Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

2. dan rada

10.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Lepo je biti obrazovan, lepo je biti kulturan jer postoje veće šanse za bolji život.

Pre nego što krenemo u obrazloženje zakona, ja ne mogu a da ne spomenem naše najveće umove. Srbija je mala zemlja, ima 7.022.000 stanovnika i enormno veliki broj genijalnih umova, pre svega i moj najomiljeniji, Nikola Tesla.

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radio-tehnike, o njemu valjda čitav svet zna, trebalo bi da zna i raduje me što ćemo napokon da napravimo i otvorimo veliki muzej gde ćemo moći sve njegove eksponate, sve ono što je on uradio da vidi čitav svet.

Mihajlo Pupin, jedan od, takođe, najvećih umova, naučni pronalazač profesionalni na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbija u SAD, dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije i tako dalje.

Josif Pančić, tvorac ogledne Botaničke bašte, osnivač Geološkog zavoda, kao i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Mihajlo Petrović Alas, srpski matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, njegovi najznačajniji pronalasci su računar, jedan od prvih analognih, hidrogenerator i mnogi drugi.

Jovan Cvijić. Mogla bih ja ovako, a moram, iz zahvalnosti prema tim divnim ljudima, Srbija treba da se promoviše u svetu - evo ga način, obrazovanje ovih divnih ljudi. Nas nazivaju svakako, to je totalno nebitno. Mi imamo genijalne umove. Ja sam ponosna što živim u ovoj divnoj Srbiji. Jovan Cvijić se bavio podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, biologijom.

Milutin Milanković, čuveni klimatolog, o njemu zaista zna čitav svet, poznat po teoriji ledenih doba koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene.

Ruđer Bošković, Dragoslav Srejović, Mihajlo Petrović Alas, Nikola Tepić, o njemu moram par rečenica. Mladi genije, pošto je ime kao Nikola Tesla, vunderkind, više šampiona svetske olimpijade mladih naučnika iz Beograda, 40 medalja iz raznoraznih krajeva sveta, a njegov revolucionarni pronalazak - polako rastvarajući đubrivo iz kapsularne ureje, i to pre 18. godine, suvi genije. Nikola Cvejin, patentirao pet svojih izuma. Nikola je izumeo robota za zaprašivanje useva na daljinsku kontrolu, što znači da spašava živote ljudi. Samo se setimo koliko je teško raditi takve stvari i otrovno.

Dalje, Stefan Velja, meni vrlo impresivno, koji je izumeo patent koji spašava živote. Izumeo je patent koji hvata i razbija trombove, itd, itd.

Ja imam ovde na stotine ovih ljudi, ali mi vreme ne dozvoljava da se bavim njima, mada sam morala da spomenem da se ponosimo što imamo ovakve umove.

Što se predloga zakona tiče, najznačajnije izmene i dopune zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu, Zakona o patentima. Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, informacije i tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije. Zakonom o inovacionim delatnostima i Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti propisano je ko ima pravo i na koji način da štiti pronalazak koji je nastao u naučno-istraživačkom radu na fakultetima i na univerzitetima.

Zakon o patentima odnosi se samo na pronalaske koji nastaje u privrednim subjektima koji nisu na direktan način finansirani od strane države. Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima. Ovaj Predlog zakona o patentima na efikasniji način uređuje međusobne odnose poslodavaca i zaposlenog u slučajevima kada pronalazak nastane u radnom odnosu. Predloženim izmenama i dopunama ovaj zakon se dodatno usklađuje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata. Predmet pronalazaka koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak primene proizvoda i primena postupka.

Mnogo toga je rečeno, ne bih da se ponavljam. Imam zadovoljstvo da vam kažem da, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci, našem predsedniku, Vladi i vama, gospodine ministre, je mnogo toga urađeno što se obrazovanja tiče. Samo tako nastavite. Ponosna sam što sam deo ove stranke i ponosim se vašim i radom našeg predsednika. U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospođo Malušić.
Sada reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, ključ uspeha svakog društva leži u obrazovanju. Ja moram da kažem da je Vlada Republike Srbije, da je naš predsednik Aleksandar Vučić, ali i vi, gospodine Šarčeviću, kao ministar koji je nadležan za oblast prosvete, obrazovanja, nauke, i te kako mnogo doprineli na planu reforme obrazovanja i prilagođavanja obrazovanja potrebama učenika i potrebama tržištu rada. To je ključ uspeha. Sigurno da i u tome leži jedan od ključeva uspeha našeg društva, a ključ uspeha svakako jeste da mladi, obrazovani, kompetentni ljudi, puni znanja, koje je primenjivo u realnom životu, puni veština, tzv. mekanih veština, koji se tiču učešća u projektima, timskog rada, veština koje se tiču sticanja samopouzdanja i sopstvenog vrednovanja kvaliteta onog što su oni naučili, mogu da ostanu i rade u ovoj zemlji.

