Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naša drugarica prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević iznela načelan stav, dajući bezrezervnu podršku predloženim zakonima, ja ću se u svom izlaganju, odnosno u svojoj diskusiji vezati samo za jedan od predloga zakona iz ovog seta, a to je Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Naravno, uvaženi ministre, da ću se u tom smislu delimično vezati i na uvaženu koleginicu Natašu Jovanović, koja je skrenula pažnju da li u okviru Ministarstva prosvete treba da se shodno nadležnosti kojim se bavi vaše Ministarstvo, postoji i ono što se vezuje za autorska prava?

Lično mislim da imajući u vidu sudsku zaštitu autorskim prava, a to će biti moj fokus izlaganja, je to više u nadležnosti Ministarstva pravde, kao što bi u nadležnosti Ministarstva pravde trebala da bude u celosti materija stečaja. Međutim, da se ne bi udaljavali od teme, želim da vam skrenem pažnju na nekoliko delova ovog zakona za koje mislim da bi mogli po kvalitetu da budu još izraženiji, a u tom pravcu ću dati i nekoliko krajnje dobronamernih sugestija.

Polazeći od definicije autorskog dela kao originalne duhovne tvorevine autora, kao i autorskog prava koje nastaje upravo nastankom autorskog dela, moramo voditi računa i o pravnoj zaštiti i prava i autora i autorskog dela. Kako se vrši ta zaštita drage kolege? Postoje dva pravca. Jedna je, u svakom slučaju se radi o sudskoj zaštiti, jedan pravac zaštite je krivična zaštita ili krivično pravna zaštita, a drugi pravac je građansko pravna zaštita.

Kada govorimo o krivično pravnoj zaštiti, tu je zakonodavac veoma jasno propisao koja su to krivična dela koja u svojim obeležjima, odnosno u svom biću podrazumevaju inkriminacije, koje ukoliko se ostvare, logično je da će onaj koji ta krivična dela počini krivično odgovarati.

Za nas su daleko interesantnija i u svakom slučaju, kao nekoga ko donosi zakone, bitnije ove dimenzije koje se odnose na građansko pravnu zaštitu. Mislim da ste tu kao predlagač zakona pogodili, kako bi se to reklo pežorativno, u centar, jer ste dali jako dobra rešenja.

Prvo dobro rešenje je što ste proširili krug lica koja mogu da podnesu tužbu zbog povrede autorskog prava, a ja moram da skrenem pažnju kada se pruža građansko pravna zaštita, odnosno kada sudovi mogu da postupaju po tužbi. Mogu da postupaju u slučaju utvrđenja povrede prava, jer tužba glasi radi utvrđenja povrede prava, zatim radi prestanka povrede prava, radi uništenja ili preinačenja predmeta kojim je počinjena povreda autorskog prava, naknada imovinske štete i objavljivanje presude o trošku tužbe.

Do sada je uzak krug lica mogao podneti tužbu. Neću reći bukvalno uzak, ali značajno uži nego što je to sada. Sada to mogu činiti organizacije koje se u kolektivnom smislu bave zaštitom autorskog prava i to je dobro rešenje, odlično rešenje.

Šta može, uvaženi ministre, da proizvede problem? Ovaj zakon koji ste predložili sadrži dosta procesnih normi, ali taj zakon ako se tumači kao leks specijalis, a jeste leks specijalis, dolazi u određenu koliziju sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Zašto ovo govorim? Ukoliko imate privremenu meru i privremenom merom tražite prestanak povrede prava tako što se nalaže tuženom da odmah prestane sa povredom prava, onda se gubi smisao tužbe, onda više nema tužbenog zahteva. Šta to znači? To znači ako sud uvaži tužiocu Neđi Jovanoviću da prestane sa povredom autorskog prava uvažene koleginice Stefane Miladinović i ta privremena mera stupi na snagu, onda je izgubljen smisao tužbe, jer je privremena mera stala na pravno dejstvo. Ako je privremena mera proizvela pravno dejstvo, šta znači onda odlučivati o daljem toku postupku, čemu tužba?

Mislim da me razumete kad hoću da vam kažem šta može da bude procesno-pravni problem, jer ukoliko izgubite privremenom merom predmet sudske zaštite, onda sud nema više o čemu da odlučuje i tu mogu da budu problemi vezani sa sudove, iako ću ja sa stanovišta profesije kojom se bavim pohvaliti sudove kada su u pitanju odluke o zaštiti autorskih prava.

