Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, već smo pri kraju današnje diskusije o zakonima koji govore o intelektualnoj svojini i saglasna sam sa svojim kolegama da su u pitanju izuzetno važni i kvalitetni zakonski predlozi, tako da ću se ja u svom izlaganju nakratko zadržati na izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima želimo stvaranje boljeg poslovnog okruženja i pravne sigurnosti za strane i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji naše zemlje. Takođe, izmenama i dopunama zakona, mislim da će se podstaći i sigurna sam u to i pronalazaštvo i inovacije koje doprinose razvoju nauke i tehnike, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Podsticanje pronalazaštva i inovacija doprineće i povećanju konkurentnosti privrednih subjekata i u zemlji i u inostranstvu, tako što će poboljšati svoju poslovnu, marketingšku i izvoznu poziciju.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao što smo već čuli i od vas u uvodnom izlaganju i od mojih kolega, uređuje se međusobni odnos poslodavca i zaposlenog kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. To će podstaći ulaganja u inovativne aktivnosti koje se ostvaruju kroz sticanje zaštite za pronalazak koji je nastao u radnom odnosu na strani poslodavca i stimulisanje zaposlenog za inovativnost kroz dobijanje pravične naknade za to.

Zaposleni će biti motivisani da u radnom odnosu doprinose unapređenju procesa rada, jer će za svoj rad dobiti, kao što sam rekla, pravičnu naknadu, što je takođe precizirano u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Sa druge strane, poslodavac će imati pravo isključivog ekonomskog iskorišćavanja pronalaska i raspolaganja pronalaskom ako je on zaštićen patentom i na taj način ostvariti i uvećati dobit i imovinu preduzeća.

Shodno tome, poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom i materijalno-tehnička sredstva i informacije i obuku i sve druge potrebne resurse za to, kako bi stimulisao svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja. Stimuliše se kreativnost, a sve u cilju novih tehničkih rešenja koja će unaprediti proces rada ili ponuditi novo tehničko rešenje problema.

U uslovima žestoke konkurencije i zasićenosti tržišta, nama je potreban veći broj patenata iz radnog odnosa kako bismo podstakli inovativne procese, jer je to siguran put ka jačanju konkurentnosti preduzeća.

Inovativnost se zasniva na znanju, ali naravno i na podršci okoline i države i mi to i radimo, jer želimo da unapredimo Srbiju, da osnažimo našu privredu i ekonomiju i to uspešno radimo od 2012. godine, kada je SNS preuzela vršenje vlasti i radićemo u interesu građana i naše Srbije i nadalje. U danu za glasanje podržaćemo ove predloge zakona. Zahvaljujem se.

Hvala dr Mrdaković Todorović.
Sada reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Šarčeviću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas imamo jedan veoma važan Predlog zakona, izmene i dopune Zakona o patentima.

Ovo je veoma važna materija, ne samo onih koji žive od patenata, nego i za društvo u celini, pogotovo za naše društvo koje provodi ubrzani proces modernizacije, a vi gospodine ministre i vaše ministarstvo ubrzani proces modernizacije prosvete, pa i visokog obrazovanja, a onda i ovu oblast ćete vrlo dobro urediti, kao što ste i ove druge uredili.

Pošto su moje kolege vrlo kvalitetno govorile o ovom zakonu, ja ću samo dve rečenice, bit, koje ste vi već u uvodnom delu rekli. Ono što je važno ovim zakonom, regulišu se odnosi, međusobna prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. Ovo je ključ problema, to mi nismo imali do sada, ovaj zakon to reguliše. Gospodine ministre, stvaramo red i u ovom području, hvala vam za to. Znam da ćete biti napadnuti zbog ovoga, jer to mnoge pogađa, ali vi ste borac, istrpeli ste mnoge stvari, pa ćete i ove.

Na ovaj način, ovo je važno, zaposleni će pri stvaranju i pri pronalasku u radnom odnosu znati kakva su njegova prava i obaveze u vezi sa konkretnim pronalaskom. Do sada to nisu znali, jel tačno? Nisu znali. Poslodavac će stimulisati svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja, stavljajući svoje resurse na uslugu. To je suština problema. Jel smo to do sada imali? Nismo.

Sada, poštovani gospodine ministre, juče moj govor u Narodnoj skupštini izazvao je polemike, verovatno i vaš. Meni je drago, vrlo drago da su se javili opet nepotpisana imena gospode profesora 1 od 5 miliona sa Filozofskog fakulteta, čudno pa nemaju ime i prezime, kao što ja svoje ovde stavljam na uvid ne samo srpskoj, nego evropskoj i svetskoj javnosti.

