Zahvaljujem, ministre Ružiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra Ružića, poznato je i o tome se dosta govorilo u proteklih nekoliko nedelja da je Vlada Republike Srbije donela odluku o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om.

Suština ove Radne grupe je zapravo koordinacija i praćenje sprovođenja primena preporuka, unapređenje izbornog procesa, a zadatak ove Radne grupe je bio da u saradnji sa spomenutim OEBS-om i ODIR-om, koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja kojih ima nekoliko iz prethodnih godina.

Zaista je ova Radna grupa izvršila analizu svih izveštaja od 2003. godine do 2017. godine i kao jedna od preporuka koja se ponavljala iz izbornog ciklusa o izbornim ciklus, to se zapravo odnosilo na finansiranje izborne kampanje, koja je glasila – odredba o finansiranju stranaka izborne kampanje se moraju dodatno poboljšati uz skladu sa ranijim preporukama OEBS-a i ODIR-a u cilju uvođenja strožijih propisa i veće transparentnosti.

Međuresorna Radna grupa za saradnju i ispunjavanje preporuka Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, znači ODIR-a, je donela konkretne zaključke kako zapravo mogu da se poboljšaju ovi uslovi. U skladu sa svim tim, kao što smo to čuli, ja ne bih sada ponavljala određene odredbe ovih zakona, ali svi ovi predlozi izmene i dopune nekoliko zakona koji se nalaze pred nama su zapravo konkretni predlozi Radne grupe i same Vlade, koji su doneti u skladu sa navedenim.

Poslanička grupa SVM će svakako podržati ove izmene i dopune i ja ću argumentaciju zašto smatramo da je to dobro, izneti iz nekoliko uglova. Znači, imaću nekoliko argumenata koji se uglavnom odnose na zaključke, preporuke, izveštaje, kako Evropske komisije, znači sa jedne strane EU, a sa druge strane i Saveta Evrope.

Znači, najpre usvajanjem ovih izmena i dopuna predloženih zakona se ispunjavaju preporuke iz izveštaja Evropske komisije. Podsetiću sve nas da je poslednji izveštaj Evropske komisije objavljen 29. maja ove godine. Konkretne preporuke se odnose na Poglavlje političkim kriterijumima i vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reforma javne uprave, demokratija. Znači, konkretno se spominje nedostatak transparentnosti o finansiranju partija i kampanja i da je nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti, neuravnoteženo medijsko izveštavanje i zapravo konkretna preporuka koja se na ovaj način ispunjava je da Srbija treba da se posveti svim prioritetnim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, OEBS i ODIR.

Raduje me što na ovaj način, zapravo, još jednom dokazujemo koliko ozbiljno shvatamo izveštaj Evropske komisije.

Sa druge strane, usvajanjem ovih izmena i dopuna ovih zakona, doduše sa zakašnjenjem, pošto je zapravo ovo planirano za tim prvobitnim akcionim planom za Poglavlje 23. planirano je za treće kvartal 2016. godine, ispunjavaju se aktivnosti predviđene spomenutim akcionim planom za Poglavlje 23. o izmenama i donošenju novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se uredila oblast prevencije borbe protiv korupcije i obezbedila njena efikasnost. Znači, još jedan argument koji će nas približiti EU.

I kao što sam spomenula, znači ne samo institucija EU, već i Saveta Evrope, na ovaj način se poštuju i preporuke Saveta ministara Saveta Evrope, državama članicama o zajedničkim pravilima o borbi protiv korupcije u oblasti finansiranja, političkih stranaka, političkih partija, izbornih kampanja o poštovanju međunarodnih standarda i dobroj praksi za „fer“ slobodne izbore.

Ono o čemu je ministar govorio i o čemu se najviše govori, izmene i dopune ovih zakona, znači ovim izmenama i dopunama se zapravo poštuju preporuke OEBS-a i ODIR-a, navedene u izveštajima. Ja sam spomenula da je analiziran period od 2003. do 2017. godine, konkretni izveštaji se odnose na prethodne izbore i na godine 2014, 2016. i 2017. godinu.

Naime, ovim izveštajima je tada istaknuto da je neophodno da se ojača transparentnost o finansiranju partijskih aktivnosti i izborne kampanje i ovim zakonima se, kao što je to spomenuto, odnosno izmenama i dopunama definiše šta je javni resurs, šta je funkcionerska kampanja i Agenciji za borbu protiv korupcije, kao nezavisnom regulatornom telu daje rok da odluči od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, da odluči, i daje se rok u kome treba da se donese rešenje.

