Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

2. dan rada

10.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, ministru Šarčeviću.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Gospodine Rističeviću, vi želite repliku na izlaganje gospodina Šarčevića?
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Više je ispravka, pa koristim taj institut replike. Dakle, ja verujem da će gospođa Danica Popović opet mene prokomentarisati sa „puj“, to je takođe ekonomski čestito. Nijednog trenutka ja ne zadirem u pravo slobode zbora i govora.

Dakle, pomenuti profesori mogu da budu, što se mene tiče, po političkoj opredeljenosti i Jehovini svedoci. Većina njih još samo to nije bila, većina njih je promenila 10 žutih opcija, što se mene tiče mogu u tim strankama da ostanu, mogu da ih menjaju tri puta godišnje, mogu da ih menjaju češće nego vojnik čarape, nemam ništa protiv. Ali, sam ovo govorio iz razloga koje ste vi naveli. Dakle, ukoliko je nešto plagirala moraju da odgovaraju s obzirom da za sebe tvrde da su obrazovne moralne gromade.

Moja ispravka se odnosi na tužbe koje SOKOJ treba da podnese. U svom govoru sam rekao zašto to ne može, i ko me slušao pažljivije mogao je to i da čuje. Znači, N1 televizija i Nova S nisu registrovane u Srbiji, ni u APR ni u REM-u kao pružalac medijskih usluga, kao elektronski mediji. Njihovi advokati, kad neko tuži, odgovore da oni ne mogu da budu tužena strana jer na teritoriji Srbije, u državi Srbiji nisu registrovani u APR i nisu registrovani u REM-u, kao pružalac elektronskih usluga, kao elektronski mediji, i zato ne podležu tužbi. Zato verujem da autorska i srodna prava niko tu ne može da naplati niti da povede sudski spor, jer će dobiti isti odgovor. Oni su jedan piratski kanal koji se ne emituje u Luksemburgu, ovde ne može da se reemituje, to samo postoji u kablu, postoji u našim domovima kućama. Znači, to je potpuno neregularna televizijska stanica, ne jedna, već 20 i nešto, koje služe za ispumpavanje para iz Srbije na razne belosvetske destinacije i na takav način smanjuje dobit ovde.

Zato je SBB uvek u gubitku i tako su oštećeni svi građani Republike Srbije, jer oni nisu poreski obveznik iako program proizvode i emituju u Republici Srbiji. Time, radom na crno ugrožavaju domaće medije koji samo na tržištu reklamnom gube godišnje 20 miliona evra plus pretplata koja se u Srbiji za SBB kreće 28 milijardi dinara, samo na teritoriji Srbije, samo SBB plus povezana lica. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, karakteristika vremena u kome živimo su svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgledi proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi sa određenih područja, kao i niz drugih specifičnosti koje proizvod ljudskog duha i ljudskog uma.

Moderno poslovanje danas se zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnoloških postupaka. Zbog svega toga je važno da se zaštite izumi, odnosno inovacije.

U tom kontekstu posmatram i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu. Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu da se nijedan pronalazak ne sme komercijalno koristiti, da se ne sme izrađivati ili prodavati bez saglasnosti njegovog izumitelja, odnosno nosioca patenta. Patent mora da bude zaštićen u propisanom vremenskom periodu i to je odredba koja je i ranije postojala. Jedino nakon isteka tog vremenskog perioda patent može da se koristi u komercijalne svrhe, a za sve to vreme može da ga koristi neko drugi jedino ukoliko ima saglasnost nosioca patenta.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima reguliše se pre svega oblast na relaciji poslodavac-zaposleni. To je nešto veoma važno što će u budućnosti koristiti kada se patent stvori iz radnog odnosa. Cilj je da se efikasnije urede one zakonske odredbe koje regulišu zaštitu i korišćenje pronalazaka kao što sam rekao, koji su nastali iz radnog odnosa.

Smatram da zakonska rešenja na pravičan način štite interese i zaposlenog koji je pronalazač i poslodavca. Najpre, važno je što je precizno definisano šta se sve smatra patentom, a šta se ne smatra patentom.

Kada se zaposleni posveti inovaciji, kreira inovaciju i kada je ta inovacija primenjiva u praksi, ona na taj način pozitivno utiče na poslovanje svakog preduzeća, bilo da se naprave neke uštede u poslovanju ili da se povećava produktivnost preduzeća, ali to za posledicu u svakom slučaju ima uvećanje dobiti preduzeća. Zbog toga je važno da preciziramo ovu oblast.

Važno je zaštiti i interese zaposlenog koji je nosilac pronalaska i interes poslodavca koji je investirao i na taj način je dao svoj doprinos pronalasku. Pored toga što patent svom nosiocu pruža društvenu afirmaciju za kreativnost, svaka inovacija koja ima primenu na tržištu potrebno je da nosiocu inovacije obezbedi i materijalnu koristi. I ovim izmenama i dopunama zakona utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih se određuje naknada zaposlenom na ime korišćenja pronalaska iz radnog odnosa. Stepen ekonomske koristi pronalaska je najznačajniji kriterijum prilikom određivanja naknade za nosioca patenta, odnosno pronalaska.

Njegov ekonomski interes je zaštićen, kao što sam već naveo i time što ne može niko da koristi pronalazak ili da ga primeni u praksi bez njegove saglasnosti, ali sa druge strane kada se utvrđuje ovaj stepen ekonomske korisnosti, odnosno kada se utvrđuje naknada za zaposlenog, moramo uzeti u obzir, obzirom da je nastao iz radnog odnosa i novčane i materijalne i ljudske resurse koje je uložio poslodavac prilikom utvrđivanja ove naknade.

U vezi sa ovim je i predlog da se briše član 65. Zakona koji propisuje da korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade i pre pravosnažnosti odluke nadležnog suda.

