Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Zahvaljujem i uvaženom kolegi, prethodnom govorniku, gospodinu Periću, što mi je dao prostor za ovu repliku. Nisam nikako smatrala da nešto pogrdno ili sa nekim omalovažavanjem kažem, a da se ne obratim, ja zaista kolegu uvažavam, ali, jednostavno, nisam ni želela da mu dajem prostora za repliku jer to nisam imala nameru.

Ali, kada su uopšte investicije i kada su novi putevi u pitanju, svakako smatram da će se kolega složiti da je to prostora za nove investicije i novo ulaganje u našu državu. Ukoliko nemamo zdrave, kvalitetne puteve i infrastrukturu niko od stranih i domaćih investitora neće ulagati u to područje.

Pošto dolazim iz Kruševca, mogu samo da kažem koliko je u prethodnih nekoliko godina urađeno baš po pitanju investicija i koliko je baš stranih i domaćih investitora došlo upravo zbog toga što ima kvalitetnih puteva, zdrave infrastrukture. Ranije niko nije želeo da ulaže u takve krajeve kad ne može da dođe do tih krajeva, a da pri tom ima jednu kvalitetno putovanje, znači, smatram da ćemo se složiti.

Nove investicije su put za nova radna mesta, što je veliki problem bio do 2012. godine, sa otvaranjem novih fabrika, znači nova radna mesta, to je već bolji standard naših građana i naravno da mislimo na sve kategorije društva.

Smatram da nisam nikako pogrešila u ovom svom izlaganju. Ukoliko ste bili uvređeni što vas nisam oslovila lično, evo ja se javno izvinjavam.

Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Kneževiću, pomenuti ste tokom izlaganja kolege Perića, da li ste želeli repliku?
(Blaža Knežević: Da.)
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević. Pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo kratko, kolegi Periću.

Pre svega auto-put Ruma - Šabac, most preko Save, zatim brza saobraćajnica Šabac - Loznica, ali predsednik Aleksandar Vučić je danas rekao, pa poslušajte malo da tu neće stati, da će put krenuti ka Ljuboviji, ka Bajnoj Bašti, tako da budete upoznati, pogledajte izjavu predsednika Aleksandra Vučića, tako da, doći će i do Ljubovije, ne brinite ništa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Po amandmanu.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Naravno da se potpuno slažem da amandman na član 12. ne treba prihvatiti. Ono što, naravno, moram da kažem to je da od dolaska SNS na vlast i te kako vodimo računa, uopšte o građanima, a posebno vodimo računa o svakom zaposlenom građaninu, bilo da on radi na teritoriji Republike Srbije, bilo da je u pitanju ustupanje van granica teritorije Republike Srbije.

Takođe, moram da kažem da se član 12. odnosi na ugovor o ustupanju zaposlenih u slučaju upućivanja u drugu državu i naravno da je u ranijem periodu bilo problema. Međutim, upravo uviđajući sve te probleme koje su se ranije, u nekim ranijim godinama dešavale u praksi, mi upravo ovim zakonom to hoćemo da ispravimo. Kako to ispravljamo? Tako što ovim zakonom precizno i jasno uređujemo da će Ministarstvo voditi evidenciju, znači, imaće bazu podataka u elektronskom obliku, o svim agencijama kojima je data dozvola sa njihovim sedištem, sa njihovim PIB-om, sa njihovim matičnim brojem.

Prema tome, agencije za zapošljavanje biće potpuno vidljive, kao što će potpuno biti vidljivi i radnici koji će preko agencija biti ustupljeni na rad. To, naravno, kada imamo jasnu i preciznu evidenciju sem brige o radnicima zaposlenima, otvara se mogućnost i njihove potpune zaštite u svim segmentima njihovog radno-pravnog odnosa. Prema tome, apsolutno ovaj član zakona je neophodan upravo u cilju zaštite radnika koji nalaze posao preko agencije za zapošljavanje.

Takođe, ono što moram da istaknem jeste da ovaj Predlog zakona nije došao ovde u Skupštinu prvi put. Ispoštovana je i ona procedura zakonska koja se tiče javne rasprave. Na jedan potpuno transparentan način je Vlada pripremala nacrt zakona i pripremala ovaj predlog koji je danas došao pred nas narodne poslanike.

Šta to znači? To znači da su sve one zainteresovane strane uzele učešća u punom obimu u sačinjavanju ovog Predloga zakona, a to znači i Privredna komora i Unija poslodavaca i sindikati i agencije koje se bave zapošljavanjem radnika. Čak se negde i navodi da su u pitanju i agencije koje se bave zapošljavanjem radnika u inostranstvu. Znači, na potpuno transparentan način dobijeni su komentari, sugestije i participirale su sve one strane koje su mogle uticati da se kvalitet predloga zakona unapredi.

Naravno, moje kolege su govorile o današnjem velikom danu, otvaranju puta koji otvara predsednik Aleksandar Vučić, ali ja ću takođe napomenuti i jedan vrlo značajan ugovor koji je potpisan prilikom dolaska ruskog premijera Medvedeva u Beograd, a to se odnosi na Sporazum rekonstrukcije barske pruge, koji je i te kako važan za taj Koridor 11 i koji je i te kako važan za povezivanje građana jugozapadne Srbije, Užica, Priboja, Prijepolja, Požege sa Beogradom.

