Hvala, gospodine Rističeviću.
Pravo na repliku ima Vladimir Orlić, pa Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Baš mi je drago što se sećate, gospodine Vukadinoviću, da smo bili zajedno u emisiji.

Jedan od najvažnijih utisaka koje ja nosim je da evidentno dođosmo do bar jedne emisije koje ćete se sećati i za koju nećete posle da pričate ni vi ni Marinika Tepić ni ovi ostali Đilasovi da je nikada nije bilo.

Dakle, utvrdili smo, nadam se zajednički, da ste bili na RTS-u u udarnom terminu. I, da vas podsetim zašto mi je posebno važno ta emisija. Zato što se u njoj besomučno lagalo, da vas podsetim kako i koliko. Uz sve ono što ste pričali i vi i oni, a institucije lepo redom demantovale i na kraju se raspala svaka laž u param parčad.

Posebno mi je važno bilo što je Marinika Tepić tada izgovorila, hajde meni u oči, nego pred celom Srbijom, laže SNS da smo mi palili knjige kao nacisti, lažu, to su oni podmetnuli nekog iz SNS da radi, a nas da optuže i to je ponovila nekoliko puta.

Jel se sećate šta je bilo možda 10 dana kasnije? Priznali i to lično Dragan Đilas, morao je novinare da pozove, da postavi pored sebe onog Miljuša, koji je to sve tamo organizovao i time dirigovao i da prizna, lagala je Marinika Tepić kada je govorila da nisu oni palili knjige, lagao je kesa Bastać kada je rekao da nisu oni palili oni knjige. Miljuš se lično pravio lud, kaže – ma ne, znao sam ja da smo mi palili i jeste, Dragane, tačno je, mi smo palili, naši su ljudi palili, ali mene prosto, kaže, niko nije pitao, pa zbog toga se nisam izjašnjavao.

Dakle, ti lažovi su u toj emisiji i u danima nakon nje, a ponajviše na toj konferenciji za štampu, sami priznali kakvi su i koliki lažovi, a svi vi ostali vidite da li hoćete da u tim njihovim lažima učestvujete i vama onda sleduje ista sramota.

Što se tiče televizija, još jednom, gospodin Rističević je apsolutno sve u pravu. Tačno vam zna u broj ko je kada, koliko puta učestvovao što na RTS-u, što na RTV-u. Eto vam javni servisi. Kažete – ne vidi se vaša televizija svuda. Jel se ovo vidi svuda? Pa, vidi se. Jel učestvujete koliko hoćete? Učestvujte, bogami.

Što se tiče vaših televizija i vaših emisija, pa vi ste imali sopstvenu emisiju na Jeremićevoj televiziji, a sad imate, vidim, reklamu na Radulovićevoj. I šta vas sprečava da pričate šta god vam je volja, koliko god hoćete, dan i noć? Dakle, toliko na temu slobode medija.

Mi takve uslove nikada imali nismo. Ali, znate šta, mi smo, i sa onim kakve ste nam dali, uspeli da pobedimo, jer se stiče poverenje građana, jer se to glasom potvrđuje i na taj način se na vlast dolazi, da znaju oni kojima je demokratija strana.

Poslednja stvar na temu medija, marketinga bilo koje vrste. Nije Dragan Đilas poznat samo po tome što je kontrolisao sve medije, što ih je izrabljivao, ali i koristio tako da je jedan prema deset preprodavao marketniški prostor na njima, 619 miliona evra na taj način zaradio za sebe i svoje firme. On je poznat, pošto ste pomenuli „Vikiliks“, i po tome što je priznao američkom ambasadoru – moja politika, moja obećanja, to je sve marketing, tu nema ničega stvarno, meni to služi samo da lažem narod da bi na vlasti bio.

E, pa, da znate, „Vikiliks“ vam je jako dobar izvor da vidite kako su i koliko lagali ti dokazani lažovi koji na kraju moraju da priznaju da su lažovi, jer ništa bolji nisu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Što se tiče te emisije, gospodine Orliću, svako ima svoj utisak, ali mislim oni koji su gledali, utisak im je svakako to da ste vi govorili neprekidno i neprekidno preko ostalih sagovornika.

Ja u tome nisam učestvovao, kao i kolega Obradović, i rekao sam ono što sam mogao i stigao u onih nekoliko minuta.

Kada se već maše tajmingom i učešćem, jeste, da, u poslednje dve godine jesam bio, u poslednjih godinu i tri puta, u poslednje dve godine četiri puta, pre toga pet godina me nije bilo uživo na RTS-u. Svejedno, u redu, postoje i neki kriterijumi po kojima se ta stvar bira, određuje. Možemo u to da ulazimo ili ne, ali je činjenica da ste gostovali, gospodine Orliću, odnosno vaš lider je gostovao sam. Dakle, to nije isto kao imati vas ili nekog drugog naprednjaka, koji ima zadatak da poklapa da se ne bi čulo ono što kaže predstavnik opozicije, u emisiji biti sam i objašnjavati šta je koncept i šta je politika opozicione stranke, kao što je Aleksandar Vučić imao kao lider, odnosno jedan od dva lidera opozicije, odnosno SNS u tom trenutku.

