Hvala kolega Šešelj.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Hvala vam.

Reč ima Veroljub Arsić po Poslovniku.

Izvolite.

Član 27. predsedavajući.

Da raščistimo. Verovatno bi kineska kompanija dobila posao oko izgradnje autoputa da su oni procenili da je to u njihovom ekonomskom interesu i da su se prijavili. Međutim, nisu. Šta da radimo? To je njihovo pravo. Ne možemo mi nikoga da nateramo ni na šta, pogotovo Narodnu Republiku Kinu. Oni su rekli - mi ćemo u nekim drugim projektima da učestvujemo, u ovom nećemo. Nama je taj autoput potreban, pa prema tome taj autoput će da se pravi.

Voleo bih da me zaista neko ubedi da „Folksvagen“ politički traži od Republike Srbije, znači političkim pritiskom, preko političkog rukovodstva Nemačke 10.000 evra da bi otvorio fabriku u Srbiji. To kada me neko ubedi, ja ću da ga kandidujem za Nobelovu nagradu. Tog istog trenutka. Tražiću da dobije Nobelovu nagradu, ako me u to ubedi.

Stvarno, zaista, nemojte takve stvari da pričate. Kažite koji je to investitor došao u Srbiju da je politički ucenjivao rukovodstvo subvencijama? Mi smo se za svakog investitora borili. Za svakog. Molili ih da dođu. Zaboravite više te priče. Niko ne dolazi u Srbiji da ne ostvari svoj ekonomski interes. Naš cilj je da i mi ostvarimo svoj ekonomski interes. Naš ekonomski interes je da se naši ljudi zaposle. Naš ekonomski interes je da naši ljudi ostanu ovde. Naš ekonomski interes je da se rađaju, da se žene, da se udaju, da školuju decu. To je naš ekonomski interes.

Ako ćemo da čuvamo livade, onda će morati da dođe neki drugi narod za 20, 30 godina koji će da čuva livade po tom programu koji nudite. Neki drugi, verovatno možda ih Rumunije, možda iz Bugarske, zato što Srba više ovde neće biti, jer ćemo uporno da čuvamo livade koje su zarasle u korov, šikare. I tako uvek bez obzira na to šta drugi rade i koliko drugi napreduju, mi ćemo da tapkamo u mestu zbog neke valjda ideologije. Meni ne pada napamet u tome da učestvujem.

Hvala, kolega Arsiću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Reč ima Aleksandar Šešelj, povreda Poslovnika, opet.

Izvolite.

Dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću.

Prvo, mi ne prodajemo livade. Mi prodajemo naše stare pogone. Drugo, prodali smo IMR sada tri puta ispod cene da bi tamo bili stanovi, parkinzi i šoping molovi. To je najskoriji primer. Za milijardu dinara, a vredi tri milijarde. Da li je tako bilo? To je bilo pre nekoliko dana.

Ono što je problem kod tog Moravskog koridora jeste što je taj javni poziv bio pisan tako da samo „Behtel“ na njemu može da prođe, a godinu dana pre toga sa „Behtelom“ Ministarstvo saobraćaja i Zorana Mijalović potpisuje protokol o razumevanju. Oni su godinu dana imali ovde prednost u odnosu na bilo koju drugu kompaniju pre nego što su dobili taj posao zvanično i to putem leks specijalisa o utvrđivanju javnog interesa, ako se ne varam.

Naravno, da nigde u zakonu ne piše „Behtel“, ali to je jasno, može svako da protumači, pogotovo što mi znamo, opšte je poznato u Srbiji, uticaj taj koji Američka ambasada ima na Vladu Republike Srbije je preko Zorane Mihajlović. To je ta veza. Zato je „Behtel“ u Srbiji. „Behtel“ je radio i negde kod nas u regionu. U Hrvatskoj je ministar ekonomije morao da podnese ostavku zato što je „Behtel“ prošao na tenderu za autoput Split-Karlovac. Jel tako? Zato što su to neke cene koje su mnogo veće nego što su realne, a to je zato što na kraju neko zbog veza sa Američkom ambasadom taj ostatak para deli. To je korupcija.

To je ono o čemu sam pričao, a ne o livadama, gospodine Arsiću. Nikada nisam isto tako bio komunista. Možda ste me sa nekim pomešali.

Hvala gospodine Šešelj.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

(Veroljub Arsić: Član 103.)

Veroljub Arsić, povreda Poslovnika, član 103.

Izvolite.

Član 103.

(Aleksandar Šešelj: Kako znate da je član 103?)

