Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

2. dan rada

10.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Pešić.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite, kolega Jelenković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kolega Baur je podrobno objasnio zakon, odnosno Predlog zakona o topografiji. Ja bih nešto malo o dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Naime, iz materijala koji smo dobili za pripremu ove sednice se, pre svega, može videti da predloženim izmenama važećeg zakona se produžava zaštita prava imovinskih sa 50 na 70 godina.

Ovim zakonom uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati taj pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle 50-e godine od dana zakonitog izdavanja fonograma.

Takođe, zakon omogućava poboljšani ekonomski položaj, o čemu je kolega Jovanović mnogo detaljnije objašnjavao u raspravi u načelu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije u svom programu, zalažemo se za filmsko stvaralaštvo u Srbiji i kooperaciju sa stvaraocima iz zemalja u regionu koje uživa široku podršku. Kinematografija ima tržište i predstavlja posebnu afirmaciju domaćeg i kulturnog stvaralaštva.

Novim rešenjem Predloga zakona, koji je pred nama, predloženo je glumci, znači, ne samo interpretatori muzike, imaju pravo na naknadu u slučaju da je njihova interpretacija zabeležena, emitovana ili kablovski reemitovana, kako stoji.

Ovim Predlogom zakona predviđaju se povećanja transparentnosti rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kao i na njihovu efikasnost u obavljanju poslova ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava.

Ova rešenja takođe podržavaju stvaranje novih subjekata na tržištu imajući u vidu da se njima stvara osnov za rad novih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca.

Kao što sam napomenuo na početku, Socijaldemokratska partija Srbije, u svom programu, koji se tiče kulture i medija, zalaže se za razvijanje i jačanje kulturne industrije.

Uloga države je da u izdavaštvu, filmu, muzičkoj produkciji i drugim oblicima industrije, kulture, poveže preduzetnike, umetnike i kreativne stvaraoce. Kulturna industrija je razvojna šansa Srbije jer su znanje i ideje najvažnija sirovina u našoj državi.

U Danu za glasanje, Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić.
Izvolite, koleginice Kostić.
...
Srpska napredna stranka

Dragana Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, najpre bih rekla da Zakon o patentima predstavlja materijalnu zaštitu pronalazaka, a Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu ima za cilj zaštitu pronalaska stvorenog u radnom odnosu kao i ekonomsko iskorišćavanje pronalaska i dalji razvoj istih.

S obzirom da dosadašnji zakon nije ispunio očekivanja u praksi, jer nije u skladu sa drugim propisima, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima, očekuje se povećanje broja prijava patenata od strane privrednih društava, jer će imati veću pravnu sigurnost, iako je Srbija lider u regionu po iznosu direktnih inostranih investicija, strani investitori žele viši nivo prave sigurnosti, kada je reč o njihovoj intelektualnoj svojini, kao i stvaranje boljeg poslovnog ambijenta.

Ovo je razumljivo, ali upravo naš predsednik, Aleksandar Vučić, je najavio novi investicioni ciklus od pet do deset milijarde evra. Vreći i broj pronalazaka pokreće točak konkurencije na tržištu kako u zemlji, tako i u inostranstvu, kada su privredno-društveni nosioci tih patenta.

Predložene izmene tiču se načina na koji nastaje pronalazak u radnom odnosu. Zaposleni može da stvori pronalazak izvršavajući svoje radne obaveze regulisane ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Pronalazak može nastati u periodu godinu dana nakon prestanka ugovora o radu pod uslovom da je taj pronalazak nastao u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem i njegovih materijalno-tehničkih sredstava, informacije i drugih pogodnosti koje je obezbedio zaposlenom.

Izmenama i dopunama se reguliše ugovor između poslodavca i zaposlenog o visini i načinu isplate naknade zaposlenom, ako tako u ugovoru izostane, primenjuju se kriterijumi propisani Zakonom o patentima.

Iskorišćavanje pronalaska mora da se odvija u saglasnost zaposlenog čime se štite njegovi ekonomski interesi.

