Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13 poslanika.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Da li želite reč?

Zahvaljujem.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radiodifuzije, prometa eksplozivnih materija, vojne materije, zaštita od požara, bezbednosti saobraćaja, javnog reda i mira, prekršaji iz nadležnosti nadzora DRI i još mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojim se služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. S obzirom da u radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni i praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih propisa. Činjenica da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje je po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova identični su sa vrednovanjem drugih sudija. Dolazimo u situaciju da domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i sa svim pravima.

Izuzev zarade prekršajnih sudija sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju isti način obračuna zarade sa svojim kolegama.

Još nešto, a ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu, prethodne, 2018. godine naplatom novčanih kazni u budžet Republike Srbije uneo je milijardu i 222 miliona dinara. U istom periodu, za zarade sudija i sudijskog osoblja sa doprinosima isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Oni zaista nisu teret ovog budžeta i za razliku od nekih drugih, oni svoje plate trostruko opravdavaju. Zbog toga smo i podneli ovaj predlog za izmenu zakona kako bi jednom zauvek ispravili decenijsku nepravdu prema sudijama u prekršajnim sudovima. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno prisutnih 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč?
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, Stranka moderne Srbije predlaže jednu manju izmenu Zakona o javnom redu i miru da bi se otklonila jedna duboka nepravda prema jednom marginalnom delu našeg društva.

Naime, prema našem važećem zakonu, osobe koje se bave prostitucijom mogu prekršajno da odgovaraju zbog bavljenja tom profesijom. Taj izbor mnogima nije jasno razumljiv, to je jasno, mnogi sebe ne mogu da zamisle, ali u suštini svako ima pravo da radi sa svojim telom šta hoće, a posledice ovakvog tumačenja, kada se može prekršajno odgovarati zato što se pružaju takve usluge, jesu da se mnoge prostitutke više plaše policije, nego svojih mušterija.

Takođe, taj zakon mnoge od njih može staviti u vrlo neizdrživu poziciju, ako su samohrane majke, što je jako često slučaj, posebno kod onih koji rade na marginama te profesije, i da usled kazni koje plate dođu u poziciju da ne mogu izdržavati svoju decu, odnosno da im se ta deca oduzmu.

Naš predlog je da se zadrže sve odredbe koje se tiču kriminalizacije i organizovanja prostitucije, ali da osobe koje svakako žive u teškoj poziciji u našem društvu ne budu dodatno kažnjene zbog toga što se bave profesijom prostitucije. Verovati da će ta profesija nestati je, naravno, jedna od najnaivnijih koja postoji u bilo kom društvu. Izuzetno je naivna i ne zovu je uzalud najstarijim zanatom na svetu.

Takođe, verovati da će se kaznama nešto postići je prilično kontraproduktivno i u suštini kažnjava one osobe koje možda jesu najveće žrtve svojih vlastitih izbora.

Još jednom, mi pozivamo na to da se izvrše izmene Zakona o javnom redu i miru i da se prostitutke ne kažnjavaju novčano zbog toga što se bave tom profesijom. Sve ostale stvari su nam sasvim u redu, da se kažnjavaju i korisnici i oni koji organizuju taj posao, makroi takođe, da se još strože kažnjavaju oni koji organizuju maloletničku prostituciju.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović 8. novembra 2017. godine.
Izvolite gospodine Stevanoviću.

Upravo smo posmatrali dosta u medijima posetu jednoj specifičnoj farmi, u stvari to je staklenik i dosta je moderan staklenik - postizao je vrhunske prinose i sa te strane nismo mi u ovom Predlogu izmena zakona o Krivičnom postupku rekli da u ovom trenutku treba razgovarati o legalizaciji tog biznisa, iako mislimo da treba podneti javnu raspravu, da je treba povesti veoma jasno i uvažiti iskustva zemalja, kao što su Portugalija, Island, mnogobrojnih zemalja, mnogobrojnih saveznih država u SAD.

Međutim, ono što mi smatramo je da je potpuno nenormalno da neko zbog toga, što je u nekom momentu konzumirao marihuanu može dobiti krivični dosije i dobiti zatvorsku kaznu.

Svako ima pravo da bira svoj stil života, ako je punoletna, odrasla osoba i da sa svojim telom radi šta god hoće. Kao što svako u Srbiji ima pravo da bude alkoholičar, da upražnjava bilo koji porok, sve dok on ne ugrožava druge ljude, ne vidimo ni jedan razlog da bilo ko konzumira laku drogu marihuanu bude krivično gonjen, da mu se stavlja izvesnost loše budućnosti zbog krivičnog dosijea. Da neka mlada osoba koja sa 18 ili 19 godina konzumirala marihuanu dođe u poziciju da ne može da radi na mnogim pozicijama u državnoj upravi.