Ja ću da navedem jedan od zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima. Zašto želim da navedem ovaj zakon, izmene i dopune ovog zakona? Zato što smatram da vi vrlo aktivno radite na praćenju implementacije vaših zakona i u tom aktivnom radu, praćenju implementacije zakona, uočavate sve one poteškoće koje bi trebalo otkloniti kako bi zakon bio efikasan.

Zakon o patentima pre svega značajan je sa aspekta što on omogućava veću pravnu sigurnost investitorima koji dolaze u našu zemlju, a takođe i veću pravnu sigurnost pronalazačima.

Moram da navedem da investitori koji dolaze u našu zemlju dolaze sa modernim tehnologijama. To nisu zastarele tehnologije, to su moderne tehnologije. Naravno, oni dolaze sa svojom opremom, sa svojim programima i naravno da su zainteresovani da se bave istraživanjem i razvojem koje će uvećati vrednost njihovih kompanija i, naravno, na taj način dolaziti i do dobiti.

Vrlo je važno što se taksativno navode sve procedure koje se odnose na zaštitu kako investitora tako i na zaštitu onih koji su u radnom odnosu i koji kroz radni odnos dolaze u situaciju da dođu do pronalaska, odnosno do pronalaska koji će kasnije biti patentiran. Vrlo je jasno, da decidno i jasno zakonski bude uobličen taj odnos, da ne bude nikakvih praznih koraka, a to upravo ovaj zakon omogućava, između investitora, između pronalazača. Naravno, ovaj zakon ide i korak napred što se tiče potpune pravne sigurnosti - on predviđa i sudsku zaštitu, kako investitora, tako i pronalazača.

U tom smislu, smatram da je ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama zakona postignuta najveća moguća pravna sigurnost. Moram da istaknem da ste vi ovde koristili i uporedno pravo, pre svega pravo Nemačke i Slovenije želim da istaknem. I, naravno, pomenuću da ovde decidno i jasno je predviđena situacija, neko je to od kolega poslanika pominjao, kada se desi smrt pronalazača, da se onda postupak prekida, ali naravno, samo do onog momenta kada ne bude završen ostavinski postupak i kada naslednici ne podnesu ponovo prijavu za nastavak tog postupka.

Naravno, ono što takođe želim da istaknem, to je Naučno-tehnološki park ovde u Beogradu, koji je osnovan zahvaljujući Vladi Republike Srbije, na čijem čelu je tada bio danas predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujući gradu Beogradu, zahvaljujući Univerzitetu u Beogradu, zahvaljujući resornom ministarstvu, koje danas zapošljava 71 kompaniju, u kojima radi preko 650 inženjera. Takvi tehnološki parkovi se grade i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Čačku. Plan je da se i ovaj naučno-tehnološki park proširi na 16.000 metara kvadratnih i da u bližoj budućnosti zaposli oko 12.000 inženjera.

Želim da naglasim jedan projekat koji je u ovom naučno-tehnološkom parku proglašen kao najbolja ideja za 2018. godinu, a to je izrada pametne rukavice za slepa i slabovida lica, koje i te kako mogu da poboljšaju kvalitet njihovog života, i za koje je udruženje, odnosno Savez slepih Srbije zainteresovan.

Ono što takođe želim da istaknem, a proizvod i rezultat je, pre svega, čeličnog prijateljstva između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, a to čelično prijateljstvo gradi se na bliskim odnosima predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đipinga, to je naučno-industrijski park koji će biti izgrađen u Borči po ugledu na najmoderniji takav park u Kini, u gradu Sudžou.

Sada je potpisan memorandum sa nekih 40 kineskih i drugih svetskih kompanija koje će, svakako, sa najmodernijom svojom tehnologijom doći ovde. Tako da Srbija neće biti više zemlja odliva mozgova, nego će da bude zemlja u koju dolaze mladi obrazovani ljudi i, naravno, zemlja u kojoj će se proizvoditi pametne usluge i proizvodi. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima Milan Ljubić. Izvolite.