Jako je dobro, uvaženi ministre, što ste precizirali način usvajanja privremenih mera, mera obezbeđenja dokaza i što se sada privremene mogu doneti vrlo jednostavno, odnosno efikasno i hitno, čak i kako se taj postupak mora sprovoditi i bez saslušanja onog ko je tužen. Znači, ja mogu, kao sudija, vrlo jednostavno da donesem privremenu meru, naložim određene radnje koje podrazumevaju prestanak ugrožavanja nečijeg autorskog prava. Ali, ovde postoji još nešto što mi u poslaničkoj grupi SPS ćemo izneti kao izuzetno pozitivno, a to je da se informacije koje su neophodno potrebne kako bi se utvrdila povreda ili opasnost od povrede autorskog prava mogu prikupljati od tzv. trećih lica ili povezanih lica, ali ne povezanih lica u smislu srodstva, nego povezanih lica sa onim od koga se informacije mogu dobiti.

Mislim da bi trebalo istaći krajnje pozitivne primere pružanja zaštite autorskog prava, a evo zašto. Uvaženi ministre, sigurno je da imate i te kako pouzdano tačne informacije o ugroženosti vitalnih interesa države kada je u pitanju emitovanje i reemitovanje programa sa teritorije Republike Srbije, kada se nažalost zbog nedorečenosti zakona koji se sada ispravlja, jer moramo poći od činjenice da obuhvat izmena ovim zakonom nije dovoljan da bi došli do novog zakona, jer je ispod 50% izmena obuhvaćeno, onda moram da pohvalim onu intenciju koju ste vi ovde očigledno imali, a to je da se suštinske izmene izvrše kako bi došli do najboljih mogućih rešenja. Praksa će pokazati da to jesu dobra rešenja, da li su najbolja, svakako da nisu, jer uvek možemo težiti boljem. Ali, ako pođemo od sudskih odluka, onda zaista stoji sve ono što sam rekao kao kvalitet Predloga zakona.

Poći ću od nekoliko primera. Imamo situaciju kada je autor sebe prikazao kao autora tvorevine koja podrazumeva ništa drugo nego prikupljanje citata. Znamo svi šta su citati. Neko je negde rekao nešto u jednom mediju, neko nešto drugo u drugom mediju, citat kao citat podrazumeva autonomno izraženu volju u pogledu neke aktuelne teme i sada se pojavio neko treći koji je sve te citate obuhvatio, objavio u nekoj ediciji, bez znanja, bez saglasnosti onoga ko je autor tih citata i što je najvažnije u tim hajde da ih nazovemo tvorevinama niko nije od autora učestvovao, bez obzira da li je jedan ili više.

Sud je apsolutno pravilno zauzeo stanovište da se radi o gruboj povredi autorskog prava i usvojio tužbeni zakon. Slično je i kada su u pitanju fotografije, ukoliko se objavljuju bez imena i prezimena autora, pa se onda bukvalno, ako mogu da budem toliko slobodan u izražavanju da kažem, radi o krađi autorskog prava.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što hoću da istaknem veoma značajnu ulogu sudova u primeni zakona, pa čak i onog zakona do sada važećeg za koji kažem da nije u svemu bio dovoljno dorečen, dosledan i u praksi otvarao je određene dileme, da mi sada imamo priliku da sve te dileme otklonimo i da ih pravilno rešimo. Ovo naročito kada se radi o koautorima, jer imamo i neke specifične situacije.

Recimo, ukoliko je film autorsko delo, a jeste, onda imamo više autora ili koautora, jedan je pisac scenarija, drugi je režiser, treći je onaj ko ima neke određene ulogu, producent, na kraju krajeva, u daljem procesu proizvodnje autorskog dela ili stvaranja autorskog dela svi oni uživaju na jednak način zaštitu, sa stanovišta ovog zakona i sa stanovišta onoga što podrazumeva sudsku zaštitu.

