Hvala gospodine Stevanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – jedan, uzdržanih – nema, od 146 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, LJupka Mihajlovska i Nenad Božić, 25. septembra 2018. godine.
Izvolite koleginice Macura.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, ja ću vas i danas zamoliti da moj predlog za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podržimo svij zajedno kako bi se u skupštinskoj raspravi konačno našle one izmene koje sa nestrpljenjem očekuju majke koje su se porodile u periodu od jula 2018. godine pa na ovamo.

Mi smo danas, kao što svi znate, usvojili budžet za narednu kalendarsku godinu. U tom budžetu se udvaja negde oko 1,9 milijardi dinara više nego što je to ranije bilo za podršku Ministarstvu za rad. Iskreno se nadam da ovaj novac koji je usmeren za rad Ministarstva za rad može biti upotrebljen za podršku roditeljstvu u Srbiji i sa tim u vezi ja bih volela da me podržite u nameri da se konačno izmene i dopune Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koje je određeni broj majki ostavljaju sa nadoknadama koje su neke čak i ispod hiljadu dinara mesečno, da one postanu dostojanstvenije kako bi mogle zaista da uživaju u roditeljstvu i u Srbiji. Hvala.

Hvala koleginice Macura.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. septembra 2018. godine.
Izvolite koleginice Macura.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, mi smo u toku prošle godine uspeli da usvojimo izmene Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Predlog je došao od koleginice sa druge strane ove sali i, čini mi se, od jednog kolege i tada sam se ohrabrila da napišem i ja Predlog izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, da zatražim vašu podršku.

Naime, jedna beogradska opština, Gradska opština Zemun sa svojim predispozicijama odgovara tome da ona iz jedne gradske opštine konačno postane samostalna jedna celina, odnosno grad.

U korist ove ideje da Zemun konačno postane grad govori i podatak da prema popisu iz 2011. godine na teritoriji ove opštine živi skoro 160 hiljada stanovnika, što je daleko veći broj građana nego što u stvari živi i u pojedinim gradovima Republike Srbije. Zatim da imamo jako veliki broj zaposlenih građana čiji porezi i doprinosi, koji se uredno uplaćuju u budžet Republike Srbije, u stvari odlaze usmereno na grad, pa se odatle preusmeravaju na građane koji žive na teritoriji Zemuna. Onda imamo jako veliki broj poljoprivrednih gazdinstava je takođe nešto što jeste zanimljivo s obzirom da se Zemun nalazi tako blisko povezano sa centrom grada.

U Zemunu imamo 19 osnovnih škola i devet srednjih škola. To je ono što imamo prema popisu iz 2017. godine i prema nekim najavama čelnika lokalne samouprave u Zemunu ima čak indicije da će doći do možda proširenja broja, odnosno povećanja broja osnovnih škola i ovo su samo neki od podataka koji idu u korist toga da Zemun konačno postane grad.

U Zemunu postoje naselja koja prema svojim predispozicijama odgovaraju tome da postanu konačno opštine, da se osamostale, da mogu samostalno i nevezano za Gradsku opštinu Zemun sadašnju, odnosno za Grad Beograd da funkcionišu zajedno. Konkretno govorim o naselju Batajnica koje je izuzetno veliko. Mi imamo jednu veliku industrijsku zonu. Imamo takođe tri osnovne škole i ova sredina u kojoj živi verovatno i najveći broj građana sa teritorije sadašnje Gradske opštine Zemun, ima potrebe da ova sredina bude dodatno urbanizovana tako što će konačno dobiti dom zdravlja, a ne jednu zdravstvenu stanicu, tako što će konačno dobiti srednju školu i sve ono što u stvari bi samom prekvalifikacijom ovog mesta iz jednog običnog naselja u opštinu, odnosno gradske opštine Zemun u grad, to je sve ono što bi moglo u budućnosti da značajno olakša život građana na ovoj teritoriji. Hvala.

Hvala gospođo Macura.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Đurić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj političkih aktivnosti, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, LJupka Mihajlovska i Nemanja Radojević 23. septembra 2019. godine.
Izvolite gospodine Đuriću.