Što se tiče govora mržnje, svi oni koji me znaju, profesori, studenti, kolege, obični građani pod navodnicima, komšije, to nije u mom dometu i ja političke protivnike nikad nisam u životu mrzeo. To ne može jedan prosvetni radnik, ali ću biti vrlo, vrlo oštar političkim protivnicima koji ruše ovu zemlju. Ja ću ponoviti neke stvari od juče i pozivam gospodu bez potpisa da kažu da li je tačno ili ne, neka dođu ovde, ko god hoće da sučelimo stavove.

E, sada, što se tiče danas što je gospodin Rističević govorio o prof. dr Danici Popović. Ja neću govoriti, vi ste rekli vrlo kvalifikovano i tačno je ono što je gospodin Rističević rekao, proces je još u toku, videćemo.

Šta bi bilo gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da sam ja to napravio svom studentu kao pedagog? Pojeli bi me, ovi što šetaju, ali to nikada neću, borim se za svakog studenta kao pedagog, borim se i za njih nesretnike kojih nema ovde.

E, sada pošto je proces, neću da komentarišem i jedino ovo, pošto sam danas pročitao portal „N1 CIA“. Profesorka Danica Popović nije napravila autor tog udžbenika, nego profesor iz Italije. Ona je prevodilac dela tog udžbenika. Šta bi bili vi koji meni prigovarate za nauku, gospodo profesori bez imena i prezimena, da sam ja to napravio u svom udžbeniku, koji vi nikada citirati nećete? Ali, citiraju zemlje u okruženju i neke zemlje EU.

Pođimo sada redom. Sada pitam gospodu profesore, da li je tačno ili ne, neću ponavljati jučerašnju diskusiju, mislim da sam vrlo afirmativno govorio o Beogradskom univerzitetu i doprinosu evropskoj i svetskoj nauci i fakultetima, ali za pojedine ličnosti hoću ponoviti da ih pitam, neka kažu naučnoj političkoj javnosti da li je tačno, da se razumemo ono što ste vi rekli. Gospodo profesori, hoćete se baviti politikom? U političke stranke, nema politike na univerzitetu. Šta bi bilo da sam ja na svom fakultetu rekao - SNS? Pojeli bi me, bre, ali ne možete bre. Imam veće snage nego vi da se borim. Niste mogli ni kada sam išao braniti državu u Hag, nećete ni sada to moći.

Idemo dalje. Samo da kažem, pošto brane prof. dr po treći put docenta Jovu Bakića, postao je vanredni profesor, znate kada? Kada je rekao da ćemo plivati po Savi i Dunavu. Dobio nagradu. E, pođimo redom.

Pitam ih – da li je tačno, verovali ili ne, ali je istina još jedanput, neka kaže, neka izađe da li je tačno da je studentu masterantu dao na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, pitam ga, neka izađe i neka kaže – uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

Pitam, gospodina Bakića i njegove sledbenike – je li ovo mešanje politike u nastavu? Pitam ga, neka odgovori javno, to je broj jedan.

To je isto, ponoviću ponovo, kada bi dao ja svom studentu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent Jovo Bakić. Meni zamerate kada ovo kažem, a ne zamerate kolegi da se meša u politiku. Ja to na svom fakultetu ne radim, niti sam to ikada radio, znaju kolege profesori koji sa mnom rade.

Ali, gospodo, šta rade nevladine organizacije? Šta radite kolege profesori, vi drugi, što ga ne ukorite? Koja je sociološke izvore preporučio masterantu, neka mi kažu kolege? Koje istorijske izvore? Koje je koristio? Evo, baš bi voleo da kaže koje je koristio.

Doktor Jovo Bakić, po treći put docent, interesantno da je po treći put docent, dana 17. januara 2014. godine, pazite, 2014. godine je izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat. Pa, meni prigovarate kada ja, shodno tome, kažem šta je Jovo Bakić, a ne prigovarate šta je on predsedniku države rekao. Sram vas bilo gospodo profesori.

Ja znam šta ćete vi meni odgovoriti, izmećar nije ono što vi mislite, poslušnik, a nije ni govnar ono što vi mislite, čovek zaljubljen u sebe kao što je Jovo Bakić. Pogledajte rečnik, ako se već igramo nauke, onda ćemo se igrati. To je isto kao da sam ja rekao – doktor po treći put docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Meni prigovarate govor mržnje, a ne njemu. Koja on prava ima bolja nego što ja imam? On se bavio politikom, bio je u četiri političke stranke, najurili su ga. On je pun mržnje, pa pogledajte ga šta radi.

Idemo dalje. Pitam ga, da li je tačno ili ne, ovo. Da li je tačno da dr Jovo Bakić, po treći put docent, izjavio juna 2019. godine, misli da za vreme letnjih praznika niko ne pazi šta on radi, pa neće bre, on mora sa mnom i kolegama iz SNS i gospoda, takmiče u radu, redu i disciplini i u naučnim radovima, tek ćemo doći na to.