Ovim izmenama produžen je rok u kome poslodavac treba da obavesti zaposlenog da li pronalazak pripada kategoriji pronalazaka iz radnog odnosa sa dva na šest meseci. Pronalasci iz radnog odnosa mogu da nastanu kako u nacionalnim kompanijama, tako i u internacionalnim kompanijama.

Poslodavac imajući u vidu razlike patentnih zakonodavstva u zemljama u kojima planira da pokrene zaštitu podnosi zahtev u što kraćem roku na službenom jeziku te zemlje, ali se obavezuje prevod prijave na sve potrebne jezike.

Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona propisana obaveza poslodavca i zaposlenog da u komunikacijama sa trećim licem svoje delovanje u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu poslovne tajne.

Postupanje nadležnog organa u slučaju da podnosilac prijave umre ili prestane da postoji, propisane su izmene ovim zakonom gde nadležni organ prekida postupke za priznanje patenta dok naslednici po okončanju ostavinske rasprave ne stupe u postupku.

Svakako da danas ne bi diskutovali o ovom zakonu da naš predsednik Aleksandar Vučić, nije stvorio veoma stabilnu kako ekonomsku, tako i političku klimu našoj Srbiji, a vaše Ministarstvo prosvete, gospodine Šarčeviću, sproveo je deo reforme o obrazovanju i to na svim nivoima veoma profesionalno i domaćinski.

Vlada Srbije od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja je uložila oko 150 milina evra u rekonstrukciji u 128 škola širom Srbije, u ovom trenutku traje rekonstrukcija još 25 škola, dok su 50 škola u toku javne nabavke. U ovoj godini se takođe ulaže 20 miliona evra za povezivanja 500 škola na brz i bežičan internet. Pohvale i sprovođenje projekta celodnevne nastave u 300 školskih objekata gde se nalazi i škola iz Soko banje odakle i ja dolazim.

Zahvalna sam vam, ministre, u ime građana i školske dece Soko banje i za rekonstrukciju srednje škole u iznosu od 90 miliona dinara u prošloj godini, kao i za najavljenu rekonstrukciju male osnovne škole u vrednosti od 85 miliona dinara u ovoj godini. Inače, ova škola je izgrađena pre 70 godina i nikada nije bila renovirana u potpunosti, a spada u spomenik kulture. Upravo ova činjenica upotpunjuje vašu izjavu od juče da tek sada renoviramo škole iz vremena SFRJ. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini Srbije izabran na listi SNS - Aleksandar Vučić, a predstavljam USS, čiji sam predsednik i čije sedište je u Svrljigu.

Inače sam u poslaničkom klubu Pokret socijalista, NSS, USS i ja ću, kao i do sada, reći stvari koje se tiču nas na jugoistoku Srbije, a konkretno što se tiče ovog zakona i ovog seta zakona koji je danas na dnevnom redu.

Što se tiče intelektualne svojine i svega onoga o čemu smo sada pričali, za sve nas je vrlo bitno što imamo veliki broj naših ljudi koji su uradili nešto, a posle toga neko pokušao to da uzme i da iskoristi. Ovim zakonima imamo mogućnost to da zaustavimo, da sprečimo i, normalno, da stavimo da to bude onako kako treba, kao što je i u zemljama EU, gde mi želimo da uđemo i gde želimo da budemo.

Ja ću sada pomenuti nekoliko stvari koje se tiču ovog dela jugoistoka Srbije, odakle ja dolazim, gde ja živim. Recimo, most na železničkoj pruzi, koji je rađen 1915-1916 godine, je uradio Milutin Milanković, naš čovek, naučnik, čovek koji je uradio puno stvari koje su prepoznatljive u našoj Srbiji, Jugoslaviji, ali to je baš vezano za njega. Konkretno, to je pravljeno od armiranog betona, gde je od tog trenutka napravljen patent koji se i dan danas koristi.

Mostovi koji su sada urađeni na reci Timok u delu te naše železničke pruge, koja se sada ponovo obnavlja, rekonstruiše i stavlja u funkciju da bude u projektovano stanje, kao što bi trebalo da bude unazad 20 godina, tek sada se radi. Taj patent koji je uradio Milutin Milanković je korišćen i koristi se i sada.