S obzirom da su se, kako sam malopre i rekao na samom početku, i tu ću privesti kraju svoju diskusiju, moje kolege Ivana Dinić i ovlašćeni predstavnik prof. dr Snežana Bogosavljević odredile prema vašem predlogu, ja ću se samo tome pridružiti. Ono što treba da znate, kao i uvek do sada, poslanička grupa SPS će, kao deo ove koalicije, i to pragmatični i konstruktivni deo ove koalicije, podržati zakone koje predlažete. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Reč ima Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj ove Vlade jeste da obrazovanje podigne na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja. Godinama smo navikli na neznanje i prosto uživali u tome. Postavljen je reper da ne dozvoljavamo znanju da se probije. Došli smo u paradoksalnu situaciju da su svi ubeđeni da znaju sve, a često ne znaju baš ništa.

Svih pet zakona koji su pred nama su veoma srodni i imaju za cilj da se oblasti koje su već uređene zakonima usaglase sa poglavljima i pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, koji će se primenjivati kada Srbija postane član. Izmenama i dopunama zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima i o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se više reda među onima koji su korisnici tih zakona.

Izmene će doprineti većoj vidljivosti onih koji se bave muzikom i drugim umetnostima. Mi se ponosimo našim umetnicima i na ovaj način štitimo zakonodavno njihova prava. Biće većeg doprinosa i za one koji se bave glumom, jer novi zakon predviđa da budu vlasnici svojih dela, odnosno svako njihovo emitovanje ili reemitovanje će im obezbediti bolji materijalni položaj.

Zbog specifičnosti oblasti informacionih tehnologija, tu se određuju odnosi prema evropskoj tradiciji, a uređuju se i mnogi drugi domeni zaštite u oblasti softvera. Zakon o patentima smo doneli u decembru 2018. godine i to je donelo mnogo lakšu primenu u praksi. Pogodnosti se većinom odnose na sledeće – poboljšana je međupravna zaštita, unapređen je sistem građanskopravne zaštite u smislu otklanjanja nedostataka koji su uočeni u primeni zakona, tužba se sada može podneti ne samo u slučaju povrede prava, već i onda kada postoji ozbiljna opasnost da će pravo to biti povređeno. U pogledu naknade štete, same visine naknade, sada se uzimaju i negativne ekonomske posledice koje oštećena strana trpi, što je takođe novina. Zatim, uvedena je i dodatna kontrola odlučivanja Zavoda za intelektualnu svojinu, što ranije nije bio slučaj.

Želela sam prosto da vas podsetim na sve ono što je urađeno ovim zakonom, a sada su još unete i one stvari koje su propuštene u prethodnom periodu. Tako da se mi nadograđujemo i usavršavamo ovaj zakon.

Izmenama zakona izvršeno je dalje usklađivanje sa EU i sa njihovom regulativom, konkretno sa Direktivom o pravnoj zaštiti biotehničkih pronalazaka i Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine. Izvršeno je zatim terminološko usklađivanje različitih izraza i unapređeni su informaciono-obrazovni poslovi u oblasti pravne zaštite, pronalazaka i drugih prava intelektualne svojine.

Sve ove izmene imaju za cilj unapređenje i digitalizaciju registara. Do sada je vladao opšti haos i nismo imali nikakvu bazu podataka. Izmenom je propisano da registar zbirka podataka koji u elektronskom obliku vodi i održava nadležni organ i tako se preciziraju u stvari zastupnici bilo fizičkog lica, bilo pravnog lica koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Završila bih sa sledećom rečenicom. Naš predsednik Aleksandar Vučić, često ga mnogi citiraju, ali ovo vrlo je za mene ostavilo jedan upečatljiv dojam, a to je citiranje Anatola Fransa, što dokazuje u stvari sliku Srbije nekad i sad - obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, već koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. Znanje treba da vodi ovu zemlju i da oblikuje i odredi ciljeve. To je ono što mi upravo ovde i radimo. Hvala.

Hvala gospođo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovani ministre, tema današnje sednice jesu izuzetno važni zakoni iz oblasti prava, intelektualne svojine. Neke od ovih zakona smo čekali jako dugo, gotovo par meseci su neki od predloga o kojima danas raspravljamo bili u proceduri. Nekoliko minuta ću se osvrnuti na suštinu sva tri predloga zakona.