Na ovaj način uklonjena je prepreka da se patent koristi pre nego što se utvrdi naknada. Zašto je to važno za ekonomsku procenu? Važno je što tek onda kada patent naiđe na praktičnu primenu, kada se nađe na tržištu, kada se završi ispitivanje tržišta ili se patent ponudi poslovnom partneru, tek onda možemo da znamo koja je realna vrednost tog pronalaska. Do tada ne možemo da znamo koja je realna vrednost i na osnovu te realne vrednosti sada možemo da utvrdimo pravičnu naknadu za zaposlenog koji je kreirao pronalazak. Do sada je moglo da bude i obrnuto, moglo je da se desi da se utvrdi naknada za pronalazača, za nosioca patenta, a zatim kada se taj pronalazak primeni, kada dođe na tržište, njegova ekonomska korist može da bude veća od one procenjene ili može da bude i manja nego što je prvobitno procenjeno. Na ovaj način zakon ispravlja ovaj nedostatak.

Sa druge strane, poslodavac u postupku izrade, odnosno kreiranja pronalaska koji se stvara iz radnog odnosa ulaže u to svoje resurse. Rekao sam da može da uloži materijalne, ljudske resurse, može da uloži u svoju tehnologiju, može da uloži tako što će platiti obuku pronalazaču i zato je važno da zaštitimo i interes poslodavca. Logično je da svako u današnje vreme kada investira očekuje konkretnu ekonomsku dobit od svega toga. Zato je sada precizirano koji se pronalasci ubrajaju u one koji nastaju iz radnog odnosa. Dakle, to su pronalasci koji nastaju tako što se izvršava radna obaveza zaposlenog, a koji su definisani njegovim opisom posla.

Takođe, za pronalazak iz radnog odnosa smatraće se i onaj koji je stvoren kao posledica profesionalne obuke, a koju je platio poslodavac i opet na ovaj način smatram da se pravično utvrđuje naknada i staje se na taj način pravedno na stranu poslodavca jer je platio profesionalnu obuku. Dakle, naveo sam određene kriterijume i okolnosti koje propisuje zakon, a na osnovu kojih treba objektivno i pravično da se utvrde naknade.

Ove izmene i dopune zakona usklađene su sa savremenim ekonomskim tokovima. Sadašnjim zakonom bilo je predviđeno, odnosno još uvek je predviđeno da poslodavac u roku od dva meseca mora da obavesti zaposlenog da li je njegova inovacija u kategoriji onih pronalazaka koji su nastali iz radnog odnosa. Novi predlog zakona podrazumeva da taj rok bude pomeren sa dva meseca na šest meseci. Zašto sam rekao da je u skladu sa savremenim ekonomskim tokovima? Zato što uzimam u obzir interese internacionalnih kompanija. Na taj način njima dajemo dodatno vreme koje je njima neophodno da procene i da donesu kvalitetnu odluku, jer oni moraju da uzmu u obzir kakva je situacija na međunarodnom nivou i prema tome imaju veći broj faktora u razmatranju kada donose konkretne odluke.

Pravno regulisanje ove oblasti važno je za svaku državu i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je važno da podržimo ovo zato što smatramo da na ovaj način naša Vlada, naša država, podržava kreativnost i podržava one aktivnosti koje se na toj kreativnosti zasnivaju, samim tim što daju jedan sigurniji pravni okvir za one koji se bave pronalascima. Na taj način to utiče i na razvoj nauke i tehnike, a samim tim i na bolji životni standard, odnosno na bolje uslove života. Takođe je bitno da izumi imaju praktičnu primenu i mi se zalažemo da oni budu primenjeni na domaćem tržištu. To je važno, da kada postoji jedan izum, da radimo na tome da konkretnu dobrobit od toga osete građani Srbije.

Zato uvek treba da podstičemo ovu oblast i da promovišemo pronalazače, jer su oni jedan od najboljih segmenata našeg društva. Potrebno je da dobiju više prostora u medijima, da na pozitivan način budu predstavljeni. Jedan od takvih primera su i studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, koji su pre nešto više od mesec dana u SAD pobedili svojom inovacijom na međunarodnom studentskom takmičenju. Oni su projektovali električni bicikl, i to moram pomenem, koji je pobedio po dizajnu, dinamici i vožnji i prednjačio je u odnosu na pronalaske iz ostalih timova.

Upravo u ovakvim pronalascima leži ogroman privredni potencijal naše zemlje. Međutim, nosioci ovakvih pronalazaka moraju da budu dovoljno prepoznati u javnosti, da ih uvek pozitivno afirmišemo. U praksi se dešava i da inostrane kompanije od naših pronalazača otkupe licencu, ne samo od naših, nego bilo gde u svetu to se dešava, jednostavno otkupe licencu i primenjuju taj pronalazak na svom tržištu.

Mi iz SDPS se zalažemo, ponoviću, da se prednosti pronalazaka primene u Srbiji. Zato podržavamo izmene i dopune zakona i sve napore naše Vlade da se promovišu inovativni i kreativni ljudi i da njihovi pronalasci doprinesu razvoju naše privrede.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju veoma ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo i da usklađujemo naše propise, kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu autorskih prava. Izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima usklađuju našu pravnu regulativu sa standardima Evropske unije. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta, kao i u prethodnom slučaju, u kojem autori štite svoja prava i ostvaruju za to adekvatnu novčanu nadoknadu. Takođe smatram da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti unapređeno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Autorska prava možemo i moramo sagledati iz dva aspekta, prvi je ekonomski, odnosno imovinski aspekt, kako ga mi nazivamo, a drugi je moralni aspekt. Ekonomska prava omogućavaju autoru da zaštiti svoj rad, da izdaje odobrenje ili da zabrani korišćenje svog dela. Ova prava mogu da budu prenosiva i licencirana. Zato je važno što ćemo izmenama i dopunama zakona dati veću pravnu sigurnost nosiocima autorskih prava, da kada to žele mogu da ostvare i novčanu nadoknadu.

Pored ekonomskih i imovinskih prava, ne treba zaboraviti ni moralna prava i ona podrazumevaju pravo imenovanja autora i pravo da autor zaštiti svoj rad od štetnog korišćenja. Ova prava su lična i nisu prenosiva.

Nažalost, živimo u vremenu kada se povrede autorskih prava, zbog brzine interneta, najčešće dešavaju u ovoj oblasti. Zato od ovog zakona očekujem da će ubuduće bolje regulisati oblast koja se tiče onlajn piraterije, odnosno piraterije na internetu i da ćemo urediti i napraviti bolji pravni okvir da suzbijemo ovu pojavu. Zato insistiramo da autorska prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom i bez saglasnosti nosioca autorskih prava ne sme niko da koristi njihovo delo, bilo da je u pitanju fotografija, tekst, video ili audio zapis i svako ko želi da preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. U suprotnom, treba da bude svestan da rizikuje, da snosi posledice zbog neovlašćenog korišćenja.

