Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

(Aleksandar Šešelj: Pominjanje poslaničke grupe.)

Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Pre svega, to da SNS vodi Srbiju ka putu u EU je činjenica da su ishodi te politike pogubni, to je tako isto činjenica. Ne može ni jedan susret između Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, nemojte pogrešno da me razumete, ja se za to zalažem, za produbljivanje saradnje, da se sastaju jednom mesečno, ako treba. Ne može ni jedan od tih susreta da kompenzuje loše posledice te politike u Srbiji.

Oko naših proizvoda. Znate, zbog te EU, mi smo u takvoj situaciji da strani investitor ima ovde u Srbiji 10.000 evra po radnom mestu, besplatno zemljište i sve moguće dozvole po ubrzanoj proceduri i besplatnoj.

Sa tim uslovima ne može naš domaći investitor da bude konkurentan sa svojim proizvodom u Srbiji, a tek ne može da bude konkurentan nigde u EU. To je iz razloga što EU ne vidi Srbiju kao ravnopravnog partnera, kao buduću zemlju članicu sa kojom treba da se sarađuje i nije joj stalo do našeg ekonomskog napretka. Isključivo je EU stalo da se mi što je pre moguće odreknemo naše teritorije i da naši građani služe kao jeftina radna snaga, jer imajući u vidu da mi osim što im dajemo 10.000 evra po radnom mestu, ovde ti investitori iz EU mogu da daju platu radniku od 250 evra, a u Nemačkoj bi moralo da bude 1.200 evra.

To je osnovni razlog naše saradnje i tog nastojanja da se oni ovde prikažu kao naši prijatelji i ništa drugo.

Pravo na repliku narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.

U nedavnom svom izlaganju sam tražila da kolege iz poslaničke grupe SRS nam pokažu zakon ili neki podzakonski akt, uredbu, gde se posebno regulišu subvencije naših domaćih investitora, posebno subvencije stranih.

Ja mislim da nema nikakve razlike i da takav pravni akt ne postoji. Dakle, subvencije su iste za sve. Suština je u tome da li je subvencija 10.000 evra, da li je pet, da li je 15, to se sve za svakog zaposlenog radnika nama vrati u budžet Republike Srbije kroz obračunate i isplaćene poreze na zarade. Vraća nam se kroz Fond za penziono osiguranje, kroz Fond za zdravstveno osiguranje itd, dakle kroz porez na dodatu vrednost.

Da li je kapital strani ili domaći, kada se uloži u neki proizvodni pogon ili kada se investira za izgradnju nove fabrike, on podleže pravnom sistemu Republike Srbije. Dakle, da li proizvođač ili pružalac usluge bio strani investitor ili domaći investitor, on izmiruje obaveze prema zakonima koji važe u Republici Srbiji.

Ja zaista ne mislim da mi treba da se odreknemo 62 hiljade radnih mesta, koliko nam trenutno radi u nemačkim kompanijama, građane Srbije prevashodno zanima da rade, da će im plate već do kraja godine biti preko 500 evra, a setimo se, pre samo šest-sedam godina je prosečna zarada u Srbiji bila 320 evra. To je ono što zanima građane Srbije - životni standard. Sve ostalo, da li je investitor strani ili ne, to za građane nije toliko važno.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Gospodine Arsiću, koleginica Čarapić očigledno nije pratila.

Predsednik SNS i predsednik Republike Srbije u svim razgovorima, medijskim nastupima, stavlja do znanja svima i čak je negde rekao da je predstavnicima Folksvagena ponudio opkladu da se klade da nema boljih uslova za strane kompanije nego što daje Srbija. I kao i sve u Srbiji što se tiče ulaganja novca iz budžeta, gde ministar finansija i svi u Ministarstvu finansija saznaju na konferencijama za štampu.

