Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi o kojima danas raspravljamo u pojedinostima nam pokazuju nameru Vlade da se reformišu određene oblasti. Sigurna sam da će rasprava na dalje i od strane poslanika i od strane prisutnog ministra Đorđevića biti kvalitetna i konstruktivna.

Svi predlozi zapravo prate budžet koji smo nedavno usvojili, za koji smo čuli od ministra Siniše Malog da će biti razvojni i sa ciljem da se poboljša životni standard naših građana. Naravno, poslanici onog dela opozicije koji bojkotuje rad u parlamentu, a ne bojkotuje plate, nisu ni danas došli da raspravljamo o predloženim rešenjima, ali smo zato svedoci toga, a i prethodnih dana, da je bilo napada na Aleksandra Vučića i na ministre u Vladi, umesto da od njih ovde čujemo predloge koji se odnose na predložena rešenja. To je toliko uzelo maha da su, recimo, građani, koji su apolitični ili koji ne podržavaju SNS direktno, uvideli koliki je problem i koliko je loše svakodnevno pozivanje na linč predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Ponosna sam na moje sugrađane koji su se u Nišu prvi organizovali i koji su mirno prošetali i na taj način pokazali da zapravo Aleksandar Vučić ima jako veliku podršku naroda. Sa zadovoljstvom sam se pridružila toj grupi mojih sugrađana, u toj šetnji, čija je poruka jedino bila – stop nasilju i stop krvavom scenariju. Niš je pokazao kako izgleda pristojna Srbija.

Mi smo u Nišu pokazali da možemo da iskažemo svoj stav, a da pri tom nikoga ne ugrozimo, da nikome ne pretimo, da nikoga ne maltretiramo. Ljudi su se na ulici sami priključivali našoj mirnoj šetnji kroz grad sa svojim porodicama, sa svojim prijateljima i sa decom. Ponosna sam na stepen svesti koji smo pokazali o tome da znamo koliko je zapravo nasilje loše.

Dali smo snažnu podršku Aleksandru Vučiću i svemu što on radi za Srbiju. Obavezali smo se na borbu protiv svakog napada na njega. Drago mi je da je inicijativa krenula iz Niša, jer to znači da ljudi i na lokalu prepoznaju trud, marljivost i rad Aleksandra Vučića i SNS.

Poslanička grupa SNS će dati podršku i na taj način što otvoreno govorimo o tome i na taj način što ćemo u danu za glasanje podržati predloge koji su pred nama, a koji je predložila Vlada Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Nemanja Radojević, Ljupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Đorđeviću, kao što sam u načelnoj raspravi govorio o otvaranju kineske kompanije „Šinju“ za led i rasvetu koja će zaposliti oko 1.000 radnika u Nišu, sada ću reći još jednu dobru vest, a to je da je grad Niš raspisao konkurs za izradu projekta za izgradnju grandioznog Expo centra, potvrda da se u gradu na Nišavi uspešno nastavlja pre nekoliko godina započeta realizacija planova razvoja jednog od najvećih centara u Srbiji i ovom delu Balkana. Budući Expo centar, čija je gradnja planirana na lokaciji Lozni kalem u Niškoj banji, svrstava Niš rame uz rame sa Sofijom, Atinom, Bukureštom i drugim gradovima u ovom delu Evrope koji su poslednjih godina sagradili slične centre. Na više od 37.000 kvadratnih metara korisnog prostora planiran je prostor za sajamske i izložbene manifestacije, koncertne i kongresne dvorane do hotelskih, ugostiteljskih, turističkih, kulturnih i sportskih sadržaja.

Na taj način biće zaposleno još ljudi, pa će broj nezaposlenih koji smo nasledili od 38.000, toliko je bilo nezaposlenih u Nišu, pasti na ispod 25.000, koliko je trenutno. Znači, uspeli smo da zaposlimo do sada, ako ja dobro računam, oko 13.000 ljudi. Sve to govori da će na osnovu doprinosa biti više sredstava u Fondu PIO, a samim tim i manje zahvatanja iz budžeta Republike Srbije koje sada iznosi 22,4%, a bilo je, da podsetim, 40%.