Rekao je čovek.

Rekao sam kolegi Marinkoviću.

Ne treba da me podsećate, ali moj uvaženi kolega Aleksandar Šešelj treba da razlikuje neke pravne pojmove. Nije prodat IMR nego je prodata imovina stečajnog dužnika po Zakonu o stečaju. Tačno ima kako je predviđeno kako se prvi put prodaje imovina, pa drugi put, pa kako se menjaju vrednosti imovine itd.

To nije kupio strani investitor, koliko znam, nego neki domaći, konzorcijum čitav jedan. Tu nastaje problem, što pokušava da se stvori jedan utisak da sve treba da čuvamo i ako to više ničemu ne služi, nema svrhu. Ne možete da ga prodate više kao pravno lice. Ne možete da prodate više nijednu njegovu mašinu jer poslednja je kupljena pre 40 godina. Nemate koga da vratite više na posao jer ti radnici su odavno ili otišli iz Srbije, odavno, ili su otišli u penzije.

Onda ćemo uporno da vičemo – to je naše, to je naše, pa neka propada, to je naše, kao što je propao i „Zmaj“. Gde su ranije bile fabričke hale, danas mogu i divlje životinje da vas napadnu. To je taj jedan deo priče.

Srbija mora da se razvija i svi koji hoće da posluju u Srbiji su dobrodošli. Ako treba da im pomognemo da otpočnu svoj biznis u Srbiji pomoći ćemo i svakom drugom našem domaćem investitoru. Hajde da nabrajamo koji su domaći investitori. Mislim da spisak neće da vam se svidi. Ne bi ni meni.

Šta mislite, pa gospodin Mišković bi odmah sačekao da uradi takozvano neko dobro delo za državu posle onoga koliko je opljačkao. Između ostalog, ja mislim da je on i hteo tu lokaciju iz IMR-a, za vreme DS bivšeg režima, ali oni bi mu poklonili, ne bi to bilo prodato za ovoliko novca. Pa je hteo da kupi i stadion „Crvene zvezde“, pa stadion „Partizana“, pa da tamo pravi tržne centre. To su naši domaći investitori koji imaju ozbiljan novac. Ima i poštenih, ali oni nemaju tu finansijsku moć, ne zarađuje se novac na pošten način u tim količinama kao što je Mišković i ostali šećerci da ih ne nabrajam sve, kako su drpali novac.

Ovde danas je bilo diskusije oko toga što ih sudski ne procesuirate? Neke kolege uvažene, iz vašeg poslaničkog kluba, bili su svedoci kako je bivši režim u ovoj sali donosio zakone da ne bi bili osuđivani kada izgube vlast. Ovde, Narodna skupština je donosila zakone da Mišković i svi njegovi satrapi drugari ne idu u zatvor kada DS izgubi vlast. Vi to dobro znate. Vi to jako dobro znate.

Evo, ja ću da spomenem Zakon o deviznom poslovanju, evo.

(Vjerica Radeta: Jeste li vi posle menjali taj zakon?)

Taj zakon je promenjen posle, ali džabe, već su bile odredbe u zakonu koje su amnestirale sve njihove marifetluke i špekulacije i sa kursom dinara i sa evrom.

Dakle, Srbija sarađuje sa svima koji žele da sarađuju sa Srbijom, svi koji žele da investiraju u Srbiju su dobrodošli. Nemojte da ih terate. Svako ko zaposli jednog radnika učinio je jedno dobro delo za Srbiju, za jednu porodicu, a onda za Srbiju i daje veću nadu za opstanak našeg naroda na ovim prostorima.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Idemo dalje sa radom.
(Aleksandar Šešelj: Poslovnik.)
Gotovo, udaljili smo se potpuno, počeli ste da zloupotrebljavate i vi i kolega Arsić, moram preseći na jednom mestu, ne vredi.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Morate da me razumete, uz svo uvažavanje, stvarno.
Izvolite, koleginice Radeta.

Čudne se stvari dešavaju. Ovaj četvrti red, treći koji beše, je napravio haos. Gospodin Marinković, od kada je stao u prvi red da okreće kolač, čovek više neće da čuje ni za koga nego za naprednjake. Ovo je stvarno neverovatno. Danas prekidate raspravu tako što ne dozvoljavate da gospodin Šešelj govori repliku. Istina, bila je to ne znam već koja replika, a sada ne dozvoljavate Aleksandru Šešelju da govori po Poslovniku.

Jel vi imate nešto protiv porodice Šešelj? O čemu se ovde radi? Zaista neverovatno, zaista neverovatno. Očigledno je ovo ozbiljan problem.