On je tada pozivao na upad u RTS dugim cevima. Je li tačno ili ne? Pitam vas gospodo, „jedan od pet miliona“, citiram, pazite, da su imali duge cevi, pa ako upadnete tamo, šta ćete bez dugih cevi? Idete lepo tamo, a onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, inače ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali, završen citat 13. juna, njihov list objavio 2019. godine.

Gospodo iz „jedan od pet miliona“, je li tačno ili ne ovo, profesori koji me prozivate, je li tačno ili ne, dođite bre ovde, izađite pa recite je li tačno, je li ja govorim istinu, jel ja blatim nekog ili dr Jovo Bakić blati nekog?

Po treći put docent, Jovo Bakić preti silom. Pa kaže, citat: „Bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška“, završen citat, njihov list 13. juna 2019. godine. Da li je tačno gospodine Bakiću da ste to rekli vi koji stojite, samo vas trojica ima iza njega, ja znam koji su to? O nauci ćemo posebno.

Po treći put docent, dr Jovo Bakić je 13. juna 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citat: „Od parlamenta napravili su štalu, ne od parlamenta, od ove ustanove napravili su štalu, kaže, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli“, završen citat i dodaje – ja bi voleo da ih jurimo ulicama, završen citat. Kada je neko to rekao iz SNS? Je li to ikad iko rekao? Recite mi, gospodo, „jedan od pet miliona“ profesori koji se bavite, tobože bavite politikom?

Po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez stida blati predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako je 19. marta 2019. godine izneo gnusne laži, citiram: „Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove“. Sram da ga bilo, je li to ikad Haradinaju rekao koji je to radio? Dabome da nije. Je li to ikada Tačiju rekao? Dabome da nije.

Doktor po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. Pogledajte, drage gospođe Srbije, on je 30. marta 2018. godine rekao, citiram: „Problem sa kojima se susreću sindikati jeste feminizacija“, završen citat. Je li to profesor univerziteta? Je li to govor mržnje? Je li ja govorim ili on to govori?

Idemo dalje. Doktor po treći put, docent Jovo Bakić je pozivao oružanom silom, na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao, citiram: „Oružana sila je jedini način smene vlasti, a ključno je pitanje da bude što manje krvi“, završen citat, njihov list 18. jula, gospodnje, 2019. godine. Poštovani građani Srbije, pa on je to radio i 2000. godine, tako je došao na fakultet, tako su i došli na vlast, jer nisu dobili izbore, jer drugog kruga izbora nije ni bilo i to je najveći udarac parlamentarizma, jedan od dva najveća udarca u novijoj istoriji Srbije.

Idemo dalje. Doktor, po treći put, docent Jovo Bakić je, jedan od učesnika protesta, pozivao sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Zamislite, šta kaže u "Utisku nedelje", citiram: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi", završen citat. Ko poziva na mržnju i ubistva? Pa, zna li on ko je plivao po Dunavu i Savi? Košare pune dečjih glava, na kojima je pisalo „Putuj za Jovanovu pijacu u Beogradu“. Sram da te bilo, Jovo Bakiću. Seti se, Jovo Bakiću, Stojana Novakovića divnog, seti se Radovana Samardžića divnog, istoričara, patriote, i mnogih drugih, Milana Budimira, koji su radili na tom uglednom fakultetu.

Pođimo dalje, DOS je organizovao i Gorana Markovića, u narodu zvanog "bumbar", verovali ili ne, a on je 4. jula 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram: "primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje", završen citat. Sram vas bilo, profesore. Jesam sam ja rekao vama ikada da ste rulje? Ali ću vam uvek citirati ono što radite protiv institucija sistema u ovoj državi.

Taj isti Goran Marković, zvani "bumbar", je 30. avgusta 2019. godine rekao: "Naša vlast je teroristička, a izbore organizuje grupa bandita", završen citat. Ko širi govor mržnje? Ko koga naziva teroristom? Jesam li ja, Gorane Markoviću, terorista? Gorane Markoviću, jeste li to ikada rekli Tačiju? Jeste li to ikada rekli Haradinaju? Jeste li to ikada rekli Franji Tuđmanu, koji je proterao 500.000 Srba iz Hrvatske? Dabome da niste.

Idemo dalje. Preporučujem takozvanom redatelju, tačno se potpisuje tako, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe i da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Gospodo, ovako ćemo bitke voditi, autentičnim dokumentima. Nek kažu da nije ovo istina. Svako jutro kada se probudi, ustane, umije, neka pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20 godina. Bojim se, poštovani građani i kolege profesori, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, što ja nikada nisam rekao da moj predsednik nije bio Boris Tadić, da će mržnja u njemu da eksplodira i njega samog da uništi. Neka mu je Bog na pomoći.

