Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, na današnji dan pre tačno 29 godina građani Srbije su prvi put izašli na birališta nakon što je obnovljen višestranački sistem u našoj zemlji. Tada su glasali za predsednika, odnosno birali predsednika države, a 23. decembra 1990. godine birali su Prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi smo sada u Jedanaestom sazivu. Prošlo je skoro tri decenije i u kontinuitetu su se menjali izborni uslovi, menjali su se izborni zakoni, što je normalno. To je jedan prirodan proces i to je proces koji treba s vremena na vreme da traje, da se preispitujemo i tražimo najbolji model koji će oslikati i volju naroda i na osnovu koga će sve institucije u državi raditi efikasnije.

U tom kontekstu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona za finansiranje političke aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o javnim preduzećima.

Cilj svih ovih izmena pre svega jeste da se spreči zloupotreba korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje. Podsetiću da su prethodna tri izborna ciklusa za Republički parlament, dva ciklusa za lokalne parlamente, kao i predsednički izbori 2012. i 2017. godine održani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, koji je usvojen 2011. godine.

Mi ćemo usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona unaprediti sada ovaj pravni okvir i ranije je bilo sugestija da je neophodno pre svega precizno formulisati šta je to izborna kampanja i ovaj zakon to sada formuliše. Tačno je navedeno od kada do kada traje izborna kampanja, koliko traje, ali formuliše i šta su to javni resursi.

Suština svih ovih izmena ima jedan cilj, da se onemogući korišćenje imovine i svih drugih resursa republičkih ili lokalnih organa, ili preduzeća u izbornoj kampanji. Utisak je da je u prethodne skoro tri decenije bilo ovakvih zloupotreba i zato mi danas i raspravljamo o ovakvom Predlogu zakona, i da je bilo slučajeva da je neko na osnovu javnih resursa sticao prednost u samoj kampanji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovih predloga zakona pokazati da smo spremni da rešimo ovaj problem dugoročno.

Precizno definisanje i javnih resursa i kao što sam naveo izborne kampanje, ali i pooštrene kazne biće jasan signal svima da ubuduće neće smeti javni resursi da se upotrebljavaju u predizbornoj kampanji, odnosno da se zloupotrebljavaju, bilo da je u pitanju korišćenje službenih automobila, službenih prostorija, da se vrši pritisak na zaposlene da izađu ili da ne izađu na izbore, za koga da glasaju, ili da se koristi bilo koja druga privilegija koju nosi sa sobom javna funkcija.

Sa druge strane, moram da istaknem, da je utisak da smo mi nedovoljno profilisani kao društvo, u smislu prihvatanja određenih vrednosti u toku samog izbornog procesa. Nije dovoljno da kažemo, evo sada ćemo usvojiti predložene izmene i dopune zakona i rešićemo problem funkcionerske kampanje. Taj problem se neće rešiti preko noći. Potrebno je da dosledno sprovodimo zakonske odredbe, da svi zajedno radimo na terenu i da na taj način gradimo jednu novu političku kulturu.

Pa, kada se dogodi da neko zaista zloupotrebi javni resurs, ili da zloupotrebi svoju funkciju u cilju sticanja određene pogodnosti, da onda takav postupak osude svi u društvu i građani i političke partije i da takav akter plati cenu na izborima. Potrebno je i određeno vreme da se uspostave obrasci političkog fer pleja, gde se funkcija na bilo kojem nivou vlasti, da li je u pitanju republički nivo, pokrajinski nivo ili lokalni nivo, ne sme koristiti za sticanje kompartivne prednosti u toku izborne kampanje.

Na žalost, u mi smo u prethodnih 30 godina imali loša iskustva i zbog toga upravo ističem koliko je značajno da usvojimo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao centralnog zakona koji reguliše ovu oblast.

Kada govorimo o finansiranju političkih partija. U javnosti se često moglo čuti, zapravo čule su se neke zamerke da političke stranke, odnosno redovne aktivnosti ne treba da se finansiraju iz budžeta. Mislim da mi kao društvo nismo zreli za drugačiji model finansiranja političkih stranaka. Treba biti pošten i reći da je opravdano da stranke koje najviše osvoje glasova na izborima treba i da dobiju najviše novca iz budžeta. Navešću neke primere iz drugih evropskih zemalja.

Recimo, u Holandiji i Velikoj Britaniji je uglavnom finansiranje političkih stranaka svedeno na donacije i na članarine simpatizera stranaka, ali naravno to ima i drugu stranu medalje. Jednostavno, može se dogoditi kasnije da ti ljudi koji su donirali novac imaju i da vrše pritisak na nosioce funkcija da ostvare njihove lične interese. Takođe, postoji jedan zanimljiv model u Nemačkoj gde se stranke finansiraju iz budžeta, ali novac koji se dobije iz budžeta, zavisi i od toga koliko stranke u međuvremenu uspeju da pridobiju simpatizera koji će plaćati članarinu.

Na osnovu svega toga, s obzirom da ovo može biti jedno nezgodno pitanje, kada govorimo o potencijalnoj korupciji, mislim da je sadašnji oblik finansiranja u Srbiji najprikladniji.

Takođe, moglo se čuti u javnosti, odnosno bilo je predloga da se u toku izborne kampanje zabrani korišćenje sredstava koje stranke dobijaju iz budžeta, na ime redovnih političkih aktivnosti. Smatram da ovi predlozi nisu na mestu, jer bi onemogućili da one stranke koje racionalno troše novac i koje su štedljivije, mogle efikasno kasnije da upotrebe tu svotu novca.

Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona sadrži mere koje se mogu primeniti već od sledećih izbora, koji će se održati na proleće 2020. godine.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije usklađene su sa ostalim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu. Smatram da ćemo na ovaj način ojačati mehanizme Agencije za borbu protiv korupcije, da bi ona mogla da predupredi korišćenje kapaciteta javnih funkcija u cilju političke promocije.

Nekada se stvarao utisak i zaista tako je bilo mišljenje da su Agenciji za borbu protiv korupcije u pojedinim slučajevima vezane ruke i da nema potrebne mehanizme da sankcioniše eventualne prekršaje na terenu. Smatra da Agencija treba da dobije veća ovlašćenja i smatram da predložene sankcije koje predviđaju veće novčane kazne da će dati rezultate u praksi.

Izmenama Zakona o javnim preduzećima, mi ćemo akcenat staviti na većoj odgovornosti direktora javnih preduzeća. Direktori će u buduće odgovarati i za svoje postupke, ali odgovaraće i za postupke svojih zaposlenih koji zloupotrebljavaju javne resurse, ako su direktori pri tom znali za te podatke.

Takođe, ovim izmenama zakona precizira se da se ne sme voditi kampanja u toku radnog vremena, ovo je jedan dobar predlog, mislim da time nismo nikog ograničili. Bilo koji funkcioner može da vodi kampanju, može da promoviše i zastupa ideje svoje političke stranke, ali će to buduće morati da radi nakon isteka radnog vremena, jer to je njegovo vreme i može njime da raspolaže kako želi.

Teško je u nekim situacijama i razgraničiti šta se može podvesti pod funkcionerskom kampanjom. Na završetku svakog mandata, predstavnici vlasti ističu rezultate koje su postigli u mandatu koji je trajao. Dobri rezultati će svakoj političkoj stranci koja je bila na vlasti biti najbolji marketing, kada govorimo o njihovom odnosu prema biračima i mislim da predstavnici stranaka treba to rade, da kažu koje su ideje realizovali tokom trajanja njihovog mandata, kao što i opozicija treba da kritikuje, da iznosi primedbe i to je uobičajena praksa svuda u svetu i ne možemo ovakve slučajeve podvoditi pod funkcionersku kampanju.

Za nas iz SDPS su ove izmene važne, ne samo iz razloga što se mogu primeniti za naredne lokalne i republičke izbore sledeće godine, već ih vidimo kao jedno dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces.

Mi ćemo verovatno i u narednom periodu imati još dobrih predloga, koje ćemo pretočiti u zakonske norme, da bi naš politički sistem bolje funkcionisao. Podsetiću da je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo da o ovim temama vlast i opozicija sednu za isti sto i da razgovaraju pola sata. Sama činjenica da mi razgovaramo o ovim zakonima ovde i da vodimo raspravu u parlamentu, mi smo postigli znatan napredak, naš motiv da o ovome raspravljamo nije samo da podešavamo, odnosno menjamo izborne uslove kako to nekome odgovara ili da bismo nekoga odobrovoljili. Naš motiv je zaista u tome da unapredimo izborni sistem koji se menja sa vremena na vreme, kao što se menjaju životne okolnosti.

Neću komentarisati najavu pojedinih stranaka da će bojkotovati izbore, to je pravo svake političke stranke i svako će snositi posledice za svoje odluke.

Izbori su za nas iz SDPS jedini način da se ispita poverenje građana, da se vidi podrška građana prema strankama, a svaki bojkot može samo da napravi krizu koja opet jedino može da se reši na izborima i nikako drugačije.

