Zaboravio sam da kažem, pošto je profesor Ševarlić spominjao PKB. Dakle, naveo sam cifre egzaktne koliko je PKB poslovao sa gubitkom u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda i kada je preuzeo PKB pod gradsku ingerenciju i 2010, 2011, 2012. i 2013. godine. Ono što sam zaboravio da kažem i ono što sam hteo i da podsetim profesora Ševarlića, vi se profesore Ševarliću sigurno sećate da je Dragan Đilas, tajno doduše, snimio spot u PKB 2017. godine. To su mu omogućili izvesni Rajko Mandić i predsednik samostalnog sindikata PKB, Milisav Đorđević.

Oni su bili prisutni zajedno sa Draganom Đilasom kada je snimao predizborni spot u PKB-u, ali pre početka radnog vremena, na jednoj od farmi PKB-a koja se, ako se ne varam, naziva Partizanski prelaz. To je ono što bi građani Srbije takođe trebali da znaju.

Dakle, u figurativnom smislu te reči, zločinac se vratio na mesto zločina. Čovek koji je totalno upropastio PKB se vratio u PKB 2017. godine da bi tamo snimio predizborni spot i da bi on, koji inače realno sa poljoprivredom nikakve veze nema, pošto se čovek celog svog radnog veka bavio preprodajom sekundi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i obogatio se na tome, u iznosima koji su nezamislivi za građane Srbije, dakle, on se 2017. godine, doduše tajno, vratio u PKB i tamo snimao spot.

Ovo što je govorio gospodin Marijan Rističević, to je potpuno tačno.

Dakle, u vreme kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, mi smo totalno devastirali naš stočni fond. Mi smo radili sve suprotno od onoga što su radile razvijene evropske zemlje. Marijan je sad spomenuo Holandiju.

Kada smo Dragan Todorović i ja 2009. i 2010. godine išli u posetu Vojislavu Šešelju u Hag, znači, od Amsterdama do Haga putujete međugradskom železnicom i sa jedne i sa druge strane železnice možete da vidite beskrajna stada onih crno belih krava kako pasu. Ja sam se tad pitao, kao laik za poljoprivredu, kako je moguće da se tako nešto ne dešava u Srbiji?

(Milorad Mirčić: Jel ti Todor objasnio?)

Ne. Objasnili su mi kasnije ljudi koji se u poljoprivredu mnogo više razumeju i od Todora i od mene, gospodine Mirčiću. Evo, o čemu se radi.

Dakle, neko je smišljeno, ne neko, nego oni koji su upravljali tada Ministarstvom poljoprivrede, oni su svesno uništavali naš stočni fond i svesno doveli Srbiju u situaciju da bude uvoznik tog nekvalitetnog mesa o kome vi stalno govorite.

Dakle, subvencije su davane tajkunima za biljnu proizvodnju i mi smo izvozili praktično sirove proizvode, poput kukuruza, poput šećerne repe, poput pšenice, itd, a uvozili svinjsko meso, goveđe meso, pileće meso, vrlo sumnjivog kvaliteta.

Dakle, oni koji su se deklarativno zalagali za poljoprivrednu politiku istu onakvu kakva se vodi u EU, radili su sve suprotno od toga. Nisu radili kao što rade Holanđani, kao što rade Danci. Ako se Holanđani i Danci ne stide da im pored autoputeva, pored železnica pasu krave, zašto mi Srbi toga da se stidimo? A, oni su rekli – ne, nama ne trebaju ni krave, ni svinje, ne treba nam ništa od toga, mi ćemo da dajemo subvencije, ali samo našim odabranim tajkunima, koji će onda da izvoze sirove proizvode, žitarice i da se praktično samo oni na tome bogate.

