Dame i gospodo narodni poslanici, ako odustajete vi iz vlasti, iz režima od toga da diskutujete o zakonima, to ne znači da ćemo mi iz opozicije. Mnogi se ponadaše da nećemo stići, ali stigosmo.

Nadam se, gospodine Ružiću, da ćete vi u diskusiji imati malo više da nam kažete od ovoga što ste rekli u svojoj uvodnoj reči, jer mislim da nije korektno. Vi ste bili narodni poslanik i vi veoma dobro znate da nije baš uputno da ministar samo ponovi prvih nekoliko rečenica iz obrazloženja zakona koji mi i onako imamo.

Ako ste smatrali da mi nismo pročitali materijal, tu ste se grdno prevarili, imate dovoljno iskustva, znate da ga mi čitamo, i funkcija ministra bi bila da da neka dodatna objašnjenja.

Imajući u vidu da su se ministri u prethodnom periodu uglavnom pravili mrtvi i da nisu odgovarali ni na koja pitanja, ja se nadam da ćete vi biti nešto aktivniji danas.

Vi veoma dobro znate da je Srpska radikalna stranka protiv tih tzv. evrointegracija i protiv ulaska Srbije u EU, pre svega, zbog činjenice da se većina zemalja EU otvoreno neprijateljski ponaša i prema Republici Srbiji, da ne poštuju naš suverenitet ni teritorijalni integritet i da po pravilu sve obaveze koje Srbija ima oni traže da ispunjavamo, a praktično nijedna obaveza EU prema nama se ne ispunjava.

Vi danas predlažete da Srbija pravi nekakvo novo partnerstvo, da se zajedno sa EU borimo protiv terorizma i protiv teških oblika kriminala, i to je svakako dobra prilika da se razmotri kako funkcionišu oni oblici udruživanja koje već imamo, pre svega Interpol.

Da li možete da nam kažete, gospodine Ružiću, koliko je puta došlo do toga da određena lica po crvenim poternicama, koje je raspisala Srbija, budu uhapšena, a da potom ne budu u skladu sa tim sporazumom isporučena Srbiji? I da nam kažete uporedne podatke, u koliko je slučajeva Srbija, u skladu sa protokolima koje je potpisala sa Interpolom, uhapsila određena lica i isporučila ih državama koje su raspisale te crvene poternice?

Zašto vas to pitam? Evo, vidim da vi klimate, ramenima sležete i kažete da nemate te podatke. Ovde se postavlja pitanje - zašto bismo prihvatali nove obaveze ukoliko je jasno da zapadne zemlje ne ispunjavaju nijednu obavezu prema Srbiji? Ako krenemo od Rezolucije 1244 kao najvažnije, koja je garantovala i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije nad Kosovom i Metohijom, nikada obaveze koje su u korist Srbije, u korist srpskog naroda, a pre svega vraćanje određenog broja vojnika i policajaca, uspostavljanje carinske službe od strane državnih organa Republike Srbije, to nikada nije ostvareno.

Da stvar bude još gora i da sramota i vaša i Vlade kojoj pripadate bude još veća, ja bih voleo da čujem kada ste vi poslednji put zatražili da se ispune te obaveze koje su važeće? Vi to veoma dobro znate. To što vi navodno pregovarate o nekakvom kompromisu, ja se nadam da ga nikada nećete ostvariti, jer taj kompromis svakako ne može biti u interesu srpskog naroda, niti se može praviti kompromis u državi. Državu ili imate ili nemate.

Mnogo puta su šiptarski zločinci ili ustaški zločinci hapšeni upravo u zapadnim zemljama, ali nikada ni jedan od njih nije isporučen Republici Srbiji. Postavlja se pitanje – zašto Srbija i dalje uredno ispunjava svoje obaveze, ako niko drugi nije u stanju i nije u obavezi da ispuni bilo šta što ide u našu korist?

Vi ste potpisali CEFTA sporazum, odnosno vladajuća većina, možda ne Vlada u kojoj sedite, ali vladajuća većina i stranka kojoj pripadate. Prošlo je više od godinu dana, gospodine Ružiću, od kako je Priština uvela taksu, najpre, 10%, a potom i 100% na sve proizvode iz Srbije, kršeći na taj način CEFTA sporazum koji je potpisao UNMIK.

Mi smo čuli najavu od predsednika Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić, da će, nakon isteka roka od 90 dana, a to je rok u kome se može i treba rešiti taj problem, ukoliko taj problem ne bude rešen, Srbija uputiti žalbu nadležnom sudu CEFTA, Arbitražnom sudu. Pitam vas, gospodine Ružiću, da li je Srbija tu tužbu podnela? Nisam siguran da me čuje gospodin Ružić od buke u sali, pa ću ponoviti još jedanputa – da li je u skladu sa najavama koje smo čuli u javnosti Srbija podnela arbitražnu tužbu, odnosno tužbu Arbitražnom sudu CEFTA zbog taksi koje je Priština uvela na proizvode koji dolaze iz Srbije? Ukoliko jeste, kada je ta tužba podneta? Ukoliko nije, zašto takva tužba nije podneta?

