Hvala.
Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li neko želi reč? (Da-)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put poslanička grupa SRS je podnela predlog izmena i dopuna zakona koji bi mnogo toga rešio i dao pozitivne efekte kako u poljoprivredi tako i kad su u pitanju psihoaktivne supstance, prava boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju i mnogo drugih predloga za koje skupštinska većina ne želi da prihvati jer jednostavno ih ignoriše.

Kada je u pitanju poljoprivreda i ruralni razvoj predložili smo bolje rešenje od postojećeg za razvoj ove grane privrede. Želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje i da svoj rad, poboljša svoj tržišni položaj i nažalost gde decenijama unazad svaka vlada govori kako je poljoprivreda naša razvojna šansa, ali sa ovakvim odnosom ništa se ne čini da se položaj našeg poljoprivrednog proizvođača poboljša. Kroz recimo veće subvencije, i veća ulaganja, odnosno da se više bazira na ruralni deo Srbije koji još malo ima mlađe populacije a koja bi bila stimulisana i ostala u tim sredinama i rešila svoju egzistenciju kako bi prehranili svoju porodicu.

Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi Vlada, odnosno resorna ministarstva povećala novčana sredstva kako za mleko tako i za biljnu proizvodnju. Tako da smo predložili da se donja granica za mleko po kvartalima kojom se ostvaruje premija smanji, a posebno tamo gde su otežani uslovi a proizvodnja na minimum. U tom slučaju donja granica premije za mleko po kvartalima umesto dosadašnjih 1500 smanji na 1000 litara, kako bi oni sa otežanim uslovima proizvodnje mogli ostvariti pravo na premiju.

Zatim smo predložili da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih 7 dinara na 10 dinara, dok za biljnu proizvodnju postojeće rešenje po hektaru iznosi trenutno najviše 6.000, predložili smo da to bude najmanje 9.000 dinara. Time bi pokazali, ako prihvatite ove predloge, da vam je bar malo stalo do ruralne Srbije i njenog poljoprivrednog proizvođača. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Stav SRS je da svaki dužnik ispunjava svoje obaveze, bez obzira kolike su one, koliku vrednost i značaj za njega imaju. Međutim, u stvarnosti, u životu se može desiti da dužnik dođe, odnosno zapadne u situaciju da otežano ide ispunjenje njegovih obaveza. Potraživanje je pravo gde se ostvaruje pravo u slučaju da dužnik ne pristane dobrovoljno da izvrši tu obavezu, a ostvaruje se kod suda.

Srbija je jedna od retkih država koja je odlučila da ovaj deo ostvarenja prava poveri paradržavnim ili parasudskim organima.

Od 2011. godine, građani Srbije imaju problem sa takvim zakonom, usledile su izmene i dopune, pa novi zakon, pa u toku ove godine ponovo izmene i dopune, međutim, to nije donelo nikakvo dobro građanima Srbije. Naprotiv, i dalje situacije je ista, iako je i etički kodeks o ponašanju javnih izvršitelja donet 2016. godine, ni on nije dao neke ozbiljnije rezultate kada je u pitanju zaštita dužnika.

Da bi vi razumeli SRS se ne zalaže samo da zaštiti dužnike, naš interes i cilj je kao ozbiljne političke stranke, državotvorne stranke, da zaštitimo i poverioce i dužnike i smatramo da je to jedino moguće preko nadležnih sudova.

Jedne prilike je ministar pravde, gospođa Nela Kuburović, izjavila, ali ona izjavljuje u 2018, 2019. godini, da je bio problem 2011. godine kada su u pitanju razna izvršenja, pa je onda država morala da interveniše na taj način što je donela takav Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Onda se posle hvali nekim finansijskim rezultatima i efektima, pa to nije dobro.

Sada imamo jedan sudski spor koji traže duže od decenije. Mislim da je izvan granica države Srbije poznata i čuvena afera „Indeks“ nije rešen.

Da li će nekom ministru u narednom periodu pasti na pamet da osnuje neki organ, kako bi se on sad mogao zvati ne znam… da osnuje neki organ koji će preuzeti određen broj sudskih predmeta i pokušati da ih reši efikasnije i brže nego što to rade naši sudovi.