Već sam na početku i rekao kada sam govorio o izmenama Zakona o autorskim pravima da je on usklađen sa Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine, evropskom direktivom, i to je garancija da će nosioci autorskih i srodnih prava ubuduće biti na efikasniji način zaštićeni pred sudom.

Za kraj, navešću podatak da naše kreativne industrije godišnje ostvaruju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i u ovoj oblasti na neposredan i posredan način zaposleno je preko 110.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije predložiće izmene i dopune ovog zakona jer smatramo da je on najvažniji zakon u oblasti intelektualne svojine i osnova za dalji razvoj kreativnih industrija. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević.

Izvolite, koleginice.

...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, tema današnje parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja su izuzetno važni zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine, i to predlozi zakona koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona, a tiču se patenata, autorskih i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi, pronalazači, pisci, kompozitori, slikari, dizajneri moraju da imaju posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, u smislu zaštite uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatne nagrade za to.

Intelektualna svojina je izuzetno važna tema za razvoj svakog društva i njegov ekonomski napredak, jer podstiče ljudsko stvaralaštvo, pomerajući granice nauke i tehnologije i obogaćujući svet književnosti i umetnosti.

Danas, čini se više nego ikada ranije intelektualna svojina za mnoge nacije, zapravo je ključ njihove dominacije na svetskom nivou. Svesni toga najrazvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs čime se borba za globalan prestiž u svetu prenosi sa vojnog na teren naučno tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost ima šansu da za sebe obezbedi bolju ekonomsku, političku i vojnu poziciju.

U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih pozicija, jer intelektualni resursi su im ipak češće jači nego finansijski. Uz to poznato je da su velike kompanije uvek u istraživanja i razvoj ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogućavale da stvore nove proizvode, da se razvijaju i da postanu vodeće firme u oblasti u kojoj deluju.

Tako, na primer, zahvaljujući patentiranim inovacijama svojih osnivača, japanske kompanije, poput „Tojote“, „Micubišija“, „Honde“, „Sonija“, postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična situacija bila je i sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tržištu i dovele su do transformacije Koreje, od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih godina 20. veka sa dohotkom po glavi stanovnika manjim od 100 dolara, u danas visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika većim od 12 hiljada dolara.

Dobar primer je i Doaen u razvoju informaciono komunikacionih tehnologija, ABM koji godinama unazad, a mogli bi smo reći i decenijama investira preko pet milijardi dolara na godišnjem nivou u istraživanja, razvoj i inženjering. Danas ova kompanija ima u vlasništvu preko 40 hiljada patenata širom sveta.

Interesantna je i analiza Evropskog zavoda za patente, objavljena prošle godine, a tiče se podataka o važnosti i rezultatima industrija zasnovanih na pravima intelektualne svojine, tzv. kreativnim industrijama u ukupnom ekonomskom učinku na nivou zemalja članica EU.

Prema tim podacima industrije zasnovane na pravima intelektualne svojine, patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu i slično, učestvuju sa oko 42% u BDP-u EU. Proizvodi ove industrije su okosnica trgovine EU, jer čak 86% ovakvih proizvoda se uvozi, a 93% je izvoz.

U ovom sektoru zaposleno je skoro trećina svih zaposlenih u EU i oni ostvaruju plate veće u proseku za oko 46%.

Takođe, zanimljiv je i podatak da je na primer prošle godine „Simens“, Evropskoj kancelariji za patente prijavio najveći broj patenata za 2018. godinu, ukupno 2.493 čime je zauzeo prvo mesto potisnuo dotadašnjeg lidera „Huaveja“ na drugo mesto, a na trećem mestu po broju prijavljenih patenata u toj godini našla se kompanija „Samsung“. Više od 25% patenata „Simens“ je prijavio u oblasti industrije. Sledi oblast veštačke inteligencije, digitalizacije i sajber-bezbednosti.

Kada je reč o Srbiji, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima dugu tradiciju. Od registrovanog prvog patenta pa do danas, naš Zavod za intelektualnu svojinu objavio je i zaštitio preko 56.000 patenata, bilo u Srbiji, bilo u našim bivšim državnim zajednicama.

Inače, interesantno je da je naš prvi registrovan patent bio „kazan za pečenje rakije“, priznat 1909. godine Milanu Jovanoviću iz Novog Sada. On je, zapravo, bio registrovan u Austro-Ugarskoj i zaveden pod rednim brojem 48.722, a nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i tadašnje Uprave za zaštitu intelektualne svojine zaveden je pod rednim brojem 1.

Međutim, iako imamo dugu tradiciju i kulturu zaštite intelektualne svojine ipak industrija zasnovana na pravima intelektualne svojine kod nas je još uvek nedovoljno zastupljena.

Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije je nešto manje od 5%, a u ukupnoj zastupljenosti kreativne industrije kod nas učestvuju samo po 4%. Da je ovaj procenat mali i da njim ne možemo biti zadovoljni, nedvosmisleno govore podaci iz visokorazvijenih zemalja koje imaju visoko razvijenu industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini, kao npr. u Americi 38% ili u zemljama EU, oko 42%.

Uz sve to naša realnost je i ta da privredna društva koja posluju u našoj zemlji još uvek nedovoljno koriste mehanizme zaštite prava intelektualne svojine za postizanje boljih poslovnih rezultata. Uprkos svim pokazateljima koji jasno govore da prava patenata kao i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na iskorišćavanje njihovih pronalazaka i inovacija čine im se utire put za ubrzan sopstven razvoj i za siguran povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje.

Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je današnji stepen civilizacijskog razvoja dostigao nivo koji znači da nema razvijene privrede i razvijene ekonomije bez razvijene intelektualne svojine.