Vi ste, gospodine Ružiću, potpisali Briselski sporazum i ti sporazumi, uprkos tome što je državno rukovodstvo Republike Srbije tada ubeđivalo građane da je to veliki dan, da je to dan za slavlje, da građani Srbije i posebno oni koji žive na Kosovu i Metohiji treba da se raduju, onaj ekspert za aplaudiranje Marko Đurić je rekao da smo pobedili pet nula šiptarsku stranu u tim pregovorima…

Međutim, obaveze koje su utvrđene tim sporazumom odnosile su se uglavnom na Srbiju, Srbija je sve svoje obaveze ispunila, a šiptarska strana je imala samo jednu obavezu, a to je da bude formirana Zajednica srpskih opština koja je opet, uprkos onome što ste vi iz vlasti govorili, negde na nivou nevladine organizacije. Vaše prazne priče da će navodno ta organizacija imati grb, himnu i zastavu ne znače apsolutno ništa, jer bilo koje nevladino udruženje može imati svoj amblem, može imati himnu, svečanu pesmu, kako god to da nazovete, ali ne može imati nikakva ovlašćenja.

Upravo tako ni ta Zajednica srpskih opština, koja nema nikakva ovlašćenja, ni takva nije mogla biti formirana jer su po povratku sa pregovora isti ti sa kojima ste pregovarali podneli zahtev tzv. ustavnom sudu Kosova koji je utvrdio da tobože to nije u skladu sa njihovim ustavom i da samim tim oni nemaju nikakvu obavezu.

Zašto niko iz Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, ne insistira pre nastavka pregovora da prvo šiptarska strana ispuni već preuzete obaveze, ne zbog toga što će na taj način biti bolji život građana Srbije na KiM, ne zbog toga što će oni biti sigurniji, ne zbog toga što će tako biti obezbeđena za njih sloboda kretanja, već pre svega zbog toga što je očigledno da šiptari to ne žele da urade i to je najbolji razlog zbog čega bi na tome trebalo insistirati?

Vi iz Vlade Republike Srbije ste svojevremeno upozoravali da ako tzv. Kosovo bude formiralo vojsku, što je suprotno Rezoluciji 1244 i svim međunarodnim dokumentima, da Srbija neće ići u dalje pregovore dok ta odluka ne bude povučena. Kao što vidimo, od svih tih uslova „kondicio sine kvanon“ uslova bez kojih nije bilo moguće nastaviti pregovore, došlo se do toga da sada zvaničnici Vlade Republike Srbije samo ističu da ne može biti nastavljeni pregovori sve dok ne budu bile povučene takse.

Da li su takse važnije od Ustava Republike Srbije? Da li su važnije od Rezolucije UN? Ja smatram da nisu. Sve su ove razlozi zbog kojih, gospodine Ružiću, ne treba preuzimati nove međunarodne obaveze dok zapadne, neprijateljske države, koje nam otimaju KiM ne budu počele da ispunjavaju obaveze prema Srbiji.

Vi ste odgovorni za to što je ugled međunarodni Srbije srozan. Da nije srozan oni bi obaveze prema Srbiji ispunjavali, a to što su našli pogodno tle i ljude kojima je dovoljno da ih potapšu po ramenu kao malo Đokicu i da kažu – mnogo ste dobri, mnogo ste lepi, mnogo ste pametni, mnogo dobro ispunjavate naloge koje dobijete od nas, to za građane Srbije nije dovoljno.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovakvim Predlogom zakona, koji se predlaže, da ga potpiše u vidu sporazuma Republika Srbija moram reći da Srbija gubi suverenitet u pogledu reforme svog pravnog sistema i gubi suverenitet svog prava da uređuje pravni sistem u Republici Srbiji.

Kada pogledate ovaj predlog videćete šta se ovim predlogom upravo predlaže. Prvo, ovde je predlagač Ministarstvo pravde i trebalo je da ovde danas predstavnici Ministarstva pravde brane pred narodnim poslanicima ovaj Predlog zakona. Međutim, ne vidimo da ovu tačku dnevnog reda zastupa i predstavlja predlagač. No, nije ni to bitno i prisutan ministar u svakom slučaju može davati određena obrazloženja na Predlog ovog zakona.

Ovaj sporazum nije dobar za Republiku Srbiju, nije dobar iz razloga što Srbija neće biti u ravnopravnom položaju kada je u pitanju primena ovog zakona. Osnovni cilj, koji se ovim predlogom želi ostvariti i to jeste suzbijanje teškog kriminala i suzbijanje terorizma. Mislim da ta EU, protiv koje su srpski radikali, nama neće doneti dobro. Ovim zakonom širi se agentura prozapadnih zemalja i neprijatelja Republike Srbije.

Vidite šta oni sada traže. Kao što vidite vlast to odmah prihvata. Predviđa se ovde kolegijum. Šta će taj kolegijum da radi? Ko treba da ga čini? Nije jasno. Ko je taj nacionalni član? Nije jasno. Koji mu je zadatak i koja mu je funkcija? Koje odluke treba da donosi? Šta će zamenik, koji se ovde predviđa, da ima ako je član nacionalnog bića da ima i zamenika, da ima pomoćnika?

Kada smo na temi tužilac za vezu, šta će nama tužilac za vezu? Taj će biti agent stranih obaveštajnih službi. To vam ja tvrdim. Šta će ovde u ovom slučaju sudija za vezu? Šta će taj sudija da radi? Srbija ima Ministarstvo pravde i ono ima utvrđenu politiku za pružanje međunarodne pomoći i ovo spada u nadležnost isključivo Ministarstva pravde, a ne sada da vršimo inflaciju koje-kakvih drugih pomoćnih organa koji treba da budu uključeni, a u stvari ne daju nikakav željeni rezultat po Republiku Srbiju.