Smatram da u sadašnjim uslovima nije moguće prekrojiti izborni rezultat. Na svakom biračkom mestu gde su prisutni članovi stalnog sastava, članovi proširenog sastava biračkih odbora, političke stranke imaju svoje predstavnike i svaki predstavnik političke stranke može da ukaže na eventualne nepravilnosti koje se događaju na biračkom mestu. Greške su se dešavale, dešavaće se uvek, na nama je upravo da dobrim zakonima, da dobrim podzakonskim aktima regulišemo ovu oblast, da greške svedemo na minimum. Mislim da u ovom uslovima, bilo kakva greška da se desi neće kardinalno uticati na neki izborni rezultat, eventualno može da diskredituje neko biračko mesto, ali će se na tom mestu ponoviti izbori.

Podsetiću da je SDPS još pre sedam godina izašla sa konkretnim predlogom izbornog zakona. Mi smo tada između ostalog, predložili da se uvede stepenasti cenzus za koalicije, predložili smo da postoje tzv. otvorene liste, ali neću pošto to nije tema dnevnog reda, više govoriti o tome.

Usvajanjem zakona koji se odnosi na sprečavanje zloupotreba javnih resursa u toku predizborne kampanje, mi pokazujemo na neki način odgovornost i spremnost da uz dogovor menjamo zakone i da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistema. Zbog svega navedenog, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, Vladimir Orlić. Izvolite, kolega Orliću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, priča o ovim predlozima za izmene i dopune zakona jeste priča o nivou izbornog postupka u Srbiji, ali u isto vreme i priča o teškom licemerju, o lažima i podmetačinama tajkunsko-lopovskog udruženja na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i njegovim dverašima, Demokratskom strankom i raznim njenim restlovima i ostacima, koji su svi okupljeni u tabor tog nekog njihovog tzv. saveza.

Zašto je to priča o ove dve teme? Upravo zato što su se predstavnici bivšeg režima koje, dakle, predvode malo pre nabrojani, setili negde valjda 2018, 2019. godine da izborni postupak u Srbiji uopšte ne valja. Oni koji su donosili zakone, i to je važno da građani Srbije znaju, donosili sve zakone po kojima se sprovodi izborni postupak, sve one zakone kojima se reguliše svaki segment tog postupka do najsitnijeg detalja, oni koji su te stvari uredili dok su bili u prilici da se nešto pitaju u Republici Srbiji, odjednom su zaključili da ti zakoni ne valjaju uopšte, da naš izborni postupak nije fer, da nije demokratski i da oni nemaju šanse na izborima, ne zato što ih narod neće, što svi znaju da je notorna istina, nego zato što navodno uslovi nisu odgovarajući. Onda su zaključili - mora da se promeni niz zakona, mora da se donese niz različitih mera, pa će to onda valjda biti sve kako treba.

Odgovor Aleksandra Vučića, SNS ali i kompletne parlamentarne većine na tu vrstu poprilično detinjastih insinuacija bio je vrlo jasan od samog početka. Mi smo rekli - nema nikakvih problema. Imate neku zamerku na bilo koji segment procesa - kažite i biće urađeno sve što mislimo da treba, tako da taj segment poboljšamo. I sve ono što ste sami izmislili, a što smo mi primenjivali bez da jednu jedinu zapetu promenimo, mi možemo da učinimo boljim. Nikakav problem sa tim nemamo, naprotiv. Nama je interes da izborni postupak koji je već bio kudikamo bolji i kvalitetniji samom činjenicom da se sprovodio u duhu zakona i pošteno, da se nije kralo i da se nije zloupotrebljavalo, već je on bio pa možda i stotinu puta bolji, zahvaljujući radu različitih državnih organa koji su generalno uslove života unapređivali, pa, između ostalog, i pružili građanima sijaset novih mogućnosti koje one nisu imali na raspolaganju do 2012. godine, opet je taj postupak bio u značajnoj meri bolji.

Ali, ako mislite da možemo još nešto, nikakvih problema nema, mi to uvek hoćemo da uradimo. Jer, nama je interes da ko god od naših prijatelja iz sveta kaže - u Srbiji je dobar i demokratski standard postignut, da bude u pravu. A upravo to kažu.

Kada pogledate zaključke različitih misija koje su pratile izborni postupak u Srbiji, i 2014. godine i 2016. godine i za predsedničke izbore 2017. godine, svi ti izveštaji, a reč je o različitim međunarodnim misijama, počinju rečenicom - postupak je bio demokratski, građani su imali mogućnost da biraju i da izraze svoje mišljenje.

Mi hoćemo da takve ocene stoje. Dakle, da budu u pravu naši prijatelji iz sveta kada tako nešto, ali i da dodatno unapredimo apsolutno sve, pa da narednim izborima, odnosno nakon njih, mogu da kaže - e, a sada je još značajno bolje nego što je bilo ikada ranije, u odnosu na 2012. godinu ili godine pre nje, neuporedivo je bolje.

Naravno, pravili su se nevešti i rekli da taj naš odgovor i takav naš odgovor ne znači ništa. Menjali su svoje primedbe, svoje zahteve, svoje laže prepričavali pa onda prepakivali milion i jedan put. I više niko živi u ovoj zemlji verovatno ne može da se seti svega, kako je to išlo, koliko su oni sami sebe ispravljali i korigovali, sve pokušavajući nekako da smisle šta to u vezi sa izbornim postupkom u Srbiji ne valja.

A mi smo sve vreme radili. Mi smo sve vreme radili i to se, dakle, ne odnosi samo na poslednjih godinu ili dve. Da podsetim, Republička izborna komisija je, ima tome već više od godinu ili dve, čitav niz odluka sprovela u delo, koje se tiču dodatnog unapređenja izbornog sistema, upravo na osnovu različitih preporuka i komentara misija OEBS, a RIK je sa svoje strane do tada već uradio apsolutno sve što je mogao da uradi sam RIK, a da se tiče unapređenja izbornog postupka - uveo je odgovarajuće treninge i obuke, uveo je odgovarajuće nove sisteme fizičke zaštite biračkog materijala, niz stvari koje su bile neposredno navedene u tim preporukama RIK je realizovao u međuvremenu.

Ovi danas pametni za sve što kažu da ne valja izborni postupak, ne valjaju zakoni koje su oni sami donosili, kažu - nije dovoljno. Mi pitamo - šta još treba? Prvi komentar bio je - birački spisak da se uredi. Eto, setili se ljudi, birački spisak ne valja i zbog toga navodno nešto nije kako treba u vezi sa izbornim uslovima. Mi kažemo - nikakav problem. I mi kažemo - evo, uredićemo ga transparentno i vi možete u tome da učestvujete. I mi kažemo - ma, ne, dođite vi, u stvari, pa sve sami uradite, ne moramo mi ni da gledamo, preuredite ga kako god želite.

Mi smo u međuvremenu, i tome opet ima već par godina, pružili mogućnost svakom građaninu da može od kuće da proveri da li se nalazi u biračkom spisku, da li su mu ažurirani podaci, da li glasa tamo gde treba da glasa, da li je evidentirano gde stanuje, sve smo to omogućili.

Mislite da treba još? Dođite slobodno, uredite kako god hoćete. Onda su rešili da zaborave na birački spisak i na priču o njemu, hajde sada da potražimo nešto drugo. Pa su tako pričali o zloupotrebi javnih resursa, pa su onda pričali o funkcionerskim kampanjama, pa su pričali o tome kada i kako može da se u kampanju ide. Za svaki od tih njihovih komentara mi smo odgovarali sa – nikakav problem, hoćete da se promeni, promenićemo, hoćete nešto drugačije, neka bude drugačije.

Bitno je da građani Srbije imaju osećaj da je sve to što radimo, onog momenta kada izađemo na glasanje, nesporno dobro, jasno i čisto. Jer, u ovoj državi zakon je mišljenje naroda, zakon je volja naroda. Od kada se Aleksandar Vučić i SNS za to pitaju, to je zakon koji niko ne može da dovede u sumnju. Ne želimo da to uradi ni sledeće, ni bilo koje naredne godine, nego ćemo da se hvalimo. Zajedno samo sa našim partnerima mi uspostavili te standarde kakvih nikada u Srbiji nije bilo.

Dok su se kojekakvi Đilasi, Jeremići, Obradovići, Ljotićevci i ostali bavili vrištanjem na ulici, napadali institucije i sve vreme ponavljali da ne valjaju uslovi, mi smo, kao što smo rekli, radili. Radna grupa Vlade je formirana sa ciljem da sarađuje sa OEBS-om i ODIR-om, o koje je izvestio i prisutni ministar. Niz je odluka donela, a pripremila je i predloge za izmene i dopune zakona koje su tražili sve vreme.

Ovo o čemu mi danas raspravljamo, dakle ovo su te stvari koje su oni tražili i govorili da to nešto nije u redu i da to treba da se uradi drugačije. Način predviđen da se to promeni, koji se ogleda u ovom predlozima zakona, upravo je ono na šta su ukazivali u svojim izveštajima OEBS i ODIR, a kojekakvi Đilasi pričali je bez toga nema odgovarajućih izbora. Mi kada kažemo u redu, napravićemo, mi napravili. Uradila je radna grupa u saradnji sa nevladinim organizacijama, dakle svim onim organizacijama koje su učestvovale i u dijalogu međustranačkom, ali i u pripremi odgovarajućih rešenja predlog za izmene i dopune četiri zakona.

