Zakon o dohotku građana je uključujući ispravke, tumačenja, izmene i dopune od 2001. godine pa do danas pretrpeo 25 intervencija.
Činjenica da se toliko puta intervenisalo po ovom zakonu ukazuje da i poslodavci, a i računovođe i druga lica koja treba da primene ovaj zakon malo teže se u tome snalaze.
Lepo je ovde slušati kako se živi u Nišu, koliko je uloženo u Niš, u Priboj, u Leskovac, Ljig i sva druga mesta, ali gospodine ministre, postoje još neka mesta u Srbiji koja su takođe lepa. Ja ne bih mogao da kažem ni za jedno opštinsko ili gradsko mesto da nije lepo. Naprotiv kompletna Srbija je lepa država, ali na neka područja, u neke opštine ne da se ne ulaže dovoljno, zaista nalaze se na rubu od strane posmatranja Vlade Republike Srbije.
Ne mogu da kažem da ništa nije u neka mesta ulagano kada je u pitanju elektroenergetska efikasnost, radi se tu nešto, ali to nije dovoljno. Dobro bi bilo pre nego što nam opštine ostanu prazne da se tamo uloži, jer ovde između ulaganja i davanja, odnosno davanja i ulaganja postoji jedna uzajamna veza.
Ako Vlada snađe mogućnosti i snage da uloži u mesto poput Malog Zvornika, Ljubovije, Osečine, Bajine Bašte, Krupnja, zasigurno može da očekuje veći porez na dohodak građana. Ima li država koristi? Ima.
Ako jednom neko napusti mesto, teško, trebalo bi mu ponuditi duplo bolje uslove da bi se vratio nego u momentu njegovog odlaska. Mnogo je lakše uraditi i zadržati pre nego što se isprazne ta sela, gradovi, nego kasnije vratiti.
Uvek ističem taj primer populacione politike. Ne vrede sad ove mere, koje nisu možda male, ali one ne mogu da daju rezultate. Nije to možda samo krivica ili propust, ajde da ne kažem krivica, nego propust ove Vlade koja je već osam godina, nego i prethodnih. Zbog toga bi ovde trebalo uraditi mnogo više da bi država imala koristi. Jasno nam je zbog čega da bi država imali koristi.
Jasno nam je zbog čega su napravljene ove intervencije oko izmena i dopuna Zakona o dohotku građana, jer to je javni prihod koji može biti naplaćen i uzet samo u slučajevima predviđenim zakonom. Oslobađanja takođe moraju biti predviđena zakonom, pa i činjenica da će neoporezivi deo plate porastao, odnosno biće uvećan sa 15.300 na 16.300, koja je morala je biti predviđeno ovim zakonom i zato imamo mi ovu intervenciju. Čini mi se da i hiljadu, dve više, opet će ministar reći – ali u apsolutnom iznosu, to je mnogo. Za nas, srpske radikale, nema malog i velikog novca. Do svakog novca treba doći zaradom, treba ga zaraditi. Prema tome, nema podele na male i velike, ali sigurno je da bi poslodavci mogli daleko bolje da se snađu, daleko više da zaposle radnika. Suština je 9,5% nezaposlenost, pala ispod dvocifrenog broja. Nije to još uvek činjenica koja dovoljno govori građanima Srbije.
Ono kad kažete koliki je prosečan lični dohodak, on možda prosečan jeste toliki, ali ima onih koji nemaju uopšte dohodak, nisu merljivi, nisu prepoznati od strane sistema, do onih koji imaju izuzetno niske dohotke, odnosno niske plate i zarade, a njihov prosek znatno povećaju i oni koji, siguran sam, nisu uvek svojim činjenjem, odnosno zaradom došli do tako visokih ličnih primanja. Hvala vam.
(Branimir Rančić: Replika.)