Pravosudni organi sada kada EU, neki tamo zumbul iz EU ili neki komesar ili činovnik iz EU traži podatke o ministru tom i tom, rođen u Užicu, iz kaznene evidencije od tužioca iz Užica, od istražnog sudije u Užicu, o podacima za tog ministra ili za tog građanina. To apsolutno ne bi trebalo dozvoliti. Nikako.

Ko postavlja tužioce za vezu, a ko postavlja sudiju? U članu 5. stav 4. kaže da će EU kao osnivač da obezbedi sredstva za rad tog specijalnog vezistu, tužioca za vezu i tog sudiju i njegovog zamenika i njegovog pomoćnika i da će obezbediti i infrastrukturu, obezbediti prostorije, obezbediti platu i tehnička sredstva sa kojima treba taj da radi.

Međutim, šta će se desiti, pošto se u ovom članu 5. predviđa da tog sudiju i tog tužioca može neki činovnik iz EU da predloži i da bude on izabran i da ga oni odrede? To je u članu 5. u poslednjem stavu tako predviđeno. Međutim, kaže da neće biti zatražena naknada u slučaju da Evrodžast postavi sudiju za vezu. Šta znači, oni mogu da postavljaju sudiju kod nas? Nema govora. Jesmo li mi pravna država? Ovaj parlament bira sudije. Ovaj parlament bira tužioce.

Kada smo kod broja tužilaca i sudija specijalnih, ne znam koliko Srbija ima specijalnih tužilaca i specijalnih sudova. To košta državu i poreske obveznike jako mnogo, bez obzira imali vi blagonaklonost i veliku saradnju da sarađujete sa EU i njenim organima, ali to mnogo košta Srbiju.

Dakle, sudija za vezu. Sve će to biti agenti stranih obaveštajnih službi.

Razmena informacija. Pazite, kod razmene informacija imaćemo velike zloupotrebe, otvorena vrata za zloupotrebe. Od nas će oni da traže podatke za svakog narodnog poslanika, za svakog sudiju i za svakog tužioca, za svakog građanina koji bilo šta pomisli ili kaže protiv EU. Za njega će da traže i broj crvenih i belih krvnih zrnaca. E, to će da traži CIA i njeni organi.

Gospodo iz Vlade, redovno vas putem satelita prisluškuju. I ne samo vas, prisluškuju sve narodne poslanike, čak i neke funkcionere i kadrove u Vladi Republike Srbije, a vi smatrate da smo mi demokratska država i da u toj demokratskoj državi sada treba dozvoliti tim hohštaplerima iz EU da oni mogu da okupiraju i Ministarstvo odbrane i MUP i Ministarstvo pravde i druge resore u koje su ugradili u sve institucije svoje agente.

Ako ja nisam u pravu, od 2000. godine kada su došle dosmanlije na vlast, hajte da vidimo u kojim resorima sve su raspoređeni pre svega oficiri za vezu i agenti stranih obaveštajnih službi. Puna je Vlada i njeni resori tih kriminalaca i tih obaveštajnih gadova iz CIA i Evropske unije.

Dame i gospodo, kada govorimo o teškom kriminalu, pa, dobro, gospodo koji ste na vlasti, imate 2.280 privatizacija, imate gde je najmanje pet milijardi evra oštećena država Republika Srbija. Tu je težak kriminal. Zašto se ne pokrene postupak revizije tih privatizacija? Zašto se od lopova koji su ojadili ovaj narod ne oduzme imovina, da mu se sve oduzme što nije stekao on, a što je stekao, naravno, ono što je on uložio, dati mu, ali bez kamate.

Dame i gospodo, težak kriminal. Imate težak kriminal u zdravstvu. U pančevačkoj apoteci imate pljačku milijardu i trideset miliona evra. Gospodo, da li je neko iz aktuelne vlasti uključen bio u proneveru i pljačku? To, gospodo iz vladajuće koalicije, proverite.

Kako je moguće da direktora pančevačke apoteke prvo predložimo iz stranke Velimira Ilića, iz Čačka, da dođe u Pančevo da bude direktor apoteke, a Pančevo ima 700 farmaceuta i lekara, ali niko nije mogao biti direktor.

Drugo, kada je taj direktor i ta gospođa 50% opljačkala apoteku, dolazi sada, DOS postavlja iz Užica direktora apoteke u Pančevu, koji je dovršio, a ta gospođa iz Užica kupuje na Zlatiboru i na Divčibarama vile i stanove, ali nema para.

I šta će se sada dogoditi? Jel to teška korupcija? Ne može grđa i teža biti.

Kako je moguće da oni u apoteci proizvode i lekove kupuju od strane dobavljača, ali ne unose robu i lekove u pančevačke apoteke, nego prodaju lekove drugim apotekama a pare stavljaju u džep.

Gospodo iz koalicije na vlasti, na lokalu imate težak kriminal. Morate se obračunavati na lokalu sa kriminalcima. Krajnje je vreme. Evo vam konkretan primer Pančeva. Hoće li neko da odgovara i pitati - gde su pare iz pančevačke apoteke, a u visini od milijardu i 30 miliona dinara? Hoće li neko da odgovara za onu sportsku halu što su žuti pravili, u Pančevu, koja je koštala 400 miliona za Univerzijadu, a od toga nema ništa i eno je sada kao ruglo u gradu Pančevu, ne dovršava se, ali su kriminalci uzeli pare i stavili u džep.