Intelektualna svojina izuzetno je važna tema za razvoj svakog društva i njen ekonomski napredak. Ona je predmet zaštite intelektualnih prava i ta prava obuhvataju i autorska prava i srodna prava o autorskom pravu, kao i pravo industrijske svojine.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se red među korisnicima tih zakona i izmenama se vrše dalja usklađivanja sa direktivama EU, između ostalog neke od direktiva novih su stupile na snagu prethodnih mesec dana i verujem da će i na dalje usklađivanje biti u ovom pravcu tokom naredne godine. U svakom slučaju, sva rešenja će doprineti većoj vidljivosti i pravnoj zaštiti i umetnika i naučnih radnika, kao i onih ljudi koji se bave specifičnim poslovima u oblasti informatičkih tehnologija, odnosno informacionih tehnologija.

Intelektualna svojina nastala u radnom odnosu utiče na povećanje vrednosti preduzeća, povećanje dobiti ili stvaranje ušteda a pre svega kroz unapređenje delatnosti koje obavljaju, a to dalje doprinosi i boljim ekonomskim rezultatima samog preduzeća, ali i razvoju privrede uopšte. U tom smislu jeste bilo izuzetno važno da se ovi odnosi između poslodavaca i zaposlenih urede na jedan efikasan način kako bi poslodavac imao interesa da ulaže u istraživanje i razvoj, a zaposleni bio motivisan da unapređuje proizvodni proces samog poslodavca. Ovo je izuzetno važno i za privredu, jer postojeće rešenje pokazalo se da nije bilo baš ohrabrujuće za potencijalne investitore u Srbiji.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima očekuje se povećanje broja prijava patenta od strane privrednih društava, jer će poslodavci i zaposleni imati pravnu sigurnost u vezi sa raspolaganjem, ali i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u tom radnom odnosu.

Daljim rešenjem se povećava pravna sigurnost u zaštiti intelektualne svojine i smanjuju rizici i za one koji ulažu. U tom smislu i najznačajnije izmene i dopune ovog zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u tom radnom odnosu, kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama. Poslodavac može staviti na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva i informacije i tako stvoriti okruženje u kome zaposleni može da bude kreativan i da predlaže nova tehnička rešenja koja će unaprediti proces rada.

Kada su u pitanju autorska prava i srodna prava, odnosno izmene i dopune ovog zakona, cilj jesu uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskih i srodnih prava. O tome je vrlo temeljno govorio moj kolega Neđo Jovanović, ja bih samo dopunila da jedna od pozitivnih efekata ovih izmena biće i ostvarivanje kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava na produžavanje trajanja zaštiti imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Za razliku od autorskog prava koje nastaje samim stvaranjem ili materijalizovanjem autorskog dela, pravo industrijske svojine obuhvata patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite topografije integrisanog kola, pravo zaštite oznake geografskih porekla i drugi i možda najmanje jasan u pogledu materije koju reguliše ovaj Zakon o zaštiti topografije i poluprovodničkih proizvoda primenjuje se u oblasti IT i podrazumeva zaštitu prava industrijske svojine u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koje ima pravo na zaštitu. Da bi nastalo i bilo priznato neko pravo u oblasti industrijske svojine potrebna je odluka nadležnog organa uprave u slučaju Republike Srbije, to je Pravo za intelektualnu svojinu.

Topografija po svojoj prirodi predstavlja intelektualno dobro. Predmet zaštite je samo topografija, to su čipovi, integrisana kola, nanotehnološki proizvodi, dakle, predmeti zaštite jesu poluprovodnički proizvodi koji služe za obradu informacija i predstavljaju u nekim slučajevima ili mikroprocesor ili računar.

Znači, prostije rečeno Zakon o autorskim pravima reguliše pravo onih koji kreiraju u ovom slučaju softvere, dok Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda reguliše nešto što se zove hardver, odnosno pravo zaštite topografije ima njen stvaralac. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografije poluprovodničkih proizvoda što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Ne moram da se ponavljam u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona, a verujem da će i rasprava u pojedinostima biti vrlo zanimljiva. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Miladinović.
Reč ima narodna poslanica, Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima o kome ću kratko govoriti iz predloženih izmena mi možemo da vidimo da odredbe koje sada uređuju pitanje pravne zaštite pronalazaka nastalih u radnim odnosima i nisu u punoj meri usmerene na pružanje sigurnosti potencijalnim investitorima da dođu i da ulažu u našu zemlju. Upravo norme koje se odnose na oblast pronalazaka nastalih u radnim odnosima pretrpeće najveće izmene usvajanjem ovog predloga zakona.