Poslanička grupa SVM smatra da su izmene i dopune seta zakona važne pošto unapređuje integritet izbornog procesa i unapređenje ovog integriteta izbornog procesa predstavlja korak ka jačanju demokratskih institucija, ali značajnu potvrdu da su slobodni, transparentni izbori suštinski elemenat demokratije.

Pri tom, svi mi zajedno moramo imati na umu da su ove izmene i dopune, znači, predlog ovih mera, zapravo njihov cilj je jačanje poverenja građana u institucije. Ključna reč je poverenje.

Naime, kada govorimo o istraživanjima, pošto je ovde spomenuta i CRTA, istraživanje od prošle 2018. godine CRTE, učešće građanima u demokratskim procesima u Srbiji potvrđuje delimično krizu institucionalnog poverenja, ali zanimljivi su stavovi građana o demokratiji i izborima. Oni bi na prvi pogled možda bili čak i kontradiktorni, ali ono što je bitno je da raste poverenje u demokratiju, dok je sa druge strane još uvek poverenje u demokratske institucije niže.

Pozitivno je što građani i dalje vide izbore kao glavni način na kojim se menjaju stvari u ovoj zemlji. Građani vide prednost i demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima.

Na osnovu rezultat ovih istraživanja 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora.

Zaključak bi bio da ako danas postoje problemi u demokratiji možemo da ih rešimo samo sa još više demokratije. Kao što je to naglašeno, predložene izmene i dopune ovih zakona je zapravo odgovor Vlade Republike Srbije, vladajuće većine koju SVM svakako podržava, na zahteve ili ti na neformalni dijalog koji je, ako gledamo kako je prethodio, počeo zapravo tokom leta u julu i avgustu u organizaciji Fondacija za otvoreno društvo i FPN u Beogradu.

Ono što je značajno, svi znamo da je počeo i dijalog, odnosno da je u toku dijalog uz posredovanje poslanika iz Evropskog parlamenta, da smo imali, znači dogovor je da u periodu pre izbora imamo tri runde. Prva runda je bila sredinom oktobra, druga sredinom novembra i ove nedelje, u petak, se očekuje treća runda razgovora, dijaloga, a posle nastavak posle izbora.

Značajno je da na ovaj način možemo konkretno pokazati koji su rezultati dijaloga i koji je odgovor vladajuće većine i u vidu samih izmena i dopuna zakona i konkretnih preporuka koje, još jednom bih naglasila, svakako podržavamo.

U danu za glasanje ćemo glasati za ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kovač.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

(Isključen mikrofon)

Koleginice, izvinjavam se zbog tehničkih razloga.
Omogući ću vam, naravno, ponovo da govorite. Vratiću vam vreme.
Izvolite, koleginice Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na dnevnom redu ove sednice imamo set zakona koji trebaju da doprinesu poboljšanju izbornih uslova i njihovim usvajanjem unaprediće se izborni proces u Srbiji. Poslanička grupa JS u danu za glasanje glasaće za predložene izmene zakona.

Prateći preporuke OEBS-a, u periodu od 2003. do 2017. godine, i u cilju da predstojeći izbori budu najtransparentniji, mi danas u ovom visokom domu imamo priliku da razmatramo četiri predložena zakona.

Važno je da naši građani, gospodine ministre, znaju da su razgovori sa OEBS-om o unapređenju izbornog procesa počeli još 2017. godine i da oni nisu rezultat pritiska onih koji su upravo i donosili ove izborne zakone, a koji danas traže da se ti zakoni menjaju.

Nažalost i danas, kada raspravljamo u ovom visokom domu o tako bitnim zakonima, njih nema, ne poštujući ni instituciju Skupštine, niti narod, odnosno građane koji su ih birali i čiji glas trebaju da budu u ovom domu, jer je ovde mesto za vođenje političkih dijaloga ne na ulici. Postavlja se pitanje - da li oni izbore bojkotuju zbog izbornih zakona koji su oni donosili ili zbog toga što su svesni da zbog svega onoga što su radili nisu u mogućnosti da pređu cenzus?