Profesor doktor Rada Trajković koju brane danas, prof. doktor Rada Trajković, i oni meni kažu da ja lažem, ona laže. Da li je tačno da je prof. doktor Rada Trajković lagala da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi kako bi vršili pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji da glasaju za Srpsku listu? To je izjavila 7. septembra 2019. godine. Da li je tačno ili ne, vi koji je branite, jel to ikada Tačiju rekla? Dabome da nije.

Idemo dalje. Pazite, profesor univerziteta kaže, citiram: "Najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i Srba", završen citat. Jel tačno, gospodo "Jedan od pet miliona" i gospođo Trajković, da ste to izgovorili? Može da vas stid bude. To nijedan profesor u istoriji univerziteta nije izgovorio, dakle, svojoj vlastitoj državi i svom vlastitom narodu. Dakle, ona Srbima na Kosovu i Metohiji kaže: "Nisu krivi šiptarski teroristi, nego Srbija". Neverovatno da to profesor univerziteta govori.

Zašto se ona zalaže otvoreno za ukidanje predloga za kompromisno rešenje po pitanju Kosova i Metohije između Beograda i Prištine? Znate zbog čega, poštovani građani? Pa ona je totalno za nezavisno Kosovo, pa vidite njene izjave. Jel tako, gospodo univerzitetski profesori? Dabome da jeste. Profesor doktor Rada Trajković zalaže se da čitavo Kosovo i Metohija bude šiptarska država. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade. Nikada, nikada u istoriji Srbije laži nisu tako izrečene kao što je ona izrekla, pa makar bilo u žaru političke borbe. Jel tako, gospodo "Jedan od pet miliona", ili nije? Nije poverovala Srbima kada su govorili o "žutoj kući" i trgovini drogom i otetim Srbima. Je li tačno da nije nikad o tome govorila? Nikada nije brinula što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića. Jel se ikada oglasila? Šta vam to govori, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici?

Da li je tačno da je Rada Trajković, profesor doktor, 2016. godine Kušneru, ministru ondašnjem inostranih poslova Francuske, postavila pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba? Pitaju ga novinari je li umešan on u to, uz prisustvo Rade Trajković, neka kaže je li ili ne. Odgovorio je, citiram: "Ne verujte šta piše. Šta to znači da smo ja i Rada uzimali leševe da krademo organe?" Njoj je prijatelj Kušner bio, to mi vrlo dobro znamo, njoj je prijatelj Kušner bio. Taj Kušner je bio među 17 generala pre bombardovanja Srbije koji su se dogovorili da sve medicinske sestre i naše lekare transportuju u Albaniju i nema povratka. Hoće li da joj ja kažem datum kada se to zbilo i gde se zbilo? Sram da je bude!

Idemo dalje. Šta je izgovorila Rada Trajković za naše "Kobre"? Nazivala je najpogrdnijim rečima, citiram: "Ono ispred Predsedništva Srbije su samo neke cicke koje prave budalu od sebe zarad diktatora u silasku", završen citat, 19. avgusta 2019. godine.

E, moja profesorko draga, setite se Stojana Novakovića, setite se Radovana Samardžića, divnog profesora i patriote, setite se sedam profesora Beogradskog univerziteta koji su dali živote u Prvom svetskom ratu, 35% studenata je išlo u Prvi svetski rat. A znate zbog čega, gospodo profesori, vi koji mene kritikujete za nauku, a trebali bi to znati? Zato što su gajili u udžbenicima ljubav prema svom narodu i otadžbini i zato smo dobili Prvi svetski rat. Godine 1903. već idemo učiti da su Srbi nastali od Slovena, do tada je bilo obrnuto i do tada se govorilo da postoji jedan narod srpski sa tri vere. O tom potom, to oni vrlo dobro znaju.

Pripadnice "Kobri" su 17. avgusta gospodnje 2019. godine samo radile svoj posao. Ponavljam, gospođa Rada Trajković ima kćerku, a nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice "Kobri". Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu kćerku neko nazove "cicka", dok radi samo svoj posao? Evo, neka odgovori na to. A Rada Trajković nikada, nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije. Je li tako, gospodo "Jedan od pet miliona"? Citirajte mi jedan podatak da li je tačno ili ne.

E sad idemo dalje. Meni su prigovorili za naučne radove. Vrlo mi je teško o sebi govoriti, nikada to u životu nisam, govore oni koji me znaju. Ali, gospodo, u Enciklopediji Jugoslavije, 1986. godine, svezak IV, prvi put govorim u životu svom, moja knjiga za jednu delatnost stoji. A vaša, gospodo, da sam vam to rekao nazad 25 godina, ne bih živ ostao. Uništavali ste sve što je vredelo ovoj državi.

