Srpska napredna stranka je garant celovitosti Srbije i ako je neko slao jasnu poruku, a ta poruka imala posledice pozitivne, nema separatizma. To smo radili mi. Nije niko drugi ko se ovde sa tim pitanjima bavi. Niko drugi. Ko je rekao džabe učiš i drečiš Sulji Ugljaninu, nema ti funkcije i ne pokušavaj da napraviš nikakav belaj, cabe se trudiš, nema za tebe ništa. To je rekao Aleksandar Vučić. Nije rekao niko od vas. Rekao je Aleksandar Vučić.

Dok razmislite i smislite da li ima veze lokalna politika s nacionalnom ili nema, pošto vidim da se konstantno zbunjujete oko tih pitanja, dok to ne raspetljate pronađite jedan jedini razlog zašto je dobro biti Đilasov koalicioni partner ili onomad kad ste bili u upravnim i nadzornim odborima zajedno ili danas kad ste s njim na Starom gradu i ovim njegovim divljakom Bastaćem. Ne razumem zbog čega da sa Bastaćem idete sutra na Trg Republike zajedno i plišane igračke, dečije plišane igračke kačite na ražanj neki tamo. Šta je to? Da li je to politika? Da li je to korist za građane Starog grada, za Beograđane? Da li je to korist za Rašku oblast? Za koga je to na ovom svetu korist?

Dakle, javili ste se, ne zbog toga što vas to previše pogađa, jer da vas pogađa vi bi do sada reagovali. Vi bi do sada nešto uradili. Vi bi napustili tog i takvog Bastaća. Jasno je svima koji su tu motivi i interesi u pitanju i šta vas to interesuje i vezuje jače od bilo koje politike. Nije vas pogodilo to. Vas je pogodilo podsećanje na reči Vojislava Šešelja iz 2008. godine.

Peti septembar 2008. godine, evo još malo da evocirate sećanje. Poslanik radikala Dragan Todorović kaže da je njihova odluka, odluka radikala, kao i sve dosadašnje, doneta u dogovoru sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem, a reč je o odluci da se podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, 5. septembra 2008. godine. Tu su vam izvori B92, „Tanjug“ i ostali. „Glasaćemo za Zakon o ratifikaciji SSP, a te priče o podelama unutar stranke nemaju blage veze sa realnošću“, kategoričan je Todorović, a u to vreme zvanični predstavnik SRS, koji je ostao najbliži saradnik Vojislava Šešelja i nakon tog septembra, oktobra i narednih meseci. Kaže: „Odlučili smo se na ovaj korak zbog nacionalnih i državnih interesa. Nema tu nikakvog našeg zaokreta ka Demokratskoj stranci“.

Ova podsećanja su nekoga zabolela i zbog toga sve ove reakcije, ali ovo je činjenica. Ovo svi u Srbiji znaju. Sad ko sedne za kompjuter može da proveri da li sam pročitao ili sam nešto ja namerno izmenjao, a to je sve tako bilo i sve ovo ovako kako sam vam pročitao nalazi se i u pismu Vojislava Šešelja koje je pročitano pred Centralnom otadžbinskom upravom u kom se on založio, da citiram još jednom – za punopravno članstvo u EU, Srbija dakle u EU sa Kosovom i Metohijom u svome sastavu.

Danas kad neko ustane i kaže – vi zli naprednjaci, vi hoćete u EU a mi principijelni, a mi visokomoralni, mi nećemo i nikada nismo hteli, taj se direktno suprotstavlja ovim rečima Dragana Todorovića kojima je aplaudirao 2008. godine i rečima, što je mnogo značajnije, samog Vojislava Šešelja kojima je aplaudirao što 5-og, što 11-og septembra na Centralnoj otadžbinskoj upravi. Da li je bila reč o saradnji sa DS? Da ne grešim dušu, mislim da nije tada, došla je ona malo kasnije, u vreme kada se njome bavio Dragan Đilas i kada je delio velikodušno te upravne i nadzorne odbore. Doduše, vidim mnogi žale što nije bio velikodušniji u iznosima, pa je bilo samo 20.000 dinara, ali šta da vam kažem, bojim se da popravnog ni za Đilasa, ni za njegove kompanjone biti neće.

Hvala.

