Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Avramov.
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić.
Izvolite koleginice Kostić.
...
Srpska napredna stranka

Dragana Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije.

Javna rasprava o Predlogu zakona o trgovini i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini se odvijala u februaru ove godine u Ministarstvu trgovine, gde je učestvovalo preko 80 učesnika, među kojima su bili brojni predstavnici privrede i državnih organa, ali i relevantnih privrednih institucija i trgovačkih organizacija. S obzirom da oko 32% ukupnog broja registrovanih subjekata posluje u sektoru trgovine.

U Predlogu zakona o trgovini se prvi put definiše elektronska prodavnica, kao i elektronska platforma, kod koje je potrošač u ugovornom odnosu sa trgovcem, ali procedura naručivanja, plaćanja i isporuke ne obavlja se od strane trgovca, nego preko platforme koja je takođe u ugovornom odnosu sa trgovcem. Takođe u Predlogu zakona o trgovine predložen je potpuno novi sistem podele trgovine gde bi trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Pod trgovinom na prodajnom mestu potpadala bi i trgovina koja se odvija u fiksiranim objektima, kao što su prodavnice i boksevi, ali i ona koja se obavlja sa prenosnim objektima, kao što su kiosci, tezge i automati.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovinskim putem sredstava komunikacije na daljinu, njena regulacija u predloženom Zakonu o trgovini posvećena je posebna pažnja. Cilj detaljno uređenja bio je zaštita potrošača, koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmet kupovine i ponudu trgovca.

Novina je i utvrđivanje posebnih tržišnih institucija. Zakon predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, veletržnice i aukcijske kuće. Predlog zakona o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama ne može prodavati svaka roba i usluge, već samo ona roba i usluge koje su predmet i svrha njihovog organizovanja.

Velike izmene nove zakonske odredbe predlažu se i u oblasti prodajnih cena. Prvo u cilju zaštite potrošača neće biti dovoljno da se istakne samo cene, jedinice mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mera, a čime cena postaje uporediva.

Drugo, cena robe koja se prodaje i usluge koje se pružaju elektronskim putem više ne mora istaknuto u dinarskoj valuti, već može da bude istaknuto i u stranoj valuti. Novina je i uređenje prodaje sa nižom cenom, te tačno određuje da se ona može obavljati u formi rasprodaje, akcijske prodaje ili sezonskog sniženja.

Predlog izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini sadrži znatno manje noviteta od Predloga zakona o trgovini. Promene se pre svega odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razjašnjenje već postojeće definicije, kao npr. definicija korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke, a uvedena je i definicija operatera elektronskih komunikacija.

Pored potrebe za modernizacijom, sve navedene izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Poznato je da je internet veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije iako se obim sive ekonomije u Srbiji u prethodnoj godini smanjio, on čini oko 15% BDP. Kako bi se taj procenat dodatno smanjio u 2019. godini, inspektorima će biti na raspolaganju još jedan alat u borbi protiv sive ekonomije, uvođenjem instituta prikrivene kupovine. Od 2015. do 2018. godine broj ljudi koji su kupovali preko interneta je za oko 50% više i kreće se oko dva miliona.

U nadi da će predloženi zakoni olakšati i povećati pravnu sigurnost građana Srbije pri kupovini, u danu za glasanje podržaću ove zakone, kao i članove moje poslaničke grupe SNS. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Olivera Pešić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakona koji idu u korak sa trendovima u svetu, tri zakona koja će omogućiti modernizaciju trgovinskog sektora, a samim tim će doprineti da i Srbija bude modernija zemlja.

Ja ću konkretno govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Radi se o potpuno novom zakonu koji je izrađen u bliskoj saradnji sa privredom. U izradi zakona, učestvovali su predstavnici Privredne komore, učestvovali su predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, kao i neformalne grupe pružaoca usluga informacionog društva.

Donošenje jednog potpuno novog zakona uslovio je ubrzani razvoj elektronske trgovine u Srbiji. Prema podacima o kojima raspolažemo iz 2018. godine, 1,8 miliona građana Srbije je kupovalo robe i usluge preko interneta, a ako te podatke uporedimo sa podacima iz 2015. godine, dolazimo do zaključka da je 50% građana više obavljalo kupovinu putem interneta.