Profesori dragi i profesorko Stojanović, ja vas zaista molim da postupate kao pravi istoričari. Danas su "Večernje novosti" objavile o Povelji bana Kulina. Gde ste, gospodo profesori, da branite tu povelju? Pa kako ćete braniti kad ne znate latinski jezik, jedan veliki deo? Znate li latinsku paleografiju? Dabome da ne znate. Znate li beneventanu čitati? Ne znate, većina. Znate li uncijalu, semiuncijalu, znate li vizigotku? Pa ne znate, bre, kad govorite o nauci. A u mom udžbeniku stoji čija je to povelja, na ćirilskom, ali i na latinskom, doduše, iz 13. veka. Pa to i Hrvati govore da je istina.

Tako je na primer objavio jedan Srbin, a katolik, Tadija Smičiklas, „Codec diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae“, knjiga broj 2. 1904. godine na 237. strani pisana kaže – ćirilskim pismom, a zamislite šta profesor iz Hrvatske kaže, najveći diplomatičar, ne, diplomata, nego diplomatičar, to je nauka o poveljama, kaže – nema sačuvana niti jedna falsifikovana ćirilska povelja, završen citat, prof. dr Stjepan Antoljak, pomoćne istorijske nauke. Da li vi to znate gospodo profesori? A ne branite danas povelju tu ćirilsku. Gde vam je patriotizam, gde je znanje, gde je nauka?

Dalje, da o sebi ne govorim, samo da vas obavestim. Vi nemate udžbenike iz svog predmeta, recite, koliko vas ima iz istorije, a sad vam saopštavam, po mom udžbeniku se radi u četiri zemlje, čak i u EU, nikad to nisam saopštio. Vi to nikada nećete citirati ni ovu povelju. Ta mržnja koju gajite, koju ja gledam između sebe 20 godina, uništiće nas.

Tako, poštovani ministre, i ova gospođa Danica Popović uništava Jakšića sa prosekom 10. Da li je ona propagirala nekome demokratiju? Pa, kad bih ja ono rekao svom studentu, gde bi mi kraj bio? Pa, tu si gospođo Popović i da student ima pravo na mišljenje, a tvoje je da mu skreneš pažnju, a može on ostati do kraja po svom mišljenju. To je rešeno čak i u komunističkom uređenju, a kamoli sada, a onom što ona blati, gospodine ministre, vlast, vas, predsednika države, neka sakupi u svoje naučne radove i neka se podseti na nivo naučne kulture. O tom potom.

Što se tiče liste Tompson, tačno je da ima dva rada. To je više gospodine ministre, nego 27 profesora jednog fakulteta svih istoričara. Ja sam srećan što sam svojoj zemlji pridoneo malo na toj listi, da je svaki profesor po dva, bili bi prvaci. Tačno je profesor matematičar dobro rekao – mnogi radimo i crnčimo, pare su dizali drugi, nema više džabe para, moraćete gospodo, ne projekte pisati, nego radove objavljivati i ne ja tebi, ti meni sistemom, nego će svet i Evropa proceniti.

Prekjuče su dvojica na RTS došli, pa ono je sramota. Učenici osnovne škole znali su odgovoriti, novinara je stid bilo. O kojoj oni nauci govore, ovi što stoje, što ime i prezime neće da kažu? O kojoj nauci govore? Znam ja šta njih boli u mom udžbeniku, oni to nikada neće napisati, jer ne znaju što je heraldika, ne znaju šta je svragistika, šta je latinska paleografija, šta je slavenska paleografija, masu ih ne zna. Šta je beneventana? Ne znaju to. Boli ih gospodine ministre posveta, jer sam posvetio haškim zatvorenicima, srpskim mučenicima sa slikama i nikada se neću stideti toga.

Srećan što mi ovi koji ne vole državu daju snage da sam jači od njih 100 puta, da istražujem još dublje za interese svog naroda i svoje države i nema te sile koja će me kupiti. Da sam ja nečija ulizica, vi koji me znate, vrlo dobro znate, oni su ulizica Bilu Klintonu, inostranom elementu, nisam se ja sastajao u čačanskoj kafani za rušenje predsednika države i Kosova i Metohije, nego oni. O kojoj oni nauci, Jovo Bakić govori? Pa, mene je stid da moji studenti tamo idu kod njega. To je mrzitelj svega što stoji, ili Goran Marković 20 godina protiv Srba govori iz Srbije.

Poštovani ministre, ja ću završiti jednim citatom Nikole Tesle. Prvog i 2. juna, gospodnje 1892. godine prilikom drugog dana posete Beogradu rekao je studentima, citiram – ja sam, kao što znate i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Završen citat.

