Dame i gospodo narodni poslanici, pre podne je bilo nedoumica u vezi podrške poljoprivredi.

Moram neke moje kolege i sa ove strane da ispravim, jer su propustili da kažu da država izdvaja 115% više sredstava, u evrima govorim, nego što je to bio slučaj pre 2012. godine.

Što se područja sa otežanim uslovima rada tiče, moram reći da tek tu oni nailaze na podršku Vlade Republike Srbije. Posle 2012. godine nivo podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada za poljoprivredu je 65%, 65% ukoliko radite u tim područjima poljoprivredne poslove za koje u ostatku poljoprivrednici dobijaju 50%. To je neka vrsta pozitivne diskriminacije i moje kolege su propustile da iznesu tu činjenicu.

Takođe po pitanju broja, recimo grla koja su neophodna za dobijanje premije subvencija u ovim područjima koja nisu sa otežanim uslovima rada, morate imati najmanje tri krave da bi se na vas primenili podsticaji te vrste. U područjima sa otežanim, kako oni kažu, marginalnim područjima dovoljno je imati samo jedno.

Po pitanju ovaca, jel tako gospodine Martinoviću, tu je potrebno ne da ovce lepo bleje, nego područjima sa otežanim uslovima rada možete imati 10 ovaca i dobiti podsticaje na nivou 65%. U ovim drugim područjima, 30 komada i dobijate 50%. Znači, maksimalno su favorizovana ova područja sa otežanim uslovima rada kao što su Svrljig, Gadžin Han, Crna Trava, opštine o kojima se ovde govorilo.

Moje kolege iz najbolje namere su propustile da kažu tu priliku. Recimo, po pitanju prihoda od poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u Vojvodini, jedan deo, ja ne volim taj izraz da kažem, jedan deo se uplaćuje za tzv. uži deo Republike Srbije. Iz tog dela budžeta poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine nemaju pravo podsticaja, recimo za bunare, uređivanje poljoprivrednog zemljišta, već samo područja koja oni nazivaju marginalna, ja zovem sa otežanim uslovima rada.

Dakle, postoji više načina na koje maksimalno favorizujemo upravo područja sa otežanim uslovima rada koja su ovde nabrajana, sa ciljem da zadržimo to stanovništvo, jer mera podsticaja i premija nije samo zbog poljoprivrede, već i zbog demografije. Pokušavamo da stanovništvo koje još uvek živi na selu zadržimo i zato vršimo takvu vrstu pozitivne diskriminacije da neko ko se bavi istim poslom na jednom delu područja sa otežanim uslovima rada, tzv. marginalna ima daleko veća prava nego mi ostali koji radimo u drugim područjima, gde imamo 50%, odnosno nešto niža prava upravo zato da ta ne naseljena i slabije naseljena mesta sa otežanim uslovima rada imaju bolje uslove i da dobiju više novca. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nadovezala bih se na komentar mog kolege narodnog poslanika Marijana Rističevića, da ova Vlada ne daje samo sredstva za poljoprivredu, nego je dokaz i danas da se što više subvencija daje u turizam.

Ono malopre što smo čuli u izlaganju našeg kolege iz Radikalne stranke da se sredstva ne izdvajaju za male opštine nije tačno. Nikada više sredstva se nije izdvajalo za male opštine i nikad više sredstva nije išlo u istok Srbije, kao što je to danas.

U opštini odakle dolazim, a to je Sokobanja, da li bi se razvoj turizma u ovom procentu razvijao, da nije izdvojeno iz budžeta Republike Srbije sredstva za subvencije za vaučere koje koriste građani Srbije, čime se na neki način i povećava standard građana Srbije.

Vranjska banja, posle koliko godina imamo da će tamo hotel da se gradi. U Sokobanji posle 38 godina se gradi prvi hotel, zahvaljujući isto subvencijama iz budžeta Srbije. Tako da, oni što pričaju da se u malim opštinama ne gradi, ne investira, nije tačno, a evo dokaz je i moja opština odakle dolazim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 26 amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo saglasno članu 163. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je amandman narodnog poslanika Zorana Despotovića na član 12.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Gospodine ministre, imamo skoro svake godine posle usvajanja budžeta za narednu godinu pred kraj kalendarske godine izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama.

To ne bi bio problem da vi olakšavate život građana Srbije i da recimo kažete za nešto što su plaćali 1000 dinara, sada se to smanjuje na 800, u skladu sa situacijom koju ste sagledali, da je to bilo malo više ili uopšte da ne povećavate takse neko izvesno vreme, međutim, ovde se otvara jedno pitanje koje je apsolutno svakome ko zna da sabere dva i dva jasno.

Država ne može na drugi način da finansira sve ono protiv čega je SRS, a rekli smo koje su to sporne stavke u budžetu, od agencija koje su osnovali ovi žuti mafijaši koje ste obećali da ćete da ukinete, preko nevladinih organizacija, izdvajanja od devet milijardi za njih i njihovo antisrpsko delovanje, pa malopre i ovo izlaganje kolege Markovića sasvim je na mestu kada kaže da oni koji tako gledaju na velikog prijatelja koji je malopre bio u Narodnoj skupštini, gospodina Lukašenka, ne zaslužuju nikakav drugi komentar nego onaj što dobijaju od nas srpskih radikala.

Ali, vi takvima dajete novac iz budžeta, a kako ih finansirate, upravo republičkim administrativnim taksama između ostalog i porezima i svim drugim što ubirate od građana. Onda se postavlja pitanje, gospodine ministre, vi ste čovek koji može sasvim adekvatno da odgovori na to – zašto se stalno povećavaju iz godine u godinu nepotrebno nameti pojedinih kategorija ljudi?

