Stav SRS je da svaki dužnik ispunjava svoje obaveze, bez obzira kolike su one, koliku vrednost i značaj za njega imaju. Međutim, u stvarnosti, u životu se može desiti da dužnik dođe, odnosno zapadne u situaciju da otežano ide ispunjenje njegovih obaveza. Potraživanje je pravo gde se ostvaruje pravo u slučaju da dužnik ne pristane dobrovoljno da izvrši tu obavezu, a ostvaruje se kod suda.
Srbija je jedna od retkih država koja je odlučila da ovaj deo ostvarenja prava poveri paradržavnim ili parasudskim organima.
Od 2011. godine, građani Srbije imaju problem sa takvim zakonom, usledile su izmene i dopune, pa novi zakon, pa u toku ove godine ponovo izmene i dopune, međutim, to nije donelo nikakvo dobro građanima Srbije. Naprotiv, i dalje situacije je ista, iako je i etički kodeks o ponašanju javnih izvršitelja donet 2016. godine, ni on nije dao neke ozbiljnije rezultate kada je u pitanju zaštita dužnika.
Da bi vi razumeli SRS se ne zalaže samo da zaštiti dužnike, naš interes i cilj je kao ozbiljne političke stranke, državotvorne stranke, da zaštitimo i poverioce i dužnike i smatramo da je to jedino moguće preko nadležnih sudova.
Jedne prilike je ministar pravde, gospođa Nela Kuburović, izjavila, ali ona izjavljuje u 2018, 2019. godini, da je bio problem 2011. godine kada su u pitanju razna izvršenja, pa je onda država morala da interveniše na taj način što je donela takav Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Onda se posle hvali nekim finansijskim rezultatima i efektima, pa to nije dobro.
Sada imamo jedan sudski spor koji traže duže od decenije. Mislim da je izvan granica države Srbije poznata i čuvena afera „Indeks“ nije rešen.
Da li će nekom ministru u narednom periodu pasti na pamet da osnuje neki organ, kako bi se on sad mogao zvati ne znam… da osnuje neki organ koji će preuzeti određen broj sudskih predmeta i pokušati da ih reši efikasnije i brže nego što to rade naši sudovi.
Mi prihvatamo činjenicu da sudovi nisu uvek ažurni, ali na tome treba poraditi. To treba dovesti u red, a ne tako što ćemo im oduzeti, izuzeti iz njihove nadležnosti ono što bi i po Ustavu i po zakonu, trebalo da bude isključivo u nadležnosti sudova i poveriti nekom ko, ja bih rekao više nema ni osećaj, izgubi se to. Znate, ako neko enormno mnogo zarađuje i ako je u prilici da za godinu, odnosno dve godine zaradi 2,1 milion evra kao izvršitelj, on nema osećaj realnosti, nema stvarnost. NJemu sve postaje imaginarno, njemu je valjda novac jedino najbitniji.