Gospodo profesori, to treba da radite. Po mom se udžbeniku radi u susednim zemljama, čak u zemljama u koje ne smem da dođem, a vi sakrivate to od studenata. Nema nauke tako. Ja hoću da se takmičim sa vama. U politici, u političke stanke, u nauci, u naučne časopise. E, ali, mudri Teodorović, akademik, bajni pobegulja, ne nego glavoters. Zašto glavotres? Videli ste, jer kad spomenete predsednika države, od mržnje, pa ja to ne radim, nego on to radi, taj mudri Teodorović, negde oko četiri, pet stranaka je promenio i sad ga niko neće. Zamislite da on vodi Odbor za obrazovanje, kakav je on pedagog, a bio na toj tribini, a nije reagovao. Da li mu je to demokratija onu koju je doneo iz Amerike, a pobegao kada je bombardovanje naša zemlja. Pobegao si Dušane Todoroviću u Ameriku, završio svoj posao i vratio se, a mi smo branili ovu zemlju. Da li je to Nikola Tesla radio tako? Da li sam ja mogao pobeći iz ove zemlje, a ne ići na Prištinski univerzitet i nikada nisam zakasnio na nastavu, neka kažu dekani. Da li sam ovde zakasnio? Vi morate doći ovde i voditi bitku sa nama, gospodo opozicioni u radu, u redu, disciplini i ljubavi prema studentima i prema našoj deci. Cilj je ne da uništavate, kao što radite, nego da pomognete, izvučete svakog studenta i da mu otvorite vidike.

Šta radi ona profesorka koja 400 drži iz jednog predmeta i pusti samo jednog, ko je ona, bre? Da li to radi pedagog? To može svaki uličar.

Evo, poštovani narodni poslanici, toliko sam dobio snage i energije danas kad mogu ovim iz „Jedan od pet miliona“, da odgovorim samo delimično, ali imam toga još, ali ipak neću, ostaviću nešto i za drugi put. Neka pročitaju ono što sam juče rekao i završiću sa ovim, naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati i pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste, gospodine Bakiću, gospođo Stojanović.

Kolega sa mog fakulteta, koji ideš, bunu dižeš dole, gospodine Olivere Toškoviću, namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao, biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, a vi to niste, gospodo. Hvala vam.

Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima doktor Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju današnje načelne rasprave želeo sam da kratko zahvalim svima koji su danas govorili, koji su pokazali interesovanje za zakone o kojima smo razgovarali svi zajedno ovde i onima koji su imali po neku reč kritike, zašto da ne. Trebalo bi valjda zajednički interes da bude da se napravi najbolje moguće, a ako to znači da se ponegde nešto zameri, zašto ne i tako, ali pre svega svima onima koji su pokazali želju da građanima koji ovo gledaju ili će ovo konkretno sad ove minute koje provodimo zajedno gledati u odloženom prenosu.

Razumeju zašto su ovi predlozi zakona važni i koliko zaista jesu na dobrom tragu svega onoga što radimo svi zajedno. Svi zajedno kao društvo u tome ima i određenog doprinosa nas koji u ovoj sali boravimo. Da, kao što, primera radi čini kroz zakone koji se tiču patenata ili poluprovodničkih proizvoda dodatno motivišemo sve one koji bi se bavili vrhunskih istraživanjima u Srbiji, koji bi se bavili najboljim, najkvalitetnijim naučno-istraživačkim radom u komercijalne svrhe, što podrazumeva i najbolji novac, najatraktivnije poslove i najbolja primanja, često se o tome priča ovde.

Dakle, toga danas u Srbiji ima i dodatnog prostora da toga bude više, takođe ima. Kako obezbeđujemo? Pa, između ostalog time što obezbeđujemo određenu zaštitu prava, dajemo motivaciju ljudima koji bi takve poslove, tu vrstu istraživanja dodatno finansijski podržali, da se osećaju sigurnije i da kažu, da, u Srbiji ima dodatnog prostora za to. Da, u Srbiji je moj kapital za tu vrstu aktivnosti, bezbedan, hoću tamo da uložim pa da imamo što više primera poput ovog „MTU“ o kojem smo govorili juče i danas i raznih drugih.

Da obezbedimo zahvaljujući takvom postupanju kao što danas imamo još toliko i više sutra dobrog rezultata u našem budžetu. Da mi imamo sve ono o čemu smo govorili danas i te vrhunske investicije, da budemo svetski rekorderi u njima.

Da imamo i ovaj kreditni rejting kako nam je ovih dana dala ova agencija Nudis. Da investicioni rejting u Srbiji bude takav da ko god pogleda pokazatelje kaže – ma, to je pravo mesto za mene i moj kapital, to je pravo mesto za dobar biznis i za vrhunska istraživanja. I da to, naravno, bude potpuno u duhu onog što mi govorimo u ovoj sali godinama, što zajednički radimo godinama.

Da najkvalitetnije moguće obrazovanje svežemo da deluje zajednički sa naukom i istraživanjima i sa druge strane sa privredom.