Znate, ministre, oni nisu opozicija samo vlasti, oni su opozicija i svojoj zemlji, jer uporno pokušavaju da uruše mir, stabilnost i ekonomski napredak Srbije ne želeći da rade u korist svoje države i svog naroda. Čak i kada smo u Skupštini raspravljali o najvažnijem pitanju za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije, a pri tom oni su tražili da predsednik Vučić dođe u Skupštinu i predstavi dokle se stiglo u dijalogu Beograd-Priština, nisu se udostojili da dođu, da učestvuju u raspravi, da postavljaju pitanja za sve ono što ih interesuje o samom dijalogu, o samom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i tu su pokazali u stvari kolika je njihova briga za Kosovo i za narod koji je ostao dole.

To je njihova politika. Tu gde treba da budemo jedinstveni kao narod, da se ne delimo na ove i na one, oni su pokazali svoje pravo lice i pokazali da im je jedino bitno kako doći do vlasti ne vodeći računa o životu i potrebama običnog građanina.

Konkretno, izmene koje se odnose na predložene zakone treba da donesu veću odgovornost u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, jasno odvajanje funkcionerske i političke funkcije, propisivanje prekršaja za javne funkcionere koji koriste javne resurse u izbornoj kampanji, kao i odgovornost direktora javnog preduzeća u slučaju korišćenja sredstava preduzeća u izbornoj kampanji. Ove izmene su rezultat rada radne grupe koja je osnovana u avgustu saradnjom sa OEBS-om i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava.

Prateći preporuke Radne grupe RIK je prošle nedelje donela zaključke o merama koje će preduzeti za unapređenje izbornog procesa i u cilju unapređenja širom Srbije je održano više okruglih stolova gde je stručna javnost aktivno učestvovala, i to je rezultiralo usvajanjem pomenutih zaključaka.

Planirane mere predviđaju da domaći i strani posmatrači mogu da prate rad organa za sprovođenje izbornog postupka od primopredaje izbornog materijala do utvrđivanja rezultata glasanja, zatim, skeniranja zapisnika biračkog odbora, kao i mogućnost birača da od RIK-a zahteva informaciju da li je evidentirano u biračkom spisku da li je glasao ili ne. Time je vidno povećana transparentnost samog procesa glasanje, ali i validnost samih izbora i obuka koja je predviđena za oko 500 instruktora za rad u stalnom sastavu biračkih odbora podiže kvalitet rada organizacija za sprovođenje izbora.

Iskoristila bih priliku da pohvalim vaše ministarstvo, gospodine Ružiću, Ministarstvo za lokalnu samoupravu na ažurnosti jedinstvenog biračkog spiska i što ste uspeli da uvežete matične knjige rođenih i umrlih sa jedinstvenim biračkim spiskom. Time se uticalo na regularnost ishoda izbora, pošto se u javnosti ta evidencija često spominjala u negativnom kontekstu. Matične knjige se sada vode centralizovano, u elektronskom obliku, i u tom procesu se koristila digitalizacija, a ne samo kao tehnički, već i kao društveni proces, jer se radi na jačanju poverenja građana.

Poslednjih nekoliko meseci imali smo razgovore vlasti i opozicije posredstvom Evropskog parlamenta, gde se razgovaralo o izbornim uslovima i standardima, ali i tokom tih razgovora izostanak jednog dela opozicije je pokazatelj da oni nisu zainteresovani za razgovor.

Jedino što ih interesuje da bez izbora na ulici, bez ikakvog plana i programa za građane Srbije osvoje vlast. To narod nikada neće podržati, a pogotovo kada vidimo da između njih ne postoji jedinstvo, kao ni solidarnost. Šta možemo da očekujemo? Kakvi će sutra biti upravo prema narodu i prema svojim glasačima?

Možda ću na kratko izaći, gospodine ministre, iz okvira današnje rasprave, ali ne mogu a da ne osudim nasilje koje se odigralo ispred Skupštine pre tri dana, a kada je jedan deo opozicije pokušao da razvali vrata državnog parlamenta koristeći srpsku zastavu.

Kao sportistkinja koja je mnogo puta na svetskim i evropskim takmičenjima osvajala najsjajnije medalje i sa ponosom bila ogrnuta upravo tom zastavom i sa velikim poštovanjem predstavljala svoju zemlju, žao mi je što pojedinci ne shvataju značaj i težinu naše zastave, što nikada neće doživeti emocije kada na vrhu sveta čuju himnu Srbije i sa velikom radošću drže srpsku zastavu. Tada ne bi tako besramno zloupotrebili našu zastavu, jer ona je simbol patriotizma i stradanja svih naših predaka koji su živote dali da se ona danas sa ponosom vijori na svim institucijama u zemlji predstavljajući suverenitet jedne države, jednog naroda.