Danas kažemo, da ponosni smo što smo mi obezbedili sve one mere i mehanizme za nesporno dobar, jasan, kvalitetan demokratski postupak kakvih nikada nije bilo, kojih se niko setio nije. Da li ove predloge svojevremeno napravio, a mogao je, imao je za to sve vreme ovog sveta i sve moguće resurse Dragan Đilas? Nije. Da li ih je napravio Vuk Jeremić? Nije. Da li ih je napravio Boris Tadić? Nije. Da li ih je napravio bilo ko iz DS ili ostatka njihovog žutog preduzeća? Nije niko.

Dakle, dok su oni proteklih godinu dana vikali da ne valjaju njihovi rođeni zakoni, zaboravili su izgleda na činjenicu da oni nisu ni malim prstom makli da se te stvari o kojima kao nešto pričaju u zakone uvedu. E, mi ih uvodimo. Mi ih uvodimo, dakle, kao ozbiljni ljudi stojimo iza date reči. Promenićemo šta god ko izmisli da mu smeta. I kad se slažemo i kad se ne slažemo, mi smo rekli – da li treba nešto da se uradi transparentnije? Može. Da li treba da se bolje definišu neka pravila? Može. Da se precizira dodatno? Nikakav problem. Hoćete veće kazne? Evo veće kazne. Hoćete šira ovlašćenja za Agenciju za borbu protiv korupcije ili druge koji su angažovani da kontrolišu? Uvodimo. Hoćete fiksne rokove? Daćemo ih. Hoćete kraće rokove? I to ćemo dati. Sve se to lepo ogleda u ovim predlozima za izmene i dopune zakona.

Kažemo danas – mi ćemo ove predloge da izglasamo. Mi ćemo da se postaramo, dakle, da u svim ovim oblastima, a one se tiču i rada javnih preduzeća i Agencije za borbu protiv korupcije i načina kako se finansiraju političke aktivnosti, podignemo lestvicu standarda u Srbiji više nego što je ikada bila postavljena, a ponajmanje kako je izgledalo u vreme žutih lopova koje je samo novac zanimao. Dakle, ovo danas usvajamo mi i ovo su odgovori na sve one zamerke da ne govori istinu Aleksandar Vučić kada kaže – biće pripremljeno i biće usvojeno. Videćete ove nedelje još kako će biti usvojeno.

Dakle, lagali su. Lagali su, kao i milion i jedan put do sada. Time što ne učestvuju u ovoj raspravi oni direktno priznaju da su lagali sve vreme. Time što se neće udostojiti čak ni da uđu u skupštinsku salu kada se raspravljaju oni zahtevi koje su oni besomučno ponavljali, sve vreme pokazuju da su lagali, pokazuju da ih nikada nije ni zanimalo bilo šta vezano za izborni postupak, pokazuju, na kraju krajeva, da ih ništa od toga apsolutno ni ne zanima.

Sa izborima ovakvim ili onakvim oni nikada zadovoljni neće biti, jer je njima samima pre svega jasno da oni podršku naroda nemaju, da nema tih izbornih uslova pod kojima oni mogu da pobede Aleksandra Vučića i SNS. Oni znaju – narod će ponovo pokazati ogromnom većinom da podržava uspešnu politiku, onu politiku koja Srbiju izgrađuje, čini je zemljom pobednikom, zemljom koja postaje moderna, uspešna, koja odgovara na potrebe svojih građana sa velikim uspehom. To narod hoće.

Neće narod da ga ponovo pljačka Dragan Đilas za novih 619 miliona evra na računima svojih firmi, prosto neće, tu izborni uslovi da pomognu ne mogu. Kao što neće narod da se neiživljeni likovi, poput Boška Obradovića, pojavljuju što pred institucijama, kao što je uradio prekjuče ovde pred Skupštinom Srbije, kad je pokušavao državnom zastavom Srbije koju je koristio kao neku motku najobičniju da razbije staklo na ulaznim vratima i unutra provali. Onda dalje šta? Pa ono što su vikali dok su razbijali staklo – da zapali sve. Dakle, vikali su – zapali Skupštinu, zapali sve. Neće da takvi ponovo demoliraju RTS, gde su upravo tako, razbijanjem stakla na ulaznim vratima, uspeli da provale, unutra upadnu i naprave veću štetu. Neće da takvi opsedaju Predsedništvo, neće da takvi vijaju predsednika Republike kao lude Naste po Beogradu svaki put kada on treba da gostuje na Javnom servisu, a ponajmanje hoće da im takvi dolaze na kućni prag, kao što dolaze ti dveraši, ali i kojekakvi Miljuši, Bastaći i ostali fašisti ovih dana na kućni prag funkcionerima SNS.

Dakle, narod te stvari apsolutno neće. Hoće ove dobre, pametne i pozitivne, hoće nove auto-puteve, hoće viši standard, hoće škole, hoće kliničko-bolničke centre i drugo što rade Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, SNS i parlamentarna većina. To je odgovor na sva pitanja na temu šta je ko zamerao, a u čemu je bio ozbiljan ili nije bio ozbiljan. Pošto su toga jako dobro svesni, ovi Đilasovi što vitlaju po gradu i gledaju šta će prvo da obore, unište, razbiju, zaključili su – njih izbori ne zanimaju nikakvi, oni hoće na vlast bez izbora, i to otvoreno kažu.

Oni danas traže da se potpuno zaboravi da su lagali mesecima kad su pričali da nešto sa našim izbornim postupkom nije u redu. Dakle, da sad svi dobijemo kolektivnu amneziju i da ih, slušajte taj genijalni plan, izaberemo mi za nekakve koministre u Vladi Srbije, da ih pustimo da budu vlast jedno devet meseci najmanje, da im onda još damo da budu direktori javnih preduzeća, da šefuju po lokalnim samoupravama, i sve to bez ikakvih izbora i bez ijednog jedinog glasa da su zaslužili, da im to prosto poklonimo, pa kad oni zaključe da su dobro prošli sa tom vlašću, onda će možda i da je produže još neku godinu.

Dakle, tu vrstu besmislica, koliko god se tome ozbiljan čovek danas mogao samo smejati, oni najozbiljnije izgovaraju i to oni traže. Obraćaju se stranom faktoru sa željom da ih neko spolja nekim dekretom, kako li, proglasi za vlast, ali na izbore ti ljudi neće. I ne moraju. To je najmanji problem u celoj priči. Samo nek ne uznemiravaju druge ljude, nek ne napadaju, nek ne ugrožavaju fizički, nek ne demoliraju kao huligani najobičniji, kao što rade, nek ne navlače kese na glavu ljudima sa kojima su u bilo kakvom sporu, nek ne premlaćuju bejzbol palicama na izlasku iz kuće ili zgrade u kojoj neko živi. Druge ljude, dakle, da ne ugrožavaju, a sami sa sobom nek rade šta god hoće i što im je volja, to je samo njihov problem.

Što se tiče mera koje su preduzete i koje će biti preduzete, u petak 13. decembra nas očekuje treća runda međustranačkog dijaloga u kom učestvuju oni politički akteri koji su ozbiljno pristupili ovom pitanju. Dakle, svi predstavnici parlamentarne većine, različiti predstavnici parlamentarne opozicije i vanparlamentarne opozicije učestvuju u tom dijalogu, zajedno sa medijatorima iz Evropskog parlamenta.

Sve ono što je dogovoreno da će biti implementirano sadrži se u određenom tabelama ispunjenosti. Danas, dakle, poručujemo građanima Srbije da je apsolutno sve što je dogovoreno, a tiče se na bilo koji način Vlade, radne grupe ili bilo kog ministarstva ponaosob ili Narodne skupštine duboko u implementaciji. Dakle, već ovog petka ništa što je na bilo koji način, u bilo kom smislu obaveza bilo Vlade, bilo Skupštine ili nekoga od političkih aktera koji čine našu većinu neće se nalaziti u toj tzv. crvenoj boji, što znači da nema pomaka.

Svuda smo, po svakom pitanju, pomak napravili. Svuda je implementacija u toku ili je čak kompletno završena. To su one zelene stavke na tom spisku, odnosno na toj tabeli naših obaveza, odnosno dogovora. Onog momenta kada ove predloge zakona o kojima raspravljamo usvojimo, dakle, ova četiri zakona usvojimo, biće još nekoliko novih stavki koje će biti u potpunosti zelene. Dakle, posao završen, implementirano, rešeno i to je najbolji mogući odgovor na pitanje ko je ozbiljan, a ko se samo pretvara da ga nešto na temu izbornih uslova zanima.

Kao što su lagali da izborni postupak nije dobar, tako su lagali i za sve drugo. Sećate se prethodnih izbora. Pričali su na sva usta – ako ne dođe OEBS, ti izbori neće biti dobri i legitimni. Mi kažemo – Misija OEBS već krajem 2019. godine u Srbiji pratiće ovo i baviće se time. Počeli su da to ignorišu i kažu – ma ne, to sad nema nikakve veze, nije to nikakav garant. Dobro, lažovi, hvala što ste priznali.