To su dubinski, suštinski razlozi zašto je, između ostalog, srpska poljoprivreda doživela debakl i zašto ne možemo još uvek da budemo u punoj meri konkurentni sa državama sa kojima bi objektivno to mogli da budemo. Srbija bi objektivno, pa sama Vojvodina, evo, da uzmemo samo Vojvodinu, mogla bi da bude konkurentna sa Holandijom, mogla bi da bude konkurentna sa Danskom. Imamo kvalitetnije zemljište, imamo bolju klimu, imamo ljude koji se razumeju u poljoprivrednu proizvodnju, imamo vredne i marljive seljake.

Nemoguće je za kratko vreme ispraviti sve one propuste, i to ne propuste nenamerne, nego to je bio organizovani napad na srpsku poljoprivredu, koji su činjeni u godinama dosovske vladavine. Nemojte da mislite da su oni to radili slučajno. To vi veoma dobro znate. Vi ste sa njima izlazili na izbore. Znate vi zašto su oni uništavali naš stočni fond. I onda se vi u 2019. godini onako filozofski zamislite i pitate – a, zašto Srbija uvozi svinjsko meso, a zašto uvozimo goveđe meso itd? Pa, ubili su nam stočni fond. Ubili su nam, ne postoji. Mi ga sad praktično dižemo iz pepela. Ali, znate, gospodine Ševarliću, krava ne može pet puta u toku godine da se oteli. Dakle, mi ne možemo za godinu ili dve da povratimo stočni fond koji su upropastili svi oni koji su vladali Srbijom 12 godina.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.

Gospodine Milićeviću, reklamiram povredu Poslovnika čl. 104. i 107.

Nemam ništa protiv kada je u pitanju zanimljiva rasprava i zanimljiva replika, kada je možda i pomalo duhovita, ali ovo već prelazi u dosadu. Replika traje dva minuta. Mi radikali nemamo ništa protiv da traje i duže, kada je to fino za uvo da se sluša. Mi ovde slušamo kako je gospodin Martinović jedva prepoznao na spotu Dragana Đilasa, kako su on i Dragan Todorović ili Dragan Todorović i on jedva ostali živi jer su krave i sa jedne i sa druge strane pruge. A, onda s druge strane slušamo ništa manje nezanimljivu priču od strane profesora.

Ja vas molim da, poštujući Poslovnik, poštujete član 107. gde jedni prema drugima treba sa uvažavanjem da se obraćamo. A ovde vidimo ministar se probudio i odjednom pita profesora da mu odgovori. On ministar, a profesor da odgovori.

Gospodo, vi ste sedam godina na vlasti. Sve je ovo tačno što ste rekli zajedno sa predstavnicima koalicionih partera, sve je to tačno, da je kriminal kada su u pitanju zadruge, da je kriminal kada je u pitanju privatizacija. Znate imena pojedinaca. Što ne procesuirate to? Što ne izvedete krivce i odgovorne pred sud? Koga zamajavate, javnost? Šta plašite mečku sa rešetom?

Vi govorite za onoga ko je privatizovao šećeranu. Pa, živ je čovek, i dalje je tu i dalje radi, proizvodi. Govorite za one, pa evo, Aleksandar Šešelj vam je u sklopu poslaničkih pitanja postavio pitanje – šta je sa IMR Rakovica koja se bukvalno u bescenje prodaje da bi se podigli prodajni centri, da bi se podigle stambeno-poslovne zgrade, da jednostavno izgubimo svaku nadu da će se jednog dana vratiti ta nauka koja se zove tehnička nauka, da će tu inženjeri, tehničari i drugi da eventualno imaju šansu da rade?

Zato vas molim, gospodine Milićeviću, da u skladu sa Poslovnikom ili napravite pauzu ili da prekinemo sa ovim tiradama.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Kao što vidite, i vama sam dozvolio da govorite duže od dva minuta. Nikada nisam imao nameru da prekidam nikoga od poslanika, bilo da je iz redova pozicije i opozicije. Mislim da su se poslanici tokom rasprave obraćali jedni drugima sa uvažavanjem.
Subjektivan je stav da li je nekome rasprava pomalo dosadna ili ne, ali se slažem u jednom sa vama da smo se udaljili od teme i vratićemo se na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč. Uvažavam vašu sugestiju.
Moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.) Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos, da nastavimo tamo gde smo stali posle ove kratke ili malo duže rasprave o poljoprivredi.