Pravo na repliku ima Miljan Damjanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, očekivao sam da ćete samo gospodinu Rističeviću reći da ja ni jednog trenutka nisam govorio ni o kakvim upravnim odborima za gospodina Rističevića. Ja sam rekao da gospodin Rističević može da potvrdi da, kada su srpski radikali bili vlast u opštini Zemun, smo svim opozicionim odbornicima i političkim strankama ponudili i bili su u upravnim i nadzornim odborima. Mi nemamo čega da se plašimo i da krijemo. Samo to. Nijednog trenutka nisam gospodina Rističevića pomenuo ni u kakvom drugom segmentu o kojem je govorio, da prosto ne dođe do zabune da sam nešto loše rekao gospodinu Rističeviću.

(Predsedavajući: Siguran sam da nije bila loša namera.)

Može stenogram. Predlažem da gospodin Rističević pogleda stenogram.

Zašto sam to govorio? Govorio sam zbog gospodina Orlića koga toliko boli ta njegova vlast sa DS, prva odmah koalicija sa DS, nakon pobede SNS, kada su mogli da biraju koalicione partnere, kada je za koalicionog partnera uzeo Mlađana Dinkića za koga je Aleksandar Vučić govorio da će ga prvim danom dolaska na vlast oterati u zatvor. Znate, sada treba ustati i, prvi put četiri minuta i 26 sekundi, drugi put tri minuta i 56 sekundi, ponavljati svaki put isto.

Pazite koliko je to licemerno. On govori o tome da je neko bio nezadovoljan, da je malu naknadu dobijao, a to nije licemerno, to je neznanje. Znate, svaka vlast, da li je to lokalna, da li je gradska, postoje zakoni u ovoj zemlji, pa postoje poslovnici, postoje statuti, pa slučajno oni uređuju sve u jednom javnom preduzeću. Kakva god tada vlast bila, da vas podsetim, za vreme dok je SRS bila najjača opoziciona stranka u skupštini grada, Dragan Đilas nije smeo da uđe, da priviri, kao kada smo ih napali za Luku Beograd, kao i za „Veliki brat“ koji je štampan u 100.000 primeraka, pa su ovde neka gospoda citirala, drago mi je, naše materijale.

Sad se postavlja sledeće pitanje, Srpska radikalna stranka od tada nije u republičkoj vlasti, zašto, gospodine Orliću i njegova stranka, koja je dobila ubedljivo najveće poverenje građana Srbije, nije do sada procesuirala lopove i svoje koalicione partnere, poput Dragana Đilasa, poput Mlađana Dinkića, poput svih onih koji su napadani da su lopovi, kriminalci, a potrebni su im koalicioni partneri? Zamislite da sam ja upao u zgradu RTS sa nekim hladnim oružjem ili bilo koji srpski radikal? Nas hapse i privode zbog paljenja zastave okupatora Hrvatske. Njima ulaze za vreme ove vlasti… Pazite, koliko to SNS odlučuje kada će poštovati zakon. Zašto nisu uhapšeni ljudi koji su upali hladnim oružjem u zgradu RTS?

Ko može da danas odlučuje da li se zakon primenjuje ili ne? Znači, ako je sada izađem ispred Skupštine, ubijem čoveka, ako kaže SNS potpiši za nas ili bićeš po potrebi naš čovek, onda nema procesa.

Zašto nije uhapšen Dragan Đilas? Zašto nije uhapšen Boško Obradović? I to nije bio jedan slučaj. I ista ta SNS je u Republičkoj izbornoj komisiji 2016. godine, tačno biračka mesta dala po nagovoru američkog ambasadora, gde treba ponoviti izbore da bi stranke poput Boška Obradovića uvela u parlament koje nisu prešle cenzus.

Hvala gospodine Damjanoviću.
Pravo na repliku doktor Vladimir Orlić, pa onda Marijan Rističević. Izvolite.

Pa, eto i kad ga god pomenu, tog Mlađena Dinkića, ja opet ruke raširim i pitam - a gde vam je Mlađan Dinkić? I ko se postarao za to da ga na političkoj sceni ne nema, nego ne možete da ga nađete svećom da ga tražite danas?