Tako postižemo pravi efekat i tako obezbeđujemo i ove fabrike i ove proizvodne pogone koje imamo danas i sve ove koje motivišemo, da u Srbiju dođu sutra i stotine hiljada novih radnih mesta koja imamo danas, a Bože zdravlja, da ih još toliko napravimo sutra za našu decu, za decu naše dece.

I da možemo, kao što danas možemo, da finansiramo sve ono što nam je oduvek trebalo, a nekada da zamislimo nismo mogli, između ostalog i te putene pravce koje su sanjale generacije: autoput Miloš veliki, koji danas jeste realnost, južni krak Koridora H koji jeste realnost i istočni koji ćemo videti zajednički već koliko za mesec ili dva od današnjeg dana. Poslednjih 12,3 km završava se sada dok mi o ovome pričamo. To su fantastične stvari i nisu naravno posledica samo brige za onoga ko donosi posao, a dolazi odnekud vani, već i za onoga ko taj posao stvara ovde. I nije to samo briga za kompaniju, onu koja tek nastaje ili postoji, bez obzira, već i za pojedinca, za svakog čoveka.

Pričam o obrazovanju, o onim stvarima koje smo već napravili, zato što smo hteli da pokažemo brigu za svakog čoveka, da svakom mladom čoveku obezbedimo više perspektive nego što je imao nekad. I kad smo uvodili programe dualnog obrazovanja, na nivou srednjoškolskog obrazovanja, tada smo rekli – videćete efekte. Danas kažemo – vidite, ti efekti postoje. Sedam hiljada mladih ljudi koji su u tim programima danas, 75 do 90% njih posao pronalazi zahvaljujući tim programima. To je izvanredna stvar.

Taj „MTU“, koji je vrhunac tehnologije kada pričamo o avio-industriji, o motorima za tu vrstu prevoznih sredstava, je rekao – dolazim u Srbiju baš zato što imate tako dobar program dualnog obrazovanja, baš zato što imate na taj način napravljen kvalitetan kadar, baš zato što je toliko dobar da mi možemo da ga uporedimo sa onim sistemom koji razumemo, a to je nemački model dualnog obrazovanja. Oni ga poznaju, oni njega dobro koriste i isti takav, jednako dobar, prepoznaju u Srbiji. Zato su došli.

Koliko je to potencijalno dobro? To je dragoceno. Od 400 do 500 radnih mesta, mi pričamo samo na nivou te jedne kompanije u prvom koraku. Tako su počeli svojevremeno i u Poljskoj. Dokle su došli u Poljskoj danas? Do 28 hiljada takvih radnih mesta. Zamislite da se samo deo toga u Srbiji realizuje, koliko bi to važno bilo i koliko jeste važno, što tu vrstu programa sada mi, upravo na ovoj sednici, juče smo o tome govorili, hoćemo da uvedemo i na nivou visokog obrazovanja. To su fantastične stvari i pokazujemo razumevanje za svaku potrebu koja se tiče mladog čoveka u Srbiji danas i njegove perspektive sutra.

Uvodimo to, gospodine ministre, vi to znate bolje, između ostalog i kroz potpuno nove, savremene programe na postdiplomskom nivou, kroz četiri, čini mi se, potpuno nova programa na nivou master studija. U tome učestvuje 13 državnih univerziteta. Reč je o programima kao što su industrija 4.0 za mašinske fakultete, napredne digitalne tehnologije za elektrotehničke i elektronske fakultete. Dakle, sve ono što je najbolje, najsavremenije, na svetskom nivou danas, mi hoćemo da naši mladi ljude uče, da savladaju, da u tome budu dobri, da budu vrhunski, kao što jesu u svim ovim stvarima koje uče danas. I da se u tome takmiče sa ostalima u svetu i da u tome pobeđuju.

Uostalom, takva briga za svakog čoveka, za pojedinca, daje vrhunske rezultate. I ovaj Gugl o kome smo govorili danas u nekoliko navrata, nije on nastao kao ideja u laboratorijama velikih kompanija. On je nastao kao lični projekat dvojice postdiplomaca na Stanfordu. E, takav prostor da obezbeđujemo ljudima u Srbiji. Onda takva velika dela i takve velike rezultate od njih možemo da očekujemo. I tako se prima njima odnosi onaj ko o njima zaista brine. On im obezbeđuje šansu, on im nudi perspektivu. On im daje sve ono što im je potrebno da pokažu koliko mogu.

Potpuno je suprotno od toga raditi sa tim mladim ljudima, zapravo raditi protiv tih mladih ljudi tako što ih politički koristiti i tu ste, gospodine Atlagiću, potpuno u pravu. Neoprostivo je, greh je mladog čoveka zloupotrebljavati za lične političke ambicije, unositi politiku u amfiteatar i učionicu. I u pravu je i hrabar je i svaka čast Marku Atlagiću kad na to ukaže.