Njihov odgovor na ovaj besramni čin je bio da su samo hteli da pokucaju na vrata. Gospodo, srpska zastava za to ne služi.

Poslanička grupa JS će uvek učestvovati u svim demokratskim procesima koji se tiču podizanja kvaliteta standarda života naših građana i u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati sve predložene izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Jevđić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas je jedan ozbiljan set zakona na dnevnom redu, a ja ću posvetiti prvenstveno pažnju Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj set zakona koji donosimo jeste, kao što su moji prethodnici rekli, u cilju da se izborni uslovi u Republici Srbiji još više unaprede, poboljšaju, i to je nešto što zaista je mesto i vreme uraditi i bez nagovaranja ili, da tako kažem, zlonamernika koji kažu da se to radi pod pritiskom EU ili ovih koji prete bojkotom.

Iskreno rečeno, pripadam političkoj partiji koju ulazak u EU baš i ne zanima, da ne kažem ne baš uopšte, ali gotovo da nas ne zanima. Da li će Srbija jednog dana ući u EU ili ne? O tome treba da odluče građani Srbije na referendumu i kakva god bila odluka, mi ćemo to poštovati. Jedino što nas zanima jeste da Republika Srbija eventualno u EU uđe svojom voljom, stojeći stabilno na obe noge, sa dobrom privredom, dobrim sistemom, potpuno realizovanim pravima građana do kraja, u najširem mogućem obimu, pa o ovome neka građani odluče kako god žele i mi ćemo to poštovati.

Valjda mi je iz tog razloga mnogo jednostavnije da i o ovoj temi, kao i o mnogim temama govorim. Ono na šta ću posebno staviti akcenat, to je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i jedna stvar koju je Pokret socijalista pokrenuo još na razgovorima koji su vođeni na Fakultetu političkih nauka, potom kada su ti razgovori prešli i pod krov Skupštine Republike Srbije, nastavio sa tom inicijativom. Čini mi se da ta inicijativa nije do kraja prepoznata i mi smo amandmanski reagovali kao poslanički klub. O tome ćemo naravno u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima malo više govoriti.

Inače, radi se o sledećoj stvari - radi se o zabrani političkim subjektima da u vreme izborne kampanje političko oglašavanje ili iznajmljivanje termina ili, kako se to žargonski kaže, komercijalno oglašavanje koriste usluge medija koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji nemaju sedište u Republici Srbiji i koji nisu poreski obveznici Republike Srbije.

Dva su ozbiljna razloga za ovakav stav za koji mislimo da se mora uvažiti. Jedan je da ja zaista ne mogu da razumem da mi dozvolimo da se ogromna sredstva tokom izborne kampanje i izbornih aktivnosti prelivaju u medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji u Republici Srbiji ne plaćaju porez, a svi znamo da najveći deo sredstava koji se troši u izbornim kampanjama potiče iz budžeta Republike Srbije.

Poreski obveznici Republike Srbije ne zaslužuju da se novac koji su zaradili, koji izdvajaju, koji odlazi u budžet, ode nekome ko nije poreski obveznik u Republici Srbiji. Priče o nekakvom navodnim prekograničnim kanalima, međunarodnim obavezama nisu tačne. To jednostavno nije istina.

Mi nemamo nikakvu obavezu da dozvolimo u Republici Srbiji da N1, Nova S i još neki prekogranični kanali rade ovako kako rade.

Ako smo dopustili neravnopravnu tržišnu utakmicu kada su mediji u pitanju i doveli u neravnopravan položaj medije koji su uredno registrovani u Republici Srbiji, koji Republici Srbiji plaćaju porez, koji se finansiraju iz budžeta, mislim na Javni servis, i od TV pretplate građana u izbornoj kampanji nemamo pravo da dozvolimo ne samo iz tog razloga što ta sredstva potiču od građana Republike Srbije na ovaj ili onaj način, već i iz sledećeg razloga – narušićemo sve principe o kojima govorimo kada hoćemo da izborne uslove poboljšamo u Republici Srbiji u odnosu na današnji dan.