Pričali su – nadzorni odbor mora da formira Skupština Srbije, bez toga izbori neće biti legitimni, naravno, nisu se setili nijedan jedini put, ali nijedan jedini put, za sve godine koje su proveli na vlasti da sami formiraju taj nadzorni odbor, a mi danas opet rekli – nikakav problem, biće formiran. Kao što znate, u toku je procedura i to će biti okončano u nekoliko dana pred nama. Biće formiran nadzorni odbor Skupštine Srbije. Opet se prave da ništa nisu rekli, a jesu, i kažu – to sad nije važno i ničemu ne služi. Hvala, lažovi, što ste priznali da ste i tu lagali, samo nastavite tako.

Pričali su – ne može bez kompletnog sastava Saveta REM da se efikasno nadzire. Mi smo im rekli – biće popunjeno nedostajućim brojem članova, dakle, tri člana biće izabrana u proceduri koju predviđa zakon. To je u toku, raspisan je poziv, ljudi će biti izabrani, kao što je to nadležni odbor i definisao. Ovi sad kažu – ma ne, mi nećemo to, mi hoćemo da se sad nešto drugo uradi. Hvala, lažovi, što ste priznali da ste i tu lagali.

Jako je dobro da Srbiji svaki put kada nešto slažete, bez obzira da li je manje ili više masno, to lepo i priznate. Na kraju krajeva, nema lepšeg i boljeg načina nego kada hohštapleri, lažovi i lopovi sami priznaju ko su i šta su.

Kao što su priznali svojevremeno da su knjigu palili kao nacisti najobičniji, a onda lagali da nisu oni, pa su morali sve to da pojedu i da kažu – dobro, jesmo mi, ali nema veze, tako su danas priznali da su besomučno lagali i kada su optuživali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pričama o poljoprivrednom dobru „Jovanjica“. Danas je onaj njihov veseli Aleksić, koji je bio valjda zadužen da sve te stvari izgovara javno, zamislite šta, najavio je da će tužiti funkcionere SNS, gradonačelnika Novog Sada gospodina Vučevića i Aleksandra Vučića zbog toga što su rekli – treba tužilaštvo ovo da ispita, dajte u formalnoj proceduri kažite je li ovako ili onako, je li crno ili belo. I danas Aleksić premudri kaže – sve to što je Aleksić govorio, sve to što je Aleksić tvrdio, sve je to laž i nema osnova da se vodi bilo kakav postupak i ako to neko prijavi, to je protivzakonito, lažno prijavljivanje.

Kada sa takvim, ne samo lažovima, već političkim diletantima imate posla, onda vam je jasno šta možete da očekujete, onda vam je jasno i šta narod o tim i takvim ljudima misli.

Zato narod kaže, Aleksandar Vučić i SNS koji se na ozbiljan i odgovoran način odnose prema potrebama ove zemlje, koji obezbeđuju veće plate i veće penzije, koji obezbeđuju auto-puteve, koje smo čekali sedam decenija, koji obezbeđuju nove železničke koridore, koji obezbeđuju nove fabrike i radna mesta i koji obezbeđuju da u Srbiji ima više demokratije, više slobode, više jednakosti, vezano za izborni postupak, ali i bilo koji drugi segment života i rada u Srbiji, oni dobijaju podršku naroda. Ta je podršaka bila 50, 55, 60% na izborima koje smo organizovali prethodnih godina. Naredne godine, odgovor naroda biće, uveren sam, snažniji, jasniji, nego ikada. To će da bude još jednom apsolutna podrška za ovo što danas Srbiji obezbeđuje Aleksandar Vučić i SNS, za ovo što Srbiji treba.

Povampireni mrakovi iz najgore i najcrnje prošlosti ove zemlje, đilasi, jeremići, ljotićevci, Dveri i ostali pripadnici žutog preduzeća, oni ostaju tamo gde ih je i već narod poslao, tamo gde im je mesto, a, to je duboko na margini bilo kakvog političkog života u Srbiji. Hvala najlepše.

Hvala, gospodine Orliću.

Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite, gospodine Milićeviću.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Marinkoviću.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je dobro da se končano o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj temi koja se tiče izbornih uslova razgovara tamo gde se i razgovor vodi, a to je u parlamentu, u plenumu.

Mislim da je potpuno logično i prirodno da jedan deo opozicije prihvati još u martu mesecu ove godine poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije i da o svemu ovome razgovaramo još tada, da razgovaramo kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji, kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarni dijalog, da razgovaramo o izbornim uslovima. Da razgovaramo o tome, između ostalog, kako da implementiramo sve one sugestije koje smo imali na rad Narodne skupštine Republike Srbije, sugestije i predloge koje smo mogli videti i kroz izveštaj Evropske komisije, koji se tiče rada parlamenta.

Bez obzira što jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta, sve sugestije i predlozi koji se mogu sagledati kroz izveštaj Evropske komisije su implementirani u rad parlamenta. Tačka je stavljena raspravom o budžetu za 2020. godinu, kada smo duplirali vreme rasprave.

Dakle, dijalog se gospodine ministre, dijalog se vodi i uvek će se voditi u parlamentu. Parlament je glas naroda, mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana, dakle, kao neko ko ima poverenje i mandat građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najboljih zakonskih rešenja, najkvalitetnijih zakonskih rešenja, koja će biti u najboljem interesu građana.

Mislim da niko nikada nije želeo da uskrati demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu, ali to mora biti u skladu sa aktuelnim Poslovnikom Narodne skupštine, ma koliko postojalo otvorenih pitanja i ne slagali se sa određenim pitanjima i sa određenim rešenjima, mora biti uz poštovanje dostojanstva Narodne skupštine, i naravno, uz poštovanje kolega kroz javni diskurs, da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno, kako bi imali pristojan dijalog i pristojnu komunikaciju u parlamentu.

Mislim da smo uvek mogli sa terena politikanstva da pređemo na taj teren argumentovane i demokratske rasprave, argumentovanog i demokratskog sučeljavanja mišljenja i mislim da smo o bilo kojoj temi da smo razgovarali, o bilo kom zakonu da smo razgovarali, da smo uvek mogli naći zajednički imenitelj, a to je prosperitet Srbije. Valjda je to zajednički imenitelj za sve nas koji sedimo u parlamentu pored naravno toga da imamo zajednički cilj, jedan, jedini, a to je da štitimo kao narodni poslanici nacionalne i državne interese. Ali, za to je potreban odgovoran, realan i ozbiljan pristup sa pogledom u budućnost za koji na žalost jedan deo opozicije nema sluha i ne razmišlja u tom pravcu.

Ispostavljanjem nekakvih zahteva i nekakvih uslova kojima se zaobilazi suština postojanja parlamenta kao najvišeg organa zakonodavne vlasti, jer suštinska uloga parlamenta je zakonodavna aktivnost. Kada vi ispostavljate nekakve zahteve, a zaobilazite parlament najblaže rečeno, to je narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Podsetiću vas, gospodin Orlić je o tome govorio, ali hajde da napravimo jednu retrospektivu kako je sve krenulo.

Od trenutka konstituisanja parlamenta pa do pre godinu dana, jer ovo je 334 dan od kada jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta, taj jedan deo opozicije pokušava kroz niz bezuspešnih rekao bih pokušaja da obezvredi i obesmisli rad parlamenta. Da u najnegativnijem mogućem svetlu predstavi rad parlamenta u javnosti i da prosto u javnosti provejava mišljenje kako parlament ne funkcioniše. Obzirom da je bilo mnogo bezuspešnih pokušaja i da nisu kroz demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja mogli da pokažu svoju snagu već nemoć i rekao bih, političku anemičnost i političku impotentnost, opredelili su se za bojkot parlamenta, što je njihovo legitimno pravo, ali bojkot parlamenta uz jedan vid političkog monologa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispravite me ako grešim, ali kroz taj politički monolog se tada onako svi okupljeni, mogao čuti samo jedan stav, svi su jednoglasno bili za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. I, tada nije bio uspostavljen nikakav uslov, nikakav zahtev. Dakle, insistiralo se na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, verovatno razmišljajući da tako svi zajedno okupljeni mogu predstavljati nekakvu alternativu vladajućoj koaliciji. Kada su shvatili ne da ne mogu predstavljati alternativu vladajućoj koaliciji već da imaju problem da politički prežive naredni izborni ciklus, išlo se korak dalje ka osmišljavanju novih političkih floskula. Pa, onda imamo političku floskulu bojkota izbora, zbog navodno ne fer i ne demokratskih uslova, a onda se išlo još jedna korak dalje, i to je nešto što u pravom smislu reči se može definisati kao bleda kopija DOS-a iz 2000. godine, to je nekakav sporazum sa građanima. To je nešto, podsetiću vas što su građani posle 2000. godine želeli što pre da zaborave, jer oni koji su preuzeli odgovornost 2000. godine su mnogo brzo zaboravili šta je zapravo i sadržano u tom sporazumu sa građanima.