Vreme je, dame i gospodo, da se ti tajkuni i ti lopovi, kako su došli do imovine naših građana i radnika koji su stvarali tu imovinu, mora im se oduzeti, do gole kože ima da ga skinete i da ga šutnete iz fabrike koju je opljačkao i oteo. Danas gazduje, a ne plaća ni doprinose, ne plaća ni ostale dažbine javnom sektoru.

Kako je moguće, dame i gospodo, ja šest meseci tražim da mi se od strane Ministarstva za poljoprivredu da odgovor koliko država Srbija ima državnog poljoprivrednog zemljišta? Ti se podaci kriju, ne daju se podaci o tome. Zašto? Pa, videćete da su lopovi, tajkuni, uzimali državno poljoprivredno zemljište u zakup a da ga godinama nisu plaćali. A ko to sada toleriše? Aktuelna vlast. Gospodo, vi ste na vlasti.

Kako ste mogli da dozvolite uvoz mesa iz EU, iz hladnjača? Uvozite otpad. Dozvoljavate kriminalcima da uvoze meso i da ovom narodu prodaju, a to je otpad u EU, u hladnjačama bio 20 godina, u stanju raspadanja, ali zato oni uvoze. Imate "Zlatiborca" koji nema klanicu. Pitajte ga otkud mu stotine vagona koje je uvezao preko šiptarskog lobija iz Albanije i Kosova i Crne Gore. "Matijević" kako se obogatio? Kako ovaj može da pravi solitere na Ušću? Ko je taj? Odakle je taj došao? Jel taj Amerikanac? Jel taj neko ko ima stotine milijardi pa može da dođe u Srbiju da pravi one solitere i spratove? Dobro bi bilo da to država pravi.

Sve ono što država pravi i radi, dobro je. Dobro je što se prave putevi, što se železnica gradi, što se ulaže u zdravstvo i školstvo. Ali se sa lopovima konačno moramo obračunati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Koliko je vremena ostalo, Arsiću?

(Predsedavajući: Tri minuta i 10 sekundi.)

Ovde se radi o Poglavlju 24 i Vlada žuri da usvajanjem ovoga zakona stvori mogućnost za otvaranje tog poglavlja i to je već više puta viđena scena, više puta ispričana priča. Otvaramo poglavlja uz nadu i verovanja da ćemo ući u EU.

Ono što je veliki problem za Srbiju, a tiče se na neki način najdirektnije i ovog zakona, Predloga zakona, odnosno Sporazuma, to je da i dalje mito i korupcija cveta u Srbiji, a Vlada ćuti. I dalje ministri uzimaju nemilice na pojedinim projektima, po 300, 200, 150 miliona, a Vlada ćuti. Misli Vlada da će pokriti malverzacije s kojima se bave pojedini ministri u Vladi tako što će se priključiti EU u borbi protiv terorizma. Smešno.

Terorizam je nešto što je proisteklo iz kuhinje i laboratorija obaveštajne službe Amerike i zapadnoevropskih zemalja. Svi manje-više teroristi su obučavani od strane obaveštajnih službi Amerike i nekih zemalja zapadne Evrope. Kad kažem nekih, pre svega mislim na Englesku, Nemačku, Francusku i to je opšte poznato.

Zar smo toliko slepi kod očiju da jednostavno ne vidimo da ta čitava borba i načelno raspoloženje da se spreči taj terorizam ima za krajnji slučaj da se terorizmom diriguje u pojedinim slučajevima i situacijama. Imali smo Siriju, najbolji primer, gde su teroristi pod direktnom kontrolom američkih obaveštajnih službi imali određenu ulogu da angažuju ne mali broj oružanih snaga Rusije i Sirije, kako bi Amerikanci mogli eventualno da ostvare neke finansijske i druge prednosti, tako što će se Rusija i te kako značajno trošiti finansijski, prazniti, zbog rata i sukoba u Siriji.

To je potpuno jasno. Mi sad očekujemo da će ovim sporazumom doći do ekstradicije džihadista, da će oni teroristi koji se nalaze na području Kosova i Metohije, a koji su došli iz Sirije, biti isporučeni i biti pod kontrolom. Ne, biće uvek pripravni da na mig, na znak zapada preduzimaju određene akcije.

Kada će to biti Srbija na udaru? Kada to procene obaveštajne službe zapada i Amerike. Tada će Srbija biti na udaru.

Da li mislite da će ovaj sporazum nešto da doprinese da Srbija izbegne to? Ne, neće ikako izbeći ovim sporazumom. Videli smo više puta do sada, sve što je potpisano u vidu sporazuma, u vidu ugovora ili nekih drugih akata, tumači se od strane zapada i Amerike onako kako je njima po volji, od Briselskog sporazuma, od svih silnih sporazuma koji su potpisani. Videli smo kako se to tumači. Kad je po volji i u korist zapada, onda se primenjuju određene odredbe, a kada treba Srbiju bukvalno sputati, uništiti Srbiju, na neki način diskreditovati, onda se stavlja sporazum van snage.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, na našu veliku žalost u Srbiji već duže vreme sve što ima prefiks „euro“ ili „evro“ se automatski smatra za nešto što je dobro, za nešto što je poželjno, što je neophodno i samim tim je to po sebi neko unapređenje za našu zemlju, nema veze u kojoj tačno oblasti je to nešto „evro“ što sad dolazi u Srbiju. Tako i kod ovog sporazuma između Republike Srbije i Evrodžasta.