Ja bih pozvao ljude koji žele da vide lepote kraja jugoistočne Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu lepotu, da vide te mostove, da vide tu klisuru koja je stvarno prelepa, bogom dana za turizam i za sve ono što je dobro kod nas. Svrljig, Svrljiške planine, Stara planina prepoznatljive su po tome što ima veliki broj autohtonih biljki, lekovitog bilja koje samo tamo raste, a kada govorimo o svrljiškom kraju, uvek se kaže sada svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški kačkavalj, svrljiški belmuž.

Svi znamo da imamo veliki problem sa demografijom na jugoistoku Srbije, ali i u samoj Srbiji, ja mogu da kažem pošto ti specijaliteti našeg kraja daju snagu, daju moć, a to je belmuž, da se konzumiraju ti naši proizvodi, jer je taj svrljiški proizvod, svrljiški belmuž zaštićen, zaštićeno geografsko poreklo, zaštićen patent za izradu, ali, s druge strane, to su radili naši pradedovi, naše prabake koje su pravile taj belmuž, te specijalitete, koji su sada konačno i zaštićeni i urađeni na taj način da svi naši ljudi koji žele da probaju taj kvalitetan proizvod mogu da dođu do Svrljiga ne zato što ga rade svrljiški domaćini i domaćice, nego baš zbog toga što svrljiške ovce i krave koje pasu travu na Svrljiškim planinama, na Staroj planini, na tim pašnjacima, one konzumiraju to lekovito bilje i zbog toga su naši proizvodi - svrljiški sir, svrljiški belmuž, svrljiški kačkavalj, svrljiško jagnje, baš zbog toga prepoznatljivi zato su kvalitetni i zato je on zaštićen i ima ga smo kod nas i proizvodi se samo od tog našeg svrljiškog mleka.

Još nešto za mene kao čoveka koji dolazi sa jugoistoka Srbije je vrlo bitno, da kažem i da znamo svi da unazad 50 godina, tačnije 3. maja 1969. godine, Milutin Veljković je čovek koji je ušao tada u pećinu. Ta pećina se zove Samar. Nalazi se u delu sela Kopajkošara. Tu je ušao i tu je bio više od 470 dana. Inače, pamtimo to vreme, ja sam rođen otprilike te godine, po Hladnom ratu, gde je bila velika netrpeljivost između zemalja znamo već kojih i sada gde je bio Hladni rat, tu je bilo i nuklearno oružje. Postojala je opasnost da će da se iskoristi i zbog toga je taj gospodin, koji je sada umro, bio tamo da bi video na koji način može da se opstane, da se živi u zatvorenom prostoru, u pećini, ukoliko se, ne daj Bože, desi neka nuklearna katastrofa. Kao što sam rekao, bio je u to vreme Hladni rat. Sada, posle 50 godina, koriste se svi ti zapisi, sve ono što je radio Milutin Veljković. Sve se to koristi za napredak. To koriste naši instituti. To koriste i neke druge svetske organizacije, jer je to praksa i viđeno je na samom čoveku, a on je sve to zapisivao i pratio, a iza toga stoji to vreme država Jugoslavija.

Sve to je rađeno u delu opštine iz koje ja dolazim, a to je opština Svrljig i siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada izglasamo ove zakone, zaštitimo sve ono što vredi, a imamo još veliki broj naših ljudi koji su iz mog kraja, a ima još više ljudi koji su iz Niša, jugoistočna Srbija, jer, kao što je rekao malopre moj kolega Zukorlić, naše bogatstvo jesu ljudi, naše bogatstvo jeste narod, srpski narod koji je pametan, koji zna i koji je uvek bio za to da se ide napred.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasamo za set ovih zakona. Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih zakona i nešto što daje da se ide napred, jer svi mi želimo da idemo napred uz našeg predsednika Vučića, koji zajedno sa nama želi da naša Srbija bude lider na Balkanu, kao što jeste, da budemo jači, da budemo bolji, ali da nas svako poštuje, kao što mi poštujemo svakog.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasaju za set ovih zakona.

