Hvala gospodine Šešelj.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

(Veroljub Arsić: Član 103.)

Veroljub Arsić, povreda Poslovnika, član 103.

Izvolite.

Član 103.

(Aleksandar Šešelj: Kako znate da je član 103?)

Rekao je čovek.

Rekao sam kolegi Marinkoviću.

Ne treba da me podsećate, ali moj uvaženi kolega Aleksandar Šešelj treba da razlikuje neke pravne pojmove. Nije prodat IMR nego je prodata imovina stečajnog dužnika po Zakonu o stečaju. Tačno ima kako je predviđeno kako se prvi put prodaje imovina, pa drugi put, pa kako se menjaju vrednosti imovine itd.

To nije kupio strani investitor, koliko znam, nego neki domaći, konzorcijum čitav jedan. Tu nastaje problem, što pokušava da se stvori jedan utisak da sve treba da čuvamo i ako to više ničemu ne služi, nema svrhu. Ne možete da ga prodate više kao pravno lice. Ne možete da prodate više nijednu njegovu mašinu jer poslednja je kupljena pre 40 godina. Nemate koga da vratite više na posao jer ti radnici su odavno ili otišli iz Srbije, odavno, ili su otišli u penzije.

Onda ćemo uporno da vičemo – to je naše, to je naše, pa neka propada, to je naše, kao što je propao i „Zmaj“. Gde su ranije bile fabričke hale, danas mogu i divlje životinje da vas napadnu. To je taj jedan deo priče.

Srbija mora da se razvija i svi koji hoće da posluju u Srbiji su dobrodošli. Ako treba da im pomognemo da otpočnu svoj biznis u Srbiji pomoći ćemo i svakom drugom našem domaćem investitoru. Hajde da nabrajamo koji su domaći investitori. Mislim da spisak neće da vam se svidi. Ne bi ni meni.

Šta mislite, pa gospodin Mišković bi odmah sačekao da uradi takozvano neko dobro delo za državu posle onoga koliko je opljačkao. Između ostalog, ja mislim da je on i hteo tu lokaciju iz IMR-a, za vreme DS bivšeg režima, ali oni bi mu poklonili, ne bi to bilo prodato za ovoliko novca. Pa je hteo da kupi i stadion „Crvene zvezde“, pa stadion „Partizana“, pa da tamo pravi tržne centre. To su naši domaći investitori koji imaju ozbiljan novac. Ima i poštenih, ali oni nemaju tu finansijsku moć, ne zarađuje se novac na pošten način u tim količinama kao što je Mišković i ostali šećerci da ih ne nabrajam sve, kako su drpali novac.

Ovde danas je bilo diskusije oko toga što ih sudski ne procesuirate? Neke kolege uvažene, iz vašeg poslaničkog kluba, bili su svedoci kako je bivši režim u ovoj sali donosio zakone da ne bi bili osuđivani kada izgube vlast. Ovde, Narodna skupština je donosila zakone da Mišković i svi njegovi satrapi drugari ne idu u zatvor kada DS izgubi vlast. Vi to dobro znate. Vi to jako dobro znate.

Evo, ja ću da spomenem Zakon o deviznom poslovanju, evo.

(Vjerica Radeta: Jeste li vi posle menjali taj zakon?)

Taj zakon je promenjen posle, ali džabe, već su bile odredbe u zakonu koje su amnestirale sve njihove marifetluke i špekulacije i sa kursom dinara i sa evrom.

Dakle, Srbija sarađuje sa svima koji žele da sarađuju sa Srbijom, svi koji žele da investiraju u Srbiju su dobrodošli. Nemojte da ih terate. Svako ko zaposli jednog radnika učinio je jedno dobro delo za Srbiju, za jednu porodicu, a onda za Srbiju i daje veću nadu za opstanak našeg naroda na ovim prostorima.

Hvala, kolega Arsiću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Idemo dalje sa radom.
(Aleksandar Šešelj: Poslovnik.)
Gotovo, udaljili smo se potpuno, počeli ste da zloupotrebljavate i vi i kolega Arsić, moram preseći na jednom mestu, ne vredi.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Morate da me razumete, uz svo uvažavanje, stvarno.
Izvolite, koleginice Radeta.

Čudne se stvari dešavaju. Ovaj četvrti red, treći koji beše, je napravio haos. Gospodin Marinković, od kada je stao u prvi red da okreće kolač, čovek više neće da čuje ni za koga nego za naprednjake. Ovo je stvarno neverovatno. Danas prekidate raspravu tako što ne dozvoljavate da gospodin Šešelj govori repliku. Istina, bila je to ne znam već koja replika, a sada ne dozvoljavate Aleksandru Šešelju da govori po Poslovniku.