Zašto sve ovo govorim? Zato što nam je prethodna žuta vlast, počevši od gradonačelnika Zorana Živkovića, Zorana Ćirića, pa ako se sećate i političkog nedonoščeta Boška Ristića, koji je pravio ovu čudesnu reorganizaciju u pravosuđu, otišli iz Niša za Beograd, a nama ostavili točak nezaposlenosti u blatu. Zato je potrebno vreme da se ti paoci na tom točku pokrenu.

Sve je to u cilju još jedne realizacije jednog od najvrednijih projekata započetih sa Republikom Kinom i Kompanijom „Huavej“ prema kojoj će Niš postati, ja neću reći najlepši grad, ali ću reći postaće „prvi pametni grad“ u našoj zemlji.

Sve ove činjenice idu u prilog koliko je predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije stalo do napretka razvoja ovog grada, grada Niša sa toplom slovenskom dušom.

Zahvaljujem.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Periću.

Zakon o dohotku građana je uključujući ispravke, tumačenja, izmene i dopune od 2001. godine pa do danas pretrpeo 25 intervencija.

Činjenica da se toliko puta intervenisalo po ovom zakonu ukazuje da i poslodavci, a i računovođe i druga lica koja treba da primene ovaj zakon malo teže se u tome snalaze.

Lepo je ovde slušati kako se živi u Nišu, koliko je uloženo u Niš, u Priboj, u Leskovac, Ljig i sva druga mesta, ali gospodine ministre, postoje još neka mesta u Srbiji koja su takođe lepa. Ja ne bih mogao da kažem ni za jedno opštinsko ili gradsko mesto da nije lepo. Naprotiv kompletna Srbija je lepa država, ali na neka područja, u neke opštine ne da se ne ulaže dovoljno, zaista nalaze se na rubu od strane posmatranja Vlade Republike Srbije.

Ne mogu da kažem da ništa nije u neka mesta ulagano kada je u pitanju elektroenergetska efikasnost, radi se tu nešto, ali to nije dovoljno. Dobro bi bilo pre nego što nam opštine ostanu prazne da se tamo uloži, jer ovde između ulaganja i davanja, odnosno davanja i ulaganja postoji jedna uzajamna veza.

Ako Vlada snađe mogućnosti i snage da uloži u mesto poput Malog Zvornika, Ljubovije, Osečine, Bajine Bašte, Krupnja, zasigurno može da očekuje veći porez na dohodak građana. Ima li država koristi? Ima.

Ako jednom neko napusti mesto, teško, trebalo bi mu ponuditi duplo bolje uslove da bi se vratio nego u momentu njegovog odlaska. Mnogo je lakše uraditi i zadržati pre nego što se isprazne ta sela, gradovi, nego kasnije vratiti.

Uvek ističem taj primer populacione politike. Ne vrede sad ove mere, koje nisu možda male, ali one ne mogu da daju rezultate. Nije to možda samo krivica ili propust, ajde da ne kažem krivica, nego propust ove Vlade koja je već osam godina, nego i prethodnih. Zbog toga bi ovde trebalo uraditi mnogo više da bi država imala koristi. Jasno nam je zbog čega da bi država imali koristi.

Jasno nam je zbog čega su napravljene ove intervencije oko izmena i dopuna Zakona o dohotku građana, jer to je javni prihod koji može biti naplaćen i uzet samo u slučajevima predviđenim zakonom. Oslobađanja takođe moraju biti predviđena zakonom, pa i činjenica da će neoporezivi deo plate porastao, odnosno biće uvećan sa 15.300 na 16.300, koja je morala je biti predviđeno ovim zakonom i zato imamo mi ovu intervenciju. Čini mi se da i hiljadu, dve više, opet će ministar reći – ali u apsolutnom iznosu, to je mnogo. Za nas, srpske radikale, nema malog i velikog novca. Do svakog novca treba doći zaradom, treba ga zaraditi. Prema tome, nema podele na male i velike, ali sigurno je da bi poslodavci mogli daleko bolje da se snađu, daleko više da zaposle radnika. Suština je 9,5% nezaposlenost, pala ispod dvocifrenog broja. Nije to još uvek činjenica koja dovoljno govori građanima Srbije.

