Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Predlog da se menja Zakon o izboru narodnih poslanika. Sve do danas smo imali trunku nade da vi iz vlasti imate osećaj da je trgovina mandatima nešto što najozbiljnije ugrožava demokratske procese u Srbiji, što ugrožava parlamentarnu demokratiju i verovali smo da nećete čekati samo Kukana i Flakenštajna da vam daju naloge šta treba da radite, kao što ćete raditi sutra po dnevnom redu na onim zakonima koje kao formalno menjate, a suštinski ne radite ništa, ali o tome ćemo sutra. Dakle, nadali smo se da ćete valjda shvatiti, bez obzira što i među vama ima onih koji su postali to što su postali na ukradenim mandatima, ipak smo verovali da ste u međuvremenu politički sazreli i da vidite kakav haos u Narodnoj skupštini se dešava upravo zbog ukradenih mandata, zbog ukradenih rezultata izbora, zbog onoga što se poslušali Skota, pa Boškića uveli u Narodnu skupštinu, pa on danas hoće da razvaljuje Narodnu skupštinu ni manje ni više nego državnom zastavom.

Dakle, sve sete sami krivi. Kako se kaže, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Sami ste krivi što se ovo sve dešava u Narodnoj skupštini i ne želite ništa da menjate i to je suštinski problem. Umesto da prihvatite naš predlog da menjamo ovaj zakon, da ne dozvolimo, da vratimo ustavnu odredbu i da ne dozvolimo više taj nemoral u Narodnoj skupštini od trgovine mandatima, vi danas, umesto toga u Narodnu skupštinu, dovodite da vam glasaju ljudi koji ovde sede na ime ukradenih mandata.

Dakle, činjenica jeste da ta SNS ili da ne kažem kakva stranka, nije bila, nije postojala, nije učestvovala na izborima, da su mandate dobili u toj stranci Dosta je bilo i oni sada trguju mandatima do te mere da dolaze i da glasaju onda kada naprave dobar ugovor i dobar dogovor.

Dakle, vi ste danas priznali da vama do demokratije nije stalo, da vama parlamentarna demokratija apsolutno ne znači, da je vaša parlamentarna demokratija 127 zelenih tastera.

Loše, gospodo iz vlasti. Lođe, kao što su vam se svi loši potezi obili o glavu, verujte i ovo će vam se obiti o glavu.

To što ste obelodanili danas da vam je Čanak koalicioni partner zato što je njegov poslanik ovde dao kvorum, to je takođe nešto o čemu ćete morati da odgovorite javnosti Srbije, građanima Srbije.

Nije sporno, budite vi u koaliciji s kim god hoćete, ali nemojte da obmanjujete narod da kažete da niste.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li neko želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Ovaj predlog je više od godinu dana u proceduri prilikom redovnog zasedanja, a već je kraj vašeg mandata. Počev od Aleksandra Vučića koji je to obećao u svom ekspozeu 2016. godine, posle toga je izabran i za predsednika Republike, Ane Brnabić i svih drugih koji su nadležni za ovo pitanje, niko se nije na adekvatan način bavio položajem, pravima i pre svega obespravljenim Srbima iz Crne Gore.

To je bio jedan od osnovnih razloga zbog kojeg tražimo izmenu i dopunu ovog zakona, jer već više od 13 godina traje teror nad Srbima u Crnoj Gori od strane mafijaške vlasti Mila Đukanovića.

Godine 2006. kada je donet Zakon o državljanstvu, mi smo kao opoziciona najveća politička stranka insistirali na tome da svako onaj ko je Srbin i srpskog porekla, bez obzira gde da živi, a naročito u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj, jednom izjavom da priznaje državu Srbiju kao svoju maticu stiče pravo na dobijanje državljanstva. Za to su mu potrebni izvod iz matične knjige rođenih i da uplati neku simboličnu administrativnu taksu.

Međutim, vi ste dodatno onemogućili Srbe iz Crne Gore, pre svega, da ostvare to svoje pravo. Mnogi od njih su ugroženi i njihove porodice, jer pod Milovim režimom ne mogu da dobiju posao, ne mogu da školuju svoju decu. I Srbi iz Republike Srpske koji nemaju takve probleme, ali njih preko 50.000 je za proteklih šest godina zatražilo državljanstvo Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, zašto vam je potrebno dve ili tri godine ako neko ima urednu dokumentaciju i potpisao je ovakvu izjavu da dobije državljanstvo Republike Srbije? Zbog neažurnosti administracije koja to radi, drugog razloga nema.

Ako se to predaje preko konzularnog predstavništva, onda vam ne rade dobro konzularna predstavništva. Ako to rade područne jedinice MUP onda smenjujte te načelnike.