Dakle, zašto kažem da se vrlo čudne stvari dešavaju i da neke ovde izjave zbunjuju? Najpre smo čuli ovde komentare kako je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine sve što Vučić radi, sve što naprednjaci rade. Onda smo čuli da je to što se Vučić sastajao sa gospodinom Putinom samo neka puka brojka nebitna. Zaista plaše takvi komentari u Narodnoj skupštini kada se čuju od predstavnika vlasti.

S obzirom da je ovde govorila koleginica koja je pričala o tome kako je prioritet njihov samo dobar život građana, da je sve posvećeno narodu i tako dalje, pa evo ja bih je podsetila, s obzirom da je ona iz Kuršumlijske Banje, ne bi bilo loše da nam malo kaže šta se to dešava oko privatizacije Kuršumlijske Banje? U kakvoj su rodbinskoj vezi Rodoljub Vulić, predsednik opštine, i Radovan Rančić, predsednik SNS i direktor AD „Planinke“, koji je vlasnik Prolom Banje, Lukovske Banje, Đavolje varoši, pa sad i Kuršumlijske Banje i to za prilično, onako, mizernu sumu, banju sa, ne znam koliko, kvadratnih kilometara površine i koliko desetine hiljada površine objekata je kupio za manje od milion i po evra. Prethodna ponuda je bila milion i 800 evra. Naravno, sve je to bilo namešteno da bi na kraju došla u ruke zapravo gazde Kuršumlije. Taj čovek je gazda Kuršumlije. Raičević, da, Filipe, u pravu si.

Znate li vi onda šta se još dešava u Kuršumliji? Prosto mi je koleginica dala ideju da malo podsetim javnost, pošto mi znamo šta se tamo dešava, kao što znamo šta se dešava u celoj Srbiji. Tamo, recimo, lažne preglede direktorke Doma zdravlja, plaća RFZO. Zašto lažne? Zato što se pečat te doktorke, direktorke koristi dok je ona na godišnjem odmoru, na moru u Grčkoj.

Ta direktorka, recimo sanitetskim vozilom preseljava svoj nameštaj, a ljudi, građani Kuršumlije bolesni od karcinoma, teško bolesni plaćaju šest hiljada dinara sanitetsko vozilo da ih preveze do Niša da prime hemoterapiju ili već neki pregled, šta treba da urade.

Desio se, recimo, jedan novi incident, govorili smo mi ovde o jednoj školi koju je takođe kupo Raičević, to verovali i li ne, ministar prosvete je rekao da će to da proveri, da ispita, ali ništa nije uradio, i sad je direktor škole Radica Jović pod otkazom. Zamislite ovo, predsednik opštine, piše pismo nastavničkom veću, imamo ovde to pismo, kaže da ne preduzimaju nikakve radnje u vezi sa predlozima za novog direktora Osnovne škole „Miloje Zakić“, pošto prethodni direktor, Radica Jović, uložila prigovor na zapisnik prosvetnog inspektora, pa postoji mogućnost da njeno razrešenje ne bude konačno.

Dakle, ovo je samo deo bisera iz jedne od opština i kada onda slušate nekoga ko ovde predstavlja građane te opštine, onda zaista čoveku se malo ne dopada to što čuje, da ne kažem da slušamo različite neistine zato što vi govorite ono što vi mislite da treba ovde da se čuje i što bi bilo lepo da čuju građani, ali građani znaju i kakvo im je stvarno stanje u životu.

Ovaj amandman smo podneli zato što ste vi veoma nezgrapno napisali, pokušali da članom 2. izmenite član 4, gde se pominje roba dvostruke namene utvrđena u listi, a vi onda u novom stavu koji dodajete govorite o listi jedan, dva i listi tri. Dakle, niste usaglasili ni formalno ovaj novi stav sa ovim prvim stavom predloga zakona. Ali, šta je ovde bitno? Vi se ovde hvalite kako mi, na osnovu ovog zakona, kako će se razviti poljoprivreda, kako će se obnoviti industrija, ali nećete da kažete jednu tužnu istinu. Na osnovu ovog zakona, između ostalog, Srbija, odnosno mnogi delovi Srbije postaće deponija opasnog otpada. To se već radi u nekim opštinama i vi to dobro znate, u Lapovu na primer i još u nekim opštinama, a ovaj zakon će tom kontrolom dozvoliti i omogućiti da se upravo takve strašne stvari dešavaju u našoj lepoj Srbiji.