Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Obzirom da nema više prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijava za reč u zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

U svom izlaganju osvrnuću se Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Usvajanje ovog zakona značajno je sa više nivoa, odnosno više je razloga za njegovo donošenje. Prvi i osnovni razlog je bolja naplata poreza, odnosno smanjenje utaje poreza.

Potpisivanjem Konvencije i usvajanjem zakona o kome mi danas ovde raspravljamo, stvaraju se uslovi da Srbija i 128 potpisnica država i jurisdikcija unaprede međusobnu saradnju, čime će biti poboljšana međunarodna pomoć poreskih organa, a sve sa ciljem bolje naplate poreza, odnosno sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.

Šta je dovelo do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou? Upravo velike razmere poreske nediscipline, to jest izbegavanje plaćanja poreza.

Naime, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa dovele su do premeštanja dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjima. Na taj načni multinacionalne kompanije, ali i pojedinci, na veštački način ostvaruju dobit, izbegavaju plaćanje poreza, a država u kojoj je ta dobit ostvarena gubi značajna sredstva.

To može da bude vrlo opasno, s obzirom da su poreski prihodi deo ukupnih prihoda jedne države. Neplaćanje poreza utiče na smanjenje obima prihoda države, to jest na smanjenje ukupne količine novca koji država ima na raspolaganju tokom budžetske godine.

Ako imamo u vidu da se iz novca koji država prikupi, finansira i zadovoljenje potrebe građana u oblastima nadležnosti države, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i slično, nije teško zaključiti da smanjen obim prikupljenih poreza i ostalih prihoda države znači da država mora da smanji potrošnju.

Kada nije u mogućnosti da smanji potrošnju, a ubiranje poreza i ostalih prihoda nije dovoljno za finansiranje javnih rashoda, država je prinuđena da se zadužuje. Zbog obaveze vraćanja dugova povećavaju se rashodi države u narednim godinama, koji, ukoliko ne rastu poreski i drugi prihodi, padaju na teret budućih generacija. Sve su ovo posledice izbegavanja plaćanja poreza, koje će biti mnogo teže ostvarivo kada stupi na snagu Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći.

Potpisivanjem ove konvencije Srbija je pokazala kooperativnost i ambiciju da se aktivno priključi međunarodnim naporima za sprečavanje nezakonitog izbegavanja poreskih obaveza.

Budući da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze koje propisuje Konvencija, biće potrebno da obezbedi dodatno tehničke uslove, ljudske resurse, čime će doći do daljih unapređenja kapaciteta u oblasti poreskih pitanja.

Stvara se i mogućnosti da kroz međunarodnu saradnju steknemo dodatna iskustva u ovoj oblasti, što će imati pozitivan povratni uticaj u samoj zemlji, obučeno ljudstvo, mogućnost da naši eksperti učestvuju u radu međunarodnih ekspertskih tela, sama saradnja na terenu naših poreskih vlasti i poreskih vlasti drugih država potpisnica ove konvencije i sticanje novih iskustava u praksi.

Ovim se šalje i poruka domaćoj privrednoj javnosti, ali i javnosti uopšte da je država spremna da učini sve napore kako bi se popravila poreska disciplina.

Pristupanje konvenciji će dovesti do poboljšanja sveukupnog privrednog ambijenta, što dalje doprinosi povećanju poverenja stranih investitora, odnosno povećanju stranih investicija.

Ono što je jako važno, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obaveznika. Ovim Republika Srbija pokazuje privrženost politici implementacije i unapređenja ljudskih prava i prava uopšte tako što pomaže poreskim obveznicima da ostvaruju svoja prava i obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih prava.

Kao članica Saveta Evrope i država koja sarađuje sa Organizacijom za evropsku saradnju i razvoj, kao država kandidat za članstvo u EU i kao država koja kontinuirano pokazuje doprinos stalnom poboljšanju međunarodnih odnosa, logično je da Republika Srbija pristupi jednoj ovakvoj konvenciji, pokazujući i na taj način da je značajan činilac u izgradnji međunarodnog poretka.