Jasno je da je i za našu zemlju i te kako važna posvećenost u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija, industrija zasnivanih na pravima intelektualne svojine, na patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu, topografiji poluprovodničkih proizvoda. To je iz razloga jer samo na taj način Srbija može ići u korak sa svetom i može očekivati dobre ekonomske rezultate i razvoj društva kao i bolji standard i unapređenje kvaliteta života svih naših građana.

U kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija posebno mesto zauzima zakonska regulativa kojom se propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine uz odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. To je izuzetno važno jer intelektualna svojina je jako dinamična oblast, brzo se menja, između ostalog i zbog ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela.

Zato dobra pravna rešenja zemalja sa visokorazvijenom industrijom zasnovano na intelektualnoj svojini kao što su zakoni, direktive EU u ovoj oblasti, dobar su vodič za našu legislativu koju želimo da uskladimo i da implementiramo.

Ujedno, to je i naša obaveza u procesu evropskih integracija budući da se celo jedno pregovaračko poglavlje odnosi upravo na zaštitu prava intelektualne svojine.

U tom smislu smatram da su predložene izmene i dopune zakona o patentima važne i potrebne, pre svega zato što se odnose na jednu oblast koja do sada nije bila dovoljno precizno zakonom regulisana, a tiče se patenata nastalih u radnom odnosu. To su, zapravo, patenti nastali kao rezultat sinergije materijalno-tehničkih ulaganja poslodavaca i intelektualnog rada zaposlenog koji je pronalazak stvorio.

U takvim situacijama potrebna su predvidiva, jasna, precizna i sigurna pravna rešenja, koja će biti prihvatljiva i stimulativna i za poslodavce i za zaposlene, odnosno jasan pravni okvir koji će jednima i drugima garantovati visok stepen zaštite prava i interesa.

Jasno je da je cilj predlagača zakona pozitivan zakonski okvir za znatno veći broj patenata iz radnog odnosa nego što je on do sada i bio. To je i razumljivo, posebno ako se ima u vidu da naš Zavod za intelektualnu svojinu na godišnjem nivou godinama unazad zaprimi tek oko 200 prijava patenata, pri čemu najveći broj prijava dolazi iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i iz instituta, a vrlo malo iz privrednih društava.

Ako se sada podsetimo da je prošle godine samo „Simens“ Evropskoj kancelariji za patente prijavio oko 2.500 patenata, jasno je da je pred nama ozbiljan zadatak da podstaknemo privredne subjekte koji posluju u našoj zemlji da ubuduće znatno više ulažu u istraživanje i razvoj i znatno više koriste mehanizme patentne zaštite pronalazaka nastalih u radnom odnosu. Na taj način povećaće vrednost svojih preduzeća, bilo kroz povećanje dobiti, bilo kroz ostvarene uštede, a svakako doprineće i boljim ekonomskim rezultatima i razvoju našeg društva u celini.

Kada je reč o autorskim i srodnim pravima, cilj predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je efikasniji sistem pravne zaštite autorskih i srodnih prava kako bi se pre svega zaštitili ekonomski interesi autora, interpretatora, proizvođača fonograma, organizacija za kolektivno ostvarivanja autorskih i srodnih prava, kao i drugih fizičkih i pravnih lica koja su nosioci ovog prava.

Posebna novina zakona je u tome što će ubuduće, osim interpretatora muzike, i glumci čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se ispravlja dosadašnja mogli bismo reći i nepravda prema glumačkoj branši i doprinosi poboljšanju njihovog ekonomskog položaja.

Vredan pažnje i pohvale je i predlog za produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično za njih znači duži period za ostvarivanje prava na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Dobro je što je ovaj zakon usklađen sa Evropskom direktivom o sprovođenju prava o intelektualnoj svojini, jer to govori da su ispoštovani najviši međunarodni standardi u zaštiti prava autora i nosioca autorskih i srodnih prava.

Osim toga, donošenje ovog zakona, interesi autora nosioca autorskih i srodnih prava pred našim sudovima biće bolje zaštićeni nego do sada. Zato verujem da će poseban doprinos primene ovog zakona biti efikasna borba protiv piraterije. Zapravo, ovim zakonom se i najavljuje rat pirateriji u muzici filmovima, književnosti, na internetu i na uličnim tezgama, a to iz razloga što su predviđene visoke kazne, te neće ni malo isplativo baviti se krivotorenjem i piraterijom. Naprotiv, biće strogo sankcionisano i kažnjeno.

U eri ubrzanog razvoja IT sektora i digitalnih tehnologija, smatram da je dobro i to što ovaj zakon propisuje postupak za efikasnije ostvarivanje prava i autora baza podataka i računarskih programa.

Takođe, izuzetno je važno i to što se propisuju procedure kojima će se značajno urediti i unaprediti rad organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nova rešenja povećaće transparentnost i efikasnost njihovog rada, što je važno i u interesu je svih članova ovih organizacija.

Uz sve to, uverena sam i da će bolji i kvalitetniji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu dodatno doprineti još boljoj i još efikasnijoj zaštiti prava nosioca ovog vida autorskih prava, odnosno ovog vida intelektualne svojine.

Kada se radi o topografiji poluprovodničkih proizvoda, izmenama i dopunama ovog zakona vrši se usklađivanje istog sa standardima u ovoj oblasti propisanim od strane EU, ali i sa Zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Zakonom koji se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Topografija poluprovodničkih proizvoda najviše se primenjuje u oblasti informacionih tehnologija, oblasti koja je inače sa strane naše države prepoznata kao strateški segment za razvoj ekonomije i razvoj našeg društva u celini.

U tom smislu, nova zakonska rešenja su važna za privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i slično, ali i sve druge nosioce ovog vida zaštite, fizička i pravna lica koji su nosioci ovog vida zaštite intelektualne svojine.

Novim zakonskim rešenjima uređuju se važna pitanja, kao što je, recimo, propisivanje obima u kome topografija može biti predmet zaštite. Zatim, propisivanje obaveze vođenja registra topografije od strane nadležnog organa, propisivanje sadržaja zahteva za priznavanje topografija, propisivanje sadržaja isprave o priznatim topografijama. Sve to izuzetno je važno, jer sticanjem i ostvarivanjem prava zaštite ovog vida intelektualne svojine podstiče se nesmetan razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, a što ima direktan uticaj n a naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Obzirom da je ovim zakonom izvršena i harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, uverena sam da će donošenje ovog zakona značajno doprineti i većem interesovanju pravnih i fizičkih lica iz inostranstva da u većoj meri ostvaruju pravnu zaštitu intelektualne svojine i više ulažu na teritoriju Republike Srbije.