Milan Ljubić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovim izmenama i dopunama propisuje se u kom obimu topografija može biti predmet zaštite, kao rezultat intelektualnog rada stvaraoca, uslovljavanje prava na zaštitu, kao i legitimno pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju.

Informacione tehnologije su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije. Topografija poluprovodničkih proizvoda ima primenu u informacionim tehnologijama. Zakonska rešenja će uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom, izradom gotovih štampanih ploča, zatim, za sva fizička i pravna lica koja ostvaruju prava zaštite ovog vida prava industrijske svojine, u skladu sa zakonom.

Ovakvim rešenjima se usklađujemo sa pravnim propisima EU. Tako se stvara ujednačeniji pravni sistem na nivou više država. To predstavlja signal za strane investitore da slobodno ulažu u našu zemlju i da mogu da računaju na sigurnost kao i zaštitu svojih prava. Stimuliše se tržišna konkurencija. Pravna zaštita topografije doprinosi tržišnom razvoju. Primena topografije poluprovodničkih proizvoda nalazi svoje mesto od proizvodnje kućnih aparata do najsavremenije telekomunikacione opreme.

Republika Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju ovih proizvoda. Poluprovodnici čine osnov savremene elektronike. Predstavljaju tržište budućnosti. Strukture koje predstavljaju ključnu tehnologiju u današnjem modernom svetu jesu osnovne komponente električnih sistema. Svake godine se u tržište poluprovodničkih tehnologija pumpaju desetine milijardi dolara.

Danas se nalazimo u dobu linearnog rasta vrednosti ovog segmenta tržišta što je značajano. Taj rast garantuje nova radna mesta, nove tehnologije u industriji poluprovodničkih komponenti. Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavej“, biti prvi pametni grad. Izgradnjom naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini 14.000 kvadrata, stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvrednijeg proizvoda. Reč je o investiciji vrednoj 10 miliona evra. Zahvaljujući ovoj vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacione tehnologije nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj, da zaštiti intelektualni rad stvaraoca, da podstakne domaće istraživače u ovoj oblasti, kao i da uspostavi sistem proizvodnje koji će omogućiti nadmetanje na svim poljima ove industrije. Uvođenjem ovakve tehnologije u radu, ulaganjem u podizanje kvaliteta obrazovanja i školovanjem stručnjaka iz te oblasti, ova Vlada je posvećena najsavremenijem pristupu i razvoju zemlje. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, Zakon o patentima uređuje materiju zaštite pronalazaka i ovim zakonom su uređeni i međusobni odnosi poslodavca i zaposlenog ukoliko pronalazak nastane u radnom odnosu.

Obzirom da u ovoj oblasti broj podnetih prijava za zaštitu pronalazaka prati Zavod za intelektualnu svojinu, imamo ovde podatke o broju prijava po godinama, pa je tako u 2016. godini podneta 191 prijava, u 2017. godini 173 prijave, u 2018. godini 162, s tim što je od ukupnog broja prijava manje onih od strane privrednih društava. Upravo iz razloga pravne nesigurnosti.

Ovom izmenom se otklanja taj jaz, stvara se pravni okvir koji uređuje te međusobne odnose zaposlenog i poslodavca u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u radnom odnosu. Krajnji ishod biće povećanje broja prijava od strane privrednika.

Predložene izmene Zakona o patentima tiču se, pre svega, načina na koji nastaje pronalazak u radnom odnosu, a članom 60. propisano je da se zaposleni i poslodavac dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenom, pa tek ako ugovor izostane, onda se primenjuju kriterijumi koji su propisani ovim zakonom.

Izmena ovog zakona direktno će uticati na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije i ulažu u istraživanje i razvoj, a zaposleni koji u tome učestvuju dobijaće naknadu što dovodi do ostvarivanja opšteg cilja.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, kao i kod prethodnog, cilj je uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite koji će uticati na zaštitu ekonomskih interesa stvaralaca. Ovo je posebno važno za oblast kulture i sve umetnike koji stvaraju i kreiraju kulturno dobro, bilo da su interpretatori muzike, glumci i svi drugi koji kreativni doprinos društvu daju putem svojim kreacija.

U Srbiji trenutno postoji šest organizacija koje imaju dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, a od kojih je Sokoj organizacija sa najdužom tradicijom postojanja, a broji i najviše članova, što domaćih, što stranih autora. Svih ovih šest organizacija okupljaju i ostvaruju prava velikog broja autora i nosilaca autorskog i srodnih prava iz mnogobrojnih društvenih grupa, kao što su autori muzike, scenaristi, pisci, prevodioci, izdavači, muzički i filmski producenti, autori fotografije, novinarske i tv kuće, glumci, pevači, ilustratori i drugi.