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ovim pokazuje da je privržena ispunjavanju svojih obaveza u procesu pridruženja. Tako i dalje ostajemo na pozicijama snažnog partnerstva sa EU, što nam ostavlja prostor da u okviru tog partnerstva možemo da zahtevamo efikasnost i brzinu rešavanja pojedinih procesa i pitanja u našim odnosima sa EU.

Pristupanje ovoj konvenciji će dati osnov za pridubljivanje saradnje i stvaranja dodatnog poverenja uopšte., Pojedinačno gledano, u oblasti poreskih pitanja će doći do unapređenja konkretnih aktivnosti u tom sektoru i na samom terenu i time će se izgrađivati dodatno poverenje između nas i naših partnera.

Socijaldemokratska partija Srbije, koja u svom programskom opredeljenju zastupa stav da vlasti moraju da pruže udobnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje iz prihoda koji potiču iz poreza, podržava pristupanje Srbije ovoj konvenciji. Naša poslanička grupa glasaće za ovaj zakon. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ispravljanje svake nepravde koja je zadesila bilo kog čoveka devedesetih godina je za svaku pohvalu, a posebno kada je reč o tome da ljudi koji su svoju životnu ušteđevinu, ono što su generacije sticale, ulagali u banke, verujući u taj sistem, da kako da je važno da im se danas omogući da tu svoju celoživotnu ušteđevinu na neki način povrate i da je to put ozdravljenja jedne cele nacije, jednog celog naroda.

Na koncu, takva vrsta odvažnosti ove Vlade i države Srbije pokazuje da smo na putu ozdravljenja i na putu prosperiteta koji će omogućiti da, poštujući tuđe imetke, tuđe zarade, i drugi poštuju i ispravljaju one svoje stereotipne slike koje su imali prema ovoj državi i prema ovim bankovnim sistemima.

Zato ćemo mi u danu za glasanje, svakako, podržati ovaj predlog i ove predloge, jer smatramo da je osnovno pravo svakog pojedinca da mu se vrati ono što je dug prema njemu, a u ovom slučaju pogotovo što je on verovao u taj sistem, uložio svoj životni rad, životnu ušteđevinu i iščekivao, evo, skoro tri decenije da mu se to vrati. S druge strane, vrlo je važno da se ovim i ovakvim postupcima ukazuje na to da je država dovoljno postala jaka, snažna i finansijski i u svakom drugom smislu da poštuje ne samo svoje građane, već i one koji su imali poverenja u nju, a danas pripadaju drugim državama i na taj način se izgrađuje i vraća poverenje u jednu državu, u jedan sistem i u jedno celokupno društvo.

Naravno, i ovaj drugi predlog zakona takođe je važan jer uvezivanjem različitih vrsta saradnji i konvencija itd. u poreski sistem mislim da se mnogo manje daje mogućnost onima koji pokušavaju različitim vrstama pronevera, prevara da zamaju određene sisteme kako bi na taj način uzeli deo svog imetka i prebacili, recimo, tamo gde je mnogo lakše zaobići porez. Zato je važno da imamo što više ovih i ovakvih zakona i da celokupan sistem poreskih upravljanja ozdravljujemo, jer ćemo, samim tim, ojačati i našu poziciju i time imati veći deo sredstava na raspolaganju, koji, opet, možemo vratiti građanima kroz kapitalne i druge projekte.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja uvek podržavaju ovakve zakone koji su odraz jedne kvalitetne, odraz jedne organizirane i odraz jedne dobro promišljene politike i koji daju jednu posebnu sigurnost i nadu građanima da konačno idemo ka putu da ova država postane sređen sistem, jer ako promatramo zapadnu Evropu, pa i tu Nemačku, koja je jedna od najrazvijenijih država zapadne Evrope i sveta, videćemo da ta sigurnost koju građani osećaju u nju, zapravo počiva na stabilnom poreskom i bankovnom sistemu. Zato ovaj primer i ovakva vrsta odnosa, pre svega prema starim štedišama, onda i prema drugih obavezama, idu u tom pravcu.