U kampanji "Budućnost Srbije" Aleksandar Vučić obilazi celu Srbiju i gde god mu se učini da neki put nije dovoljno osvetljen, da neki put treba da se renovira, neki toalet u školi da se popravi, on to samo nabraja a posle se zapisuje. Ili šta god mu padne napamet. I kako u takvom jednom ambijentu i takvoj atmosferi, kakve veze ima neki pravni akt sa tim? I gde je tu predvidljivost i transparentnost u svemu tome?

Imajući u vidu da mi možemo za sebe da kažemo da imamo švajcarske penzije i nemački standard, pa možemo onda da pričamo i tu iluziju da su u stvari domaći privrednici sa stranim privrednicima izjednačeni u Srbiji, iako to nije tačno. Jer, šta nas briga. Ako možemo da imamo nemački standard, možemo onda da pričamo šta god hoćemo. Ili da budemo drugi u Evropi, kako je rekao gospodin Marinković.

Realnost je takva da je isključivo uloga Srbije u procesu evrointegracija to da obezbedi jeftinu radnu snagu. Nemojte pogrešno da razumete. Svakako je bolje da je neko zaposlen nego da nije zaposlen, ali treba malo da se vodi računa o dugoročnim posledicama takve politike. Jer, u jednom momentu svaki taj investitor može samo da se pokupi i da ode iz Srbije, iako nije nijedan dinar uložio, a šta smo mi onda uradili i šta je onda na kraju rezultat cele te naše ekonomske politike iz ovog našeg zlatnog doba?

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Ana Čarapić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista sve pratim šta je predsednik moje stranke izjavio u medijima i on nije rekao da su naše subvencije najveće, nego je rekao da subvencije drugih zemalja nisu dovoljno velike, male su. On nije rekao da su naše velike nego da su njihove manje od naših, a to nije isto.

Ponavljam još jednom, ja zaista ne smatram da građani Srbije žele da se odreknu svog posla, jer su zaista pretrpeli, a mogu i na svom ličnom primeru da kažem, sve i svašta do 2012. godine, tako da Vlada Republike Srbije podjednako privlači i strane i domaće investitore.

Recimo, nedavno je u Kuršumliji otvorena domaća, odnosno postavljen je kamen temeljac za izgradnju domaće fabrike iz oblasti namenske industrije i to je izvesno. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Ne moraju naše subvencije da budu najveće, važno je samo da su veće od svih drugih. Dakle, nije naravno niko toliko nenormalan, pogotovo iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, da može da kaže tako nešto da je bolje da ljudi ne rade nego da rade, da imaju veću platu nego da imaju manju platu, itd.

Ali, postoje neke opasnosti kod tih stranih investicija, kojih mi nismo svesni. Pre svega, po uporednim iskustvima. Pogledajte sve te zemlje gde je MMF vodio glavnu reč i svi koji su se oslanjali na te strane investitore, niko se nije na taj način razvio, nego su se samo još dublje zaduživali.

Pogledajte zemlje Južne Amerike gde je MMF imao najveću ulogu, u kakvom je to stanju. Jednostavno, njih zanima da samo kupe ono što je kod nas jeftino, da iskoriste te naše uslove, stare, propale fabrike da kupe za budzašto. Sve dobijaju ovde besplatno i zašto oni ne bi došli ovde? Mi plaćamo te radnike iz budžeta, tim subvencijama. Srpska napredna stranka pre nego što je došla na vlast je kritikovala to.

Možda će vam gospodin Arsić pomoći, ali, zaista, ovo su neke činjenice o kojim ja govorim.

Sve dok smo mi slepo pričvršćeni na put evrointegracija, biće takva situacija u Srbiji. Niko ne razmišlja o tome šta će se desiti kada odjednom količina tih investitora i ljudi koji su tu zaposleni, kada njih bude toliko da poraste njihov ucenjivački potencijal, oni će krenuti da donose političke odluke u Srbiji pod ucenom da će se, ako se ne sprovede njihova volja, kroz Vladu Srbije, kroz parlament Srbije, napustiti Srbiju i ostaviti sve te hiljade radnika koje smo mi platili pre toga bez posla. Razmišljajte o tome.