Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

2. dan rada

10.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika.

Pitam na osnovu člana 287. Poslovnika, da li neko želi da postavi pitanje ili traži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa ovim članom?

Reč ima Aleksandar Šešelj. Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, od 5. oktobra i državnog udara, tj. mafijaškog puča koji se tada desio u Srbiji, u Srbiji već 19 godina operiše veoma veliki broj tzv. nevladinih organizacija, tj. organizacija koje su vrlo često, iako se zovu nevladine, finansirane iz budžeta Republike Srbije, ali primarni izvor finansiranja su vlade zapadnoevropskih država. Onda vidimo da su te nevladine organizacije postali glavni autoriteti po svim ključnim političkim, ekonomskim i socijalnim pitanjima, da je često njihovo mišljenje, njihovi stavovi, da su oni važniji nego što su to stavovi npr. političkih stranaka u Srbiji, narodnih poslanika ili nekih drugih udruženja i organizacija iz Srbije.

Oni kao glavni cilj imaju održanje kursa države Srbije, spoljno-političke orijentacije prema EU, evropskih integracija, a vrlo često govore javno da je njihov cilj u stvari uspostavljanje evroatlantskih integracija.

Nedavno, ako pogledamo primere iz nekih drugih zemalja, vidimo da su i oni uočili te probleme, kao što je npr. Mađarska, ili Ruska Federacija. I Mađarska je zabranila jednu od takvih organizacija koja je vrlo moćna u celom svetu, „Otvoreno društvo Džordža Soroša“, kao i Ruska Federacija. Jednostavno, zemlje donose suverene odluke da ne žele da im neki moćnici iz inostranstva kroje sudbinu, da odlučuju o unutrašnjim pitanjima i da im govore šta treba da rade sa svojom zemljom i sa svojim narodom.

Mi smo nedavno videli jedan takav primer u Srbiji. Dakle, videli smo da je Džordž Soroš i njegova organizacija u stanju da okupi i vlast i najveći deo prozapadne opozicije za isti sto. Za manje od 24 sata, Soroš je u Srbiji u stanju da organizuje takav jedan sastanak. U medijima se to predstavlja kao jedan sastanak na kojem se sa punim legitimitetom odlučuje kako će izgledati naš izborni sistem, izborno zakonodavstvo, ko sme da se kandiduje, ko ne sme, ko učestvuje, ko ne učestvuje, i sve ostalo. To ne samo što je ponižavanje Narodne skupštine, već je i ponižavanje Srbije.

Dakle, uputio bih gospođi Ani Brnabić pitanje - kada će Srbija, po ugledu na Mađarsku, po ugledu na Rusku Federaciju, da demonstrira svoj suverenitet, da pokaže da nije zemlja ograničenog suvereniteta i da već jasno stavi do znanja svima, svim nevladinim organizacijama, uključujući i organizaciju Džordža Soroša, da oni ne mogu da se pitaju ništa u Srbiji, da oni nisu nikakvi autoriteti i da mi valjda sami imamo dovoljno pameti da odlučujemo o našim najvažnijim pitanjima?

Podsetiću vas, u SAD i Ruskoj Federaciji svako onaj ko je finansiran iz inostranstva, od tih tzv. nevladinih organizacija, u javnosti, u medijima mora da se legitimiše kao agent stranog interesa, zato što ti ljudi rade za novac zapadnih vlada, i vrlo često nemaju svoje mišljenje, nego je upravo to mišljenje tih vlada koje ih finansiraju.

Pozivam Vladu Republike Srbije da pokaže, valjda, da se ne slaže sa takvim načinom rada i da mi konačno pokažemo da nismo jedan običan protektorat, nego da smo jedna suverena zemlja.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Prekoračili ste vreme, poslaniče.
Nataša Mićić ima reč.
...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine.

Naime, juče je počela „Nedelja ponosa“, u kojoj će se održati preko 50 manifestacija, da bi se u nedelju 15. septembra održala i „Parada“. I ja sam juče učestvovala, i to ne prvi put, u jednoj od tribina LGBT Plus zajednice. I na pitanje jednog aktiviste šta ću ja danas uraditi za njih, obavezala sam se da ću postaviti neka pitanja. I to radim sa zadovoljstvom, zato što to jeste deo politike, ne samo deo politike, nego imperativ politike LDP - zaštita ljudskih prava, naročito ranjivih kategorija, žena, Roma, nacionalnih manjina, LGBT Plus populacije.