Stoga, predložene izmene ovog zakona uticaće na veliki deo našeg društva, a pre svega će uticati na ekonomske interese glumaca koji će imati pravo na naknadu u slučaju emitovanja ili reemitovanja njihovih filmova i tv serija, što do sada nije bio slučaj. Iz svega ovoga vidimo da napredak Srbije postaje sve osetniji i doseže maltene do svih kategorija društva na šta je SNS izuzetno ponosna. Želim uspešno implementaciju zakona i zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima Olivera Ognjanović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Olivera Ognjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ove nedelje, između ostalih tačaka koje su na dnevnom redu, treba da usvojimo izmene i dopune Zakona o patentima čiji je cilj da se uspostavi efikasniji sistem zaštite pronalazaka, odnosno unapređivanje dobre prakse zaštite pronalazaka u Srbiji.

Dopunom je navedeno i efikasnije uređivanje odnosa zaposlenog i poslodavca kada pronalazak nastane u radnom odnosu, što je neophodno kada pronalazak utiče na povećanje vrednosti preduzeća, na povećanje dobiti ili uštedu.

Svake godine u Srbiji se zaštiti gotovo 200 novih patenata. Inovacije prijavljuju kompanije i pojedinci. Najviše je pronalazaka iz oblasti elektrotehnike, informacione tehnologije, poljoprivrede i medicine i sve je veći broj patenata mlađih naučnika, što su pokazatelji da nauka u Srbiji ide uzlaznom putanjom.

Od ukupnog broja novih tehničkih rešenja, 38% su rezultati u ovoj oblasti, od kojih je 98% već komercijalizovano na domaćem ili međunarodnom tržištu. Biotehnologija i poljoprivreda je najuspešnija oblast po broju patenata. Od ukupnog broja patenata u projektima tehnološkog razvoja 57% pripada ovoj oblasti.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za 2018. godinu Srbija je u proteklih nekoliko godina unapredila svoj naučno-istraživački potencijal. U prilog tome govori da Srbija u ukupnoj svetskoj produkciji naučnih radova učestvuje sa 0,3% i rangirana je na 47. mestu na listi od preko 140 zemalja. Istraživanja u Srbiji su koncentrisana u javnom sektoru, univerzitetima i 63 akreditovana instituta.

U prvoj polovini prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno učešće izdvajanja za istraživanje i razvoj u BDP Srbije je bilo ispod 10%, što je još uvek bilo znatno ispod evropskog proseka. Zato će veliku ulogu imati Zakon o fondu za nauku, koji je usvojen krajem prošle godine, a kojim su obezbeđene mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja Srbije, jer osnovna uloga Fonda jeste finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Omogućena je efikasnija podrška naučnim istraživanjima i primena njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja Srbije. Veliki je broj naučno-tehnoloških parkova širom Srbije. Namenjeni su inovativnim tehnološkim razvojima kompanijama iz različitih oblasti. Spajaju nauku i prirodu i pružaju mladim stručnjacima mogućnost da svoje projekte, proizvode i usluge plasiraju na domaćem i stranom tržištu.

Jedan od njih je naučno-tehnološki park Zvezdara, koji posluje sa 65 visoko tehnoloških kompanija. Takođe, Republika Srbija je već nekoliko godina pridružena članica Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja CERN i po tome je jedinstvena u regionu. Sedište se nalazi kod švajcarskog grada Ženeve i tu se na sto metara pod zemljom u tunelu dugom 27 kilometara nalazi najveća mašina na svetu CERN-ov akcelerator čestica, gde je angažovano oko 20.000 fizičara iz celog sveta, gde su i naši srpski fizičari.

Što se tiče izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, regulišu se odnosi između samih nosilaca autorskog i srodnih prava i unapređuje se ostvarivanje prava intelektualne svojine. Krajnji cilj regulisanja prava intelektualne svojine jeste da donosioci ovih prava imaju adekvatnu naknadu za iskorišćavanje svojih dela i stvara se balans sa interesima korisnika.

Na kraju, sve ove pozitivne novine su rezultati napora Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji na svim poljima pronalazi rešenja kako bi se najbrže poboljšao život u Srbiji, kako bi građanima i budućim generacijama obezbedili temelje za mirnu, sigurnu i pristojnu budućnost. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Ognjanović.

Reč ima dr Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.