Na kraju želim da kažem i to da su predloženi zakoni iz oblasti intelektualne svojine samo jedna od mera Vlade Republike Srbije u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija kod nas.

Važna mera koju je Vlada već uvela početkom ove godine su poreske olakšice kada se radi o oporezivanju intelektualne svojine. To, praktično, znači da oni koji ulažu u znanje, u edukaciju, u istraživanja, razvoj, koji stvaraju intelektualnu svojinu u Srbiji koja je kod nas uz to i registrovana, imaju porez na prihod od intelektualne svojine u visini svega 3%, umesto 15%, kolika je opšta stopa poreza.

Direktan rezultat ove mere je da već danas imamo veće interesovanje stranih kompanija da otvaraju patentne biroe, da ulažu u istraživanja i razvoj u svojim kompanijama koje posluju u Srbiji, kao i da u našoj zemlji registruju svoja autorska prava i intelektualnu svojinu. Polazeći od svega navedenog, a posebno ceneći važnost zaštite prava intelektualne svojine za brži razvoj kreativnih industrija u Republici Srbiji koje bi značajano doprinele i poboljšanju standarda i unapređenju kvaliteta života svih naših građana, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloge sva tri zakona iz oblasti prava intelektualne svojine. Zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Bošković Bogosavljević.
Pre nego što pređemo na redosled narodnih poslanika prema prijava za reč, još jednom pitam da li još neko želi reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS prof. dr Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS podržava predložene zakone, kako zbog jasne namere da da, tačno je, to je jedna od stvari koje su primetili danas u svojim današnjim izlaganjima ovlašćeni predstavnici drugih poslaničkih grupa, zbog toga što to predstavlja nastavak onih združenih napora, državnih napora, da dostignemo najviše evropske standarde i to ne treba da predstavlja nikakav greh samo po sebi, naprotiv, tako i zbog onog drugog dela jedne važne istine da sve ono što činimo, činimo pre svega sa željom da unapredimo sopstveni sistem, da osnažimo Srbiju i da obezbedimo više za naše građane.

Svi predlozi zakona o kojima govorimo danas zaista obezbeđuju i jedan i drugi cilj u onoj meri u kojoj se to odnosi na usklađivanje sa regulativama EU. Ne treba još jednom to da bilo koga obeshrabri, već naprotiv, da učini samo dodatno ubeđenim, dodatno osiguranim uverenju da ona vrsta dobrih odnosa koju mi već sada ostvarujemo sa ljudima koji pripadaju tom evropskom prostoru, pa i kompanijama koje dolaze iz tog prostora, može da se nastavi sa velikim uspehom i sve ono što smo mi već obezbedili sa velikim uspehom za narod u Srbiji, da ćemo nastaviti da radimo još bolje.

Konkretno, to znači da onih otprilike 70% prometa koje mi ostvarujemo sa svetom, a dolazi danas iz pravca tog evropskog prostora mi možemo da zadržimo na tom visokom nivou i da ga osnažimo i dalje, da ga osnažimo dodatno, pa ako tih otprilike 28 do 30 milijardi evra prometa mi imamo na tom nivou danas, da možemo da ga podignemo još dodatno sutra. Kako? Tako što ćemo nastaviti da uređujemo naš sistem, tako što ćemo nastaviti da dajemo dobre razloge investitorima da u Srbiju dolaze. Dakle, ne samo kada je reč o ukupnom uvozu, ukupnom izvozu, nego samo investicijama da se bavimo.

Mi ih danas, dame i gospodo, zato što se ovim stvarima bavimo na ozbiljan, moderan način, između ostalog i kroz ovakve predloge zakona, možemo da se pohvalimo rekordno visokim nivoom investicija u Republici Srbiji i te investicije dolaze iz čitavog sveta, iz Evrope, tako je, ali i iz onih zemalja koje pripadaju azijskom prostoru, evroaizijskom, ali još dalje na istok da idemo, iz Narodne Republike Kine, da se vratimo malo bliže iz oblasti Bliskog Istoka. Kada se to sabere, mi o milijardama evra pričamo svake godine u Srbiji danas.

Kako se to tiče ovih predloga zakona? Najviše se govorilo danas o zakonu koji se tiče autorskih prava i pre svega o onome što, i to treba još jednom da napomenemo zbog ljudi koji ovo slušaju, čini dodatnu zaštitu prava stvaralaca u Republici Srbiji. Dakle, o tome je govorio i nadležni ministar, kompletan jedan deo stvaralaca bio je na određeni način zaboravljen, odnosno nije bila u toj meri posvećena pažnja zaštiti njihovih prava koliko i nekih drugih. Misli se, pre svega, na glumce.

Sada ćemo kroz usvajanje ovih izmena i dopuna i te ljude dodatno zaštititi, odnosno omogućiti im da uživaju svoja prava. Ali, recimo, kada govorimo o investicijama i nekom makro planu, pa recimo, i o glumcima.

Interesantno je da primetite da danas, zbog toga što se ozbiljno odnose prema svojim potrebama, što se trudi da komunicira na pravi način i sa istokom i sa zapadom, Srbija može da se, primera radi, pohvali činjenicom da upravo ovih dana jedan veliki investicioni sajam, koji se održava upravo u Narodnoj Republici Kini, donosi kao realnost činjenicu da je Srbija danas tamo primećena i predstavljena kao važna, atraktivna destinacija, upravo za filmsku industriju i uz tu vest, naravno, svako ko je te podatke pratio, mogao je čuti da Srbija danas može da se pohvali da ima 213% veći izvoz u Narodnoj Republici Kini. Zašto? Jer se ozbiljno odnosila i prema stranim investicijama i prema našim potrebama i prema svakoj mogućoj prilici da dodatno unapredi poslovne prilike i osnaži našu ekonomiju, pa da napravi i dodatni prostor za saradnju, kao što je ona koju danas imamo sa Narodnom Republikom Kinom, kakvu nikada nismo imali u istoriji, definitivno ne pre Aleksandra Vučića i SNS. Ali, opet da se bavimo i sa drugim delovima sveta, svuda ćete pronaći samo fantastične, izvanredne primere. O Kini kada je reč, mi danas imamo investicije kao što su Železara u Smederevu, kao što je RTB Bor, ali kao što je obilaznica ili kao što je železnički koridor, koji vodi od Beograda na sever prema centralnoj Evropi. To su stvari koje su u Srbiji pre Aleksandra Vučića i SNS bile apsolutno nezamislive i to su rezultati ozbiljnog i odgovornog pristupa.