Dakle, usvajanje ovog predloga imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa, poslodavci će više ulagati u istraživanje, razvoj a zaposleni će doprinositi unapređenju procesa rada i za to sa druge strane dobijati pravičnu naknadu koja će takođe biti utvrđena ovim zakonom.

Privredni subjekti da bi poslovali naravno traže viši stepen pravne sigurnosti kada je reč o zaštiti njihove intelektualne svojine. Upravo to je cilj usvajanja ovog predloga, dakle, stvaranje boljeg poslovnog okruženja za strane investitore, ali i za domaće privredne subjekte.

Takođe, bolje će biti regulisan odnos između poslodavaca i zaposlenih u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu, tako će zaposleni znati svoja prava i obaveze unapred. Ta prva i obaveze će biti utvrđena osim Zakonom o radu, biće utvrđena i ovim zakonom. Predlogom zakona regulisana je kako sam rekla i njihova naknada, a poslodavci sa druge strane će stimulisati zaposlene ali im pružati i potrebne resurse, organizovati potrebne obuke i tako dalje. Vidimo iz ovih predloga zakona koji su pred nama da Vlada Srbije nastavlja sa naporima da naše zakonodavstvo dovede od visokog stepena uređenosti što će dati sigurnost privredi i ekonomiji, ali naravno rezultiraće i boljim standardom naših sugrađana.

U tom smislu treba reći i da je britanski list „Fajnenšel Tajms“ objavio da je Srbija na prvom mestu po broju stranih investicija. U 2018. godini privukli smo čak 107 projekata direktnih stranih investicija što je za 26 više nego 2017. godine. Kao vodeći sektori naznačeni su Industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i sektor nekretnina. Na taj način nadmašili smo zemlje u regionu. Ono što je dobro i ono što je takođe stajalo u tim izveštajima jeste da se približavamo i nekim mnogo razvijenijim zemljama, kao što su Velika Britanija ili Poljska ili Mađarska ili čak Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tako vi sa jedne strane možete da vidite da mi ovde iz dana u dan govorimo o rezultatima, o rezultatima i Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, o radu u ovom parlamentu, ali i sa druge strane možete da vidite i laži i obmane i vandalizam predstavnika Saveza za Srbiju. Kakva poruka se šalje od strane njih građanima Srbije, kakva poruka se šalje svetu, kakvi smo mi to ovde ljudi ako sam predsednik jedne opštine iz Beograda Marko Bastać čupa saobraćajne znake ili stavlja na ražanj plišane lutke i zaliva ih pivom, zarađuje svoju platu tako što pravi performanse po Beogradu.

Želim ministre nešto da vam predložim da razmotrite na sednici Vlade, da li možda možemo da donesemo neki zakon o cirkuzantima u politici, pa da regulišemo i radni odnos Marka Bastaća.

Mi iz SNS ćemo nastaviti da radimo i da gradimo i da se ponosimo tim rezultatima. Sigurna sam da će građani znati da cene. Naravno, sve predloge iz vašeg ministarstva ja ću podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Sada reč ima Andrijana Avramov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama o autorskim i srodnim pravima, zapravo jedan od zakona. Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci književnih, naučnih i umetničkih dela i kojim se pre svega daje isključivo pravo korišćenja i odobravanja drugima korišćenja svog dela, a istovremeno uključuje sistem zaštite tih prava.

Pohvalila bih ovaj zakona koji reguliše prava autora dela. Ovim zakonom ne štitimo ideju, već delo koji je izražaj ljudskog uma, bez obzira na vrstu izražaja. Autorska prava i srodna prava su ključni za ljudsko stvaralaštvo jer pružaju autorima podsticaj u obliku priznanja i novčanih naknada, a s druge strane pružaju im određenu sigurnost da se njihova dela mogu promovisati bez straha od neovlašćenog kopiranja ili piraterije, a ukoliko do toga dođe osigurana im je zaštita autorskog prava zahvaljujući predlogu današnjeg zakona.