Pa SNS. Niste ništa vi učinili po tom pitanju i niste vi tome doprineli. Ni kada je reč o tome gde je DS, njeno „žuto preduzeće“ danas? Gde su tu vaše zasluge u činjenici da ih nema. Da ih nema, zna se ko ih je pobedio i 2012. godine, a i svake godine kada smo izbore organizovali nakon 2012. godine.

U gradu Beogradu i 2014. godine i verujem mnoge bacili u težak amok, zato što im se tada završila svaka kombinacija kako oni sada kažu neka strašna kontrola koju su vršili nad Draganom Đilasom, a u stvari saradnja. Da se ne lažemo, saradnja kroz članstvo u upravnim i nadzornim odborima, ali smo ga onda pobeđivali i na republičkim izborima, pa sada ponovo na gradskim izborima prošle godine.

Sve da ih pogledate koliko ih je god bilo, gde god da su bili, mi smo pobeđivali te ljude i Dragana Đilasa, lično i njegovog Tadića i njegovog Jeremića i kompletno „žuto preduzeće“ DS koja danas u gradu Beogradu, ako ćemo o njemu da pričamo, nema 2% rejtinga.

Ko se za to postarao i čije su to političke zasluge? Pa nisu sigurno vaše. Nisu ljudi koji su sa njima sarađivali juče, a sarađuju i danas. I to ne tako što će da podržavaju nešto dobro i pametno, niti što će recimo njih da privole da podržavaju vaš program, nego tako što podržavate njihov lopovluk, njihovo rasturanje, devastaciju, gradskih opština gde se na vlasti nalaze. To podržavate. Ne neke svoje vrednosti. Jednu jedinu nećete moći da nađete i da kažete – e ovo je naša vrednost koju podržava Dragan Đilas ili Bastać. Ne, vi podržavate njih. Zna se ko vozi traktor, a ko otvara kapiju tamo.

Dakle, da se razumemo, sve ono dobro što se desilo na političkoj sceni u Srbiji poslednjih godina direktno je rezultat Aleksandra Vučića i SNS. I kada god pitate šta je bilo, da znate, to dobro što je bilo, bilo je zahvaljujući nama.

E, sada šta je Đilas smeo, a šta nije smeo da priviri, kako se kaže u vreme kada je SRS sa njim sarađivala u gradu Beogradu, pa nešto nisam primetio, ne mogu da se setim kada je on to bio tako strašno zaplašen SRS. Ja se sećam da su odbornici vaši umeli da budu veoma oštri prema recimo predsedniku Skupštine grada, koji je igrom slučaja bio čovek iz SPS-a, da ga poliju vodom.

A, Dragana Đilasa da poliju vodom teško. To se dešavalo nije. Da li danas polivaju Bastaća na Starom gradu, nešto ne bih rekao. Da li se bar trude da ga vodom umiju kada mu je umivanje neophodno, da ne rastura gradilišta po centru Beograda, da ne maltretira ljude, da ne pokušava da pretuče odbornika SNS, ma ne.

Nikoga oni tamo ne polivaju vodom, nego uredno rade ono što su radili sve ove godine koje provode zajedno sa njima na vlasti i za šta ne treba zbog toga niko da se ljuti. Sleduju i odgovarajuće naknade. Kada neko kaže propisane zakonom, neka su propisane zakonom ili na neki drugi način, one postoje. I što je nekome teško palo, činjenica da je bio plaćen samo 20 hiljada dinara. Ja razumem, možda je čovek želeo više, ljudski je želeti više, ali se bojim da još jednom za to popravnog biti neće. Po najmanje za Dragana Đilasa.

Ako pričamo o procesuiranju, evo pre neki dan, to je cela Srbija ispratila, ako pričamo o stvarima koje je Srbija ispratila, nekoliko ljudi iz Đilasove tadašnje kompanije „Dajrekt medije“, iz marketinga RTS, jesu postali zvanično predmet interesovanja istražnih organa. Zbog čega? Zbog onoga što mi pričamo sve vreme. Mi, a ne oni koji su sarađivali i danas sarađuju sa Draganom Đilasom.

Da se neko masno obogatio koristeći svoju političku funkciju, koristeći svoj položaj, Dragan Đilas je bio na funkcijama ministra, gradonačelnika, apsolutnog lidera svoje tada vladajuće stranke u periodu kada je na stotine miliona evra završilo na računima njegovih firmi.