Gospodo, da neko čeka jedan papir, a brzopotezno ste znali svakome da dajete državljanstvo Republike Srbije i na taj način pokazujete vaše licemerje i ne samo to, već Srbi iz Crne Gore će imati još mnogo, mnogo više problema.

Ovo je bio način da se oni i na taj, kroz dobijanje državljanstva potpuno identifikuju sa svojom maticom i time onemoguće dalji teror Đukanovića i njegove mafijaške vlasti nad njima.

Proći će još ko zna koliko vremena da vi to shvatite, a naše sunarodnike ste ostavili na milost i nemilost… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Ružica Nikolić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Da li neko želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice, kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koju je doveo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije.

Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po Rezoluciji 1244 Srbija ima pravo da na granice prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti.

Uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekoj podeli ili razgraničenju. To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisana sa ostatkom Republike Srbije.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o drugim temama može razgovarati sa Albancima. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato imamo Ustav Srbije, imamo Rezoluciju 1244 i imamo uz nas Rusiju i Kinu.

Smatram da će usvajanjem ovog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, da se dopuni u dnevni red.

Finansijska podrška porodici sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodici sa decom koja nisu u mogućnosti da samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Produženje vremenskog perioda isplata roditeljskog dodatka, i to za treće dete do navršene 18 godine života umesto dosadašnjih 10 godina života, za četvrto dete do navršene 18 godine života umesto dosadašnjih 10 godina života, a za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života, obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece.

Predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporedno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od Predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti života.

U ovom slučaju, oblast dečije zaštite, tačnije finansijska podrška porodici sa decom, ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan u delu u kojem su regulisani dečiji i roditeljski dodatak. Prihvatanjem ovih izmena koje predlaže SRS bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojim je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije bi trebali da dobro razmisle kako će ubuduće trošiti novac iz budžeta Republike. Da li će nastaviti po starom ili će napraviti trajnu preraspodelu sredstava, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom?

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom što bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi masovan trend odlaska iz Srbije. Odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom …

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

… oni koji odu sigurno se više neće vratiti i treba uložiti sve napore da oni … (Isključen mikrofon.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dubravko Bojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Bojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, već više od godinu dana kako poslanici SRS uredno i strpljivo obrazlažu svoje predloge, dopune dnevnog reda svake nove sednice, a poslanici vladajuće koalicije to uporno odbacuju i ne prihvataju.

Moj predlog dopune dnevnog reda odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Ovo je jedan veoma važan zakon, jer uređuje mnoga pitanja koja se tiču zdravlja i sigurnosti naših građana i uz to da dodam da je lišen svake politike i ideologije, populizma itd.

Pitanje droge je pitanje zdravlja, a samo zdravo društvo ima šansi na uspeh i razvoj. Sve više postajemo zavisnici od droge, kocke i alkohola. Pre neki dan na naslovnoj strani dnevnog lista „Blic“ objavljeni su rezultati jedne ankete gde se kaže da je svaki tinejdžer u Srbiji zavisnik, da li od droge, da li od kocke, da li od alkohola, a u poslednje vreme je izražena i tzv. internetska zavisnost. U neposrednoj blizini škola su kafići, kockarnice i kladionice, tako da školska dvorišta obiluju i gazama, i špricevima i apelujem na sve one koji o ovome odlučuju da se objekti ovog tipa ne mogu nalaziti u blizini škola na razdaljini bližoj od 500 metara.

Uvođenje školskog policajca nije dalo očekivane rezultate. Još ako je on angažovan u dve škole, pa dok stigne iz jedne u drugu, jasno je da je bezbednost dece ugrožena, jer obiluju brojni mešetari i dileri droge koji su pravi majstori i dobri psiholozi da lepo oblikuju i dizajniraju drogu kako bi lakše i bolje animirali maloletnog lakovernog kupca.

Što se tiče kolektivnih mesta za konzumiranje droge, ponoviću da je „Egzit“ ubedljivo na prvom mestu i izneću podatak da je u danima održavanja ovog festivala Novi Sad najviše stecište narkomana na svetu. Svi to znaju, svi to vide, ali se ne reaguje, reaguje se tek na neki smrtni slučaj kakav smo imali. Jedan tinejdžer iz Paraćina je pao sa Petrovaradinske tvrđave i Grk koji se predozirao. Odmah posle „Egzita“ tu je i „Guča“ u poslednje vreme, zatim dolaze navijači, elitni klubovi, kafići, splavovi, estrada, školska dvorišta …(Isključen mikrofon.)