisnuta teškim merama finansijske konsolidacije, dakle u decembru 2018. godine smo u jednom danu uspeli da isplatimo milijardu dolara starog duga iz ušteda koje smo napravili a ne iz nekih novih kredita, iz novih zaduživanja ili refinansiranjem kredita.

Zbog očiglednih velikih napora Vlade Srbije i resornog ministarstva, koji se ogledaju u reformama u sprovođenju mera, u stabilizaciji finansija i uopšte u vođenju jedne odgovorne fiskalne politike ja ću i ovom Predlogu zakona koji je pred nama, kao vid podrške, dati podršku u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Kao što je već rečeno raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Obaveza Srbije da isplati staru deviznu štednju proizašla je iz presude Evropskog suda za ljudska prava pred kojim su štediše pokrenuli sudski spor protiv većine republika bivše Jugoslavije. Međutim, zbog određenih problema na koje su građani bivših jugoslovenskih republika naišli, vezanim za pribavljanje potrebnih dokaza da ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje, ovom izmenom zakona dajemo im duži rok za kompletiranje dokumentacije, kako bi nesmetano ostvarili svoja prava.

Ovde vidimo da je najveći problem nastao na teritoriji BiH, odakle ima i najviše prijava za naplatu, BiH je izdavala potvrde koje nisu validne, jer nisu sadržale podatke koji su relevantni za postupanje u skladu sa zakonom. Da ne bi došlo i do zloupotreba uprava za javni dug Srbije je reagovala i dogovoreno je sa Ministarstvom Federacije BiH, da se otklone ovi nedostaci.

Drugi veći problem nastao je na teritoriji Republike Hrvatske, koja je sa izdavanjem potvrde krenula tek krajem prošle godine, što štedišama nije ostavilo dovoljan rok da svoju dokumentaciju kompletiraju.

Osim produženja roka za šest meseci, ovom izmenom zakona, Srbija smanjuje broj rata sa 10 na osam jednakih rata u kojima će isplaćivati obaveze prema licima, koja u skladu sa zakonom ostvaruju pravo na isplatu stare devizne štednje.

To jasno govori da je Srbija sprema da svoju obavezu prema građanima ispuni u kraćem roku i da je u potpunosti spremna u smislu finansijske sigurnosti do koje se naravno došlo ozbiljnim merama i odgovornom ekonomskom politikom, te sada država Srbija uspešno servisira sve svoje obaveze.

Najveći uspeh koji je Srbija postigla kada je u pitanju kobno zaduživanje zemlje u vreme bivšeg režima jeste da su ti nekadašnji skupi krediti zamenjeni sa pet puta jeftinijim kreditima. Znači, nekadašnju kamatu od 7,25% po kojoj nas je bivši režim zadužio, zamenili smo neuporedivo povoljnijom kamatom od 1,61%. To je ujedno i istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje.

Svakako da nije silnih dugova, koje je država u obavezi da vrati zbog neodgovornosti nekadašnjeg rukovodstva, naš životni standard bi bio uveliko bolji, međutim, iako svi nekako zaboravljaju, mnogo državnog novca odlazi na plaćanje katastrofalnih poteza bivše vlasti, pa se posle pitaju zašto ih pominjemo po zlu.

Ali, da se vrati na temu stare devizne štednje i na to da se usvajanjem ove izmene zakona omogućava građanima da u ovom produženom roku prikupe potrebnu dokumentaciju i naplate svoju deviznu štednju. Upravo, radi tih građana, ponoviću da će Uprava za javni dug po utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, odlučiti najkasnije do 23. decembra 2019. godine, a potrebna sredstva za isplatu su svakako već obezbeđenja Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Hvala.