Kada je reč o odnosu prema našim potrebama, primera radi u sektoru inovacija, predlog zakona o kom govorimo tiče se zaštite onih rezultata nekog radnog procesa koji je rezultovao određenim patentima. Mi pričamo o predlogu zakona koji dodano unapređuje prava, dakle, osnažuje poziciju i onoga koji je do patenta došao, koji je takav rezultat stvorio, ali i onoga ko je njegov poslodavac, koji je stvorio uslove da to takvog otkrića dođe.

Neposredno, dakle, dame i gospodo, usvajanjem ovih predloga zakona, mi motivišemo one ljude koji imaju interes da dođu u Republiku Srbiju, da podstaknu proizvodnju ovde, da u nju investiraju, a da to bude upravo u sferi onih poslova koji rezultuju određenim patentnima.

Kada pričamo o topografiji poluprovodničkih proizvoda, i to nam je na dnevnom redu, da, to je, recimo, neposredno vezano za informaciono-komunikacione tehnologije, za taj sektor. Ima i drugih stvari koje se tiču tog sektora, ali patenti, oni u najširem mogućem kontekstu mogu da se tiču apsolutno svake vrste delatnosti, svakog stvaralaštva i da podstaknemo tu vrstu inovacija kod nas. To je nesporno jasan interes Republike Srbije.

Upravo to mi činimo. Šta dobijamo time što podstičemo dodatne investicije, dodatna ulaganja u Srbiju? Pa, da, recimo, možemo da se pohvalimo, kao što možemo danas, da smo od strane jednog „Fajnenšl tajmsa“, a to se dogodilo pre koliko, možda deset dana unazad, proglašeni za apsolutnog svetskog lidera po nivou investicija u odnosu na BDP države.

Dakle, da pogledate sve države sveta, po ovom kriterijumu da ih uporedite, Srbija je danas najuspešnija. I to kaže jedan renomirani „Fajnenšl tajms“. I, naravno, na činjenicu da to jeste tako i da je reč o 5,8 milijardi dolara stranih investicija tokom 2018. i 2019. godine, do sada. To kaže „Fajnenšl tajms“. A oni koji, poput, recimo, ovih domaćih samoproglašenih eksperata za sve i svašta, Đilasa, Jeremića, Obradovića, Živkovića kažu da to nije tačno, da „Fajnenšl tajms“ laže, oni će to morati, pre svega, da objasne svetskoj javnosti, koja ove podatke vidi, ove vesti pročita i donese zaključak da ta Srbija jeste odlično mesto za naš kapital, mi možemo tamo da odemo i da dodatno ulažemo.

Upravo dolazimo do onoga što jeste naš cilj, da ovakve stvari i ovakve vesti o Srbiji budu redovna pojava, kako danas jesu, da sutra budu jednako ovako, pa i više.

Zašto su te inovacije važne i zašto se o njima odnosima sa dužnom pažnjom? Zato što one predstavljaju fantastičan kapital za rast u budućnosti. Starajući se o Srbiji danas, nakon što smo je spasili one bede u kojoj se nalazila i opasnosti ivice ambisa koji se nazivao državni bankrot 2012, 2013. godine, i osnažili je da danas stoji bolje, zaista drastično bolje nego ikada u tom periodu, mi se sve vreme okrećemo budućnosti i hoćemo da stvorimo one uslove koji će učiniti da Srbija sutra može da kaže – jesmo, svetski smo lider u ovakvim parametrima, kao što su, recimo, neki ekonomski pokazatelji, ali smo uspeli da budemo još uspešniji od onoga što smo napravili koliko juče.

Da su te stvari nesporan interes svakome dobronamernom u Srbiji je jasno. Šta te stvari Srbiji donose? Dalji razvoj, dalji napredak. Već danas, zahvaljujući ovakvom postupanju i zahvaljujući tome što smo mi postavili razvoj Srbije tako da bude baziran na izvozu, tako da bude baziran na ovoj vrsti ulaganja, dakle, i na stranim investicijama, mi možemo da se pohvalimo time da Srbija danas ima suficit u budžetu. Dakle, 48 milijardi dinara u ovom trenutku danas predstavlja fantastičan prostor da uradimo sve ono što nam treba, a što nekada nismo ni mogli da zamislimo, nekada u vreme kada su se o ovoj zemlji starali drugi ljudi, kada je bivši režim, pre svega, gledao kako da svoje ionako teške džepove dodatno obogati nekim narodnim novcem, koji se po pravilu merio u milionima evra, pa od slučaja do slučaja, negde u desetinama miliona, negde poput onih najbahatijih i najalavijih, kao što je Dragan Đilas, stotinama miliona evra.

U to vreme, naravno, niko se nije brinuo za narodni interes, za njegove potrebe. Danas, pošto se domaćinski odnosimo i ovu vrstu plusa u našoj državnoj kasi imamo, možemo da se bavimo svojim potrebama.

Primera radi, današnja vest, možemo da se bavimo potrebama kao što je dodatno povećanje minimalne cene rada. Na današnji dan objavljena je vest da će nakon narednog povećanja ta minimalna cena rada biti preko 30.000 dinara. Sad, uporedite tu vrednost, taj iznos sa onim od čega smo počeli kada smo pre, koliko, dve ili tri godine unazad, počeli da se bavimo povećanjem minimalne cene rada, sa tadašnjih 15 ili 16 hiljada dinara, evo dokle smo stigli. To je otprilike dvostruko bolje. Trideset hiljada dinara, pa pogledajte da li to može da se uporedi sa onim od čega smo počeli i da je to danas bolje od onoga što je u vreme tih finansijskih genija, a pre svega za sopstveni džep i za svoj ćar Đilasa, Jeremića, Obradovića, Tadića i sličnih, danas bolje nego što je bila prosečna plata u njihovo vreme. Tog perioda sa osmehom danas se sećaju samo oni, ne verujem bilo ko drugi u Srbiji, sigurno ne niko od prisutnih u sali, ali to je danas u Srbiji realnost.