Postavlja se pitanje razloga za tako nešto. Mi možemo da čujemo svaki put kad nešto dolazi iz EU iste otprilike floskule. Na ovaj način naše pravosuđe, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, to će da dođe na evropske standarde, mi ćemo sad da budemo pravi Evropljani, itd., ali čini se i generalni utisak je da, pre svega, lideri najvećih vladajućih stranaka, ministri u Vladi nisu baš svesni realnosti, što se tiče odnosa Republike Srbije i EU.

Mi već 19 godina pregovaramo o članstvu Srbije u EU, a, gospodine ministre, vaša partija u tome sudeluje, čini mi se, već 16 godina.

Da li smo mi danas bliži EU nego što smo bili 2000. godine? Nismo.

Šta smo mi na tom putu sve morali da uradimo? Pre svega, morali smo da ispunimo do kraja saradnju sa Haškim tribunalom, da pohapsimo i isporučimo ceo naš vojni i politički vrh, čak i predsednika države. Bivšeg predsednika vaše stranke, zbog te saradnje sa EU morali smo da uhapsimo i isporučimo na Vidovdan 2001. godine u Haški tribunal. To je bio jedan od uslova za saradnju Srbije i EU, vi ste tada bili protiv toga, danas to podržavate.

Posle toga, imali smo situaciju da se ta EU, kao organizacija, javila kao glavni sponzor nezavisnosti tzv. republike Kosovo da bez bilo kakvog opravdanja prekrši ne samo Ustav Srbije i međunarodnu Rezoluciju Saveta bezbednosti, dakle, međunarodno pravo 12 44 i podrži jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i instalira tamo sistem Euleksa koji treba da pomogne izgradnji kosovskih institucija. Na sve to tera Srbiju da se sa tom nezavisnošću pomiri, da tu nezavisnost prizna i na taj način država Srbija da bude saučesnik u kreiranju lažne terorističke republike Kosova. Naravno, posle toga svega, kao i uvek kada je u pitanju ta strana međunarodne zajednice, dolaze samo laži, prazna obećanja, a to smo mogli da vidimo u najskorije vreme na primeru odnosa EU prema Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Dakle, i naravno izjava predsednika Francuske, inače jedne od najmoćnijih figura u današnjoj EU, koji je jasno rekao na plenumu evropskog parlamenta, da se EU više neće širiti, da EU ne zna ni šta će da radi sa preostalih 27 država članica kada Velika Britanija napusti EU i da EU ide putem reformi postojećeg stanja, a ne prijema novih članica.

To naravno mi nismo shvatili kao potpunu blokadu. Mi znamo ovde bolje nego oni kada ćemo da se pridružimo EU i nismo uradili ništa povodom toga.

Od Srbije se traži da potpiše pravno obavezujući sporazum sa tzv. republikom Kosovo, kojim će se omogućiti članstvo u UN tzv. republici Kosovo, a za uzvrat mi treba da budemo primljeni u EU do nekog izmišljenog datuma 2025. godine. Pa, kao uzor i kao primer za odnos EU prema nama, treba da nam služi to šta se desilo posle potpisivanja tzv. Prespanskog sporazuma između Grčke i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije, kojom je Makedoniji zvanično promenjeno ime. Severna Makedonija i Albanija su ostali ispred vrata EU, direktno su ih iz Brisela slagali da će otvoriti pregovore sa njima, sa Makedoncima kada potpišu takav sporazum sa Grčkom. Dakle, tu nije prošlo više od nekoliko meseci.

Kako mi možemo da budemo uvereni i gde nam je garancija da tako isto neće biti i sa Srbijom ukoliko Srbija potiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom. Ne samo da će se saglasiti Srbija na taj način sa članstvom Kosova u UN, već će zvanično staviti pečat na priznanje okupacije, na priznanje nelegalnog otcepljenja 15% svoje teritorije.

To treba da bude dovoljan razlog da mi sve što nam dolazi od strane EU uzimamo sa rezervom, da razmotrimo, da vidimo da li tu ima nekih dobrih stvari za nas ili nema, a ne da samo po sistemu prihvatamo sve što dođe samo da bismo zadovoljili uslove iz ovog ili onog poglavlja. To treba da bude prva stvar i najvažnija. Da li je važnije da mi otvorimo i zatvorimo neko poglavlje ili da se staramo o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije? Mislim da je važnije ovo drugo.

Šta nam je sad najnovije što nam je došlo od te EU? Najnovije je tzv. zajednica balkanskih država „mali Šengen“ ili Balkanska unija. I to je jedan znak da nas EU ne želi. Ne bi nas terali u Balkansku uniju, ne bi nas terali u „mali Šengen“, ne bi nam govorili da je tu u stvari budućnost našeg razvoja u uniji sa Albanijom i Severnom Makedonijom, da oni zaista nas shvataju kao kandidate i kao neke buduće članove EU u perspektivi. Da li je svaki onaj čovek koji se zalagao poslednjih 20 godina za EU u Srbiji, onaj koji se zalagao za članstvo Srbije u EU, da li je on danas zadovoljan time što je od svega toga, od cele te priče o evropskim integracijama došlo na to da Srbija bude član Balkanske unije, „malog Šengena“ sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Mislim da nije.

To je ono što je trenutno stanje u našim odnosima sa Evropskom unijom i ovo opravdanje danas za ratifikaciju ovakvog sporazuma ne može da bude poboljšanje u bilo čemu između Srbije i Evropske unije, zato što to ne predstavlja.

