Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razmatramo amandmane na Predlog jednog veoma važnog zakona, reč je o zakonu na dodatu vrednost, znači, zakon o PDV-u.
Kada je u pitanju ovaj zakon ne možete se vaditi, odnosno žaliti na prethodni, bivši, DOS-ovski režim, jer je njihov PDV bio niži od ovoga. Znamo da je taj PDV, znači porez na dodatu vrednost bio 18%, a sada je 20%. Znači, povećan je za nekih 2%, odnosno relativnim iznosima kada se to preračuna to je nešto preko 10%, odnosno, tačnije 11,11%. U pitanju je transcendentni broj, pa ne može baš tačna cifra da se izrazi, jer je 11, pa sad beskonačan broj jedinica, pošto vidim da ministar dobro i lepo barata brojevima.
Dakle, mora se priznati da su, samo onako, ako se usko posmatra, DOS-ovci u ovom pogledu bili uspešniji. Naravno, i ovakav PDV od 20% je jedan od najmanjih poreza na dodatnu vrednost u Evropi, pogotovo je manji u odnosu na naše okruženje. Izuzev BiH, Makedonije i Crne Gore u svim drugim zemljama i u našem okruženju i u EU je veći, pogotovo ako, recimo, kod naša dva suseda koji su članica EU, u Hrvatskoj je 25%, u Mađarskoj čak 27%. Znači, suština nije u tome. Njihove su plate veće, penzije su veće, primanju su veća i suština je da vidimo sa primanjima koja običan građanin ima, odnosno prosečan građanin, da li može da se živi. Pokazalo se da ova minimalna plata koja se najavljuje, minimalna cena rada i dalje je daleka od one minimalne potrošačke korpe i kada se ti parametri izjednače, kada minimalne penzije, minimalna plata budu u situaciji da pokriju minimalnu potrošačku korpu, e, onda se može govoriti o uspešnosti fiskalne politike.