Onda, vrlo često smo slušali poruke ili fer i demokratski izbori ili bojkot i revolucija. E, sada, fer i demokratski izbori, a svi zakoni koji se tiču izbornih uslova, celokupno izborno zakonodavstvo upravo je doneto u periodu kada je najveći deo onih koji danas sedi u tom i takvom Savezu sa Srbiju, bio u vladajućoj koaliciji i bio većinski partner u vladajućoj koaliciji. Tada apsolutno ništa nije smetalo. Tada smo imali fer i demokratske izbore. Čini mi se da oni misle da za neke političke stranke, zapravo njihov politički život kreće od danas, kao da mi svi ovde u parlamentu i većina građana Srbije boluje od amnezije, kao da ne zna kakva je bila retrospektiva svih dešavanja.

Što se tiče revolucije, nismo se plašili ni te 2000. godine, pa zar misle da se nekakvih kvazi revolucija plašimo danas, 2019. godine. Deo opozicije celokupan ovaj proces je shvatio kao šalu, kao priliku da zavarava javnost, jer bojkot izbora je bila jedina za njih opcija i jedina namera, jedini cilj, jedino što im je preostalo. Izigravali su žrtve, pokušavajući da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. Znate, žrtvama je sve dozvoljeno, ne shvatajući da ovo nije ona Srbija koju su nekada mogli da prevare i da Srbija više nije ista, da Srbija ne naseda na očajničke, na gubitničke poteze.

Prizivali su evropske parlamentarce, insistirali na razgovoru sa evropskim parlamentarcima, a danas sa njima ne razgovaraju u parlamentu. Danas sa njima razgovaraju u hotelskim lobijima.

Dakle, mi smo spremni da razgovaramo o svemu što može da unapredi postojeće procese u Srbiji. Uvek smo za demokratska rešenja, uvek smo za demokratski dogovor, ali kada kažete ili 42 zahteva, ili bojkot izbora, onda to nije prostor i nije put koji vodi ka kompromisnom rešenju, ka konsenzusu, onda je to klasičan ultimatum.

Bojkot nije dobar, bojkot je pogrešan put, nije dobar za zemlju, nije dobar za demokratiju, ali ako imate politiku koja je u interesu građana, ako imate ljude kojima građani veruju čemu onda bojkot? Zašto onda ne učestvujete na parlamentarnim izborima i pokažete svoju snagu?

Gospodine ministre, u većini ovih tema o kojima danas govorimo, mi smo razgovarali na okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka, učestvovali smo kao stranka i kao poslanički klub i u razgovoru sa evropskim parlamentarcima, jer spremni smo da razgovaramo o svemu što može da promeni postojeće procese, ali nismo spremni da o tome razgovaramo na ulici, nismo spremni da o tome razgovaramo pod šatorom, već tamo gde sed razgovori vode, u parlamentu.

Kada je reč o okruglom stolu, nisu to bili pregovori, to je bila razmena mišljenja, razmena iskustava i u jednom trenutku, moram reći da smo tokom razgovora rekli da nam se čini da pomalo razgovore gube smisao iz jednog prostog razloga, jer se sve vreme od nas insistiralo da konkretizujemo naše odgovore, da donesemo odluku o određenim preporukama, da nam se na taj način vežu ruke, da podignemo cenu organizatorima, ali nikako sa druge strane nismo čuli mišljenje onih koji nisu prisustvovali razgovorima, jer ako oni i dalje stoje na stanovištu 42 zahteva ili bojkot, onda takva vrsta razgovora gubi smisao.

Nakon šest okruglih stolova, koliko je održano na Fakultetu političkih nauka, mi smo kao poslanička grupa, kao politička stranka, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz Jedinstvene Srbije, izašli sa određenim stavovima, sa određenim preporukama, pre svega, precizno u zakonu definisati šta čini izbornu kampanju, precizirati šta se podrazumeva pod zloupotrebom javnih resursa tokom izborne kampanje, precizirati na koji način javnost treba da bude upoznata sa redovnim aktivnostima nosilaca javnih funkcija u vreme trajanja izborne kampanje, zabraniti bilo koju vrstu pritisaka na građane zaposlene u javnim preduzećima, sprečiti upotrebu imovine i imena javnih preduzeća u svrhu izborne kampanje, predvidite sankcije za kršenje ovih odredbi, Narodna skupština Republike Srbije treba da izabere nadzorni odbor, Narodna skupština Republike Srbije treba da izabere nedostajuća tri člana REM-a, Regulatorno telo za elektronske medije treba da donese novi pravilnik o obavezama pružilaca medijskih usluga, Agencija za borbu protiv korupcije treba da preciznije definiše svoju ulogu i rokove u odnosu na obaveze i praćenje izbornog procesa u Srbiji kako bi mogla ravnomerno reagovati na prijave koje budu podnete od strane učesnika izbornog procesa, izvršiti instruktažu predsednika, zamenika predsednika biračkih odbora, sprovesti obuku lica zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, razmotriti mogućnost da se zapisnik o radu biračkog odbora nakon završetka glasanja podeli na više učesnika izbora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da stvori mogućnost da svaki građanin Srbije ima neposredan uvid u birački spisak pre i posle glasanja, precizno utvrditi prava i obaveze domaćih i stranih posmatrača izbornih procesa, kao njihov rad, kako njihov rad ne bi bio predmet različitog tumačenja, sve aktivnosti RIK-a vezane za izborne procese treba da budu blagovremeno dostupne javnosti putem onlajn prenosa i kroz redovno objavljivanje svih dokumenata vezanih za izborni proces, predloge stalne konferencije gradova i opština Srbije treba pretočiti u zakonski tekst koji bi bio usvojen u Narodnoj skupštini, kao sedamnaestu preporuku, predložili smo u Zakonu o finansiranju političkih stranaka definisati koje se aktivnosti političkih stranaka mogu podvesti pod trošak izborne kampanje.

Želim da kažem da najveći deo preporuka i najveći deo zaključaka sa kojima smo izašli nakon završenih okruglih stolova su implementirani u ono što je učinila Vlada Republike Srbije, u ono što je učinilo redno telo Vlade Republike Srbije i želim da kažem da je Vlada Republike Srbije, zapravo radno telo Vlade Republike Srbije imalo jedan odgovorni, ozbiljan pristup i da smo napravili jedan kvalitativan pomak kada je reč o unapređenju izbornih uslova, da je napravljena jedna ravnoteža između poštovanja prava vlasti sa jedne i opozicije sa druge strane.

Nije Vlada, kako smo mnogo puta tokom razgovora mogli ćuti, banalizovala stvari i nije se deklarativno bavila ovima pitanjima, već veoma konkretno i o tome danas razgovaramo, kroz izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o Agenciji za borbu protiv korupcije i sprečavanju sukoba interesa, dakle, vrlo konkretno.

Dakle, svi oni koji su učestvovali u ovom procesu, imali su ozbiljan i odgovoran pristup. Naravno, Vlada Republike Srbije, ponavljamo radno telo Vlade Republike Srbije, i danas Narodna skupština Republike Srbije. Vidljiv je napredak i konstruktivnost da sve prođe u demokratskom duhu.

Za nas je krajnje, moram reći, rigidan i neprihvatljiv stav od samog početka bio da se nosiocima javnih funkcija zabrani predstavljanje rezultata tokom kampanje. Treba voditi, naravno, računa o korišćenju javnih resursa tokom kampanje, ali mi smatramo da ako izborna kampanja ne treba i ne sme u Srbiji sve da stane i da se svi okrenemo izbornoj kampanji, valjda svako treba da obavlja posao za koji je preuzeo odgovornost, naravno, poštujući zakone konkretno koji se tiču izbornih uslova. Zamislite na jednoj strani želite da zabranite nekome da prezentira svoje rezultate, a na drugoj strani dozvoljavate onima koji to osporavaju da mogu da kritikuju te iste rezultate.

Takođe, održana je javna rasprava kada je reč o zastupljenosti u medijima tokom izborne kampanje. Ono što se nama čini, gospodine ministre, jeste da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija.

Dosta više te kuknjave o medijima u medijima, mi nismo zastupnici te teze da ukoliko smo prisutni u medijima medijska scena je dobra, a ako nismo prisutni u medijima ta medijska scena je loša. Naprosto, mediji moraju da budu autonomni u odlučivanju i ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Podsetiću vas, 2009. godine smo bili deo vladajuće koalicije i nismo glasali za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju jer smo smatrali da te izmene i dopune zakona jesu ozbiljan udar na objektivno i profesionalno nezavisno novinarstvo u Srbiji.

Kada je zastupljenost u medijima u pitanju, evo samo jedan prilog. Imam ovde pred sobom istraživanje novosadske novinarske škole, kada je reč o izborima, recimo konkretno o izborima, pa jedni izbori, parlamentarni izbori 2016. godine. Socijalistička partija Srbije je tada bila deo vladajuće koalicije. Socijalistička partija Srbije je tokom te izborne kampanje bila daleko manje zastupljena na "Nacionalnim dnevnicima" svih medija u odnosu na opozicione političke partije, poput DS i poput SDS, pa nam nikada nije palo na pamet da blokiramo ulaze televizijskih stanica i da motornom testerom uređujemo da pokušamo da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Dozvolite, gospodine ministre, ja mislim da je medijska strategija usvojena negde posle 2000. godine, i da se tada inicirali i da se insistiralo da se ide ka kapitalizmu, želeli ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam i mi prosto ne znamo odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, pre svega kada govorimo o medijima. I privatni mediji prate istraživanja, i privatni mediji prate rezultate i oni jako dobro znaju šta je vest. To što neko ima 50% podrške, a neko se bori da dođe do 5% podrške, pa ne možemo mi pomagati u tome da podigne svoj rejting ili rejting političke opcije. Naravno da je interes vlasništva kada govorimo o medijima primaran.