Ono kad kažete koliki je prosečan lični dohodak, on možda prosečan jeste toliki, ali ima onih koji nemaju uopšte dohodak, nisu merljivi, nisu prepoznati od strane sistema, do onih koji imaju izuzetno niske dohotke, odnosno niske plate i zarade, a njihov prosek znatno povećaju i oni koji, siguran sam, nisu uvek svojim činjenjem, odnosno zaradom došli do tako visokih ličnih primanja. Hvala vam.

(Branimir Rančić: Replika.)

Pravo na repliku narodni poslanik Branimir Rančić.

Zahvaljujem.

Prethodni govornik je pomenuo grad Niš, pa s obzirom da sam ja bio pre njega i govorio, moram da odgovorim da mi je dao dobar uvod, ne šlagort, nego uvod i zaboravio sam da pomenem i naučno-tehnološki park u Nišu sa novim objektima na Elektronskom fakultetu i sa jednom od najvećih istraživačkih laboratorija u Srbiji koja će biti napravljena. To je još jedan dokaz da se u Nišu radi i gradi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 337 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a za koji uredno primaju platu.

Međutim, nije to ono što je najgore. Mi smo i navikli da ne dolaze na sednice Narodne skupštine na kojima raspravljamo o zakonima. Međutim, ono preko čega nikako ne mogu da pređem to je što se nisu udostojili da dođu ni na ovu Posebnu sednicu Narodne skupštine koja je održava pre nekoliko minuta, a na kojoj se obratio iskreni i osvedočeni prijatelj Srbije i srpskog naroda Aleksandar Lukašenko kao predsednik Belorusije.

Nisu našli za shodno da dođu čak ni na taj deo zasedanja, da pokažu minimum poštovanja prema iskrenom i osvedočenom prijatelju Srbije, ali nije čak ni to ono što je najgore. Najgore je to kakve su poruke poslali građanima, a povodom upravo te posete Aleksandra Lukašenka.

Tako se jedna od njih, u pitanju je Sanda Rašković Ivić oglasila na Tviteru sa jednom sramnom porukom ove veličanstvene posete i ovog veličanstvenog govora, koji smo pre samo nekoliko minuta slušali kao potvrdu vrhunskog prijateljstva između beloruskog i srpskog naroda. Pogledajte ta Sanda Rašković Ivić šta kaže – u utorak se u Skupštini Srbije obraća Lukašenko. U Belorusiji nema opozicije u parlamentu. Verovatno će se pred izbore na proleće obratiti i Kim Džong Un da režimu prenese iskustva i dobru praksu u vezi sa izbornim procesom. Sram da je bude. Sram da bude tu Sandu Rašković Ivić zbog odnosa koji pokazuje prema iskrenom prijatelju srpskog naroda, ali šta očekivati od te Sande. I profesor Atlagić je ovde u nekoliko navrata govorio o njenom delovanju kada je i „Oluju“ nazivala humanitarnom akcijom itd.

Još gora stvar se desila pre nekoliko minuta kada je Aleksandra Jerkov, poslanica DS, na svom Tviter nalogu napisala sledeće – diktator Lukašenko se na ulazu u skupštinsku salu ljubi sa ratnim zločincem Šešeljem uz frenetične aplauze naprednjaka. Sličan se sličnom raduje.

Ovo su vrhunski primeri beščašća i vrhunski primeri sramote na srpskoj političkoj sceni i jedan sraman odnos koji pokazuju prema, ponoviću po nekoliko puta danas, vrhunskom prijatelju srpskog naroda i države Srbije i ne čudi što je dobila nadimak kakav je dobila od moje uvažene koleginice Nataše Jovanović za svoje delovanje koje ispoljava ovde u parlamentu. Sramota da ih bude. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Rističeviću.