I da neko takav novac zgrne, između ostalog, trgujući sa javnim servisom RTS, pa ko to može da opravda od njegovih tadašnjih i današnjih saradnika? Ja takvog još upoznao nisam. Još zanimljivije, ko od članova bilo Upravnog, bilo Nadzornog odbora, nije važno, Studija B može da opravda iste takve malverzacije Đilasovih firmi sa Studijom B?

Hvala gospodine Orliću.
Sada pravo na repliku i da pojasni, gospodin Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, do 2004. godine ja nisam bio ni odbornik. Da li su opozicione stranke ulazile u upravne odbore opštinskih javnih preduzeća i ustanova, ja to ne mogu znati. Da li su ulazile u republičke, mislim dok sam bio 1998. godine narodni poslanik, da nisu. Mislim da nisu, ali to radi Vlada.

Na političkim strankama je da odluče da li će delegirati svoje članove upravnih odbora ili neće. Ja sam bio član Upravnog odbora RFZO, rekao sam pod kojim okolnostima. Zatekli smo 35 mesto, pretekli smo 18 zemalja po međunarodnim kriterijumima i parametrima. Znači, rejting nam je skočio za 18 mesta. Pri tome, pretekli smo po kvalitetu zdravstvenih usluga 14 zemalja EU. Vi svakako vidite poboljšanje, ali, zaboravio sam da kažem, iako sam bio predstavnik osiguranika, dakle ne Vlade, da je žuta Agencija za borbu protiv korupcije saopštila da sam u konfliktu interesa.

To je kao kada bi lekaru zabranili da bude narodni poslanik. Ili veterinaru, ili neuropsihijatru, zato što bi mogao navodno da učini nešto u korist svojih osiguranika, zato što je narodni poslanik, pa bi Bože moj, ja sada odavde nešto mogao učiniti i bez obzira na tri godine veoma uspešnog rada celog Upravnog odbora, gde se često sukobljavao sa ministarstvom, zato što je Fond nezavisan, bez obzira na to Agencija za borbu protiv korupcije je verovatno iz tog razloga saopštila, odnosno napisala sa dam ja u konfliktu interesa. To je bio razlog zašto sam podneo ostavku. Dakle, nije bio razlog nikakav drugi, nije bio razlog neuspeh, nije bio razlog manjak para. Od 40 lečene dece u inostranstvu godišnje, mi smo došli do toga da smo godišnje ličili 700 dece. Dakle, to je bio napredak i u onome što nam prigovaraju ovi nesrećnici koji su pobegli, ali ja ponovo ponavljam, demokratija nije naturen proizvod. To nije proizvedena vrednost koju možete uzeti, demokratija se gradi iznutra, ljudi menjaju mišljenje i stavove.

Nemam ništa protiv da opozicione stranke budu ili ne budu u upravnim odborima, ali možda treba da procene društvo sa kojim se druži, jer bolje birati društvo, nego da društvo bira tebe. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.
Zatvaramo krug replika. Mislim da je korektno da ga zatvori gospodin Rističević.
(Nataša Sp. Jovanović: Nije korektno.)
Sat vremena. Moramo nekada završiti.
(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pokušaću da diskusiju vratim na današnju temu.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina sa dolaskom SNS na vlast od 2012. godine, pa na ovamo, ponovo postala normalna, uređena zemlja sa visokim stepenom privrednog i ekonomskog rasta. Nije to bilo nimalo lako.

To smo postigli teškim i mukotrpnim radom, veoma često i odricanjima, ali pre svega velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države, Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog kruga ljudi iz te stranke.

Ali, pre svega, velikom mudrošću, intelektualnim naporima i znanjem aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića i SNS, tj. određenog broja kruga ljudi iz te stranke, a pre svega, znanjem, mudrošću i istrajnošću predsednika Vučića. U takvoj uređenoj državi normalno je i vreme je da sada malo poradimo i preduzmemo mere i na zaštiti intelektualne svojine, autorskih i srodnih prava.

Usklađivanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti mi već postajemo deo porodice, zemalja u kojima je na jedinstven način, gotovo isti, se uređuju i štite intelektualna svojina, autorska i srodna prava.

Danas razgovaramo ovde o tri zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje nam je podnela Vlada Srbije.