Evo iz kog razloga - REM nema nikakvo pravo nadzora i kontrole nad medijima koji nisu registrovani i koji nemaju sedište u Republici Srbiji. Skupštinski odbor, za koji verujem da ćemo ubrzo izabrati i formirati, takođe nema nikakvih nadležnosti i ingerencija nad medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji. Sa ozbiljnim pravničkim egzibicijama možemo u nekim situacijama da ih podvedemo pod odgovornost srpskog pravosuđa i da se pokrenu nekakvi postupci zbog načina njihovog rada, ukoliko on bude direktno suprotan zakonu, pravilima koja se budu ustanovila u vreme izborne kampanje.

Prema tome, svi razlozi da se ovakva inicijativa usvoji su apsolutno jasni, logični, razumljivi i na mestu. Mi smo ovde predstavnici građana Republike Srbije i o njima prvenstveno moramo da vodimo računa.

To što je moje lično mišljenje da ovde ne postoji nikakva rupa u zakonu, da ovde postoji samo rupa u koordinaciji nadležnih ministarstava i nadležnih državnih organa, koji nikako da se dogovore ko je taj ko treba da preispita poslovanje, budite sigurni da mi narodni poslanici nećemo stati od nadležnih državnih organa, a to će na kraju biti sudovi i tužilaštvo mi ne budemo dobili konačan odgovor. Iako je to put kojim se teško ide, jer nemamo sredstva i mogućnosti koje na raspolaganju imaju oni za koje mi mislimo da su dužni da odu i da utvrde da li su ovi prekogranični kanali stvarno prekogranični kanali ili su fiktivni prekogranični kanali, koji sve nas vuku ovde zajedno za nos, je stvar izbora kako će dalje postupati, ali poslanici će istrajati na ovome da od nadležnog državnog organa Republike Srbije dobiju odgovor da li smo u pravu ili možda grešimo. Ukoliko grešimo i u to budemo na odgovarajući način ubeđeni mi ćemo apsolutno biti spremni.

Uređivačke politike nas ne zanimaju. Apsolutno me se ne dotiču nijedne od ovih televizija, ali me se dotiče to što sam ubeđen da ogromna sredstava koja bi morala da budu pripisana budžetu Republike Srbije kroz poreze i ostale obaveze onako kako ih plaćaju mediji koji su registrovani u Republici Srbiji odlaze, po meni, nezakonito van Republike Srbije.

Istrajaćemo na tome, budite sigurni, i mislim da nam je to svima zajednički interes. Istina je jedino ono što je važno. Prema tome, zaista vas molim da o ovoj inicijativi već sada razmislite jer upravo u članu 2, koji je predložen od strane Vlade, a radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jeste nešto što uvažava trenutnu realnost, a omogućuju da sve ove principe o kojima se govori mi do kraja u svemu ispoštujemo. Hvala.

Zahvaljujem kolega Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, na današnji dan pre tačno 29 godina građani Srbije su prvi put izašli na birališta nakon što je obnovljen višestranački sistem u našoj zemlji. Tada su glasali za predsednika, odnosno birali predsednika države, a 23. decembra 1990. godine birali su Prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi smo sada u Jedanaestom sazivu. Prošlo je skoro tri decenije i u kontinuitetu su se menjali izborni uslovi, menjali su se izborni zakoni, što je normalno. To je jedan prirodan proces i to je proces koji treba s vremena na vreme da traje, da se preispitujemo i tražimo najbolji model koji će oslikati i volju naroda i na osnovu koga će sve institucije u državi raditi efikasnije.

U tom kontekstu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona za finansiranje političke aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o javnim preduzećima.

Cilj svih ovih izmena pre svega jeste da se spreči zloupotreba korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje. Podsetiću da su prethodna tri izborna ciklusa za Republički parlament, dva ciklusa za lokalne parlamente, kao i predsednički izbori 2012. i 2017. godine održani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, koji je usvojen 2011. godine.

Mi ćemo usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona unaprediti sada ovaj pravni okvir i ranije je bilo sugestija da je neophodno pre svega precizno formulisati šta je to izborna kampanja i ovaj zakon to sada formuliše. Tačno je navedeno od kada do kada traje izborna kampanja, koliko traje, ali formuliše i šta su to javni resursi.

Suština svih ovih izmena ima jedan cilj, da se onemogući korišćenje imovine i svih drugih resursa republičkih ili lokalnih organa, ili preduzeća u izbornoj kampanji. Utisak je da je u prethodne skoro tri decenije bilo ovakvih zloupotreba i zato mi danas i raspravljamo o ovakvom Predlogu zakona, i da je bilo slučajeva da je neko na osnovu javnih resursa sticao prednost u samoj kampanji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovih predloga zakona pokazati da smo spremni da rešimo ovaj problem dugoročno.