Uvaženi ministre, pozivam vas da dođete u Svrljig, da budete naš gost, jer se ovih dana radi na rekonstrukciji srednje škole, koja će biti u najlepšem izdanju rađena, osnovna škola. Radimo i vrtiće iz naših sredstava, tako da bi bilo dobro da dođete u Svrljig, jer naša opština Svrljig stavlja veliki akcenat na mladost, na školstvo i na znanje.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Miletiću.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Nemanja Šarović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas imali priliku da u okviru ove objedinjene rasprave čujemo svašta, da slušamo o svemu i svačemu i rekao bih najmanje o onome što je tema dnevnog reda, kao da je danas bila neka slobodna tema, pa su učesnici uglavnom predstavnici vladajuće koalicije koji su do sada govorili pokušavali da govore o uspesima svoje vladavine. Naravno, bilo je tu i grešaka. Govoriću i ja. Iskoristiću priliku, kada su oni o tome govorili, da i ja o tome kažem po neku reč.

Pre svega, izneo bih jednu principijelnu primedbu koja je vezana ne samo za ove sve zakone koji su danas na dnevnom redu, već je to nešto što se generalno odnosi i na druge zakonske predloge koje imamo u Narodnoj skupštini. Kada čitate ove predloge zakona i čitate razloge za donošenje zakona, ono što je za vas osnovni razlog donošenja svih zakona je, po pravilu, usklađivanje sa direktivama koje dolaze iz EU.

Vi i danas usklađujete zakone sa direktivama EU, a to po mom mišljenju nije dobro iz nekoliko razloga, pre svega zbog toga što vi nikako da shvatite da Srbija ne samo da nije član EU, nego je potpuno izvesno da Srbija neće postati član EU.

Potpuno je sigurno da i ne moramo da brinemo za narednih 20, 30 godina, dakle, tu smo potpuno bezbrižni, ali je pitanje da li ćemo čak i nakon tih 20 ili 30 godina postati članovi EU.

Ako se setimo onoga što je obećavao DOS-ov režim, a vi koji ste danas na vlasti ste ideološki ne samo klonovi, nego i naslednici njihove politike i dobar deo vladajućih stranaka čak je bio u vlasti sa DS, iako se toga danas ili nerado sećaju ili ne sećaju, tada ste građanima Srbije obećavali da ćete već 2005. ili 2006. godine Srbiju uvesti u EU.

Umesto toga, dobili smo pljačkašku privatizaciju, dobili smo situaciju u kojoj je nastala krilatica da svaka mafija ima svoju državu, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu, a prethodno znači da svaka država ima mafiju.

Mi smo potpuno sigurni, i to je očigledno iz onoga što govore predstavnici najznačajnijih zemalja EU, da neće dolaziti do daljeg proširenja. To ste čuli direktno od Emanuela Makrona, koji kaže da dok se ne definišu odnosi između zemalja članica EU, da nema ni govora o proširenju. Čak je i Turska prihvatila, nakon decenija provedenih u statusu kandidata za EU, da od tog prijema nikada neće biti ništa, a nažalost, režimi u Srbiji, evo i posle punih 19 godina, proevropski režimi ne mogu da shvate da za Srbiju evropska budućnost ne postoji.

Da li je vama problem to što ste toliko dugo obmanjivali građane sa tom navodno svetlom evropskom budućnošću i što ste sve probleme koje imamo u državi i vašu nesposobnost da bolje organizujete i državne službe i da poboljšate život građana u Srbiji, uvek opravdavali tako što kažete - kada uđemo u EU, onda će biti bolje, ali je problem, nikako da uđemo? Te 2005. godine, pa 2017, pa 2019, pa 2025. godine, ali onda dođu vaši nazovi prijatelji sa zapada i kažu lepo da od toga nema ništa.

Drugi problem je to što propise koje usklađujete, neki su u međuvremenu, to radite sa velikim zakašnjenjem, i to tolikim da su neki u međuvremenu i u EU doživeli određene izmene, pa ćemo mi zakone koje danas donosimo i propise koje danas menjamo biti prinuđeni za neko ne toliko dugačko vreme, odnosno u kraćem vremenskom roku da donosimo ponovo.