Jel vi imate nešto protiv porodice Šešelj? O čemu se ovde radi? Zaista neverovatno, zaista neverovatno. Očigledno je ovo ozbiljan problem.

Dakle, zašto kažem da se vrlo čudne stvari dešavaju i da neke ovde izjave zbunjuju? Najpre smo čuli ovde komentare kako je uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine sve što Vučić radi, sve što naprednjaci rade. Onda smo čuli da je to što se Vučić sastajao sa gospodinom Putinom samo neka puka brojka nebitna. Zaista plaše takvi komentari u Narodnoj skupštini kada se čuju od predstavnika vlasti.

S obzirom da je ovde govorila koleginica koja je pričala o tome kako je prioritet njihov samo dobar život građana, da je sve posvećeno narodu i tako dalje, pa evo ja bih je podsetila, s obzirom da je ona iz Kuršumlijske Banje, ne bi bilo loše da nam malo kaže šta se to dešava oko privatizacije Kuršumlijske Banje? U kakvoj su rodbinskoj vezi Rodoljub Vulić, predsednik opštine, i Radovan Rančić, predsednik SNS i direktor AD „Planinke“, koji je vlasnik Prolom Banje, Lukovske Banje, Đavolje varoši, pa sad i Kuršumlijske Banje i to za prilično, onako, mizernu sumu, banju sa, ne znam koliko, kvadratnih kilometara površine i koliko desetine hiljada površine objekata je kupio za manje od milion i po evra. Prethodna ponuda je bila milion i 800 evra. Naravno, sve je to bilo namešteno da bi na kraju došla u ruke zapravo gazde Kuršumlije. Taj čovek je gazda Kuršumlije. Raičević, da, Filipe, u pravu si.

Znate li vi onda šta se još dešava u Kuršumliji? Prosto mi je koleginica dala ideju da malo podsetim javnost, pošto mi znamo šta se tamo dešava, kao što znamo šta se dešava u celoj Srbiji. Tamo, recimo, lažne preglede direktorke Doma zdravlja, plaća RFZO. Zašto lažne? Zato što se pečat te doktorke, direktorke koristi dok je ona na godišnjem odmoru, na moru u Grčkoj.

Ta direktorka, recimo sanitetskim vozilom preseljava svoj nameštaj, a ljudi, građani Kuršumlije bolesni od karcinoma, teško bolesni plaćaju šest hiljada dinara sanitetsko vozilo da ih preveze do Niša da prime hemoterapiju ili već neki pregled, šta treba da urade.

Desio se, recimo, jedan novi incident, govorili smo mi ovde o jednoj školi koju je takođe kupo Raičević, to verovali i li ne, ministar prosvete je rekao da će to da proveri, da ispita, ali ništa nije uradio, i sad je direktor škole Radica Jović pod otkazom. Zamislite ovo, predsednik opštine, piše pismo nastavničkom veću, imamo ovde to pismo, kaže da ne preduzimaju nikakve radnje u vezi sa predlozima za novog direktora Osnovne škole „Miloje Zakić“, pošto prethodni direktor, Radica Jović, uložila prigovor na zapisnik prosvetnog inspektora, pa postoji mogućnost da njeno razrešenje ne bude konačno.

Dakle, ovo je samo deo bisera iz jedne od opština i kada onda slušate nekoga ko ovde predstavlja građane te opštine, onda zaista čoveku se malo ne dopada to što čuje, da ne kažem da slušamo različite neistine zato što vi govorite ono što vi mislite da treba ovde da se čuje i što bi bilo lepo da čuju građani, ali građani znaju i kakvo im je stvarno stanje u životu.

Ovaj amandman smo podneli zato što ste vi veoma nezgrapno napisali, pokušali da članom 2. izmenite član 4, gde se pominje roba dvostruke namene utvrđena u listi, a vi onda u novom stavu koji dodajete govorite o listi jedan, dva i listi tri. Dakle, niste usaglasili ni formalno ovaj novi stav sa ovim prvim stavom predloga zakona. Ali, šta je ovde bitno? Vi se ovde hvalite kako mi, na osnovu ovog zakona, kako će se razviti poljoprivreda, kako će se obnoviti industrija, ali nećete da kažete jednu tužnu istinu. Na osnovu ovog zakona, između ostalog, Srbija, odnosno mnogi delovi Srbije postaće deponija opasnog otpada. To se već radi u nekim opštinama i vi to dobro znate, u Lapovu na primer i još u nekim opštinama, a ovaj zakon će tom kontrolom dozvoliti i omogućiti da se upravo takve strašne stvari dešavaju u našoj lepoj Srbiji.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Ana Čarapić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada je reč o Kuršumlijskoj Banji, s obzirom da dolazim iz opštine Kuršumlije, Kuršumlijsku Banju, odnosno hotel „Žubor“, ne banju, nego hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji, u banji nije ugasila SNS, već prethodna vlast. Mi smo ponosni što akcionarsko društvo AD „Planinka“ iz Kuršumlije, inače reč je o kompaniji koja uspešno posluje i koja uspešno vodi Lukovsku i Prolom Banju i srećni smo što je upravo naše domaće preduzeće, a ceo dan o tome govorimo da li su dobri strani ili domaći investitori, znači naša domaća kompanija je rešila da kupi hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji.