Šta nam još dolazi sada kao zahtev Evropske unije? Promena Ustava, u dve oblasti. Prvo je pravosuđe. Dakle, umesto Srbija koja treba da ima, naravno, Ustavom utvrđenu podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, sad treba da pravi neku pravnu akrobatiku, kako se ubuduće sudije ne bi birale u parlamentu, zato što je to, tobože, uticaj politike na pravosuđe. Kao da parlament Srbije deluje kao jedan monolit, da nema tu 250 ljudi, da nema ne znam ni koliko tačno poslaničkih grupa, da svako tu nema svoje mišljenje, nego da oni svi zajedno utiču na izbor sudija. Dakle, jedan ogroman nonses. I na taj način se, kao, sprečava politizacija pravosuđa, a niko se nije setio da politizacija pravosuđa možda postoji kroz uticaj izvršne vlasti na pravosuđe. Da li je to osnovni možda problem u našoj zemlji?

Mi vidimo kako se ova Vlada, ova vlast u Srbiji odnosi prema pravosuđu i čak i u poslednjih nekoliko dana. Pa je li danas potpredsednik vladajuće stranke podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Republike? Zamislite sad to ludilo. I to nam je glavni signal kako se ova izvršna vlast odnosi prema pravosuđu u Srbiji. To je jedno poniženje za pravosuđe. Kaže taj čovek, iako on zna da Vučić nije ništa kriv, znači nema veze, podneće on krivičnu prijavu protiv njega, neka sud utvrdi. Dakle, svesno lažno prijavljuje čovek koji je inače advokat. Dakle, to je odnos SNS i njenih koalicionih partnera prema pravosuđu u Srbiji. Da li je to napredak, da li je to nešto čime mi treba da se hvalimo?

Neće da nam dozvole da biramo sudije u parlamentima, mi treba sada da izmišljamo neka radna tela za biranje sudija, po nekim kabinetima, po ne znam ni ja kakvim principima će se sudije birati sada. Onemogućavaju nam javnost postupka izbora sudija, jer je javnost ono što treba da garantuje kvalitet u tom izboru, a to imamo ukoliko se sudije biraju u parlamentima. Mi samo ako uporedimo Srbiju sa najmoćnijom državom Evropske unije Nemačkom, koja u saveznom parlamentu bira sudije za savezni nivo, u pokrajinskim parlamentima bira sudije za pokrajinski nivo, i onda je to od strane Venecijanske komisije ocenjeno kao nešto što je dobro, a kada Srbija to isto tako radi, u parlamentu bira sudije, onda je to loše, onda treba da se mi modernizujemo, nešto što ne postoji nigde u svetu. Eto, to je odnos Evropske unije prema pitanjima iz našeg Ustava.

Šta je ono što još dolazi kao zahtev Evropske unije, što se tiče menjanja Ustava? To je izbacivanje Kosova i Metohije iz preambule. Zašto bi to krili? To ne kriju ni ti Evropljani koji to od nas zahtevaju. Iz Evropske unije će uvek postojati pritisak da se Srbija pomiri sa nezavisnošću Kosova, da se jednom za sva vremena, a to će se desiti ukoliko potpišemo pravnoobavezujući sporazum, odrekne svoje teritorije, i zbog toga treba da promeni Ustav. To su uslovi Evropske unije.

Da li smo mi spremni tako nešto da prihvatimo? Kada ćemo da čujemo neki komentar na te navode koji nam dolaze iz Brisela? Mi vidimo da je vlast u Srbiji pogazila Ustav u više navrata, SRS je podnela Ustavnom sudu da se Ustavni sud izjasni o ustavnosti briselskih sporazuma koji svesno krše Ustav Srbije. Ustavni sud je pod političkim pritiskom rekao da su ti sporazumi politički, iako oni proizvode pravne posledice, a to su posledice apsolutno ukidanje svih srpskih institucija na severu Kosova, to su pravne posledice Briselskog sporazuma, koji smo mi primenili, uradili sve što su nam sa Zapada tražili, a Šiptari nisu primenili ni onu jednu jedinu odredbu koja se odnosi na njih, a to je formiranje tzv. zajednice srpskih opština. I mi i dalje pregovaramo sa Evropskom unijom, kao da ništa nije bilo.

Teroristička vlast u Prištini je uvela režim carina, tj. taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovde smo se mi žalili, gospođa Brnabić je rekla da će da pozove CEFTA-u da se u roku od 90 dana izjasni o tom potezu. Prošlo je više od godinu dana, niti smo mi išta uradili, niti je CEFTA nešto uradila, nego sad sve to preskačemo, zaboravimo kao da to nije ništa bilo i hoćemo u mali Šengen, zajedno sa tom istom republikom Kosovo, da legitimizujemo, naravno, Kosovo kao nezavisnu državu koja je tu pored nas. Je li tako? To je epilog naših pregovora sa Evropskom unijom.

Da li je to osnovni problem možda u Srbiji sada o kojem treba da se izjasnimo, da vidimo da li je to zaista toliko neophodno za Srbiju. Po mišljenju SRS nije. Evropska unija danas ne predstavlja onu organizaciju koja se formirala 1992. godine u Mastrihtu, Evropska unija je danas na zalasku, Evropska unija ide ka svojoj dezintegraciji i zato se i formira mali Šengen, zato što je to Evropska unija za siromašne, za Albaniju, za Srbiju i za Severnu Makedoniju. To je naša evropska perspektiva danas.