Hvala predsedavajući.

Stranka Moderne Srbije smatra da je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti jedan od ključnih zakona našeg političkog i predizbornog sistema, koji u najvećoj meri može povratiti poljuljano poverenje građana u politički sistem i u predstavnike koje kroz politički proces građani delegiraju između ostalog i u ovu Narodnu skupštinu.

Stranka Moderne Srbije smatra da su politički subjekti dužni biti u svom finansiranju potpuno, potpuno transparentni prema građanima i da su informacije o svom finansiranju, svog rada i svojih izbornih kampanja dužni u potpunosti prezentovati građanima.

Mi ovim predlogom zakona ujedno želimo i da razjasnimo jednu dilemu u domaćoj javnosti, a to je da li je bolje političke subjekte finansirati iz javnih ili iz privatnih izvora.

Skrećemo pažnju da u zemljama OEBS-a, koje su zemlje sa razvijenim demokratijama, preko 80% finansiranja političkih subjekata potiče iz javnih izvora. Time se otklanja rizik da politički subjekti potpadnu pod privatni uticaj svojih privatnih finansijera i time se zapravo otklanja rizik od fenomena koji se zove – zarobljene politike. To je situacija u kojoj politički subjekti zapravo zagovaraju politike koje su u privatnom interesu njihovih privatnih finansijera, a ne u javnom interesu svih građana.

Naravno, stranka Moderne Srbije smatra da bi idealno bilo kada bi se politički subjekti u Srbiji u mnogo većoj meri finansirali od velikog broja malih donacija građana, jer bi time ti politički subjekti pokazali da imaju svoje utemeljenje u masovnosti i u masovnosti biračke podrške, a građani bi time podigli svoj nivo političkog aktivizma i demonstrirali poverenje u te političke subjekte, kroz lični finansijski doprinos, kroz veliki broj malih sitnih donacija, kao što je, recimo, primer predsedničke kampanje potencijalnog predsedničkog kandidata Bernija Sandersa u Sjedinjenim državama.

Nažalost, svesni smo da je srpski politički sistem daleko od ove preko potrebne nove političke kulture. Zato je stranka Moderne Srbije predložila nekoliko izmena u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, a jedna od ključnih na koju ću ovim putem skrenuti pažnju je promena raspodele javnog novca u korist boljeg i jačeg finansiranja političkih subjekata koji deluju na lokalnim izbornim nivoima. Dakle, u lokalnim sredinama bliže građanima i bliže njihovim svakodnevnim političkim potrebama. Jer, postojeće rešenje podrazumeva jednaki procenat raspodele poreskih prihoda i na centralnom i na lokalnom nivou izbora, što je potpuno nelogično, obzirom da lokalne samouprave u tim poreskim prihodima učestvuju mnogo manje.

Na ovaj način, lokalne političke organizacije koje ne učestvuju nužno na nacionalnom izbornom nivou došle bi do boljih materijalnih sredstava i mogle bi na bolji način zagovarati javne politike bliže građanima i njihovim svakodnevnim životima. Hvala.

Hvala gospodine Đuriću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pre nego što pređem na naredni predlog, želim da vas obavestim da saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine da ćemo raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, počinjenog u Kosovskoj Mitrovici, dana 16. januara 2018. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić, 5. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović želi reč?
Nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proizvodnji i prometi naoružanja i vojne opreme, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. septembra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović želi reč?
Nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnh kanala, emitovanja domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pisao ovaj predlog, tada nisam znao da je deo tog poduhvata i Baškim Ulaj, narko diler i perač para, vođa tropoljske mafije, vođa albanske tropoljske mafije, čiji specijalni savetnik je bio programski direktor „N1“ televizije, Jugoslav Ćosić.

Kolega Komlenski je govorio da su prihodi preko firme „Kej konekšn“ – ključna veza, a stvarno je ključna veza Jugoslava Ćosića i drugog osnivača da su ti prihodi bili preko milion evra, sem 510.000 evra, osnivači te firme su podigli 335.000 funti britanskih, 147.000 dolara i 37 miliona dinara.