Svejedno, ja bih opet pročitao, pre nego što se vežem za jedan od zakona o kome ću pričati, da kažem da je „Duing biznis lista“ Svetske banke, koju je danas objavila Svetska banka, od 190 rangiranih država, Srbija je zauzela 44. mesto, što su četiri pozicije bolje nego što je bilo prošle godine.

Zbog građana da kažem, ovde se u „Duing listi“ gleda deset parametara ili deset merila. I, kako kaže Svetska banka, bolja pozicija je rezultat, pre svega, reformi koje su doprinele da se lakše dobiju građevinske dozvole, smanjenje administrativne takse, poboljšanje, pouzdanost, napajanje električnom energijom, isto tako bolju zaštitu manjinskih investitora, objavljivanje transakcija povezanih lica kao vlasničkih i kontrolnih struktura i transparentnost u izveštavanju preduzeća.

Čisto sam pročitao, to je jedna, da ne kažem, lepa vest, ali ovo je rezultat rada ove Vlade, rezultat rada predsednika i kadrova SNS. Moja koleginica Ana Čarapić, pa i Martinović, napravili su rezime koji mi više puta ponavljamo ovde u Skupštini šta je urađeno u ovih zadnjih sedam godina, tako da i ova Duing biznis lista Svetske banke govori u prilog skoka naše države za četiri mesta.

Sada bih se vratio na temu današnje skupštinske debate i nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene. Zbog građana mi diskutujemo ovde i verovatno svi mi poslanici, koji učestvujemo u raspravi, znamo šta je to roba dvostruke namene, ali građani koji gledaju u prate ovaj prenos možda im i naše diskusije nisu delom jasne pa ću ja uzeti slobodu da u jednoj minuti pokušam da to, ne svoju interpretaciju, nego citiranjem stručnim, šta je to roba dvostruke namene.

Roba dvostruke namene je komercijalna roba, uključujući i softver i odnosne tehnologije koje se često sreću u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti i dvostruko, odnosno može biti upotrebljena, pored koristi u civilne svrhe, i za proizvodnju oružja masovne upotrebe, drugim rečima proizvodnju hemijskog, odnosno biološkog oružja.

Tako da sirovine, tehnički proizvodi, softveri, tehnički lanci proizvodnje, sve to ulazi u sklopu te robe dvostruke namene i ovaj Zakon o uvozu robe dvostruke namene je sasvim usklađen sa evropskim zakonodavstvom, usklađen sa međunarodnim standardima i praktično zakon koji je relativno nov, jer je ovaj zakon donet, odnosno počeo je da važi od 8. novembra 2013. godine.

Čisto da gledaoci znaju i, naravno, u tom zakonu je uspostavljen jak sistem kontrole i nadzor u ovoj oblasti, sve u cilju ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljonopolitičkih interesa Republike Srbije, kao i međunarodnog kredibiliteta koje Srbija ima, tako da je on usklađen sa svim tim evropskim i svetskim parametrima.

Treba reći još i da je relativno u Evropi ova kontrola robe dvostruke namene relativno novijeg datuma. U taj deo zakonodavstva se ušlo tek posle 1991. godine, posle onog čuvenog Zalivskog rata, pa i EU tek svojom Uredbom Saveta Evropske komisije Broj 428 od 2009. godine uspostavlja režim te zajednice izvoza i transfera robe dvostruke namene.

Tako da je to novija zakonodavna regulativa u koju se naravno i naša zemlja uključila, ponavljam zakonom koji je počeo da važi 2013. godine. U toku primene tog zakona ono što je primećeno, a sada ovim izmenama pokušava da se otkloni jeste da su sve zemlje evropske, neke su moje kolege prethodno rekle, i evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, praktično uvoz robe dvostruke namene je stavljen po strani. Samo u zakonu i u zakonskoj regulativi postoji kontrola izvoza robe dvostruke namene.