Dakle, prvo pitanje odnosi se na Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet pre deset godina. Postavljam pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine, u smislu kontrolne funkcije Vlade, šta će uraditi kako bi se izvršila analiza, odnosno monitoring primene tog zakona, pošto se ove godine obeležava desetogodišnjica? Znamo da ima problema kako u samoj sudskoj praksi, u ujednačavanju te sudske prakse, ali tako i u karakteru postupka, često se on ne obavlja kao hitan.

Drugo pitanje, takođe za predsednicu Vlade i predsednicu Skupštine, LDP je u martu mesecu podneo predloge zakona – zakon o registrovanju istopolnih zajednica i izmene Porodičnog zakona i Zakon o rodnom identitetu. Da li će predsednica Vlade i predsednica Skupštine upotrebiti autoritet kako bi se ovi predlozi zakona našli na dnevnom redu i pomogli nam da obezbedimo poslaničku većinu?

Mi nemamo ništa protiv da Vlada podnese takve predloge, jer je isti takav slučaj bio pre 10 godina sa antidiskriminacionim zakonom. Mi smo podneli naš predlog, ali smo podržali kasnije Vladin.

Mislim da je dužnost svih nas da doprinosimo da se u ovoj zemlji živi normalno, da se poštuju i primenjuju zakoni, kao i da se usvajaju novi zakoni koji će učiniti da svi građani ove zemlje mogu da žive slobodno, i ako nisu ravnopravni, onda nisu ni slobodni.

Najmanje što možemo da učinimo jeste da se potrudimo da se ovi zakoni usvoje, a isto tako, da ovi koji su ranije usvojeni, da se poštuju. Mislim da smo previše vremena izgubili u konfuziji vrednosti i da je vreme da se neke vrednosti kristalizuju, da je prosto civilizacijska potreba da svaki čovek u ovoj zemlji živi slobodno i zaštićeno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Komlenski.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Vladimir Đurić.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala.

U nedelju su održani izbori za Skupštinu opštine Medveđa i prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Ovo su fotografije skinute sa portala „Insajder“, pa bih voleo da ministar kaže ili neko od načelnika saobraćajne policije za opštinu Medveđa – čija su ovo vozila? Ovo su vozila koja su se tokom izbornog dana kretala Medveđom bez registarskih tablica, što je u najmanju ruku saobraćajni prekršaj, a verovatno ima još nešto u pitanju, pa bi jako dobro bilo znati ko je vlasnik ovih vozila i zašto im nije onemogućeno učešće u saobraćaju bez registarskih tablica.

Sledeće pitanje je, takođe, vezano za izborni proces i za usklađivanje i upristojavanje izbornog ambijenta koje se ovih dana u Srbiji dešava na nekoliko nivoa, bilo da je u pitanju dijalog na Fakultetu političkih nauka ili radna grupa Vlade koja za usvajanje preporuka OEBS nedavno formirana, a na čijem je čelu, takođe, ministar unutrašnjih poslova.

Da krenemo najpre od Ministarstva kulture i informisanja. Interesuje nas da li su u planu izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima u vezi sa preporukama OEBS o radu regulatora elektronskih medija koje je OEBS dao još nakon predsedničkih izbora 2017. godine? Preporučeno je da se nadzorne aktivnosti regulatora elektronskih medija eksplicitno prošire na sve aspekte izveštavanja o izborima, da se propiše obaveza proaktivnog korišćenja ovlašćenja regulatora elektronskih medija, da se precizno definiše šta to taj regulator mora da uradi, a ne da stvar bude prepuštena samostalnoj volji regulatora elektronskih medija, da se propiše donošenje brzih i pravovremenih rešenja kojima će se sankcionisati ponašanje učesnika u izbornoj kampanji tokom same kampanje.