Vrlo snažno podržavamo svaku vrstu ovakvih odluka i u danu za glasanje ćemo podržati ove zakone. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa SPS, kako je to naš drug Zvonko Stević, kao ovlašćeni predstavnik za današnju raspravu nagovestio, podržaće vaše predloge zakona o kojima danas raspravljamo.

Fokusiraću se na prvi od zakona i radi možda malog uprošćavanja, radi građana Republike Srbije, da pojasnimo da je reč o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Podsećanja radi, u pitanju se devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. godine. Mislim da sam izneo tačan podatak, ako nisam, ja vas molim da me ispravite u ovoj cifri, ali mislim da se radi upravo o ovoj cifri koju sam sad istakao, pri čemu se na taj iznos obračunava i kamata, počev od 2016. godine.

Onako kako su moji uvaženi prethodnici, koji se inače u svojoj stručnoj referenci bave ovim pitanjima, istakli, radi se poboljšanju položaja deviznih štediša i to je otprilike osnovni cilj predloženih izmena i dopuna zakona.

U tom smislu, ne bih ponavljao ono što je već rečeno, naročito od prethodnika koji su isticali činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju, naročito ono što je istakao moj uvaženi kolega Ivan Bauer.

Ono što želim da posebno podvučem i da akcentiram na neki način jesu uočeni problemi u vezi sa prikupljanjem potrebne dokumentacije, koji su doveli do potrebe da se na prvom mestu produži rok za podnošenje prijava, ali i da se prizna pravo na naplatu javnog duga građanima koji su kao potvrdu o deviznoj štednji, umesto deviznih štednih knjižica, dobijali kartice deviznog računa. Dakle, zaista jedan apsolutni nonsens, koji se zakonskom regulativom, odnosno sistemskim rešenjima mora ispravljati i mi to upravo danas i činimo.

Produženje roka za podnošenje prijava potraživanja, pored ostalog, mislim da to nije istaknuto, ima još jednu posledicu, a ta posledica je produženje rokova dospelosti obveznica. Mislim da čak ni u obrazloženju predloženih zakona nije jedan takav podatak naveden, ali on je sigurno tačan.

Uvaženi ministre, želeo bih da prokomentarišem nešto što je krajnje dobronamerno za vas i vaše predloge, a to je da nam se ni u kom slučaju ne desi situacija koja se desila sa sukcesijom imovine po Sporazumu o sukcesiji.

Zašto ovo govorim? Govorim upravo zbog Republike Hrvatske. Podsećanja radi, a vi itekako dobro znate, Trgovački sud u Zagrebu je nedavno doneo presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev „Jugobanke“ za vraćanje 20 miliona evra kredita, čiji je korisnik tog istog kredita hrvatsko preduzeće „Varteks“. Podsećanja radi, to isto hrvatsko preduzeće „Varteks“ je ostvarilo pravo da povrati celokupnu imovinu na teritoriji Republike Srbije i to poslovnice, lokale, dakle, kompletan poslovni prostor. Za uzvrat, Trgovački sud donosi presudu koja je, nažalost, i pravosnažna, govorim o Trgovačkom sudu u Zagrebu, kojom se uskraćuje pravo „Jugobanci“ da povrati kredit od 20 miliona evra, a onda se na „Jugobanku“ prevaljuje celokupan teret obaveza.

Još nešto, interesantno je da preduzeće „Jumko“ iz Srbije, za razliku od preduzeća „Varteks“ iz Hrvatske, kome je inače predalo kompletnu imovinu, dakle, „Jumko“ je vratio imovinu „Varteksu“. Taj isti „Jumko“ nije uspeo da povrati jednu jedinu robnu kuću u centru Zagreba u površini od 750 metara kvadratnih.

Zašto ovo govorim? Govorim upravo zbog toga što je u takvoj situaciji trebalo da se poštuje Sporazum o sukcesiji. Naši sudovi su taj sporazum poštovali. Nismo sačekali da se donesu tzv. bilateralni sporazumi između Hrvatske i Srbije i donosili su presude kakve su donosili i ne na način kako je to učinio Trgovački sud u Zagrebu, već naprotiv, štiteći imovinu Republike Hrvatske.