Bolje bi bilo ili da budete ažurni ili da lepo sačekate, pa da odradite čitav posao istovremeno, a najbolje i najpametnije od svega bi bilo da priznate da od EU nema ništa, da se mi kao država okrenemo sopstvenim interesima. Čak su i predstavnici vladajuće koalicije govorili o prednostima slobodne trgovine i koristi koju će imati građani Srbije od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. I mi se slažemo i mi smo veoma srećni što ste konačno shvatili ono što mi iz SRS propagiramo 30 godina. Neki su, doduše, shvatili pa zaboravili, pa sad opet shvataju, ali dajte onda budite u nekom trenutku dosledni do kraja.

Mi smo imali prilike da slušamo dosta toga o problemu televizija koje nelegalno posluju i emituju svoj program u Srbiji, iako se za tu delatnost nisu registrovali u skladu sa važećim zakonodavstvom.

Ja ću vas podsetiti, gospodine Šarčeviću, još u vreme kada vi niste bili ministar, možda se tada niste bavili politikom, možda tada niste pratili, da je još u to vreme SRS govorila o tome da te televizije nelegalno emituju reklame, da je potpuno javno, jer vi na njihovim sajtovima možete naći cenovnik koliko košta sekunda, da to nisu programi koji se samo reemituju za srpsko tržište i nekada su čak ti kanali imali reklame na mađarskom i na nekim drugim jezicima.

Jedan od onih koji je na samom početku izneo taj problem je vlasnik SOS kanala, koji je čak zbog toga jedno vreme bio isključen iz SBB-a, imao ogromnih problema zbog toga i vi razumete taj problem, znate taj problem, ali nažalost, izostaje bilo kakva reakcija države.

Vi dovodite u nejednak položaj ljude koji posluju u skladu sa zakonima Republike Srbije, koji plaćaju porez Republici Srbiji, od kojih i vi obavljate svoje funkcije, od kojih i vi radite ono za šta ste izabrani.

Moje pitanje je za vas – dokle ćete vi samo razumeti problem i kada ćete neke konkretne korake da preduzmete? Da li od vas EU traži vladavinu prava? Traži. Evo, moj predlog je da krenete tako što ćete pogasiti sve te kanale koji nelegalno posluju u Srbiji, pa kad već šaljete izveštaj EU, pošaljite izveštaj – evo, u skladu sa vašim instrukcijama o vladavini prava, mi smo zakone Srbije krenuli da primenjujemo i ukinuli kanale koji su nelegalno poslovali u Srbiji i na taj način nanosili štetu i onima koji rade u skladu sa zakonom, ali i budžetu Srbije i svim njenim građanima.

Čuli smo od ministra, on je rekao u svom izlaganju da ima puno ozbiljnih država u kojima, kako kaže, posebno ministarstvo se bavi autorskim pravima i industrijskom svojinom. To je malo zvučalo kao da se vi žalite. Da li je vama čudno kako ste rekli? To su vaše reči, da se vi bavite s ovim, ali to je trebalo rešavati u vreme formiranja Vlade ili da pripadne nekom drugom ministarstvu. Ako ste prihvatili da pripadne vama, onda nema više kukanja. Onda je to posao koji je u skladu sa Zakonom o Vladi i ministarstvima u vašem resoru i koji vi voljno ili nevoljno morate da obavljate.

Slušali smo u prethodnom periodu, odnosno od prethodnih govornika i o zaštiti glumaca o zaštiti njihovih autorskih dela, kako će to sada biti mnogo bolje. Ja vas pitam, gospodine ministre, šta je sa zaštitom autorskih dela baletskih umetnika? Da li ste čuli za baletske umetnike, šta je sa njihovim pravima? Njihovih prava nema. Reći ću vam zašto. Zato što ste vi baletske umetnike izbrisali iz registra umetnika. Postoje npr. cirkuski umetnici. To je za vas umetnost, ali baletski umetnici ne postoje. Izbrisali ste, izbrisali njihova prava, izbrisali mogućnost za beneficirani radni staž, toga više nema.