Što se tiče javne rasprave koju smo imali, mi smo tada rekli potpuno jasno - želite da formiramo nadzorni odbor, nemamo apsolutno ništa protiv, ali javnost mora da zna da taj nadzorni odbor nije formiran od 2000. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Javnost treba da zna da je 2016. godine predsednica Narodne skupštine Republike Srbije uputila dopis poslaničkim grupama sa ciljem da bi dali predloge za formiranje nadzornog odbora.

Zašto tada nije formiran nadzorni odbor? Želite da menjate urednike RTS-a? Nemamo ništa protiv. Ova vladajuća koalicija nije postavila nijednog urednika RTS, ali sa druge strane RTS i danas i svaki dan direktno prenosi sednice parlamenta, one su javne, direktno se prenose na javnom servisu. Kažete nemate prostora u medijima? Izvolite, dođite u skupštinske klupe, izađite sa vašim političkim programom, sa političkim idejama.

Mesecima traje histerija i jedna vrsta hajke na REM i u svemu tome se zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, da mi političari, poslanici, treba da pomognemo i podržimo rad nezavisnih institucija, da ih jačamo a ne da ih guramo u politički ring, ne da svako od nas tumači zakon onako kako mu odgovara i da teramo REM da tumači zakon suprotno od onoga što je logično, što je normalno i što mora biti tako. Ali, pokrenuta je i procedura izbora novih članova REM-a, nedostajućih članova REM-a.

Dakle, za nas je ovo bio jedan ozbiljan dogovor i to je potpuno logično, dogovor između političkih stranka, predstavnika vlasti i predstavnika opozicije, sa druge strane predstavnike medija, predstavnika REM-a i mi u potpunosti prihvatamo. Hajde da definišemo pravilnik kada je reč o Javnom servisu, da definišemo preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, ravnomerna zastupljenost, naravno, i kvantitativna i kvalitativna, ali hajde da akcenat stavimo na tematske oblasti da vidimo ko kakav program predlaže i ko kakvim ljudima konkretno raspolaže.

Postoji jedna stvar koja je jako važna, a to su lažne vesti. Informacija je moćno oružje, univerzalni model mora biti da se njoj suprotstavlja druga informacija ili drugačija argumentacija, a nikako pretnja, nasilje i nikako sukobi.

Upravo zbog svega toga moramo imati na umu da pripremimo, to je veliki izazov i moramo imati na umu da spremimo naše građane na lažne informacije, jer sve češće se susrećemo sa dezinformacijama i to je danas veća pretnja nego ikada do sada.

Definitivno, gospodine ministre, manjak političkih ideja, manjak političke moći, manjak političkog uticaja dovodi do najprimitivnijeg ponašanja i to odavno prevazilazi granice političkog vokabulara. Ovde više nije reč o politici, ovde više nije reč o suštini zbog koje politika postoji, ovde je reč o nasilničkom i siledžijskom ponašanju i ono što se dešavalo preksinoć ispred Narodne skupštine Republike Srbije, ne sme i ne može da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi pokazujemo spremnost da pravimo nove okvire. Nisu problem kritike, treba otvoreno razgovarati, videti šta treba i može da se uradi i mi smatramo da je ovo jedini i pravi način da se vidi šta se predlaže i ne vidim da je bilo ko iz vladajuće koalicije zatvorio vrata za razgovor.

Danas niko ne može da kaže da vladajuća koalicija je ta koja otežava razgovor, da vladajuća koalicija je ta koja insistira i ide ka tome da opozicija odustane od parlamentarnih izbora.

Mi smo tu da poštujemo Ustav i zakon i da onemogućimo ono što jedan deo opozicije želi, a to je da se izbori prolongiraju, da se formiraju nekakve prelazne Vlade ili predizborne Vlade. Nema Srbija razloga za prelaznu, predizbornu Vladu, Srbija ima političku stabilnost, a nakon redovnih parlamentarnih izbora dobiće novu Vladu koja će imati, potpuno sam ubeđen, ogromno poverenje i podršku građana i ponovnu, naravno, političku stabilnost.

I na samom kraju, gospodine ministre, jedanu temu koju smo pokrenuli, a tiče se takođe izbornih uslova. Mi smo sa vama o tome razgovarali, pokrenuli smo inicijativu i ovde kroz izmene i dopune Zakona o Narodnoj skupštini, a to je da se zajedno izborimo, svi zajedno da se izborimo, kako da onemogućimo da poslanički mandat nakon izbora bude predmet političke trgovine, jer smatramo da je to narušavanje izborne volje građana i smatramo da je to važno zarad političke stabilnosti, a politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka, jer uvek se postavlja pitanje, gospodine ministre, šta je starije – izborna volja građana ili vlasništvo mandata? Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Da li se još neko javlja za reč? (Da)

Evo, gospodin Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas Narodna skupština radi po ubrzanoj proceduri, ali nije loše da se podsetimoda je poslanička grupa SRS od početka ovog saziva, dakle od 2016. godine, neprekidno kritikovala vladajuću većinu zašto ne donosi novi Poslovnik o radu, zašto saziva sednice po hitnom postupku, spaja nespojivo u dnevni red?

Prošle godine smo imali više od 60, čini mi se, tačaka dnevnog reda, zajedno sa budžetom koji treba da predstavlja najvažniji zakon koji Skupština usvaja, a onda smo imali mišljenje Evropske komisije i Nacionalnog konventa za saradnju sa EU tek kada su oni ukazali na loše prakse iz našeg parlamentarnog života, ovde smo mogli da vidimo od predstavnika vladajuće većine jedan izliv demokratičnosti i tolerancije. Onda su se svi setili kako u stvari to nije valjalo, kako to u stvari nije dobro. Sad će da se razdvajaju tačke dnevnog reda, sada će da bude duplo vreme za budžet. To je sve najavljivao predsednik Republike. Onda smo mi počeli da funkcionišemo koliko-toliko normalno.

Dakle, apsolutno nije bilo važno šta govori i apeluje jedna poslanička grupa. Tek kada je skup nevladinih organizacija izneo svoje mišljenje i kritiku, onda se ovde stanje promenilo. To govori o vladajućoj većini i kako rukovodstvo Skupštine radi u ovom sazivu.

Danas govorimo o Zakonima o sprečavanju korupcije, o Agenciji za borbu protiv korupcije u javnim preduzećima itd. Postavlja se pitanje, ako sad kao što možemo po medijima da vidimo, tek se sad zabranjuje upotreba službenih automobila, trošenje javnih resursa za vreme kampanje, pojavljivanja tih funkcionera koji valjda stavljaju svoju poziciju i resurse tih lokalnih samouprava ili državnih organa u funkciju svoje kampanje, da li mi na taj način priznajemo da je to sve do sada bilo dozvoljeno? Da li je to do sada sve bilo praksa pa sada se odjednom to menja?

Mi možemo da čujemo od strane SNS o Đilasu i ostalim ljudima koji predstavljaju danas prozapadnu opoziciju u Srbiji sve najgore, koliko su pokrali, šta su sve uradili, zavili Srbiju u crno, prevarili itd. To je kada govorimo o kandidatu SNS za predsednika KSS, Draganu Đilasu. I tako isto čujemo od strane prozapadne opozicije i slične stvari za naprednjake, a onda vidimo za manje od 24 sata, kada jedna nevladina organizacija Fond za otvoreno društvo, čiji je generalni pokrovitelj Džordž Soroš, to je onaj što možemo da pročitamo iz medija koje podržavaju Vlado kako radi Vučiću o glavi, kako ima plan za uništenje Srbije i sve ostalo.

E taj Soroš kad sazove sastanak, tu dolaze i naprednjaci i socijalisti i DS i svi njeni derivati kao bele lale da pričaju o izbornim uslovima, medijima, o biračkom spisku itd. Onda se sve razlike automatski zaboravljaju i kao mala deca idu svi na sastanak kada nevladine organizacije to urade. Još se hvale svojim učešćem na tim razgovorima, kao da je to nešto pozitivno.

Narodna skupština, tj. vladajuća većina u njoj i vlast u Srbiji reaguje samo na diktat iz inostranstva. To je činjenica i to pokazuje apsolutni kontinuitet između vlasti SNS i vlasti DS.

Svi su se pravili ludi kao da je u Srbiji sve u redu, a onda kada su te nevladine organizacije počele da pričaju o našim izbornim uslovima, kada su se uključili posrednici iz inostranstva, bivši poslanici Evropskog parlamenta, onda su u stvari svi primetili kako postoje anomalije u našem izbornom procesu.