Posebno su mi sada interesantni ne samo šiptarski evri, već su mi interesante britanske funte. Svi znate da se general Simović prodao za 200.000 evra, izvršio puč i svi znate da su Srbi izgubili 13% stanovništva za 200.000 evra generala Simovića.

Ovaj general poleta, Ćosić, general savetnik albanske tropoljske mafije je dobio 335.000 evra. To potvrđuje moje navode da u principu ovo što se događa na beogradskim ulicama pre svega, što organizuje nazovi, opozicija je u stvari fizički rad koji treba da se zaštiti nelegalnim biznisom Šolaka, Đilasa, a vidimo da se tu priključio i Jugoslav Ćosić i da ima enormnu apanažu.

S toga, predložio sam da se osnuje anketni odbor i da ispitam kako to neregistrovane televizije u Srbiji emituju program, a da pri tome nisu registrovane. Oni kažu da oni reemituju program iz Luksemburga, ali je utvrđeno preko luksemburškog regulatora da tamo nema emitovanja. Ne može biti reemitovan program bez emitovanja, pri tome, emituju reklame i uzimaju hleb regularnim srpskim medijima koji su registrovani kod REM-a.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM-u i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM-a koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana, jer oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vrše potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa. Hvala.

Takođe, u sklopu anketnog odbora treba ispitati šta rade službenici u REM i za koliko novca rade i pravdaju taj Šolakov i Đilasov biznis, službenici, izvršni direktori, generalni sekretar REM koji žele po svaku cenu da pokriju ovaj nelegalni biznis koji ugrožava domaće medije, ali i bezbednost i sigurnost svih građana. Oni su vođe ovoga što se događa, oni to medijski sponzorišu, oni vršu potporu toga, oni vrše izveštavanje, oni organizuju sve što se dešava na beogradskim ulicama. Sve je proizvod nelegalnog Šolakovog i Đilasovog biznisa.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržan – niko, od 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koje je na to imalo mišljenje međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornost bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, postojao u Cazinskoj krajini čuveni Murat aga Pozderac. NJegov unuk ili praunuk Vuk Jeremić u narodu poznatiji kao Vuk potomak, ako je on bio slavni i čuveni Murat aga Pozderac, onda je Vuk Jeremić nečuveni i neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca.

Svakako se sećate da u Savetu bezbednosti, kome je prisustvovao i predsednik lažne države Kosovo Tači, da je za kamen temeljac svoje državnosti naveo mišljenje Međunarodnog suda pravde. Da je na osnovu tog mišljenja on utemeljio i Albanci na KiM utemelji svoju lažnu državu. Gle čuda, taj kamen temeljac kod Međunarodnog suda pravde nisu isposlovali kosovski Albanci, čak ni Amerikanci, nego je taj kamen temeljac dobijen na zahtev Vuka Jeremića koji je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući da sud sačinjavaju sudije iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo.

Znao je unapred kakvo će mišljenje biti i time je taj kamen temeljac Vuk Jeremić dodao u ruke separatista, u ruke albanskih terorista koji su na osnovu toga svoje proglašenje proglasili legalnim zato što tvrde da je Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem to potvrđuje.

Verujem da anketni odbor može utvrditi i druge činjenice koje su vezane za taj slučaj jer smatram da je to vraćanje usluga američkoj administraciji i sponzorima kosovske nezavisnosti zato što su Vuk Jeremić i Boris Tadić obećali američkoj administraciji da će to učiniti ukoliko Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da Albanci samo prolongiraju proglašenje nezavisnosti posle izbora Borisa Tadića 2008. godine, za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Čim je Boris Tadić položio zakletvu Albanci su proglasili nezavisnost, a Vuk Jeremić je tražio mišljenje i na određeni način lupio pečat na tu lažnu državu KiM.

Zato mislim da anketni odbor treba da se pozabavi ovim činjenicama i o njima obavesti nadležne organe, tj. tužilaštvo. Hvala.