Naravno, neću osuđivati sudove na taj način jer su sudovi konačno nedavno doneli presudu kojom se ispravlja ova nepravda i učinili jednu vrstu reciprociteta kako bi se zaštitila imovina naših preduzeća.

Ja mislim da su ove činjenice vama itekako dobro poznate, ministre. Zašto ih posebno ističem? Zato što kroz ove zakone izjednačavamo građane i štediše bivših republika i štediše Srbije. I to je apsolutno ispravno i to je apsolutno u skladu sa onim što nam na neki način nameće EU, ne samo Evropski sud u Strazburu kroz presudu koju ste pomenuli, nego i kroz proces harmonizacije koji vodimo ka konačnom cilju, a to je pristupanje Republike Srbije članicama EU.

Ne bih želeo da se ovo što sam istakao kao negativan primer odrazi i na ovu situaciju. Ne verujem da hoće, s obzirom da je ovde zakonska regulativa isuviše jasna, precizna i nedvosmislena i u svakom slučaju, štiti interes svakog štediše.

Na kraju, želim samo da još jednom potvrdim da su vaši zakonski predlozi više nego dobri. Ja neću govoriti o poreskoj evaziji na koju je krajnje stručno ukazao moj kolega Bauer. Želim samo da potvrdim činjenicu da ovo ide u onom konačnom cilju, a konačni cilj je sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza, odnosno finansijska konsolidacija, uspostavljanje finansijske discipline, na čemu ste mnogo uradili i tu imate našu veliku podršku i samo tako nastavite.

Još jednom, puna podrška za predloge zakona koje ste danas izneli. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o delu duga na osnovu stare devizne štednje. Najveće žrtve devedesetih godina nisu bile devizne štediše. Njima na ovaj ili onaj način biće vraćena devizna štednja, čak i ona iz piramidalnih banaka. I tu je država stala na stranu štediša.

Najveće žrtve su dinarske štediše. Stotine i stotine miliona evra su devedesetih godina štediše imale na računu. Verovali su u svoju državu, verovali su u njenu valutu i inflacija je počistila štednju u korist dugova. Sve što su gubitaši, dužnici, oni koji su povlačili kredite, sve što su dugovali, inflacija je izbrisala, ali onima koji su naporno štedeli je ta dinarska štednja takođe izbrisana.

Oni nisu stekli pravo da im se na ovaj ili na način kako je ranije donošeno za devizne štediše, nije im vraćena štednja, niti će biti vraćena. Oni su na određen način izneli teret bankama, teret socijalnog mira, zajedno sa poljoprivredom. Većina poljoprivrednika štedela je u dinarima, većina je tu štednju izgubila, kao što je kroz niske cene, finansirajući socijalni mir, izgubila mnogo toga. Poljoprivredi to nikada nije vraćeno.

Najveći današnji poljoprivrednici, devedesetih godina nije im palo na pamet da se bave poljoprivredom, već su se bavili švercom naftnih derivata, cigareta i svega ostalog. Kasnije su taj novac pretvorili, vrlo jeftino, u privatizaciji u ogromne površine poljoprivrednog zemljišta.

Država je povlačila kredite pre sankcija, kredite je plasirala bankama, a banke su kredite plasirale privredi. Posle promena 2000. godine likvidirane su domaće banke. Na takav način preduzeća koja su trebala da vrate te kredite i čiju imovinu su banke mogle da prodaju i da nadoknade deviznu i dinarsku štednju su postala lak plen u privatizaciji, bolje rečeno grabizaciji. Iz te mase su mogla biti vraćena ta sredstva. Međutim, do 2011. godine, po proceni međunarodnih organizacija, taj laki plen koji je nastao likvidacijom domaćih banaka, i time nestao poverilac raznih preduzeća, taj kapital je izašao na Devičanska i razna druga Kukova ostrva. Po procenama međunarodnih organizacija nestala je 51 milijarda dolara do 2011. godine,