Najpre, izmenjen je Zakon o bezbednosti u saobraćaju, mi to podržavamo, pooštreni su kriterijumi za polaganje vozačkog ispita, ajde i to je bilo stvarno neophodno, uz neke naše sugestije koje niste prihvatili, ali zašto sada, ako neko treba da zameni svoju postojeću vozačku dozvolu, treba 35% više da plati nego što je to do sada bio slučaj? Ili ako vas neko odžepari u gradskom saobraćaju, u trolejbusu, tramvaju, autobusu ili izgubite negde vozačku dozvolu, vi ste zbog toga kažnjeni i treba vam duplo više da platite nego što je to do sada bio slučaj. U proteklih 10 godina mnogo je takvih nameta, najpre su to ovi žuti počeli, a onda vi, sve zbog otvaranja poglavlja, sinhronizovanja zakona sa standardima EU, građane po džepu. Građani ne mogu to više da izdrže.

Znate šta, ta izvršiteljska mafija koja svakodnevno proganja ljude, verujte mi gospodine ministre, ja svakog dana što na putu za Kragujevac, što u šetnji kroz grad susrećem ljude, razgovaram sa njima. Meni se svaki treći čovek obrati da ga izvršiteljska mafija proganja. To su uglavnom ljudi koji su jedva, ili tek na putu da ostvare penziju, ili su bili inženjeri, ili neki službenici u nekom javnom preduzeću koje je u međuvremenu propalo, izgubili posao u procesu pljačkaške privatizacije od strane ovih koje vi niste procesuirali, i sada oni treba da plate sve ovo državi, a jadni prinuđeni su da voze taksije, da voze kombije, da se bave nekim poslom, samo da prežive, a već su ljudi pred odlazak u penziju ili su već penzioneri.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Periću.

Poštovane kolege, SNS, odnosno njeni poslanici, članovi, svakako se raduju svakoj novorođenoj bebi. Raduju se svakom novom otvorenom radnom mestu i zaposlenom novom radniku, radujemo se svakom ulaganju u bilo koje mesto. Očigledno da je veliki jaz postao između bogatih i siromašnih. To nije samo po sebi. To je u dobroj meri i politika ove Vlade dovela do toga. Znate koleginice da neki pored tih vaučera ne mogu sebi da obezbede odlazak ni su Sokobanju, ni u Vrnjačku banju, ni u Banju Koviljaču, ni u bilo koju drugu, a usput sutra će biti 338 dana kako ovi ne dolaze, i dobro je što takvi ne dolaze.

Neka postoje političke stranke, neka se oni bore na svom političkom nebu za sebe, ali oni koji su opljačkali ovaj narod, koji su ga prezadužili, ne zadužili, nego prezadužili, oni ne treba više da se bave politikom. Ne samo politikom, nego ni jednim javnim radom i ni jednim javnim poslovima.

Kada se usvaja budžet Republike Srbije ili lokalne samouprave onda treba videti da li negde nismo dobro prošli. Ako smo dobro prošli, ako smo sagledali da su uzimanja, pa i po osnovu republičkih administrativnih taksi i po nekom drugom osnovu, i da je to nerealno, da je to više nego što pružena usluga obezbeđuje, to bi trebalo i smanjivati. Nemamo na žalost, nemamo tu vrstu prakse. Mi imamo samo ili zadržavamo takse na onom nivou koje jesu, ili ih povećavamo, obrnuto se teško dolazi.

Digitalizacija javne uprave i svega drugog bi trebala da dovede do toga da sva dokumenta koji građani Srbije traže, da budu potpuno besplatna. Pa, mora država početi nešto da čini za svoje građane. Ako vrlo često, bilo koji ministar obrazlaže predlog zakona u ime Vlade i on kaže – veliku zahvalnost dugujemo penzionerima Srbije, veliku zahvalnost dugujemo onim građanima koji su bili spremni da stegnu svoje kaiševe, pa onda bi valjda i Vlada Republike Srbije i država trebalo nešto da učini za svoje građane, a kroz smanjenje administrativne takse. Nema boljeg načina i primera da im se pomogne i izađe u susret. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.

Pre par godina mi smo uveli vaučere i kao podsticaj za građane Srbije da mogu da odu da negde letuju. Krenuli smo sa 60.000 vaučera. Ove godine je Vlada Srbije izdvojila sredstva, to je 500 miliona za 100.000 vaučera. To je svakako za pohvalu. Znamo da nije dovoljno i svake godine se povećava od 10 do 20.000 vaučera, ali nisu uopšte razmišljali, nisu ni razmišljali o vaučerima.

Vi možete nama sada da držite pridike da to nije dovoljno, ali u svakom slučaju to je uspeh da 100.000 građana Srbije može sebi da priušti letovanje, u odnosu na pre tri, četiri godine kada nismo imali ni jednog građanina koji je imao vaučer da koristi iz budžeta Republike Srbije.

Svakako da je to podsticaj, preko tih vaučera, razvija se mnogo više turizam u Srbiji nego pre 2012. godine, kada u Sokobanji niste imali ni jedan novi hotel, a sada imamo već dva nova hotela koji se grade. Nije to samo Sokobanja, nego je cela Srbija u pitanju. Na taj način se razvija poljoprivreda, saobraćaj i sva druga infrastruktura koja prati turizam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.