Pretpostavljam, ministre, da veoma često idete na operu, na balet i da ćete biti u nekoj od narednih godina u mogućnosti da vidite npr. jednu balerinu od 60 godina, jer beneficiranog radnog staža nema i možda će to biti još jedna od stvari zbog koje će bugarski turisti navaljivati u Beograd, pored one pevajuće fontane, koja je prestala da peva, ali to niko ne pominje, možda će dolaziti da vide i baletske umetnike koji nisu umetnici, a koji moraju, kako bi napunili 40 godina radnog staža, da rade do 60. godine. E, sad, ja ne znam da li je i to neka od direktiva EU, da se pojedinim umetnicima ukida status umetnika.

Slušali smo, gospodine ministre, i o uspesima koji se objavljuju i o tome kako je „Fajnenšl tajms“ proglasio Srbiju za prvaka sveta u investicijama.

Pre nekoliko dana slušali smo u jednoj raspravi kako imamo ministra inostranih poslova koji je takođe prvak sveta i najbolji ministar inostranih poslova i u istoriji Srbije, i to je sve bilo, dakle, o tome je bilo govora u okviru Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Ja se sada pitam gospodine ministre, da li ste vi obavestili „Fajnenšel tajms“ da mi donosimo Zakon o zaštiti, odnosno izmene i dopune o Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i kako li će „Fajnenšel tajms“ tek reagovati kada vi ovaj zakon donesete? Znate.

Onda smo slušali o tome kako će ubrzo u Srbiji biti povećan minimalac, kako će on biti veći nego što je bio do sada i, kažu, neuporedivo veći nego što je bio pre dve, tri godine, citiraću - kada smo počeli da se bavimo povećanje minimalca i unapređenjem ličnih primanja. Vladajuća većina u manje više istom sastavu, dakle, gore dole, da li se poneko promenio nije ni toliko bitno, je na vlasti sedam i po godina. Ako se vi tek dve ili tri godine bavite povećanjem minimalca i unapređenjem ličnih primanja, šta ste, gospodo draga, radili prvih pet godina ili prvih pet godina odbacujete na onaj zakon kada ste zakonom smanjili primanja u državnim organima, kada ste 10% skinuli penzionerima, kada ste zabranili zapošljavanje, pa tih prvih pet godina otpisujete na borbu protiv povećanja ličnih dohodaka i borbu protiv unapređenja ličnih primanja, a sada ovaj valjda naredni petogodišnji ciklus ide u nekom drugom pravcu.

Gospodine ministre, jedan od predloga članova koji je, ne znam zašto izazvao posebnu pažnju kao nešto dobro, u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o patentima gde ste dodali odredbu po kome u slučaju gde se reguliše postupanje nadležnog organa u slučaju da podnosilac prijave umre za patent i sada je određeno da u tom slučaju nadležni organ prekida postupak, jer kaže – ne zna nadležni organ ko je naslednik, eventualni naslednik tih prava, da li je on zainteresovan da nasledi imovinska prava onoga ko je podneo zahtev za određeni patent. Mislim da je prethodno rešenje bilo bolje. Ne vidim razlog da se taj postupak prekida. Bolje da postupak teče, jer ono što je osnovana pretpostavka je da će naslednici biti zainteresovani da u okviru nasleđivanja, kao što se to obično i radi, budu naslednici i tih određenih prava.

Imate, pošto volite, ne znam ko vam piše ova obrazloženja… Sačekaću da ministar završi telefonski poziv, možda je nešto bitno. Ako je „Fajnenšel tajms“, ja ću sačekati. Hvala.

Dakle, obrazloženje za član 6. predloga zakona koji propisuje kako će se određivati naknada zaposlenom za pronalaske iz radnog odnosa i vi tu kažete – predlagač napominje da je predlog kriterijuma za određivanje naknade odmeren i demokratski, zamislite demokratski, te da uvažava interese poslodavca i zaposlenog.