Dodatno, da imamo prostor da smanjimo još jednom, to smo već učinili i prošle godine, ali i ove godine da učinimo ponovo, da smanjimo opterećenje na zarade, da poslodavci budu motivisani da tu naprave još dodatne koristi za svoje zaposlene, da mi danas možemo, dame i gospodo, da govorimo kao o suštoj realnosti da se povećavaju dodatno plate u Srbiji u različitim sektorima i u privatnom, naravno, koji vuče značajan deo našeg godišnjeg BDP-a, ali i u javnom i to u onim oblastima gde nam je to najpotrebnije, u zdravstvu, primera radi, ali i u obrazovanju, u svim onim oblastima za koje smatramo da sada kada smo obezbedili prostor možemo da ih dodatno podržimo i da plate budu, sećate se, o tome smo govorili ne mali broj puta u ovoj sali, na nivou one psihološke granice od 500 evra u Srbiji.

Dakle, setite se, da još jednom napravimo paralelu, od kojih smo vrednosti krenuli kada smo počeli da se bavimo unapređenjem i ličnih primanja svakog građanina Srbije. To je bilo u vreme tih finansijskih genija iz bivšeg režima koji su te stotine miliona evra samo sebi obezbedili, nikome više, red veličine 300 i 20 i nešto evra, pa da se to uporedi sa projektovanih i danas realnih očekivanih 500 evra. To je ne mali rezultat, i to je naravno ono što jeste građanima Srbije kao obećanje dao Aleksandar Vučić onog momenta kada smo mi u reforme krenuli i to obećanje, dame i gospodo, će da se ispuni i to može da bude samo na radost svakom građaninu ove zemlje, a može da bude razlog za nezadovoljstvo samo onih za koje to predstavlja lični poraz jer pokazuje svu nebrigu koju su oni pokazivali prema građanima Srbije, svu nesposobnost i činjenicu da ne mogu u dobrim stvarima da se takmiče sa Aleksandrom Vučićem i SNS ni u čemu.

Opet, naravno, mislim na te finansijske genije iz bivšeg režima. I oni priznaju, biće prosečna plata u Srbiji 500 evra zato što smo Srbiju modernizovali, zato što smo se ozbiljno i domaćinski odnosili prema svojim potrebama, što smo privlačili strane investicije, što smo otvarali fabrike, što smo stotine hiljada ljudi zaposlili koji posao nisu imali, a nekada su ga samo gubili u stotinama hiljada u vreme Dragana Đilasa, Boška Obradovića i njima sličnim. Sad svi oni moraju da priznaju, čine to nerado ali priznaju. Biće prosečna plata u Srbiji 500 evra.

Vidite kako to priznaju, ovo vam je recimo naslov jednog od ovih Đilasovih tabloida, kažu, zamislite, „Vučić namerno hoće da poveća plate, da bi prosečna plata u Srbiji dostigla 500 evra, pa da ispadne da je on ispunio svoje obećanje“. Zamislite tu konstrukciju, zli Vučić, o kako je samo zao, namerno hoće da poveća plate, da plate budu veće, pa još na svu muku da ispadne da je on bio u pravu i da je obećanje ispunio.

Ovako nešto naravno predstavlja vrhunac ekonomske misli tih i takvih ljudi, ali ovako nešto predstavlja pokazatelj sa čim danas neko pokušava da konkuriše ovoj vrsti rezultata, 5,8 milijardi dolara investicija na nivou od godinu i po dana u Republici Srbiji, 500 evra prosečna plata i povećanje penzija dodatno uz sva povećanja koja smo imali i činjenicu da su danas penzije svim penzionerima veće nego u trenutku kada smo počeli da sprovodimo reforme u našem finansijskom sistemu.

Dakle, uz sve te stvari koje su danas apsolutna realnost vi morate da konkurišete nečim. Ovi ljudi su pokazali da su u stanju da konkurišu samo onom vrstom besmislica koja ni njima samima više ne deluje ubedljivo. Ja sam uveren da onaj koji je ovako nešto pisao i koji je ovo uzeo da pročita, a možda je podržavao nekoga od tih ljudi tamo, ne može o njima da ima nikakvo ozbiljno mišljenje nakon što pročita ove reči.

No, oni su manje važni ali tiču se recimo i ovih tema kojih smo se dotakli danas i u pravu je gospodin Rističević kada je reč o autorskim pravima, njihovih duboko nelegalnih biznisa koji se tiču neposredno izigravanja zakona, izvrtanja zakona, okretanja na ruglo nečega što bi trebalo da predstavlja savremeno uređen sistem, da se pravimo ludi pa da pokušavamo da medijski, manipulantski radimo u Republici Srbiji, da dodatno se bogatimo, da tu zgrćemo u sopstvene džepove, a da kukamo pri tome na sav glas, jao strašna diktatura, ne da nam da dišemo, ne da nam da pišemo, a oni sve to rade koliko god žele pod milim Bogom, a pri tom to rade na nelegalan način, e toliko je strašna diktatura i toliko je velika presija u Republici Srbiji i to se tiče Đilasovih televizija, to se tiče Šolakovih televizija, ali i drugih autorskih prava.

Evo, danas su govorili ovde ovlašćeni predstavnici drugih poslaničkih grupa o autorskim pravima generalno. Ja mislim da je izgleda jedno od najvažnijih pitanja koje se tiče autorskih prava u Srbiji danas pitanje ko ima autorska prava nad onim genijalnim planom da se napravi neka predizborna vlada za koju niko glasove dobio nije, za koju niko glasao nije, ali da sad neko uzme, i to zamislite sa strane, stranac neki, to je Boško Obradović pisao Evropskom parlamentu, pa da onda naredi da ih on lično postavi, taj stranac neki, da svi oni budu ministri. Ne znam čega će da bude ministar Obradović, čega Đilas, kako su oni to zamislili. Jeremić će sigurno da se bavi nečim što ima veze sa novcem, kao i ova druga dvojica, ali i to je malo.