Mi sad ovim zakonom pokušavamo isto da poboljšamo našu zakonsku regulativu, da ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, što su morali do sada da rade naši privredni subjekti, gde su zahtevi za dobijanje dozvola, procedura i dokumentacija koja se prikupljala, kao i odgovarajuća finansijska sredstva, nešto što se ovim zakonom stavlja po strani. Samim tim se i omogućava tim privrednim subjektima da mogu bolje, brže da funkcionišu.

Između ostalog, i pojedini strani investitori su imali primedbe zbog uvoza, kontinuiranog uvoza sirovina. Naime, da bi se proizvodila odgovarajuća sredstva i izvozila, morale su da se uvoze sirovine, a one su, kao što sam i rekao, a i druge moje kolege, gubile vreme, minimum 30 dana, za dobijanje tih uvoznih dozvola. Prema podacima ministarstva, ne otprilike, nego tačno kažu – 700 dozvola godišnje se izdavalo za uvoz ove robe. Sada će u tom delu da se omogući i olakša privredni subjektima da budu konkurentni, a isto tako i strani investitori će moći mnogo lakše da ulažu i da naša zemlja postigne povoljnu klimu i povoljan okvir za ta strana ulaganja koja će ovu oblast da malo pospeše. Iako Srbija nije veliki uvoznik i izvoznik robe dvostruke namene, ali je opet našla svoje mesto da unapredi i da u tom delu poboljša proizvodnju i izvozne rezultate, tako da će ovim promenama omogućiti da bude privlačna i za strane investitore koji će da ulažu u ovu oblast.

Uzgred, treća stavka, samim tim je isto uz ove dve koje sam pomenuo, praktično oslobađa se deo administracije državnih organa u proveri, kontroli, odobravanju dozvola, tako da i ti resursi mogu da budu iskorišćeni za neka druga bolja rešenja i unapređenje nekih drugih procedura.

Ovo je na izgled mali zakon, ali ne baš tako mali, jer drastično poboljšava ovu oblast i daje mogućnost boljeg izvoza, boljeg razvoja, pogotovo što praktično u proizvodnji robe dvostruke namene uglavnom postoje privredni subjekti koji se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, tako da će u toj oblasti da se učini veliki napredak. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, SDPS smatra da treba obratiti pažnju, odnosno nekako naglasiti onaj deo koji se tiče dobre informisanosti, odnosno bolje informisanosti građana i edukacije, na neki način, onih, kada je u pitanju ova tema.

Članom 7. Predloga zakona se, u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmeni informacija, u celosti menjaju sa odredbama člana 13. koji kaže – tako što se propisuje da informacije, koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, budu dostupne javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću upravo aktivnosti i praćenja samih istraživanja.

Takođe, ovim predlogom pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i samim preduzetim merama.

Tu se pre svega misli na one koji se odnose na bezbodonosna svojstva, odnosno svojstva proizvoda, a koja se moraju objaviti kako to zahtevaju okolnosti i kako bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača.

U ovom Predlogu zakona uvodi se i obaveza redovnog informisanja Evropske komisije. Naime, pojašnjeno je da se u sistemu razmene informacija sa državama članicama EU informacije upućuju Evropskoj komisiji koja je odgovorna za dalje prosleđivanje tih informacija državama članicama.

Kada je reč o informisanosti, ovaj zakon treba da doprinese svakako povećanju svesti privrednih subjekata, pre svega o njihovim obavezama i informisanosti potrošača, kao što sam rekao na početku, o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Posebno je značajno što se ovim zakonom precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u oblasti obmanjujućih proizvoda.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za ulazak nekih novih privrednih subjekata na tržište jer će se praktično eliminisati oni privredni subjekti koji na tržište svesno stavljaju opasne proizvode nastale snižavanjem troškova proizvodnje i distribucije na uštrb bezbednosti samih proizvoda.