Šta, gospodine ministre, u ovom slučaju znači da je predlog zakona demokratski, da li se rešava glasanje, da li se rešava referendumom? Dakle, ovo je izraz koji apsolutno nikakve veze nema sa članom zakona kojim vi pokušavate da obrazložite ovo rešenje. Dakle, vi, kao potpisnik ovog predloga zakona, ili neko ko zastupa Vladu Republike Srbije morate voditi računa o tome na koji se način obrazlaže i nije dovoljno samo lepiti te izraze koji su popularni.

Dosmanlije su imale jedno vreme omiljeni izraz – transparentno, pa im je sve bilo transparentno, dok im nismo objasnili da to na srpskom jeziku znači – providno. Vrlo brzo su oni postali provodni građanima Srbije i te bajke koje su pričali. Međutim, vi u mnogome podsećate na njih, pa se i vi često koristite izrazima kojima na ovom mestu apsolutno nema mesta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika na izlaganje kolege Šarovića.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Pošto je bilo zamerki da se danas govori o svemu i svačemu, a onda nakon te zamerke svega i svačega, nekoliko napomena.

Što se tiče ulaska Srbije u EU, ne, mi nikada nismo na taj način bili neozbiljni da bilo kakav datum prognoziramo i da dajemo sa svoje strane. To su neki drugi radili. To su radili oni koji su bili toliko uspešni u tim svojim pričama i u tim svojim aktivnostima da su trajno, voljom naroda, smešteni u mračnu istoriju ove zemlje i ti drugi više nemaju nikakve šanse da se bilo čime u ovoj zemlji bave.

Mi smo našto drugo u međuvremenu radili. Mi smo se bavili uređenjem prilika u našem društvu. Mi smo jačali našu ekonomiju. Mi smo dovodili investitore i danas zahvaljujući takvoj vrsti odnosa, zahvaljujući uspešnoj politici Aleksandra Vučića i SNS možemo da se pohvalimo da zaista imamo preko 3,8 milijardi investicija na godišnjem nivou, u evrima pričamo, da se danas poznata i zvučna imena, poput „Fajnenšel tajms“, oglase i kažu – Srbija je svetski lider u nekoj disciplini koja se ekonomije tiče i pošto je bilo pitanje da li tu ima neke naše nesposobnosti, slobodno neka bude mera naše nesposobnosti činjenica da imamo veću cenu, minimalnu cenu rada dva puta u odnosu na ono kako je bilo pre nego što smo mi počeli da se bavimo reformom tog sektora, neka bude mera naše nesposobnosti prosečna plata od 500 evra u Srbiji Aleksandra Vučića i SNS u poređenju sa nekadašnjih 320 ili 330, neka bude mera naše nesposobnosti više od 120.000 novih radnih mesta u preko stotinu fabrika i pogona, biće uskoro i dve stotine koje je otvarao Aleksandar Vučić i koje je obezbedila SNS sprovodeći tu politiku.

Šta smo radili vidi se po ulicama Beograda, vidi se na primeru te fontane o kojoj se govorilo danas, ali i u svetu umetnosti za koju su neki živo zabrinuti, vidi se na Narodnom muzeju, vidi se na Muzeju savremene umetnosti, vidi se i na fantastičnom centralnom trgu, Trgu Republike, koji je svečano otvoren u prisustvu više od 300 umetnika. Zahvaljujući tim stvarima, mi smo danas, baš po mišljenju tih nekih iz sveta koji sve ovo gledaju i koji ovde danas ulažu i koji danas pomažu one programe koji zapošljavaju stotine hiljada ljudi, kako oni to sami kažu, jedno od najlepših mesta za život. Tako nas doživljavaju oni koji to prate, a oni koji su sve ove stvari propustili, propustili ova radna mesta, propustili investicije, propustili autoput Miloš Veliki ili južni krak Koridora 10, neka ne propuste već u oktobru završetak istočnog kraka Koridora 10. Da li je razlog zauzetost nekim…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Orliću.)

… spavanjem ili zauzetost potrebom da se izgugla šta je „Fajnenšel tajms“? Nije važno. Ovo su rezultati koji jesu važni. Ovo Srbija vidi, razume i za ovo Srbija danas glasa.