Moram da postavim i jedno pitanje, da li ste vi gospodine Ružiću i vaše kolege u Vladi obavešteni da li radi nešto vaše ministarstvo i Ministarstvo pravde? Da li vi živite u Srbiji? Da li se informišete preko sredstava javnog informisanja? Da li vas je Narodna skupštine obavestila da je SRS za manje od dva meseca predala više od sto hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje javnih izvršitelja? Za manje od dva meseca. Gospođa Kuburović, koja je ovde na svaku kritiku, upućenu uvođenju doživotne kazne zatvora bez prava pomilovanja govorila – jeste, jeste vi ste sve u pravu, to je tačno što vi pričate, ali 150 hiljada građana Srbije potpisalo je ovu peticiju i tako dalje. Da li su neki građani u Srbiji vredniji od drugih?

Znam vaše mišljenje gospodine Ružiću. Vi ste kao narodni poslanik u vreme vlasti SPS i DS glasali za uvođenje javnih izvršitelja, vaša stranka je to podržavala. Srpska napredna stranka to nije podržavala u vreme dok je bila opozicija, a danas, videli smo to podržava. To smo videli 2015. godine, videli smo i 2019. godine, ranije ove godine izmene Zakona su podržali naprednjaci. Mi danas imamo u Srbiji jednu organizovanu grupu od oko 200 ljudi koju samo zanima nekretnina onih najsiromašnijih, prezaduženih građana Srbije. To smatraju svojim plenom, imaju za to potpunu podršku MUP, oni se svuda kreću sa policijom. Apsolutno, čast izuzecima nemaju moralnih skrupula, u stanju su da se naplate čak i iz invalidskih kolica nekih dužnika, imali smo i takve slučajeve, samohrane roditelje isteruju na ulicu i to sve država danas podržava.

Gospođa Kuburović je rekla da su izvršitelji uplatili milijardu dinara u šest meseci ove godine na ime PDV. To znači da je to 20% njihovog obrta za pola godine. Ako je sve to u radu zašto se država Srbija svesno odrekla više od četiri milijarde dinara za šest meseci koliko je mogla da zaradi, da prihoduje, zbog nekih privatnih lica koji su uzurpirali sudske nadležnosti i zbog njih najveći broj građana Srbije trpi teror.

Srpska radikalna stranka se uvek jasno zalagala da dugovi moraju da se plate. Svako mora da plati ono što je dužan, ali ako je neko dužan ne znači da treba da bude opljačkan, da treba da bude isteran na ulicu i treba da mu se sve uzme i crno ispod nokta. Svako mora da ostane da mu se garantuje minimum 12 kvadrata po članu porodice stambenog prostora u koji ne sme da se dira, nad kojim ne sme da se sprovodi izvršenje.

To bi bilo humano sa strane države Srbije, a državu Srbiju to ne zanima, njih samo zanima efikasnost. Oni ne gledaju sudbinu tih ljudi koji imaju probleme danas sa izvršiteljima, koje izvršitelji terorišu, pred tim zatvaraju oči zato što je to dobro. Dobro je kad se pogleda i sa stanovištva Brisela. To je osnovni problem u Srbiji. Meni je jako žao što gospođa Kuburović nije tu, ali to je jedno od pitanja kojim treba Narodna skupština da se što hitnije bavi.