Mi iz SDPS u delu programa – socijalna tržišna ekonomija između ostalog zalažemo se za zakonsko uređivanje zaštite potrošača po ugledu na evropske standarde, odnosno slobodno tržište ne sme da znači proizvodnju i plasiranje svakakvih roba i usluga, jer u EU i nizu razvijenih zemalja zaštita prava potrošača je velika civilizacijska tekovina.

U danu za glasanje SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz. Bezbednost proizvoda ovde igra ključnu ulogu kod potrošača koji svakodnevno kupuju i koriste različite proizvode. Očekivanja potrošača su da proizvod će raditi na pouzdan i bezbedan način bez rizika po zdravlje i bezbednost korisnika ili negativni uticaj na životnu sredinu.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda potpunije i preciznije preuzimaju se odredbe direktive evropske zajednice o opštoj bezbednosti proizvoda. Izmene i dopune su rezultat sveobuhvatne analize primene važećeg zakona koji je usvojen 2009. godine.

Članom 2. Predloga zakona menja se pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih određeni finalni proizvodi ne bi mogli da se koriste. Naveden je primer baterija.

Pored toga dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda tako što je pojašnjeno koje rizike sa sobom nosi obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu, mogu da dovedu do gušenja, trovanja ili perforacije u digestivnom traktu.

Našla sam podatak da pre usvajanja zakona 2009. godine od novembra do januara meseca, od novembra 2007. godine do januara 2008. godine iz prodaje je povučeno preko 510.000 komada igračaka, vrednih oko 23,5 miliona dinara na našem tržištu, a kako je navela i naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović, i u EU povučeni su proizvodi koji su nebezbedni za decu, poput dečijih kolica, autosedišta, i navedeno je da je oko 700 igračaka za decu povučeno, a deo tih igračaka dospeo je i na naše tržište.

Pojašnjava se da će javnosti posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama. Opšta bezbednost proizvoda, koja se uređuje ovim zakonom, predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača i istovremeno zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanosti kako potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Očekivani efekat ovog zakona jeste dalji korak ka unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno plasiranje bezbednih proizvoda i jasnija pravila ponašanja u oblasti zaštite potrošača.

Ključni zadatak nadležnih organa i cilj ovog zakona je uspostavljanje efikasnost nadzora na tržištu za postizanje bezbednosti proizvoda uz minimalno opterećenje privrede. Ovim zakonom precizira se nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u oblasti obmanjujućih proizvoda. Nadležni organ u čijem delokrugu je sprovođenje aktivnosti i primena mera nadzora tržišta koji imaju za cilj opštu bezbednost neprehrambenih proizvoda obavezuje se na primenu načela i procedura propisanih ovim zakonom.

Ovaj zakon daje mogućnost unapređenja saradnje između nadležnih organa i privrednih subjekata u svrhu ostvarivanja cilja zakona koji se ovim izmenama i dopunama nedvosmisleno povezuje sa većim nivoom zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Pored organa tržišnog nadzora, ovaj zakon daje značajno mesto i određuje ulogu organa carinskog nadzora. Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i podzakonskim aktima za sprovođenje tog zakona Uprava carine je preuzela obavezu saradnje sa nadležnim organima tržišnog nadzora. Na osnovu zakona omogućena je saradnja i koordinacija u razmeni informacija o opasnim proizvodima između organa tržišnog nadzora, Uprave carina, uz koordinaciju tog sistema preko ministarstva nadležnog za trgovinu.

Informacije o opasnim proizvodima moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost tih informacija. Zakon će obezbediti pravnu sigurnost svim učesnicima na tržištu. Predloženim rešenjima građana i privredni subjekti će biti u potpunosti informisani ne samo o opasnim proizvodima, već i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost i o preduzetim merama. Navedene informacije će biti dostupne na veb adresi unapređene verzije softvera koji podržava rad nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima. Cilj zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine.

Na kraju da malo izađem iz teme i da vam kažem da sam imala priliku da kao član Odbora za poljoprivredu biram između odlaska na Staru planinu ili u Moskvu i ja bih izabrala Moskvu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.