Narodna skupština, SNS, SPS pre svih su pristali na poniženja kod uključivanja stranih posrednika koji treba da reše naše probleme. Ponizili su na taj način Narodnu skupštinu koja ima kapacitet i trebalo je u dogovoru, kolegijumu svih poslaničkih grupa da vidimo šta je to loše u našem izbornom zakonodavstvu ili izbornom procesu i da međusobnim dogovorom to rešimo. Ali ne, svi su bili na to gluvi.

Tek kada je bio veliki pritisak iz inostranstva, onda je počelo da se priča o tome. I još nas ponižavaju na taj način što nam šalju islužene birokrate, pošto Evropski parlament nije parlament u pravnom smislu reči, islužene birokrate koje više nisu poslanici iz Brisela da nam ovde objašnjavaju, kao da smo mi zemlja trećeg sveta u koju tek treba da uvedu demokratiju i sve ostalo i da mi ništa ne znamo, da nam objašnjavaju oni šta je to u Srbiji dobro, a šta nije. To je za našu zemlju ponižavajuće.

Što se tiče naših izbornih uslova, kao i već 20 godina i pre toga, uvek u medijima vladajuća stranka, koliko god se trudila da to negira, ima dominantan položaj, više je zastupljena, i to iskorišćava. To je anomalija, možda čak i od našeg višestranačja.

Pogledajte kako su izgledali izbori u Medveđi? Osim standardnog, kako to izgleda kada su negde u nekoj pojedinačnoj opštini izbori ponovljeni, prisustva velikog broja članova vladajuće stranke iz cele Srbije, na koju imaju naravno pravo, mi smo imali i određene satelitske stranke SNS koje su učestvovale na tim izborima, svesno kršile zakon, to im je SNS omogućila, kao što je ta organizacija, čini mi se, Srpska desnica koja je došla do spiska korisnika socijalne pomoći i narodne kuhinje i nije to ni krila. Izašla je sa tim ta organizacija u medije, to su im naprednjaci dozvolili, i na taj način pritiskala glasače tj. birače koji su ujedno korisnici narodne kuhinje da glasaju za njih.

Da li je to normalno, koja je bila reakcija državnih organa, šta se po tom pitanju uradilo? Ništa. To samo može da nam kaže da je to u Srbiji dozvoljeno i da je to normalno iz vaše perspektive. Mi smo ukazivali i na protekloj sednici na problem RTS-a. Radio televizija Srbije je veoma obilato finansirana iz budžeta Srbije. Ima upravni odbor koji se bira po nekom tajanstvenom principu, a već ukoliko predstavlja nacionalnu televiziju, umesto da parlamentarne stranke po ključu zastupljenosti u Narodnoj skupštini čine taj i predlažu članove upravnog odbora, ne to su neki samozvani eksperti i stručnjaci i onda imamo situaciju da su vladajuće stranke tu zastupljene u 90% informativnog programa, a kada nisu one, onda su neke prozapadne stranke koje su po meri režima. Samo takvi se pojavljuju u njihovom informativnom programu i u političkim emisijama.

Oni koji nisu izašli na izbore, oni koji su pokrali mandate, oni su najnormalnije gosti u televizijskim emisijama i prenosi se šta rade oni u toku njihovog radnog dana, a to sve plaćamo, čak smo sad i podigli visinu pretplate, a naravno ko god koristi električnu energiju automatski je pretplaćen na RTS. To je postao standard u Srbiji, najnormalnija situacija, ukoliko neko uključi šporet, da se pretplatio na RTS. Umesto da rešimo taj problem, da pričamo o RTS, vi ćete možda pričati o tome samo ako Soroš kaže da to ne valja. Ako mi sami primetimo problem, to ćemo staviti pod tepih.

Podsetiću vas, RTS najčešće objavljuje mapu Srbije u informativnom programu, u vremenskoj prognozi itd. bez teritorija Kosova i Metohije. Kada su nekog prolaznika na ulici zaustavili da ga pitaju nešto, a on je imao na sebi odeću na kojoj je pod srpskom zastavom Kosovo i Metohija, a na kojoj piše „Nema predaje“, oni su to u informativnom programu zamaglili. To je RTS.

Da li to predstavlja danas u Srbiji problem? Ja mislim da predstavlja, ali da li ćemo mi da se bavimo time, hoćemo ako koalicija nevladinih organizacija na čelu sa tim Soroševim Fondom za otvoreno društvo to primeti, onda možemo da pričamo o tome.

Hteo bih da vas pitam, gospodine ministre, da li vi znate da danas Vlada Srbije svesno krši zakon već skoro šest meseci, jer od letos kada su uvedene privremene mere u opštini Merošina? Kada se raspala koalicija SNS i DS u opštini Merošina uvedene su privremene mere. Dakle, po zakonu su trebali da se raspišu izbori u roku od tri meseca, a to se desilo pre šest meseci. Zakon se svesno krši i nikom ništa. Kad će biti izbori u Merošini? Odavno je prošao rok kada su trebali da budu raspisani. O čemu mi pričamo, o unapređenju izbornog procesa, kada Vlada Srbije krši zakon? Kada će predsednik Narodne skupštine, koja predstavlja značajnog funkcionera vladajuće stranke, da raspiše izbore u Merošini? Zašto se krši zakon toliko dugo, a mi treba da pričamo o unapređenju izbornog procesa?

Mi kažemo sad Zakon o sprečavanju korupcije kao da prošle nedelje nije potpisan komercijalni ugovor između Republike Srbije i kompanije „Behtel-Enka“ za izgradnju Moravskog koridora koji je potpisan samo zbog velikog pritiska iz američke ambasade po ceni koja je viša za 300 miliona evra nego što taj posao zaista vredi, a to smo imali prilike da vidimo u nekim prethodnim ministarstvima kada je bio vaš kolega ministar saobraćaja, gospodin Antić, kada je bilo procenjeno od strane jedne kineske kompanije kako taj posao u stvari vredi negde oko 500 miliona evra. Evo korupcije u Vladi Srbije. Plaća se reket američkoj ambasadi u Beogradu. Javni poziv, koji je bio raspisan za taj posao, je predstavljao poziv na koji je mogla da prođe samo američka firma „Behtel“. Taj poziv je predstavljao ličnu kartu „Behtela“, jer je to bilo naređeno iz američke ambasade.

Još na sve to, pre godinu i po dana, američki ambasador Kajl Skot je prisustvovao u Vladi Srbije potpisivanju prvog protokola sa „Behtelom“ i usred Vlade Srbije je rekao kako je Kosovo nezavisna država i Srbija što pre treba sa tim da se pomiri. Gospođa Mihajlović stoji iza njega, smeška se, kao da je sve najnormalnije, nikakav protest nije izrazila i na sve to mi se još dalje ponižavamo i plaćamo reket američkoj ambasadi. Koja je uloga Zorane Mihajlović u svemu tome?

Da li samo Amerikanci znaju da grade autoputeve danas na svetu ili to znaju da rade i kompanije iz nekih drugih zemalja? Kako je moguće da nam je bila dobra kineska kompanija za autoput „Miloš Veliki“ koji je predsednik Srbije otvarao pet sati uživo u prenosu, a uzimala je srpske podizvođače, a sada nam ne valja neka druga kompanija za Moravski koridor, pa mora američka, koja ima podizvođače iz Turske i još 300 miliona evra skuplja?

Hajde da rešimo prvo korupciju pre nego što krenemo da se hvalimo ispunjavanjem onih zadataka koje nam je dao Soroš. Što ne bismo to uradili?

Podsetiću vas da je u Hrvatskoj isto tako izbila afera posle izgradnje puta Split – Karlovac, koji je isto tako pod pritiskom američke ambasade morao da radi „Behtel“. Ministar infrastrukture je morao da podnese ostavku zbog svega toga, a ovde Zorana Mihajlović i dalje sedi u Vladi kao da je sve najnormalnije.

Sve ovo, dame i gospodo narodni poslanici, o čemu danas pričamo nije zato što je predlagačima stalno da se stanje u Srbiji popravi. Srpska napredna stranka je 2014. godine izašla na izbore pod sloganom „Svom snagom protiv korupcije“. Šta se od tada desilo? Ništa. Imali smo hapšenja bez sudskih epiloga. Imali smo borbu protiv korupcije samo u medijima, nema presuda. I dalje su najveći kriminalci iz bivšeg, ali i ovog režima na slobodi, nesmetano se bogate i niko im ne sme ništa, a mi se borimo protiv korupcije. Danas ne govorimo o svemu ovome da bismo stanje u Srbiji popravili, već što vi mislite da se to nekom dopada.

Vi želite da se dopadnete nevladinim organizacijama, vi želite da se dopadnete Evropskoj komisiji, vi želite da vas svi oni pohvale, a ne da unapredite stanje u Srbiji. Vi na kraju krajeva mislite da u EU postoji neki zaobilazni put. Nažalost, ne postoji. Postoji samo jedan put za nastavak pregovora između Srbije i EU, a to je priznanje nezavisnosti republike Kosovo, omogućavanje članstva Kosova u UN, to je ulazak Srbije u NATO pakt i tek tada mi možemo u perspektivi da razgovaramo o članstvu Srbije EU, a do tada možemo da budemo u balkanskoj uniji, u malom Šengenu, da razvijamo privrede severne Makedonije i Albanije.