A ovi koji na njega prosipaju drvlje i kamenje danas, zbog toga što na to ukazuje, oni treba da se stide. Kad kažu da je uvredio Marko Atlagić Jovu Bakića i ove ostale, a čime? Šta je to uradio? Time što je uzeo njihove reči, njihove rođene reči? Ovako im ih je pokazao i rekao – zamislite ovo što ste vi rekli, sa željom da uvredite Aleksandra Vučića, da neko kaže vama, kako bi se osećali? Njihove im je reči isporučio nazad, njihove im reči vratio i kažu – nekoga je uvredio. Ne možete vi nekoga da uvredite time što ste mu pokazali ogledalo, a to je uradio Marko Atlagić. I neka je uradio, sve je u pravu. Sve što im je rekao, izgovorili su sami, sve što im je pokazao, stvorili su sami. On im je samo dao priliku da se u tome pogledaju malo i nije nikada ni jednu laž rekao, ni vezano za Radu Trajković ili bilo koga drugog.

Da znate, ako ćemo da pričamo o tome šta je laž a šta je istina, ovi Đilasi, Obradovići i ostali, koji se danas ubiše da objasne celom svetu da oni kao, neće na izbore koje organizuje Priština. Rada Trajković je, da vas podsetim, lider Saveza za Kosovo koji su ovi organizovali. Ona u isto to vreme, ni ne čeka da ovi završe svoju konferenciju za štampu, priča kako ide na te izbore, okuplja ljude i naravno, hoće da se obračunava sa Srpskom listom. E, sad, ko tu laže, to će oni morati da se dogovore jedni sa drugima. Ali, da su ikada bili protiv Haradinaja, Tačija, Kadrija Veseljija, nisu nikada. I tu je gospodin Atlagić u pravu. Oni su čak ti Đilasovi, „Jedan od pet miliona“ na nedavno održanim lokalnim izborima pozivali, oni su lobirali za to da se glasa za kandidata ne Srpske liste ili Srbina bilo kog, nego za kandidata Kadrija Veseljija. I o kome mi pričamo i o čemu mi pričamo?

Ako vam te stvari smetaju, smeta vam ono što ste napravili sami, smeta vam ono što ste počinili sami, smetaju vam vaša nedela, pa i greh, još jednom da čujete, koji ste počinili prema mladim ljudima u Srbiji koje zloupotrebljavate, koje huškate i nagonite da upadaju u predsedništvo, da za vaše račune i vaš groš razbijaju ograde i sukobljavaju se sa policijom. I onda, gde ste vi? Nema vas nigde. Iza takvih se ljudi krijete. Vama nije stalo do njihovih sudbina, vama nije stalo do njihove budućnosti, vas sve vreme zanima ono što da poreknete ne možete - 619 miliona evra na računima firmi za osam godina koje ste proveli obavljajući najodgovornije funkcije u državi. To je sve što vas je zanimalo oduvek.

Oni koji ovi vrstu dobre budućnosti kroz rešenja o kojima mi govorimo danas obezbeđuju ti mladim ljudima, a to jesu Aleksandar Vučić, SNS, parlamentarna većina, ali i svi koji učestvuju u ovom zajedničkom poslu, ti se za Srbiju i njenu budućnost brinu.

Srbija treba da zna, nema potrebe ni da se brine, ni da se plaši, zbog ove malobrojne skupine agresivnih, koji su navikli da zloupotrebljavaju sve i svakoga, a da samo za sebe i svoj džep misle. Nema opasnosti za građane Srbije ni od Đilasa, ni od Jeremića, ni od Obradovića, dok se narod pita. A da će narod u Srbiji da se pita, garant smo mi, garant je Aleksandar Vučić, garant je SNS, garant su svi ljudi koji učestvuju u naporima da Srbija bude bolja i uspešnija nego što je bila ikada.

Kao što ste čuli, dok smo mi ovde, drugačije u Srbiji biti neće. Niko sem naroda neće birati budućnost ove zemlje i to je najsigurniji garant da će budućnost ove zemlje da bude svetla. Hvala vam, najlepše.

Zahvaljujem, dr Orliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog Načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Niko ne želi reč.
Ja ću reč sada dati na kratko ministru Šarčeviću.
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovane kolege, poštovani narodni poslanici, ja ću samo u par rečenica da se zahvalim svima koji ste učestvovali u ovoj današnjoj i jučerašnjoj raspravi. Svakako, najviše zasluga imaju ljudi iz Zavoda za intelektualnu svojinu koji su se pomučili, uradili posao, koji su u širem delu neko ko pripada našem Ministarstvu.

Dok smo o ovome pričali, ja sam dobijao podrške mnogih studenata, upravo prateći ovaj prenos. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Obaveštavam vas da ćemo sa radom nastaviti 12. septembra, dakle u četvrtak u 10.00 časova.
Zahvaljujem se svima na učešću u radu. Hvala.