Precizno definisanje i javnih resursa i kao što sam naveo izborne kampanje, ali i pooštrene kazne biće jasan signal svima da ubuduće neće smeti javni resursi da se upotrebljavaju u predizbornoj kampanji, odnosno da se zloupotrebljavaju, bilo da je u pitanju korišćenje službenih automobila, službenih prostorija, da se vrši pritisak na zaposlene da izađu ili da ne izađu na izbore, za koga da glasaju, ili da se koristi bilo koja druga privilegija koju nosi sa sobom javna funkcija.

Sa druge strane, moram da istaknem, da je utisak da smo mi nedovoljno profilisani kao društvo, u smislu prihvatanja određenih vrednosti u toku samog izbornog procesa. Nije dovoljno da kažemo, evo sada ćemo usvojiti predložene izmene i dopune zakona i rešićemo problem funkcionerske kampanje. Taj problem se neće rešiti preko noći. Potrebno je da dosledno sprovodimo zakonske odredbe, da svi zajedno radimo na terenu i da na taj način gradimo jednu novu političku kulturu.

Pa, kada se dogodi da neko zaista zloupotrebi javni resurs, ili da zloupotrebi svoju funkciju u cilju sticanja određene pogodnosti, da onda takav postupak osude svi u društvu i građani i političke partije i da takav akter plati cenu na izborima. Potrebno je i određeno vreme da se uspostave obrasci političkog fer pleja, gde se funkcija na bilo kojem nivou vlasti, da li je u pitanju republički nivo, pokrajinski nivo ili lokalni nivo, ne sme koristiti za sticanje kompartivne prednosti u toku izborne kampanje.

Na žalost, u mi smo u prethodnih 30 godina imali loša iskustva i zbog toga upravo ističem koliko je značajno da usvojimo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao centralnog zakona koji reguliše ovu oblast.

Kada govorimo o finansiranju političkih partija. U javnosti se često moglo čuti, zapravo čule su se neke zamerke da političke stranke, odnosno redovne aktivnosti ne treba da se finansiraju iz budžeta. Mislim da mi kao društvo nismo zreli za drugačiji model finansiranja političkih stranaka. Treba biti pošten i reći da je opravdano da stranke koje najviše osvoje glasova na izborima treba i da dobiju najviše novca iz budžeta. Navešću neke primere iz drugih evropskih zemalja.

Recimo, u Holandiji i Velikoj Britaniji je uglavnom finansiranje političkih stranaka svedeno na donacije i na članarine simpatizera stranaka, ali naravno to ima i drugu stranu medalje. Jednostavno, može se dogoditi kasnije da ti ljudi koji su donirali novac imaju i da vrše pritisak na nosioce funkcija da ostvare njihove lične interese. Takođe, postoji jedan zanimljiv model u Nemačkoj gde se stranke finansiraju iz budžeta, ali novac koji se dobije iz budžeta, zavisi i od toga koliko stranke u međuvremenu uspeju da pridobiju simpatizera koji će plaćati članarinu.

Na osnovu svega toga, s obzirom da ovo može biti jedno nezgodno pitanje, kada govorimo o potencijalnoj korupciji, mislim da je sadašnji oblik finansiranja u Srbiji najprikladniji.

Takođe, moglo se čuti u javnosti, odnosno bilo je predloga da se u toku izborne kampanje zabrani korišćenje sredstava koje stranke dobijaju iz budžeta, na ime redovnih političkih aktivnosti. Smatram da ovi predlozi nisu na mestu, jer bi onemogućili da one stranke koje racionalno troše novac i koje su štedljivije, mogle efikasno kasnije da upotrebe tu svotu novca.

Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona sadrži mere koje se mogu primeniti već od sledećih izbora, koji će se održati na proleće 2020. godine.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije usklađene su sa ostalim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu. Smatram da ćemo na ovaj način ojačati mehanizme Agencije za borbu protiv korupcije, da bi ona mogla da predupredi korišćenje kapaciteta javnih funkcija u cilju političke promocije.