Da bi se omogućilo da Srbija ide u korak sa vremenom i da se još brže razvija onlajn kupovina, novi zakon o trgovini detaljno uređuje elektronsku trgovinu. Po prvi put se definišu pojmovi kao što su „elektronska prodavnica“, „elektronska platforma“, i niz drugih termina.

Ovim zakonom se definišu i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije, na taj način što se inspektorima daju posebna ovlašćenja i mogućnost da obave tzv. prikrivenu kupovinu, ukoliko posumnjaju da trgovina nije registrovana. Ovo je detaljnije regulisano članom 50. ovog zakona.

Činjenica je da internet kao savremeno sredstvo komunikacije predstavlja veliki problem za nadzorne organe i činjenica je da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko interneta, tako da se očekuje da će obim sive ekonomije smanjiti, upravo zbog novih ovlašćenja koji se kroz član 50. ovlašćuju inspektori.

Predlog zakona o trgovini stavlja kupce u bolji položaj, jer će kupci biti zaštićeniji i mnogo manje će biti dovođeni u zabludu prilikom kupovine, jer zakon jasno definiše oblike sniženja, jasno se definiše šta je rasprodaja, jasno se definiše šta je sezonsko sniženje, a šta akcijska prodaja i ovo je sve detaljno objašnjeno kroz član 37. zakona.

Članom 38. se definiše oglašavanje prodajnih podsticaja, tako da se zakonom zabranjuje oglašavanje podsticaja za robu koja ima u tako malim količinama, da je na prvi pogled jasno da je cilj prodavca da na neki način navede kupca da uđe u objekat i kupi neku drugu robu.

Što se tiče oglašavanja procenta sniženja, svi mi kao kupci, svi građani Srbije su bar jednom u životu dovedeni u zabludu, kada šetamo i kada vidimo da na određenoj trgovini stoji procenta „Rasprodaja 30%, 50% ili 70“. To će biti zabranjeno ovim zakonom, jer zakon definiše da ukoliko na izlogu stoji određen procenat sniženja, da u takvoj radnji minimum jedna petina artikla iz ukupnog asortimana proizvođača mora biti na sniženju.

Takođe, zakon zabranjuje oglašavanje rasprodaje ili prividnog sniženja ukoliko ranija cena nije istinito prikazana, kupac mora da zna pravu cenu, tj. vrednost pravog proizvoda.

Sve ovo što sam navela omogućiće da kupci, odnosno građani Srbije kao kupci, budu u boljem položaju usvajanjem Zakona o trgovini. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Pešić.

Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Sonja Vlahović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, građanke i građani Srbije, na dnevnom redu su tri zakona koji će suštinski unaprediti trgovinu u Srbiji.

Trgovina svakako jeste jedna od najstarijih poslovnih aktivnosti. Od kada postoji civilizacija, trguje se. Trgovina određuje ne samo poslovnu aktivnost, već i društvene odnose. Kako se menjala trgovina, tako se menjalo i uređenje društva. Zato je značaj trgovine veći od obične privredne aktivnosti.

Trgovina je, naravno, privredna aktivnost, ali je i kultura, socijalna politika, odnos među ljudima. Sve je to trgovina u širem značenju.

Kada menjamo zakone o trgovini i uređujemo nova pravila, u stvari radimo modernizaciju društva, uređujemo ga, uvodimo nove principe i nova pravila koja su dala značajne rezultate svuda u svetu i unapredila ga.

Naravno da će srpski potrošači raširenih ruku prihvatiti promene ovih zakona, koje će sam proces trgovine učiniti još jednostavnijim, konkurentnijim i sa većim osiguračima u korist građana.

Trgovina je povezana sa slobodom i pravom na izbor. Ne trpi preveliku pravnu regulaciju, ali ne smemo da uđemo u drugu krajnost, da ne sputavamo nove i kreativne oblike trgovine koji će se u budućnosti pojavljivati.

Rast trgovine u Srbiji samo je posledica rasta bruto domaćeg proizvoda i opšteg rasta i razvoja društva i ekonomije. Zato je rast trgovine i današnje normativno uređenje trgovine rezultat ekonomskih reformi, koje je učinila Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Vlahović.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Olivera Ognjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Predlogom zakona o trgovini uvedene su značajne izmene, od uslova za obavljanje trgovine i klasifikacije na unutrašnjem tržištu, pravnih okvira za unapređenje trgovine u cilju ravnopravnosti trgovaca, do reforme inspekcijskih nadzora.