Zatim, ministarka pravde i ministar privrede, da li su u planu izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o javnim preduzećima koji bi regulisali zloupotrebu javnih resursa tokom izborne kampanje, a može se sumnjati da je i ovo jedan od takvih primera, pošto se može pretpostaviti da su vozila vlasništvo nekih javnih preduzeća i da su možda tablice upravo zbog toga skinute, pa da se ne bi moglo eksplicitno utvrditi? Preporuka OEBS je da se zloupotreba javnih resursa od strane učesnika u izbornoj kampanji jače sankcionišu radi postizanja efekta odvraćanja u ponavljanju ovih prekršajnih i krivičnih dela.

Ministru državne uprave i lokalne samouprave, takođe, pitanje iz domena preporuka OEBS za promenu i popravku izbornog zakonodavstva i opšteg izbornog ambijenta – da li su u planu izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu sa preporukama OEBS, gde je navedeno da bi trebalo zakonom urediti, recimo, finansiranje kampanje za referendum i za izbore za savete mesnih zajednica? Preporučeno je da se uvedu limiti na pojedine troškove izborne kampanje, kao i na ukupne troškove izborne kampanje koje mogu učiniti učesnici u izbornom procesu, jer su naše izborne kampanje danas, u velikoj meri, trka u nenormalnom trošenju novca između bogatih i siromašnih, a u svakom slučaju novac koji se troši na izborne kampanje u Srbiji neprimeren je ekonomskom trenutku i stanju u kom se zemlja nalazi i životnom standardu građana.

Da li je predviđeno obavezivanje Agencije za borbu protiv korupcije da koristi svoja ovlašćenja proaktivno? Ovo je jedna od preporuka, a slična onoj koja je data za rad regulatora elektronskih medija da se organi koji su nadležni za kontrolu sprovođenja izbornog procesa i kontrolu ponašanja učesnika u izbornom procesu primoraju zakonski da svoja ovlašćenja koriste proaktivno, a ne da mogu da se izgovaraju da neke stvari nisu bili obavezni da rade i da onda imaju mogućnost selektivne primene zakona.

Preporuka je i finansiranje na lokalnom izbornom nivou, jer sredstva koja se odobravaju za učešće na lokalnim izborima i za osvojene mandate u lokalnim skupštinama opština su apsolutno nedovoljni za podmirivanje i najosnovnijih troškova.

Jedna samo mala digresija i napomena građanima koji pitaju - šta će uopšte javni novac učesnicima u izbornom procesu? Korisno je reći da u preko 82% novca za finansiranje političkih aktivnosti u zemljama OEBS-a dolazi iz javnih izvora, a ne iz privatnih, upravo da bih se sprečilo zarobljavanje javnih politika u korist velikih privatnih donatora. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Danica Bukvić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Danica Bukvić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želela bih da pohvalim rad i predanost sadašnje Vlade u nastojanjima da svojim građanima obezbedi bolji život.

Svedoci smo tog uspeha. Danas možemo da se pohvalimo privrednim rastom, rastom BDP-a, sve većim brojem stranih investicija, kao i smanjenjem stope nezaposlenosti. Međutim u poslednje vreme mnogo se govori o odlasku naših radnika na rad u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Čuju se kritike poslodavaca i sindikata kako nam odlaze najdeficitarniji kadrovi, kadrovi u koje je država uložila mnogo novca. Takođe, čujemo i kritike kako je takvo posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje suprotnu interesima građana, domaće privrede i države.

Posao u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koje je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, naši građani uglavnom traže u zemljama sa kojima država Srbija ima zaključene sporazume o zapošljavanju. Na prvom mestu to je Nemačka. Od 1. septembra na snagu je stupio i Sporazum o zapošljavanju sa Slovenijom, a nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

Koristeći svoje pravo iz člana 277. Poslovnika Narodne skupštine, želela bih da zatražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Đorđevića, ali i od Nacionalne službe za zapošljavanje - koliko je u protekloj godini preko Nacionalne službe za zapošljavanje, građana zaposleno u Srbiji, a koliko je uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje posao našlo u inostranstvu?

Koja struktura, odnosno koji kadrovi najviše odlaze u inostranstvo? Na koji način se odlazak naših radnika na rad u inostranstvo reflektuje na domaće tržište, odnosno da li odlaze kadrovi koji su u deficitu na domaćem tržištu? Hvala.