Nekada se stvarao utisak i zaista tako je bilo mišljenje da su Agenciji za borbu protiv korupcije u pojedinim slučajevima vezane ruke i da nema potrebne mehanizme da sankcioniše eventualne prekršaje na terenu. Smatra da Agencija treba da dobije veća ovlašćenja i smatram da predložene sankcije koje predviđaju veće novčane kazne da će dati rezultate u praksi.

Izmenama Zakona o javnim preduzećima, mi ćemo akcenat staviti na većoj odgovornosti direktora javnih preduzeća. Direktori će u buduće odgovarati i za svoje postupke, ali odgovaraće i za postupke svojih zaposlenih koji zloupotrebljavaju javne resurse, ako su direktori pri tom znali za te podatke.

Takođe, ovim izmenama zakona precizira se da se ne sme voditi kampanja u toku radnog vremena, ovo je jedan dobar predlog, mislim da time nismo nikog ograničili. Bilo koji funkcioner može da vodi kampanju, može da promoviše i zastupa ideje svoje političke stranke, ali će to buduće morati da radi nakon isteka radnog vremena, jer to je njegovo vreme i može njime da raspolaže kako želi.

Teško je u nekim situacijama i razgraničiti šta se može podvesti pod funkcionerskom kampanjom. Na završetku svakog mandata, predstavnici vlasti ističu rezultate koje su postigli u mandatu koji je trajao. Dobri rezultati će svakoj političkoj stranci koja je bila na vlasti biti najbolji marketing, kada govorimo o njihovom odnosu prema biračima i mislim da predstavnici stranaka treba to rade, da kažu koje su ideje realizovali tokom trajanja njihovog mandata, kao što i opozicija treba da kritikuje, da iznosi primedbe i to je uobičajena praksa svuda u svetu i ne možemo ovakve slučajeve podvoditi pod funkcionersku kampanju.

Za nas iz SDPS su ove izmene važne, ne samo iz razloga što se mogu primeniti za naredne lokalne i republičke izbore sledeće godine, već ih vidimo kao jedno dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces.

Mi ćemo verovatno i u narednom periodu imati još dobrih predloga, koje ćemo pretočiti u zakonske norme, da bi naš politički sistem bolje funkcionisao. Podsetiću da je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo da o ovim temama vlast i opozicija sednu za isti sto i da razgovaraju pola sata. Sama činjenica da mi razgovaramo o ovim zakonima ovde i da vodimo raspravu u parlamentu, mi smo postigli znatan napredak, naš motiv da o ovome raspravljamo nije samo da podešavamo, odnosno menjamo izborne uslove kako to nekome odgovara ili da bismo nekoga odobrovoljili. Naš motiv je zaista u tome da unapredimo izborni sistem koji se menja sa vremena na vreme, kao što se menjaju životne okolnosti.

Neću komentarisati najavu pojedinih stranaka da će bojkotovati izbore, to je pravo svake političke stranke i svako će snositi posledice za svoje odluke.

Izbori su za nas iz SDPS jedini način da se ispita poverenje građana, da se vidi podrška građana prema strankama, a svaki bojkot može samo da napravi krizu koja opet jedino može da se reši na izborima i nikako drugačije.

Smatram da u sadašnjim uslovima nije moguće prekrojiti izborni rezultat. Na svakom biračkom mestu gde su prisutni članovi stalnog sastava, članovi proširenog sastava biračkih odbora, političke stranke imaju svoje predstavnike i svaki predstavnik političke stranke može da ukaže na eventualne nepravilnosti koje se događaju na biračkom mestu. Greške su se dešavale, dešavaće se uvek, na nama je upravo da dobrim zakonima, da dobrim podzakonskim aktima regulišemo ovu oblast, da greške svedemo na minimum. Mislim da u ovom uslovima, bilo kakva greška da se desi neće kardinalno uticati na neki izborni rezultat, eventualno može da diskredituje neko biračko mesto, ali će se na tom mestu ponoviti izbori.

Podsetiću da je SDPS još pre sedam godina izašla sa konkretnim predlogom izbornog zakona. Mi smo tada između ostalog, predložili da se uvede stepenasti cenzus za koalicije, predložili smo da postoje tzv. otvorene liste, ali neću pošto to nije tema dnevnog reda, više govoriti o tome.

Usvajanjem zakona koji se odnosi na sprečavanje zloupotreba javnih resursa u toku predizborne kampanje, mi pokazujemo na neki način odgovornost i spremnost da uz dogovor menjamo zakone i da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistema. Zbog svega navedenog, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Hvala.