Znači, nije to dovoljno, nego pored toga što ljudi hoće da budu ministri bez glasova i bez izbora, hoće da budu i direktori u javnim preduzećima, i to su tražili juče, onda hoće još da šefuju i po lokalu, tražili su da budu deo lokalnih vlasti svuda, i to su oni tako zamislili. Sada vidite glođu se među sobom, jer ne mogu da se odluče nikako čije je to autorsko delo, ta fantastična ideja, pa kaže Boško Obradović – to sam ja prvi smislio, kaže Čedomir Jovanović – ja sam dao predlog zakona, kaže Boško Obradović – ti si od mene prepisao, a ovi iz Pokreta slobodnih građana kažu – niste u pravu ni jedni, ni drugi, mi smo se prvi toga setilo, još 2017. godine, to je Saša Janković u naše ime prvi predložio. Dok se oni glođu oko tih autorskih prava, narod u Srbiji slegne ramenima ovako, raširi ruke i kaže – ako je to neka vrsta političke ponuda, ako to treba da konkuriše Aleksandru Vučiću, SNS, ovim prosecima zarada od 500 evra, povećanjima penzija svake godine, povećanje minimalne cene rada, ako to treba da konkuriše stotinama hiljada radnih mesta koje su ovi ljudi otvorili…

Između ostalog pričamo o savremenim tehnologijama, MTU smo pominjali juče, „Rols-Rojs“ u avio industriji, i to je u Srbiju došlo, danas zahvaljujući ovoj vrsti odgovornog odnosa, i tome da konkuriše neko time što će da kaže – dajte vi meni vlast, i to bez izbora, pa ću da vam pokažem šta sve ja umem, a naravno gledaću, pre svega, da još nekih 619 miliona evra nabacim u svoje džepove preko svojih firmi i njihovih računa, kao što je Đilas već radio, građani samo slegnu ramenima i kažu – dobro. Izvolite vi svojim putem, samo nemojte nikoga da ugrožavate fizički, nemojte narod da napadate, nemojte nikog da prebijate na ulici, kao što stalno pretite, bavite se vi sobom i svojim poslom, a mi znamo kako ćemo. Kada ih pitate kako to glasi, kako ćete, oni kažu, kao što su dva dana unazad rekli u Medveđi - ima da nas izađe na izbore 67, 70%, ima da bude bolje neko ikada ranije, ima da bude i 10, 15% više nego na prethodnim izborima i kada na izbore izađemo 65% kaže - najmanje za Aleksandra Vučića, SNS, ovu modernizaciju Srbije i ovu vrstu rezultata koju pravimo na zadovoljstvo svih građana ove zemlje. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Obzirom da više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tač. 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, imamo pred sobom veoma važne zakone. Dakle, autorsko pravo, odnosno intelektualna svojina i svakako patenti predstavljaju veoma važnu dimenziju nauke kod nas i u svetu.

Čovek kao božije biće počašćen je brojnim blagodetima, ali mogućnost kreacije autentične misli i reč je zapravo ekskluziva čoveka koji možda u prirodi ima konkurenciju za neke druge sposobnosti, kreacije, ali u tome je čovek apsolutno izuzetak i zato svako društvo koje želi napredak svoje zajednice pridaće veliki značaj ovome i zaštitiće čoveka, pogotovo one ljude koji žele davati misaoni doprinos svojoj zajednici. Zato je od izuzetne važnosti zakonsko uređenje ovog prostora, kako bismo ponovo podstakli kreativnost autentične misli, odnosno misaonu kreativnost kod nas.

Poznato je da ovaj naš prostor ovde u našoj zemlji, ali posebno i prostor Balkana je darovan velikim brojem talenata koji imaju sposobnosti kreacije autentične misli, kreacije u znanju i u nauci.

Isto tako, određena vremena destrukcije uticala su na žalost na to da te sposobnosti često ne mogu doći do izražaja, tako da naši mladi ljudi kao što vidimo najčešće nalaze mogućnost izvan ove zemlje, posebno na zapadu, da zapravo zablistaju u svojim kreacijskim, misaonim sposobnostima na raznim poljima nauke, na polju raznih inovacija.

Zato smatram veoma važnim kroz ove zakone, ali i opšte regrutovanje snage na svim nadležnim nivoima, pre svega u nadležnom Ministarstvu nauke i obrazovanja što se u određenoj meri čini, ali je potrebno nastaviti ovaj put kako bismo dobili konačno ambijent u kome bi pre svega mladi i talentovani ljudi mogli doći do izražaja i svoje prave talente u kreaciji inovacijama predstaviti i biti za to nagrađen.

Dakle, dve su ključne mere koje je potrebno imati na tom putu. Prva je upravo ovo što činimo danas, zakonski zaštiti autorsko pravo, zaštiti intelektualnu svojinu čime bi onaj koji zapravo ima tu misaonu kreaciju koju nudi društvu bio siguran da ona neće biti zloupotrebljena, da mu ona neće biti ukradena i da je neće na neki način izgubiti.

Drugi bitan momenat na ovom putu jeste afirmacija ovih talenata i sposobnosti kroz nagrađivanje. Dakle, da ljudi pored toga što su sigurni u to da će njihovo autorsko pravo, odnosno njihova intelektualna svojina biti zaštićena, da će oni takođe za to biti i nagrađivani u meri u kojoj se nagrađuje, odnosno valorizuje kvalitet, u toj meri se obezbeđuje potrebna dinamika razvoja.

Dakle, mi živimo na prostorima koji nisu obdareni naftom ili nekim drugim zemnim gasom ili nekim drugim energentima, ali naša nafta, naš zemni gas, naše blago jesu zapravo talenti. To su ljudi koji imaju božiji dar, nadprosečni božiji dar kreacije autentične misli i zato ukoliko želimo trgnuti ovo naše društvo napred pored svih ostalih aktivnosti, pre svega na polju privrednog razvoja gde imamo određene pomake i određeni napredak, ovo je dakle naše blago, odnosno tu leži tajna ozbiljnog razvoja koji nam ako Bog da predstoji. Hvala.