Mi prihvatamo činjenicu da sudovi nisu uvek ažurni, ali na tome treba poraditi. To treba dovesti u red, a ne tako što ćemo im oduzeti, izuzeti iz njihove nadležnosti ono što bi i po Ustavu i po zakonu, trebalo da bude isključivo u nadležnosti sudova i poveriti nekom ko, ja bih rekao više nema ni osećaj, izgubi se to. Znate, ako neko enormno mnogo zarađuje i ako je u prilici da za godinu, odnosno dve godine zaradi 2,1 milion evra kao izvršitelj, on nema osećaj realnosti, nema stvarnost. NJemu sve postaje imaginarno, njemu je valjda novac jedino najbitniji.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam predlog da se dnevni red ove Skupštine dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Udžbenici su jedna veoma važna oblast, gde se naša najmlađa populacija prvi put susreće sa nečim ozbiljnim i sve tokom celog svog školovanja.

Međutim, u ovoj oblasti, danas vlada bukvalno haos gde udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Ovde, pre svega mislim na one udžbenike koji se odnose na nacionalnu istoriju, nacionalnu kulturu, nacionalnu pismenost i sve ostalo.

Zato i ne čudi što nam se dešava da neke nama susedne zemlje ili zemlje bivše Jugoslavije, prisvajaju kulturno-istorijske spomenike, naše književne epove i ostalo.

Recimo, ko danas razmišlja o tome što država Albanija odavno smatra da je Skadar na Bojani njihova građevina, pa čak i onu našu čuvenu narodnu pesmu „Zidanje Skadra na Bojani“, su pre pevali. Naravno, glavnim junacima su dali neka albanska imena i njihovi učenici već odavno uče da je to albanski nacionalni ep, albanska nacionalna pesma, znači mlada Gojkovica, više nije mlada Gojkovica, nego kod njih se zove Safira ili već ne znam kako, i ovde u ovoj zemlji niko o tome ne vodi računa.

Imamo i slučaj odnedavno, gde se jedna čuvena srpska crkva na KiM, na Novom Brdu, već tamo je istaknuta zastava Albanije i to su kosovski Albanci prihvatili kao svoje kulturno i istorijsko nasleđe.

Ovakvih primera ima mnogo. Svi mi, recimo, gledamo kada imamo priliku uveče „Slagalicu“ na "RTS1", ali već od vremena i od momenta kada je umrla Milka Canić, možemo primetiti da tamo možemo sresti svega i svačega, potpuno neverovatnih činjenica, stvari koje nemaju veze sa nekom logikom i sa nekom elementarnom pismenosti. To je posledica toga što se udžbenici ne pišu na adekvatan način, i kao što sam rekao, što udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir.

Ovo i ne čudi ako znamo da monopol na tržištu udžbenika u našoj državi imaju, pre svega, slovenačke, hrvatske i nemačke firme, zato i ne čudi...

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo devet poslanika.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se dnevni red ove sednice dopuni i tačkom koja se odnosi na izmene i dopune Zakona o bezbednosti na putevima. Ako je ovaj prethodni Zakon o udžbenicima koji sam obrazlagao iz jedne druge oblasti i ako tu možda treba malo više da se poradi, treba više vremena, više državne strategije, više ljudi da se uključi, više razmišljanja, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je jedna rutinska stvar gde treba samo promeniti jednu, odnosno dve odredbe u jednom članu zakona. Radi se o regulisanju saobraćaja na raskrsnicama, gde se doslovno tumačeći slovo zakona ne može jasno u precizno utvrditi ko je vinovnik eventualne nesreće ili saobraćajne nezgode na tim raskrsnicama.

Bez obzira što se ova Vlada hvali, hajde da kažemo i s pravom da je uradila mnogo autoputeva i da se to i dalje radi, doduše, Predlog ovog zakona ne odnosi se na autoputeve, jer tamo nema semafora, nema raskrsnica, ali ovo je jedna trivijalna stvar gde bi Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja trebalo da ovo uzme u obzir i promeni jednu, odnosno dve odredbe u jednom članu ovog zakona, kako ne bi bilo dileme o tome ko je vinovnik saobraćajne nezgode.

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja ovu problematiku tretiraju na jedan način, stručnjaci iz oblasti prava ga tretiraju na drugi način i kada dođe do suda, do sporova to se oteže u nedogled. Tako da, ovo je jedna stvar za koju nije potreban nikakav novac, nikakvo posebno naprezanje, jednostavno samo dobra volja Ministarstva za saobraćaj.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - devet.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.
Reč ima narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić. Izvolite.

Zahvaljujem.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije i svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i, ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za sam ulazak u proces.

Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj.

Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu.

Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti proces i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji bilo prirodnim putem ili putem vantelesne oplodnje. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko žele još dece i ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije, članom 63. koji kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.

Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj Predlog izmene i dopune Zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.