Mislimo da je to duboko pogrešno i smatramo da treba staviti zakonski limit šta je to posedovanje lakih droga za ličnu upotrebu. Smatramo da na taj način treba odvojiti pitanje životnog stila, od pitanja stavljanja u promet lakih droga, i mislimo da treba izbeći stigmatizaciju i pretvaranje u kriminalce u onom momentu nekoliko stotina hiljada, ako ne brojke koja je bliža milion ljudi.

Ako želite imati takav zakon, taj zakon je duboko ciničan prema realnosti koja postoji u Srbiji. S toga još jedanput ponavljamo, mi smatramo da treba postojati minimalna količina lakih droga za ličnu upotrebu koja ne podleže kriminalizaciji. Smatramo da ne treba se sakrivati iza medicinskih efekata marihuane, nego da to treba biti pitanje ličnog izbora jer tim izborom niko ko to konzumira ne ugrožava bilo koga osim samog sebe, a punoletni ljudi imaju pravo da donose i dobre izbore i loše izbore, jer su to samo njihovi lični izbori.

Hvala gospodine Stevanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – jedan, uzdržanih – nema, od 146 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, LJupka Mihajlovska i Nenad Božić, 25. septembra 2018. godine.
Izvolite koleginice Macura.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, ja ću vas i danas zamoliti da moj predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podržimo svij zajedno kako bi se u skupštinskoj raspravi konačno našle one izmene koje sa nestrpljenjem očekuju majke koje su se porodile u periodu od jula 2018. godine pa na ovamo.

Mi smo danas, kao što svi znate, usvojili budžet za narednu kalendarsku godinu. U tom budžetu se udvaja negde oko 1,9 milijardi dinara više nego što je to ranije bilo za podršku Ministarstvu za rad. Iskreno se nadam da ovaj novac koji je usmeren za rad Ministarstva za rad može biti upotrebljen za podršku roditeljstvu u Srbiji i sa tim u vezi ja bih volela da me podržite u nameri da se konačno izmene i dopune Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koje je određeni broj majki ostavljaju sa nadoknadama koje su neke čak i ispod hiljadu dinara mesečno, da one postanu dostojanstvenije kako bi mogle zaista da uživaju u roditeljstvu i u Srbiji. Hvala.

Hvala koleginice Macura.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. septembra 2018. godine.
Izvolite koleginice Macura.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, mi smo u toku prošle godine uspeli da usvojimo izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Predlog je došao od koleginice sa druge strane ove sali i, čini mi se, od jednog kolege i tada sam se ohrabrila da napišem i ja Predlog izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, da zatražim vašu podršku.

Naime, jedna beogradska opština, Gradska opština Zemun sa svojim predispozicijama odgovara tome da ona iz jedne gradske opštine konačno postane samostalna jedna celina, odnosno grad.

U korist ove ideje da Zemun konačno postane grad govori i podatak da prema popisu iz 2011. godine na teritoriji ove opštine živi skoro 160 hiljada stanovnika, što je daleko veći broj građana nego što u stvari živi i u pojedinim gradovima Republike Srbije. Zatim da imamo jako veliki broj zaposlenih građana čiji porezi i doprinosi, koji se uredno uplaćuju u budžet Republike Srbije, u stvari odlaze usmereno na grad, pa se odatle preusmeravaju na građane koji žive na teritoriji Zemuna. Onda imamo jako veliki broj poljoprivrednih gazdinstava je takođe nešto što jeste zanimljivo s obzirom da se Zemun nalazi tako blisko povezano sa centrom grada.

U Zemunu imamo 19 osnovnih škola i devet srednjih škola. To je ono što imamo prema popisu iz 2017. godine i prema nekim najavama čelnika lokalne samouprave u Zemunu ima čak indicije da će doći do možda proširenja broja, odnosno povećanja broja osnovnih škola i ovo su samo neki od podataka koji idu u korist toga da Zemun konačno postane grad.

U Zemunu postoje naselja koja prema svojim predispozicijama odgovaraju tome da postanu konačno opštine, da se osamostale, da mogu samostalno i nevezano za Gradsku opštinu Zemun sadašnju, odnosno za Grad Beograd da funkcionišu zajedno. Konkretno govorim o naselju Batajnica koje je izuzetno veliko. Mi imamo jednu veliku industrijsku zonu. Imamo takođe tri osnovne škole i ova sredina u kojoj živi verovatno i najveći broj građana sa teritorije sadašnje Gradske opštine Zemun, ima potrebe da ova sredina bude dodatno urbanizovana tako što će konačno dobiti dom zdravlja, a ne jednu zdravstvenu stanicu, tako što će konačno dobiti srednju školu i sve ono što u stvari bi samom prekvalifikacijom ovog mesta iz jednog običnog naselja u opštinu, odnosno gradske opštine Zemun u grad, to je sve ono što bi moglo u budućnosti da značajno olakša život građana na ovoj teritoriji. Hvala.