To je današnja nažalost pozicija Srbije i nema druge varijante za evropske integracije, pogotovo što se više i ne krije kako EU na način na koji se širila do sada se više neće širiti, a vi pokušavate nekog sa ovakvim zakonima da odobrovoljite.

Osim priznanja nezavisnosti Kosova, moraćemo da prihvatimo sve ono što stoji u programu svih tih nevladinih organizacija, koje se pri tom i finansiraju iz budžeta Srbije. Više od 300 miliona dinara ova Vlada daje kroz Kancelariju za ljudska i manjinska prava, tim ljudsko-pravaškim tzv. organizacijama koji posle ovde nama propagiraju genocid u Srebrenici, nezavisnost Kosova, festival „Mirdita“ koji se organizuje u sred Beograda, promocija kosovske kulture, da su Srbi krivi za sve, da su Srbi najveći zločinci u istoriji sveta i da su Srbi bili malo bombardovani koliko su zaslužili.

To je ono što se finansira i to je ideologija ovih koja vam ovakve predloge zakone spremaju. Osim toga naravno Srbija bi morala da bude saučesnik u likvidiranju Republike Srpske, jer za ime Boga ukoliko neka tvorevina je ponikla na genocid u Srebrenici ona ne sme da postoji. Moraće Banjaluka da se natera u unitarnu BiH, moraće Srbija da postane član NATO pakta i da se mi njima izvinimo što su oni nas bombardovali da bismo mogli dalje da razgovaramo o našoj tzv. evropskoj perspektivi. Ništa nam ovakvi zakoni neće pomoći osim što će možda neki isluženi poslanici evropskog parlamenta potapšati gospodina Ružića ili gospodina Vučića ili Maju Gojković po ramenu i pohvaliti ih za njihov uspeh u donošenju ovakvih zakona.

Toga mi treba da budemo svesni. Treba da se fokusiramo na naše prave probleme koji naravno da postoje. Videli smo ih u Medveđi. Evo gledamo u Merešini. Šest meseci nema raspisivanja izbora. Gledamo npr. u RTS. Videli smo danas da je potpredsednik vladajuće stranke podneo krivičnu prijavu protiv svog predsednika stranke, ujedno i predsednika Republike iako on veruje da on nije kriv. Dakle, lažno ga prijavljuje.

Ova vlast je stavila pravosuđe u funkciju svoje predizborne kampanje, a mi pričamo o preporukama „Transparentnosti“, „Crte“, CESID-a, „Otvorenog društva“ i ostalih ljudsko-pravaških organizacija. Da li je to normalno sada u Srbiji?

Pozivamo vas opet, ukoliko vam je stalo do dijaloga i demokratije, da odbacite strani diktat, strano mešanje, da razgovaraju političke stranke bez ikakvih pritisaka iz inostranstva ukoliko vi želite nešto da mi postignemo za dobrobit Srbije. Ukoliko želite da nastavite da budete kao i vaši prethodnici, kako vi kažete, bivšeg režima, onda je ovo taj put, bespogovornog ispunjavanja svega što dolazi od strane EU, svega što dolazi sa zapada, iz Brisela, a što se još uvek nije pokazalo kao nešto što ima korist za Srbiju. Već 19 godina imamo od toga samo štetu.

Hvala gospodine Šešelj.

Pravo na repliku ima gospodin Vladimir Orlić.

Izvolite.

Pomenuli ste jednom ili dva puta da mi neke stvari, kako ste rekli, radimo kao mala deca. Ja neću da vam kažem da se vi kao mala deca lepo snalazite u vašoj koaliciji sa tim Đilasom, koga ste pomenuli takođe, na Starom Gradu, niti ću da kažem da se ponašate kao mala deca kada je reč o Narodnoj skupštini, između ostalog o u ovom dijalogu međustranačkom o kome ste takođe govorili.

Nema nikakvog faktora ni stranog, ni ne znam kakvom u onome što treba da utvrdi Narodna skupština, što se dešava u Narodnoj skupštini ili što nailazi kao rezultat zakona koje usvaja Narodna skupština.

Dakle, da vas podsetim, imate vi svo pravo da učestvujete ili ne učestvujete u bilo kom segmentu rada Narodne skupštine ili aktivnosti koja se u njoj sprovodi. Mi smo svojevremeno poručivali –dijalog se vodi među stankama u Narodnoj skupštini. Mi smo, da podsetim, u tom smislu, čini mi se, govorili isto što se govorili i vi, ali sada se taj dijalog vodi u Narodnoj skupštini. Mi u njemu učestvujemo. Što ne učestvujete vi? Vaše je pravo i vaša je volja. Neću da kažem da se u tom smislu ponašate kao mala deca, ali Narodna skupština treba da se izjasni o ovom predlozima, da ih raspravi, pa da se o njima izjasni i to je onda odluka narodnih predstavnika u ovoj zemlji. Nikog drugog, nikog treće. Nema veze da li je iz Srbije ili je iz bilo koje druge tačne na kugli zemaljskog.

Hoćete da učestvujete u tome? Može. Nećete? Ne morate. Samo budite pošteni do kraja i kažite – ovo će da usvoji ili neće da usvoji u ovom obliku ili onom u kom Narodna skupština smatra da je prikladan – Narodna skupština Republike Srbije.

Što se tiče tog dijaloga, mi smo tog vašeg Đilasa tu isterali na čistac, pokazali da njega nikakav dijalog zapravo ne zanima. Hoćemo da učestvujemo? Nema nikakvih problema. Mogu medijator da budu fakultet ili neko drugo mesto. Mi smatrao da je najbolje mesto Narodna skupština i na kraju smo dijalog tu i doveli. Domaćin je predsednica Narodne skupštine, gospođa Gojković i tu mi razgovaramo, pravimo neka rešenja, pa ko hoće i kako hoće, ali to je cela istina.

Oni koji su pričali da su navodno za neki dijalog, taj vaš Đilas i ovi njegovi, oni su od toga pobegli. Oni su videli da nijedan jedini argument nemaju. Oni su videli da nikoga na svetu da ubede ne mogu da su u pravu kada kažu da ne valjaju njihovi zakoni. Oni su videli da nikakav argument nemaju kada kažu da mi nešto hoćemo da sakrijemo, da napravimo nedemokratski, nefer ili kako god. Sve mi lepo uradimo što ko god ima šta da kaže na temu izbornih uslova, a da ima nekog smisla, saopšti i kao što vidite ni od čega ne bežimo jer znamo da nema tih izbora na kojima bilo ko može u Srbiji danas da pobedi Aleksandra Vučića i SNS.

Hoćete bolje rokove, evo vam bolji rokovi. Hoćete bolji spisak, evo vam bolji spisak. Šta god ko smisli, mi smo pokazali ništa nas ne plaši. Da vas podsetim, RTS je organizovao u predizborno doba emisiju u kojima se sučeljavaju politička mišljenja bez predstavnika SNS, bez predstavnika najveće i najznačajnije stranke, pa vi kažite da li tu on nas štiti ili pokušava da nas ošteti i ni na šta, kao što vidite, ne reagujemo i ne ljutimo se.

Našem predstavniku su utišavali zvuk kada je bio u raspravi sa tim Đilasom, ne vašem ili nekom četvrtom, pa kao što vidite najnormalnije živimo sa tim i niko nas tu ne protežira pa mi opet pobeđujemo.

Što se tiče toga šta kažu nevladine organizacije, da iskoristim što ste ih pomenuli, da im kažem. Pričali su da treba nešto da se menja u skupštinskoj praksi. Jel ima ijedne jedine stvari da oni, vi ili neko peti je rekao da treba da se uvede a nije već uvedeno? Jel imamo rasprave bez hitnog postupka? Jel imamo rasprave bez objedinjavanja? Jel imamo duplo vreme za raspravu o budžetu? Jel imamo čak i ove zakone o kojima sada pričamo u redovnom postupku? Sve ste to tražili i vi i oni.

Sada da ja pozovem te nevladine organizacije da se lepo jave i da kažu – svaka čast Narodnoj skupštini Republike Srbije, toliko dobro radi sve vezano za svoju parlamentarnu praksu da mi ovakvih primera na svetu nemamo. To bi bilo pošteno sa njihove strane. Vi da li će te se složiti ili nećete vaša je stvar i neću da vam dajem nikakav savet u tom pogledu.

Što se tiče ove krivične prijave, tu smo pokazali kakvi su lažovi. Tu smo pokazali koliko samo gluposti pričaju sve vreme onog momenta kada smo rekli – hajde tužilaštvo sada vi ispitajte ove njihove navode, ove njihove laži na teret Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, šta su lažovi rekli? Skočili kao opareni – ne, to je lažno prijavljivanje, nema tu nikakvog osnova za postupak. Jel nema osnova? Što ste onda lagali lažovi? Čestitao sam im nekoliko puta što svaki put samo sebe lepo raskrinkaju. Čestitam im na ovome. Ovo je najbolji i najspektakularniji do sada, a da li ćete sa njima da se složite u tom pogledu ili nećete, to je opet vaša stvar baš kao i ona na Starom Gradu.

Hvala gospodine Orliću.

Pravo na repliku ima Aleksandar Šešelj.

Izvolite gospodine Šešelj.