Kao važnu izmenu bih istakla da će organizatori različitih manifestacija imati obavezu da istaknu ime, dužinu trajanja manifestacije, da obeleže prostor, vode evidenciju izlagača ili prodavaca robe, itd.

Naravno, razlozi za ovim izmenama u zakonu su velike zloupotrebe koje su prisutne u praksi. Na takvim manifestacijama treba da se prodaje roba koja je u skladu sa običajima vezanim za događaj i za to područje i treba da bude legalna, odnosno da zadovoljava sve propise. Obuhvaćene su i rasprodaje, kao i sezonska i akcijska sniženja, odnosno period sniženja, kako bi se izbeglo da se jedna te ista roba negde prodaje po nižim, a negde po redovnim cenama.

Kao što je ranije već pomenuto, sezonsko sniženje predviđeno je nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje, kao i u slučaju deset zemalja EU, gde odavno postoji zimsko i letnje sniženje.

Rast trgovine putem interneta je u ekspanziji. Godine 2018. milion i 800 hiljada potrošača u Srbiji je kupovalo robu preko interneta, što je za oko 130 hiljada više nego godinu dana ranije.

Jedan od najlakših i najpopularnijih načina za ulazak u preduzetništvo je E-trgovina. U 2017. godini u Srbiji je bilo registrovano 407 privrednih društava za obavljanje trgovine putem pošte, interneta i njihov promet je činilo oko 0,67% ukupnog maloprodajnog prometa.

Predlogom zakona o trgovini regulisaće se i internet prodaja. Ovo je od ključnog značaja jer direktno utiče na jačanje preduzetničke kulture u našoj zemlji.

Stari zakon je podrazumevao da svi uslovi koji postoje za fizičke prodavnice moraju da se primenjuju na e-trgovce, dok novi zakon eksplicitno prepoznaje da lica kao takva vrsta trgovca ne moraju imati ni fizičku prodavnicu niti magacin nijednog trenutka, kao u slučaju dropšipinga.

Porastao je i broj plaćenih transakcija kupovine i usluga putem interneta. Beleži se povećanje sa preko dva miliona i 700 hiljada transakcija u 2015. godini na preko 10 miliona zabeleženih 2018. godine. Imajući u vidu da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko interneta, novinu predstavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu, što čini efikasnijim otkrivanje nelegalne trgovine, suzbijanje sive ekonomije i sprečavanje nelojalne konkurencije.

Ustanovljena je razlika između e-trgovine, namenjene domaćem tržištu i one namenjene inostranom tržištu.

Takođe, uvodi se mehanizam uklanjanja nedopuštenih sadržaja na internetu.

Dakle, sve ukupno, ovaj Predlog zakona ispoštovao je sve neophodne kriterijume uspešnog zakona, posebno imajući u vidu podatak da 19% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji radi u trgovini, a njen udeo u BDP-u iznosi oko 10%.

Modernizacija i razvoj trgovinskog sektora, a posebno maloprodajnog, imaju direktan i indirektan uticaj na ekonomski rast.

Kada već govorimo o trgovini i ako treba suditi prema tome ko je doživeo ekonomski napredak u ovoj zemlji, onda su to Jeremić i Đilas, i to upravo kada su zajednički upravljali državom. Zato Savez za Srbiju predstavlja pokušaj povratka vlasti i pokušaj da ponovo kontrolišu državne resurse. Građani dobro pamte vrsnog trgovca, pravog čarobnjaka, tada moćnog Dragana Đilasa. Podsetiću na nabavku tramvaja i autobusa, zato što je kupljeno 200 autobusa, 275 hiljada evra je plaćeno po autobusu, naglasiću, po autobusu, umesto da je dato 150 hiljada evra našem domaćem, na primer, "Ikarbusu", znači, 125 hiljada evra po autobusu je otišlo u njegov džep. A onda taj isti čovek priča u Srbiji o siromaštvu. Srpska napredna stranka je tada uspela da primora gradsku vlast na sednici Skupštine grada da se nabavi određeni broj autobusa od domaćih proizvođača i time da se umanji šteta.