Privatizacija ili bolje rečeno grabizacija, ostavila je i preko 400 hiljada ljudi bez posla. Penzijski fondovi su time postali prazniji, penzije su isplaćivane iz novog duga, glavni proizvod stranke bivšeg režima je bio dug. Ništa drugo nisu ni znali i nije problem samo što su nas zadužili, već zato što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Naprotiv, uništavali su ga, uništena je privreda koja je mogla da vraća taj dug, data raznim tajkunima u bescenje, a otpuštanjem radnika, sa prihodovne strane, mnogi su prešli na rashodnovnu. Tako su ispražnjeni penzioni fondovi, zdravstveni fondovi i 2012. godine zatekli smo kuću golih zidova, kuću u kojoj se nije znao ni domaćin, praznu kuću gde je teško biti reduša. Dakle, kuća koja je gurnuta gotovo u prašinu, a od prašine da bi napravili ponovo kuću morate strpljivo da pravite glinu, pa da pečete ciglu, crep, da bi ponovo sagradili državu potrebno je vreme.

Zato ja pozdravljam što je država rešila da vrati ostatke devizne štednje i mislim da je to u korist, ne samo onih koji će dobiti novac, to je u korist države. Država time pokazuje da je privatna štednja, vlasništvo građana, nedodirljiva i da svako ko je bude dodirnuo moraće i da je vrati.

Mi smo nasledili, mi smo vlast u državi, mi smo nasledili obaveze bivše države. Ja mislim da su nas Hrvati izvarali za raznu imovinu po moru, razne firme iz Srbije, razne banke iz Srbije su ostale bez imovine u Hrvatskoj. Ne znam šta od toga možemo više povratiti, ali je red da povratimo poverenje štediša u naš bankarski sistem i nije slučajno što, čini mi se, ove godine imamo milijardu evra više u deviznim rezervama nego što smo imali ranije. Verovatno je to zasluga i u tome što je država vratila poverenje građana u štednju i što su građani rešili da štede, ne samo u evrima, ne samo u stranoj valuti, već u dinarima. Zato ja pozdravljam ovaj način da vratimo ostatak devizne štednje, a kasnije, na kraju sednice, ću se osvrnuti i na poreske razne smicalice i zato vam zahvaljujem na pažnji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Reč ima narodna poslanica Tanja Tomašević Damnjanović.

Izvolite, koleginice.

...
Srpska napredna stranka

Tanja Tomašević Damnjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama na dnevnom redu, pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje, i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima koja je rezultat zajedničkog rada Saveta Evrope i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, a njen cilj jeste promovisanje međunarodne saradnje, radi boljeg funkcionisanja nacionalnih poreskih zakona, uz poštovanje osnovnih prava poreskih obveznika.

Ovaj sporazum omogućava državama članicama Saveta Evrope i zemljama članicama OECD da na zajedničkim osnovama i poštujući osnovna prava poreskih obveznika razviju opsežnu administrativnu saradnju koja pokriva sve obavezne poreze sa izuzetkom carinskih naknada. Povećana uzajamna podrška ima za cilj da pomogne u borbi protiv utaje poreza, a prate je bezbednosne mere za zaštitu poreskih obveznika, kako individualnih, tako i korporativnih, kao i nacionalnih ekonomija.

Finansijska kriza iz 2008. godine uticala je na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država po poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu bili adekvatni. Velike razmere poreske evazije, izbegavanje plaćanja poreza doveli su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima. To je upravo i razlog potpisivanja ove konvencije.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između država potpisnica u vidu razmene obaveštenja na zahtev, spontane, automatske razmene obaveštenja, pomoć u naplati inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije.

Srbija je 112. zemlja koja je potpisala Konvenciju koju je već ratifikovalo 100 zemalja. Zbog upozorenja Saveta EU na mogućnost da Srbija bude uvrštena na EU listu ne kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima, kao i iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koju zahvaljujući odgovornoj politici, koju vodi predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada, Srbija ima na međunarodnom nivou, Srbija se i obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine.

Zbog svega gore navedenog i zbog izuzetne važnosti ovih predloga zakona, SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.