Na sednici Odbora za evropske integracije, podržali smo, sednicu Odbora smo imali prekjuče, podržali smo većinom glasova ove predloge zakona, ali je bilo i burne rasprave oko nekih tumačenja pojedinih termina i odredbi ovih zakona, pa se nadam da ćemo možda amandmanima u raspravi u načelima doći do toga da te različitosti o tumačenjima svedemo na minimum.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, pre svega, definiše autorska prava, ali se nismo složili oko nekih termina vezano za izmenu člana 47. koji se odnosi na autorska prava računarskih programa, pre svega po pitanju umnožavanja računarskih programa, ali i po pitanju prava na otklanjanje grešaka.

Međutim, neću se ja danas zadržavati na detalje, ostaviću to kada budemo razgovarali o amandmanima, ali da bi sve bilo jasno, pošto je čitav zakon pun stručnih termina, objašnjenja i formulacija, ja ću prevesti na politički jezik zašto je veoma bitno da štitimo tu intelektualnu svojinu, zašto je veoma bitno da autorska i srodna prava zaštitimo.

Slikovito ću to prevesti, jer normalno, svakom Srbinu je politika potpuno jasna, razumemo se u politiku i o fudbalu, pa evo, kako to otprilike izgleda. Dolaskom SNS na vlast država je ponovo stala na noge, pokrenula je privredu, privukla je investicije, zaposlila ljude, otvorila nove fabrike, izgradili smo nove puteve, mostove, napunili budžete, napunili državnu kasu, kase gradova i to pre svega zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću, Aleksandra Vučića.

I, ako je to određeni politički kapital, jer je stečen upravo njegovom mudrošću, njegovim znanjem, njegovim vođstvom SNS i ostalih okupljenih stranaka oko SNS u koaliciju, sada se pojavljuje nekakva opozicija koja mogu reći na jedan političko piratski način želi mimo izbora, mimo volje naroda na nelegalan način da dođe na vlasti, jer su im sada te državne kase veoma privlačne, ima tu mnogo novca, oni smatraju da oni mogu sada opet uspešno da upravljaju itd.

Mislim, pre svega na Dragana Đilasa, koji se obogatio dok je bio na vlasti, dok je država propadala, rekao bih nezakonitim uticajem moći i drugim malverzacijama, ali mislim i na sve one koji su okupljeni oko njega, dakle, narodski što bi rekli, ni luk jeli ni luk mirisali, sada opet hoće do pune državne kase. Žele da troše to što nisu zaradili, žele da se opet obogate pljačkajući državni novac zarađen zahvaljujući znanju, umeću i mudrošću Aleksandra Vučića.

Tako se jedan Đilasov pulen, Boško Obradović, setio kako da političkom piraterijom dođe do političkog kapitala koji u stvari intelektualna svojina, eto to možemo baš tako nazvati, upravo Aleksandra Vučića iz SNS. On se setio, taj politički šarlatan, da formiranjem prelazne Vlade bez izbora, bez volje građana, bez narodne volje ponovo dođe na vlast, tj. on možda i prvi put. Kao onaj čuveni lik, setićete se svi, iz humorističko satiričke tv serije „Bela Lađa“, onaj čuveni, nama dobro poznati i omiljeni Srećko Šojić, koji je kada mu se ukazala šansa da postane ministar, prihvatio da bude i ministar bez portfelja, kako on kaže ministar bez fotelje. Kao objašnjenje je dao, kaže – ne treba meni pun mandat, može i pola ali sa puni kapaciteti. Tada Srećko Šojić, a danas Boško Obradović.

Naravno, ne preza taj Boško Obradović ni da u pomoć pozove strane ambasadore, razne emisare i belosvetske mešetare. Ne preza Boško ni da ovde uveze makedonski scenario, ako mu to ide u korist ili da radi u interesu Prištine, Haradinaja, Tačija, ali protiv svog naroda, da neredima i haosom dođe na vlast, da se dokopa državnih kasa političkom piraterijom bez izbora, mimo volje naroda. Šta onda takvim ljudima normalan Srbin, normalan domaćin, normalan čovek drugo da kaže osim – sikter more, kao što im je predsednik Vučić i odgovorio.

Poštovani gospodine ministre, poštovani poslanici, podržavam ove predloge zakona i glasaću za njih. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospodine Đokiću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.