Đilasove firme po Srbiji su imale godišnji prihod od preko 80 miliona evra. Nekontrolisanih privatizacija firmi je bilo toliko da je pola miliona građana Srbije ostalo bez posla. Bruto-domaći proizvod je bio minus 3,1 a javni dug od skoro 80%.

Brojne su malverzacije i zloupotrebe državnog novca koje se povezuju sa Vukom Jeremićem, među kojima je potpisivanje ugovora sa „Energoprojektom“, kojim je Srbija oštećena za više od 5,2 miliona evra. Za pet godina mandata na mestu ministra spoljnih poslova, Jeremić je na putovanja potrošio više od 3,6 miliona evra iz budžeta Republike Srbije. Ovi troškovi godišnje su iznosili više nego što su koštali svi putni troškovi celog Ministarstva spoljnih poslova.

Jeremić je za sebe uzeo i 55 hiljada evra na ime dnevnica i na taj način duplirao celokupan iznos svoje petogodišnje plate.

Jeremić je poslove nabavke avionskih karata poverio rođačkoj firmi „Aeroklub“ bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke. Za firmu „Aeroklub“, od koje je to ministarstvo pretežno nabavljalo avionske karte, su tokom 2011. godine izvršena plaćanja u ukupnom iznosu od oko 360 hiljada evra.

U istom periodu „Aeroklub“ je potpisao ugovor za kupovinu avionskih karata i za potrebe Teniskog saveza Srbije, takođe vredan oko 360 hiljada evra, što je bilo gotovo identično iznosu koje je dobilo od Ministarstva spoljnih poslova.

Malo je poznato da je za vreme Borisa Tadića Srbija isplatila nešto više od 2,3 miliona dolara konsultantskim firmama iz SAD za usluge promocije i poboljšanja imidža navodno Srbije u SAD. Naravno, to je bilo za poboljšanje i kreiranje imidža tadašnjeg šefa diplomatije Vuka Jeremića.

Srbija je danas suočena sa velikim problemom zbog uvođenja taksi Prištine. Šteta na dnevnom nivou iznosi oko 1,1 milion evra, a od novembra do danas plasirano je 228 miliona evra manje robe iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji nego u istom periodu lane. To je potez koji nije uveden iz ekonomskih, već iz političkih razloga. Osam meseci je prošlo nakon uvođenja taksi od 100% na sprsku robu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način, tako da je podigao naš ugled u svetu, da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za investicije. Imamo Vladu, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, koja ozbiljno planira budućnost i radi za bolji život u Srbiji.

Potpisan je čitav niz trgovinskih sporazuma kojima se stvaraju povoljni uslovi koji garantuju unapređenje ekonomske i komercijalne saradnje sa državama potpisnicama. Tržište Srbije je najznačajnije u regionu i postoje uslovi za njegov dalji rast sa prognozom rasta od 50% u narednim godinama.

U cilju obezbeđivanja uslova kako bi Srbija postala članica Svetske trgovinske organizacije i obezbedila veći pristup tržištu EU, radi se na jačanju sistema tržišnog nadzora. To znači da se radi na povećanju bezbednosti proizvoda koji dolaze iz Srbije.

Prošle godine u ovo vreme Narodna skupština je bila domaćin Parlamentarne konferencije na visokom nivou, koju su organizovale Parlamentarna skupština Mediterana, čiji sam član, i Svetska trgovinska organizacija. Srbija je u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u pregovorima sa EU smo otvorili Poglavlje 30, koje se odnosi na ekonomske odnose sa drugim državama.

Ova vlast je uradila 10 puta više od drugih. Sprovodi odgovornu politiku. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta, a javni dug je pao na ispod 51% i očekuje se dalji pad. Penzije i plate se povećavaju i u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak. Zato smatram da su i ovi zakoni veliki korak ka napretku i da će nam otvoriti vrata za bolju i lepšu budućnost. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović SNS

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani saradnici iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ne mogu da počnem sa diskusijom na današnju temu, a da se ne osvrnem na značaj posete francuskog predsednika gospodina Makrona, na poziv predsednika Vučića, koji je došao u Srbiju posle 18 godina, jer je Aleksandar Vučić lider koji probleme ne ostavlja po strani i ne boji se da preuzme odgovornost i progovori jezikom mudrosti kada svi ostali zaćute, popravlja sve ono što su drugi pokušali da pokvare u naše ime, a protiv naših interesa.