Naravno, moram, takođe, da istaknem da je, zahvaljujući saradnji za Rusima, ova pruga barska rekonstruisanu u dužini 77 kilometara, to je od Resnika do Valjeva, da vozovi na ovoj deonici pruge sada već putuju 120 kilometara na sat, ali ovaj sporazum, koji je nedavno potpisan, odnosi se na rekonstrukciju ove pruge dalje od Valjeva do Vrbnice, odnosno do crnogorske granice, tako da građani više neće morati da putuju po sedam, osam sati više. Brzina pruge od 120 kilometara na sat doprineće i te kako skraćenju i bržem protoku i robe, ljudi, usluga i, naravno, većem zapošljavanju, a zapošljavanje posebno u građevinskoj industriji i te kako je važno sa aspekta smanjenja siromaštva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice.
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Izvolite, koleginice.

Prosto je neverovatno da poslanici vladajuće koalicije ovako govore o ovom zakonu, a vide i ovoliku propast i vide ovoliko iseljavanje iz zemlje i vide da više nema ko ni da radi. Vide da vam fali 90.000 zanatlija i vide da svako ko nešto zna, on je otišao iz ove zemlje, a vi usvajate, pored Zakona o radu koji je katastrofalan i koji je propisao minimalnu cenu rada 30.000 od koje niko ne može da živi… Ja bih volela da mi ministar odgovori koliko bi on dana mogao da živi od 30.000 zarade? Da li je to moguće? Vi pored takvog Zakona o radu, umesto njega da menjate u pozitivnije, da učinite nešto dobro našim građanima i našem radniku, vi dodajete jedan novi Zakon o agencijskom zapošljavanju koji znači čisto porobljavanje, odnosno čistu prodaju radnika i ne samo prodaju, već preprodaju.

Znači, radnik zaključuje ugovor sa agencijom, a radi ustupanja kod nekog poslodavca. Znači, čista prodaja. Taj isti poslodavac može ga ustupiti drugom poslodavcu. Kada je u pitanju kod koga može da radi radnik u toj agenciji, znači može da radi kod naših preduzetnika, a može da radi i kod stranih preduzetnika koji imaju ogranak u Srbiji, a da za iste te pare taj strani preduzetnik može tog istog radnika da povuče u svoju zemlju sa istim primanjima, odnosno sa istim novčanim davanjima i tako da će on radnika iz Srbije imati za 27.000, odnosno 30.000, u zemlji EU, gde bi morao za taj isti posao da plati pet ili deset puta više tog istog radnika.

Tako vi tretirate naše građane, tako vi tretirate našeg radnika, a ja bih volela da vi koji branite ovaj zakon stanete jedan dan i poistovetite se sa tim ljudima koji treba da rade u agenciji i koji treba da rade za 30.000. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da neko hoće da prikaže da je Srbija postala robovlasnička zemlja, agencija stranih investitora i zlih domaćih privrednika.

(Vesna Nikolić Vukajlović: Tačno.)

To tako izgleda. To su im izgleda jedine primedbe koje imaju na zakon.

Evo sada je čak bilo govora o tome da će agencija da ustupi radnika. To reče jedna od uvaženih kolegina, a da li uvažena koleginica zna da to rade i državni organi? Državni organi mogu isto tako da ustupe zaposlenog na drugo radno mesto u drugom državnom organu i da radi tamo svoj posao i zarađuje svoju platu?

E sad, oni koji se cerekaju dokazuju samo svoje neznanje. Ja postavljam jedno drugo pitanje – da li agencije za zapošljavanje danas postoje u Republici Srbiji? Postoje. Da li je način rada tih agencija regulisan zakonom? Nije. Moguće je samo po zakonima kojima se osnivaju privredna društva, registrovanje samostalnih delatnosti, agencija itd. da budu osnovane, da obavljaju neku delatnost, ali materija nije, ne postoji.

Ovi koji kažu da zakon ne valja, predlažu sledeće – da ukinimo jednu delatnost u Republici Srbiji.

(Vjerica Radeta: Može. Koju?)

Znači, da ne postoji više agencija za zapošljavanje, agencija za pružanje knjigovodstvenih usluga itd. Hajde da ukinimo sve agencije, čak i one privatne. Razumem što se bore politički protiv državnih, ali zašto hoće i privatne?

Da li su prava radnika danas u tim agencijama mnogo manja nego prava zaposlenih u drugim privrednim društvima? Jesu. Da li će ovim zakonom da budu izjednačena prava zaposlenih u agencijama za zapošljavanje sa pravima ostalih zaposlenih na teritoriji Republike Srbije? Hoće. U čemu je problem?

Sada je sledeća mantra. Svi su Srbiju napustili. Da li znate da, po zvaničnim podacima Evrostata, 2018. godine više je građana Republike Srbije odjavilo prebivalište u Nemačkoj, nego što je prijavilo. Da li imate taj podatak? Zašto taj podatak ne kažete?

Ne kažem da su se svi koji su odjavili mesto prebivališta u Nemačkoj, vratili u Srbiju, ali ih se više vratilo, nego 2017. godine.

Zašto ne kažete zvaničan podatak da je Srbiju u toku 2018. godine manje građana Republike Srbije napustilo i otišlo na privremeni rad u inostranstvo? Znači, 2018. godine je manje naših građana napustilo Srbiju i te iste 2018. godine više se naših građana vratilo na teritoriju Republike Srbije. To je istina. Da li vam ta istina smeta? Da li želite…

(Poslanici SRS puštaju gusle preko mobilnog telefona.)

Kolege, molim vas, ako možemo samo muziku da ugasimo i da dozvolimo kolegi da završi sa izlaganjem.