Pa, sad diskutabilno je da li je prodat hotel ispod cene ili ne, zato što treba zaista dosta da se uloži za rekonstrukciju samog hotela kako bi se hotel stavio u funkciji, jer prošlo je 13 godina, znači, treba da se odrade i građevinski radovi, da se nabavi nova oprema, vozni park itd.

Ono što je za građane Kuršumlije bitno da će u Kuršumlijskoj banji raditi preko 100 ljudi. To je ogroman broj za Kuršumliju. To je zapravo kao u Beogradu zaposliti, odnosno otvoriti 10.000 novih radnih mesta, toliko je i za Kuršumliju 100 ljudi.

Isto kada je u pitanju Lukovska Banja, gradi se hotel u kome će raditi preko 50 ljudi, mi smo zaista ponosni na to kako posluje „Planinka“, a to što je generalni direktor rade „Planinke“, ujedno i predsednik Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji niko ne može da utiče ni na čije političko opredeljenje i svako bira ono što smatra da je dobro, i želi da da svoj doprinos, pogotovo kada je u pitanju predsednik Opštinskog odbora u Kuršumliji. Dakle, on pojedine pomaže građanima i ta „Planinka“ ulaže i kulturno-istorijske spomenike u sportske manifestacije u Kuršumliji, nije to samo Kuršumlijska, Lukovska i Prolom Banja.

Dakle, kada je u pitanju, pomenuli ste u prethodnoj diskusiji direktorku Doma zdravlja u Kuršumliji i pričali ste o pečatu, na nadležnim institucijama da ustanove da li je došlo do kršenja zakona ili ne. Ja iskreno smatram da nije, s obzirom da je Dom zdravlja u Kuršumliji jedan od najboljih doma zdravlja u čitavoj Srbiji, a kada je u pitanju škola u Špancu ona nije u vlasništvo „Planinke“, postoji izvod iz nepokretnosti koji govore da je škola u Špancu vlasništvu Osnovne škole „Miloje Zakić“. Inače, ugovor je sklopljen 1987. godine, kada je Radovan Raičević nije ni bio generalni direktor a.d. „Planinke“, nego gospodin Raković. Hvala.

Hvala, gospođo Čarapić.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Prodaja Kuršumlijske Banje je apsolutno nezakonita i slobodno se može reći da je ta prodaja zapravo kriminalnija akt. Evo zbog čega?

Kuršumlijska Banja je pripadala PIO Fondu. Pokušano je ne samo sa Kuršumlijskom Banjom, već i neke druge banje, to je Rasim Ljajić počeo da mulja nešto sa tim banjama, pa sećate se da smo ovde meljali zakon i govorili smo da se menja zakon upravo da bi uradili nešto što im je bilo u planu sa tim banjama i onda je na intervenciju, da li ljudi iz PIO Fonda ili penzionera nekih pojedinačno, uglavnom Ustavni sud je poništio odluku i PIO Fond je morao da učestvuje u prodaji Kuršumlijske Banje i još nekih banja.

I šta se desilo? Kako je došlo do odluke o prodaji Kuršumlijske Banje? Gospođo Čarapić, draga koleginice, možda vi to i ne znate, ali evo da vas informišem na telefonskoj sednici se prodala ta banja, a na toj sednici, to što Arsić šapuće nije tačno, nije on upoznat, na toj telefonskoj sednici je glasao član PIO Fonda, a to je ozbiljan sukob interesa i to je ozbiljna smetnja i to zapravo govori o tome da je prodaja ove Kuršumlijske Banje kriminalni akt.

Vi možete da pričate koliko god hoćete, malopre kažete - ponosni ste što je domaća kompanija kupila ovu banju, u prethodnom javljanju ste bili ponosni na strane kompanije, pa hajde se odlučite na koga ste više ponosni. Ali, evo, samo još možda, vi možete da nam odgovorite, Arsiću pustite ženu da sluša da bi mogla da odgovori na pitanje građani Srbije su jako zainteresovani, možda gospođa Čarapić zna da nam kaže - zbog čega je taj Raičević koga okiva u zvezde dobio batine. Da li to ima neke veze sa prodajom Kuršumlijske Banje? Da li to ima veze sa nasilnom kupovinom zemljišta oko Kuršumlijske Banje? Hajde, recite, možda vi znate više podataka nego ja, ali ovo je verovatno dovoljno.