Srbija vraća ugled koji zaslužuje, što pokazuje i poseta velikih državnika u poslednjih pet godina, a poseban je utisak ostavio predsednik Makron, iskazujući poštovanje prema srpskom narodu. Ono što je juče poručeno sa Kalemegdana je da moramo da prestanemo da optužujemo jedni druge i krenemo da stvaramo viziju naprednog i modernog društva. Naša jedina šansa je da se okupimo oko onoga što može doneti boljitak i napredak. Ali, to nije jednostavan i lak zadatak. Međutim, to je jedini put.

Što se tiče zakona o e-upravi, savremeno društvo teži globalizaciji i povezivanju i sa tim je u skladu i ovaj zakon. Srbiju približavamo svetu i svet približavamo nama. Onlajn šopovi i platforme mnogo su popularniji nego prošle godine, što govori o jakoj konkurenciji koju imaju domaće internet prodavnice. Obim elektronske trgovine u Srbiji iz godine u godinu raste. Prošle godine, na primer, iznosio je 317 miliona dolara, a ove godine se očekuje da dostigne 354 miliona. Očekivana stopa rasta je 9,6%, da bi iznos projektovan 2023. godine mogao da bude 510 miliona dolara.

Prema podacima ministarstva oko 44,5% korisnika interneta u Srbiji nikada nije onlajn kupovalo, verovatno jer smatraju da elektronska trgovina nije sigurna. Ima oko 43% potrošača koji imaju sumnje u e-trgovinu, jer se plaše da će dobiti pogrešan proizvod i najveću prepreku da za dalji razvoj u ovom sektoru navode manjak edukacije, kako prodavaca, tako i potrošača.

Posebno se reguliše isticanje cena u e-trgovini. Ustanovljena je razlika između e-trgovine namenjene domaćem i stranom tržištu, a uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije. Oko tri četvrtine firmi nudi onlajn prodaju i treba ubediti potrošače da ih zakon štiti. Za to je potreban rad i na kontroli primene zakona, kako bi se povećala svest o benefitima koje ima ova trgovina.

Ovde je veoma važna brza reakcija i poštovanje rokova. Ako je potrebna zamena proizvoda, da to bude izvršeno u predviđenom roku. Isto se odnosi i na rokove garancija. Treba skratiti postupak i imati veću kontrolu kako nad ponuđačima, tako i prodavnicama od strane ministarstva i formirati listu prodavaca sa najvećim pritužbama koja će biti transparentna svima. Na taj način će se praviti bonitetna lista prodavaca i kupci će imati bolje smernice za kupovinu.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je pripremilo akcioni plan za razvoj e-trgovine u okviru projekta „Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji“, koji sprovodi USAID, što pospešuje udruživanje privrednika koji su prepoznali u ovoj oblasti ne samo šansu za unapređenje sopstvenih poslovanja, već i šansu za ukupan privredni rast Srbije u povezivanju na regionalnom i povezivanju sa međunarodnim tržištima. Do sada nije bila regulisana ova oblast, a sve se više koristi.

Istraživanja takođe pokazuju da se u Srbiji preko interneta najčešće kupuje odeća, zatim, tehnički uređaji, bukiraju se turistički aranžmani i sportska oprema. Prosečna vrednost korpe je između 1.000 i 5.000 dinara.

Izmena regulative je neophodna za dodatno unapređenje elektronske trgovine u Srbiji, koja ima ogroman potencijal. I ova izmena će omogućiti da se tržište elektronske trgovine ubrzano razvija.

Cilj je da se postigne nivo kvaliteta proizvoda na globalnom nivou i da se naši proizvođači takmiče pod jednakim uslovima sa drugim proizvođačima i prodavcima iz sveta, sve u cilju brže i lakše trgovine i većeg zadovoljstva kupaca po ceni i kvalitetu. To znači i suzbijanje sive ekonomije u cilju boljeg punjenja budžeta Republike Srbije. Hvala.