Nemojte da ignorišete više od 100.000 građana Srbije, koji su tu peticiju potpisalo, nemojte da zatvarate oči pred terorom javnih izvršitelja. Reformišite sudove, napravite ambijent da sudovi mogu efikasno da funkcionišu, da se izvršenje obavlja, ali da se štite ljudska prava i dostojanstvo svakog građanina Srbije, a ne da se podržava pljačka i lično bogaćenje jednog veoma malog broja ljudi koji jednu nadležnost državnu u Srbiji uzurpiralo.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Pošto smo završili raspravu o 1. tački dnevnog reda ove sednice, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi dan za glasanje u predlogu pojedinog zakona, bude odmah po završetku pretresa tog predloga zakona.
U skladu sa ovom odredbom određujem ponedeljak 9. decembar 2019. godine, sa početkom u 14.30 časova, kao Dan za glasanje o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a.
Određujem pauzu u trajanju od pet minuta, do 14,30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stavu 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako su na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice, u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za rad i odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pošto sada prelazimo na odlučivanje o Predlogu zakona o potvrđivanju međunarodnog ugovora, odnosno sporazuma, podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 3. tačka 4) i 6) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuje zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a, u načelu.
Zaključujem glasanje: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 128.
Konstatujem da je Narodna skupština. većinom glasova svih narodnih poslanika, prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Zaključujem glasanje: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 128.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog i da postoje posebno opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžast-a, u celini.
Zaključujem glasanje: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 128.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog zakona.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, Siniša Mali, ministar finansija, Nela Kuburović, ministar pravde, Goran Knežević, ministar privrede, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 2. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije; Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije; Predlogu zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar, gospodin Branko Ružić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa ciljem obezbeđivanja jednakih uslova za sve učesnike i unapređenja izbornog procesa u Republici Srbiji, a uvažavajući preporuke međunarodnih organizacija, u prvom redu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, Vlada je pripremila ovaj set zakona, dakle, četiri zakonska predloga koji su danas pred vama.
Ova rešenja su nastala kao rezultat preporuka Radne grupe za saradnju sa navedenim institucijama, koja je izvršila analizu svih preporuka iz Izveštaja misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava za period od 2003. godine do 2017. godine, sa ciljem, naravno, da se učesnicima izbora obezbede jednake mogućnosti u izbornom postupku.
Radna grupa je usvojila svoje preporuke koje su se odnosile i na potrebu izmena odredaba nekih važećih zakona. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Predlogu zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima i o još dva predloga koja se odnose na izmene i dopune zakona koji uređuju borbu protiv korupcije, važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čija je primena oročena do 1. septembra naredne godine i nedavno donetog Zakona o sprečavanju korupcije koji će zameniti važeći zakon, a čija primena počinje od 1. septembra 2020. godine.
Sva četiri zakonska predloga imaju, dakle, isti cilj - unapređenje izbornog zakonodavstva i predstavljaju jednu celinu.
Važno je napomenuti da se sistemski izborni zakoni nisu menjali, već su izborna pravila ista, ona kakva su bila i na izborima 2008. godine i na izborima 2012. godine.
Međutim, kao Vlada rešeni smo da radimo na unapređenju izbornog ambijenta i ispravimo slabosti koje su nasleđene, a koje se prvenstveno odnose na upotrebu javnih resursa u predizbornoj utakmici i na funkcionersku kampanju kako bi svi učesnici na izborima imali jednake uslove i kako bi građani imali što pouzdaniji i transparentniji izborni proces.
Stoga su predložene izmene četiri sistemska zakona koja su važna za kreiranje samog izbornog ambijenta, jer uređuju finansiranje političkih aktivnosti tokom izborne kampanje, upotrebu javnih resursa, dužnosti, zabrane i ograničenja najviših državnih i javnih funkcionera i direktora javnih preduzeća, kao i postupanje Agencije za borbu protiv korupcije u sprečavanju, otkrivanju i sankcionisanju potencijalnih zloupotreba.
Konkretne mere usmerene su na potpuno razdvajanje partijskih i državnih aktivnosti tokom izbornog procesa i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa. Da bi se to obezbedilo, najpre su navedenim zakonskim predlozima definisani, odnosno redefinisani ključni pojmovi javni resurs i izborna kampanja.
Precizirane su političke aktivnosti koje se sprovode tokom izborne kampanje kako ne bi bilo zabune u vezi sa korišćenjem javnih resursa i propisano je da je za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje političkim subjektima zabranjeno da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave, kojima kandidati na izborima i izbornim listama kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u AP i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti.
Utvrđenja ograničenja i zabrane vezane za upotrebu javnih resursa odnose se i na rad sa biračima i članstvom, održavanje i organizovanje skupova i promocija, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.
Takođe, propisuje se zabrana korišćenja javnih skupova kojima funkcioner prisustvuje u tom svojstvu za promociju političkih stranaka, a posebno za korišćenje tih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore i slično.
Sa istim ciljem predloženim izmenama Zakona o javnim preduzećima uvode se novi, dodatni razlozi za razrešenje direktora javnog preduzeća koji se odnosi na korišćenje resursa javnog preduzeća za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara javnog preduzeća bez naknade, obavljanje aktivnosti vezane za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata za izbornu kampanju u radno vreme kao i vršenje pritiska na zaposlene i lica angažovana po drugom osnovu u javnom preduzeću u vezi sa eventualnom podrškom političkim subjektima ili kandidatima na izborima.
Direktor će biti razrešen dužnosti i ako mu je bilo poznato da zaposleni ili angažovani po drugom osnovu u javnom preduzeću koristi resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka ili vrši pritisak na druge zaposlene i radno angažovane u vezi sa podrškom nekoj političkoj opciji ili kandidatu na izborima, a da nije preduzeo radnje za koje je nadležan da to spreči.
Pored toga, utvrđena je i zabrana korišćenja imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe, a dopunjene su i kaznene odredbe tako što su predviđene maksimalne novčane kazne za odgovorno lice u javnom preduzeću ne samo ako to lice koristi sredstva preduzeća, već i ako mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno propisanim zabranama.
Konačno, najznačajniju ulogu u sprečavanju funkcionerske kampanje i zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje ima Agencija za borbu protiv korupcije, te je bilo potrebno utvrditi posebna pravila i posebno kratke rokove za postupanje i preduzimanje pojedinih radnji i postupaka koji se sprovodi pred agencijom, a u kome se odlučuje o sankcionisanju funkcionera koji je povredio zakon u izbornoj kampanji.
Dakle, precizira se rok u kojem su organi Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave, banke, kao i pravna i fizička lica koja finansiraju političke subjekte, odnosno koja su u njihovo ime i za njihov račun obavile određenu uslugu, dužni da na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije i u roku koji odredi agencija, a koji u toku izborne kampanje ne može biti duži od tri dana, dostave sve podatke koji su agenciji potrebni za obavljanje poslova propisnim ovim zakonom.
Predlogom zakona se, takođe, predviđa ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, pa se postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda Zakona o izbornoj kampanji, može pokrenuti i na osnovu prijave političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja je podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata na izborima.
Istim članom uvodi se obaveza Agencije da po prijavi, koja se odnosi na povredu ovog zakona o izbornoj kampanji, odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi i ako su traženi nakon isteka roka za dostavu podataka koji su Agenciji potrebni za obavljanje poslova propisanim ovim zakonom, donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.
Navedeni zakonski predlozi pripremljeni su u transparentnom i inkluzivnom procesu koji je sprovodila Radna grupa za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava u koordinaciji i praćenju sprovođenja primene preporuka za unapređenje izbornog procesa, a u kome su učestvovale i domaće nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom - CRTA, CESID i Transparentnost Srbije.
Konačan tekst predloga izmena i dopuna ova četiri zakona urađen je nakon razmatranja sugestija ovih organizacija i nakon sprovedene javne rasprave. Hvala vam na pažnji.