Ovim autorskim pravom su obuhvaćeni naučnici, glumci, intepretatori, autori i proizvođači. Predviđeno je da ovim zakonom pozitivno utičemo na ekonomske interese navedenih pojedinaca. Očekujemo da će ovim izmenama zakona znatno biti poboljšan ekonomski položaj glumaca, što ranije nije bio slučaj, jer glumci do sada nisu imali navedeno pravo na naknadu i bili su u lošijem pravnom i ekonomskom položaju. Zapravo ovim izmenama zakona se stvaraju uslovi za poboljšanje materijalnog položaja svih koji pokušavaju da daju doprinos svojim umetničkim izražavanjem.

Očekujemo da će novo rešenje ovog zakona uticati na povećanje transparentnosti rada različitih organizacija, za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost pri obavljanju poslova ostvarivanja prava autora.

Istakla bih da smo ovim zakonom uveli kvalitetniji i oštriji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Takođe je propisan krajnji rok u kome organizacije moraju da raspodele i isplate prikupljeni novac od korisnika na ime naknade za iskorišćavanje autorskih dela i predmeta srodnih prava u prethodnoj godini.

Ovim predlogom zakona očekujemo da će predložena mera uticati na povećanje ažurnosti kolektivnih organizacija u isplati nadoknade, što se svakako pozitivno odražava na nosioce prava. Pohvalila bih intenzivnu saradnju zemlje Republike Srbije, odnosno Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja sa Republikom Nemačkom, Danskom, Kinom, Japanom i mnogim drugim. Do sada smo mnogo uradili po pitanju modernizacije ulaganja u različite oblasti prosvete, nauke i tehnologije.

Danas imamo veliki broj škola koje su renovirane. Povećan je budžet za nauku, povećane su plate istraživačima. Naredne školske godine sve škole u Srbiji će biti opremljene malim robotima i određenim brojem dronova namenjenim učenicima radi sticanja znanja i učenja.

Istakla bih takođe digitalizaciju 10.00 učionica koje su deo procesa reformi, koje aktivno i svakodnevno sprovodimo zarad unapređenja i adekvatne edukacije mladih. Celokupne novine koje uvodimo i koje planiramo u narednom periodu imaju za cilj da olakšaju roditeljima i deci sticanje adekvatnog i savremenog znanja koje će im omogućiti budućnost i ostanak u našoj Srbiji.

Ovaj predlog zakon jeste dokaz da naš predsednik gospodine Aleksandar Vučić na čelu sa SNS, uzima u obzir svakodnevne probleme i intenzivno razgovara sa ljudima. Na mržnju ne odgovaramo mržnjom. Mi ne delimo ljude na patriote i ne patriote, jer svi mi živimo u ovoj zemlji i volimo našu Srbiju. Oni koji glasaju za SNS zaista vide napredak i razvitak bolje i uspešnije Srbije i zahvaljujući vidljivim rezultatima veruju našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS.

Ne mogu, a da ne spomenem razne izjave tzv. opozicije koja situaciju u Srbiji opisuju kao katastrofalnu, da u Srbiji postoji neizvesna budućnost, da se svakodnevno vređaju žene, da se ponižavaju oni koji različito misle, da se vređaju naša deca, da se ruše znakovi zarad demonstracija njihove nemoći, da se narod podstiče na mržnju i agresiju, optužuju našeg predsednika da će prodati Kosovo, izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom u Srbiji, dok naša, tzv. opozicija Đilas, Jeremić i Obradović, dobijaju novac u kafanama od stranih predstavnika kako bi se njihovi predstavnici na izborima 6. oktobra na KiM kandidovali protiv Srpske liste.

Koristim priliku da ovim putem pozovem sve Srbe sa KiM i raseljena lica koja imaju pravo na glasanje da izađu i daju podršku Srpskoj listi, da naši Srbi ostanu ujedinjeni na izborima 6. oktobra, jer zbog različitih prepreka koje nam spremaju ovo nije život, već borba za opstanak našeg srpskog naroda na KiM.

Uprkos svim preprekama koje nam se dešavaju, ljudi posle dužeg vremena imaju optimizam i veruju u promene i vide da su velike reforme uveliko sprovedene, dokazali smo da rokove koje smo sebi postavili u potpunosti smo ispunili, sve što smo do sada uradili i što planiramo da uradimo jesu najhrabriji potezi u novijoj srpskoj istoriji, uložili smo veliki napor da se zemlja iseli i postane uređena i normalna, a sve zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, SNS i poverenju i podršci građanima Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Avramov.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite, gospođo Malušić.