Zato kažem da takvog tretmana nije bilo. Ja sam prvi protiv toga da se uskrati, zabrani, niti je to moguće, naravno, Aleksandar Vučić učestvuje u kampanji. To meni ne znači. Neću da se ograđujem veštački ni lažno od ovih ljudi koje ste pomenuli, ali ne vidim zašto, mada mogu da procenim zašto stalno njih nudite i namećete kao lidere. To su ljudi koji imaju svoj politički put. Ja se u nekim stvarima sa njima slažem. Ne slažem se sa ovim stvarima kao što je upad u RTS. To sam rekao i ovde, i neke druge stvari i neki hepeninzi, koji su za mene skandalozni i neprihvatljivi, svidelo se to nekome ili ne. Možda ja grešim, možda su oni u pravu.

Način kako se ovde odnosi, čak i u ovoj Skupštini, čak i danas prema opoziciji, pokazuje da su oni možda u pravu. Oni uzimaju upravo ovakve diskusije i ovakve primere, da ne kažem primerke, kao što smo malopre mogli da vidimo, kao ključni dokaz da ne treba da učestvuju ni na izborima, niti u ovoj Skupštini. Ja mislim da to nije tako, da građani ipak mogu nešto da vide, čuju i zaključe, da se treba boriti u okviru onog prostora koji imamo.

Još nešto i poslednja stvar. Nisu izbori samo izborna kampanja. Izbori su i čitava atmosfera pre izborne kampanje. Možete napraviti savršene uslove za izbornu kampanju, ako pre toga šest meseci ili godinu dana imate vanredne okolnosti.

Što se tiče Dragana Đilasa, hapsite ga, dilujte s njim, radite šta hoćete s njim, ali nemojte stalno kačiti na nos bilo kome od nas. Ja mislim da je on bio dobar gradonačelnik, to i dalje mislim. Ako imate neke konkretne zamerke, kažem, uhapsite ga, podignite optužnicu. Nemojte ovde mahati njime kao batinom, što inače radite mesecima. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, potpredsednik Arsić.
Izvolite.

Reklamiram član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine, zato što je kolega Vukadinović Boška Obradovića nazvao kolegom, mojim kolegom, između ostalog.

Ne može biti moj kolega narodni poslanik, to jeste, koji tuče novinare, koji su pri tom žene, ne može biti moj kolega nikako.

Ne može biti moj kolega poslanik koji u RTS provaljuje sa ljudima koji nose motorne testere. Ne može biti moj kolega koji upada u kabinet predsednika Narodne skupštine Maje Gojković i zavrće joj ruku. Ne može biti moj kolega koji hoće da provali u zgradu Narodne skupštine i pri tom da je zapali.

Pogotovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine da je u Srbiji trenutno diktatura, što je rečeno u jednom izlaganju kolege Vukadinovića. Sad ću ja da mu kažem šta je diktatura.

Kolega Vukadinović ne zna, a ne zameram mu što ne zna, da sam između dva kruga predsedničkih izbora fizički bio napadnut dok sam držao konferenciju za štampu. Znači, snimljeno je pred šest ili sedam kamera. Osim te televizije koja je bila prisutna na toj konferenciji, da li je ta vest negde otišla? Nije bitno što je napadnut Veroljub Arsić, bitno je što je napadnut narodni poslanik. Između dva kruga predsedničkih izbora Tadić i Đilas nisu dali da se to emituje. To je diktatura.

Da li mislite da je danas to moguće? Neka mi neko kaže da li zaista misli ozbiljno da je danas to moguće da na nekog odbornika u bilo kojoj najmanjoj opštini bude neki napad na njega? Da je pripadnik bivšeg režima osvanulo bi u svim medijima, na svim televizijama i onda pričate kako, je osim radio „Fokusa“, ne znam gde još… Čini mi se da smo bili potpuno blokirani, nigde nije moglo da se iznese ništa samo ono što je zakonom moralo da nam se da u kampanji SNS. Da li vi zovete diktaturom to da napadnu narodnog poslanika i da to niko ne prenese? Narodnog poslanika?

Kolegu Rističevića su tukli kao kandidata za predsednika Republike i vi kažete da je to vreme bilo vreme demokratije, da je danas diktatura. To može samo neko ko očigledno ne zna ni šta je diktatura, jer je niste nikad ni doživeli. Ja sam je doživeo i za vreme vanrednog stanja kad su bili ukinuti prenosi i možete da napadate koliko god hoćete puta kolegu Rističevića, ali on je jedan od poslanika koji je rušio Vladu Zorana Živkovića kad to niko nije smeo, pogotovo što je došao iz DOS-a. Tad budite hrabri.

(Vjerica Radeta: Kako nije smeo niko?)

Koji je došao iz DOS-a.

(Vjerica Radeta: Nije rušio tu Vladu.)

Jeste vi iz DOS-a?

(Vjerica Radeta: Nisam.)

Ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanju izjasni o tome.

Hvala, kolega Arsiću.
Samo jedan momenat, pre toga, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pravo na repliku ima Marijan Rističević, a posle njega dr Vladimir Orlić. Izvolite.
(Đorđe Vukadinović: Kome?)
Kolega Vukadinoviću što se vi ljutite? Imate pravo na replike, puštam raspravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Arsić me je pomenuo dva puta kao čoveka koji je dobio batine, kao kandidat za predsednika Republike 2008. godine. Gospodin Orlić me je pomenuo dva puta, ali očigledno da neko ko se smejao dok je gospodin Arsić govorio kako je kao narodni poslanik fizički bio napadnut, kako sam ja na Svetog Stevana 2008. godine u centru Beograda prebijen zajedno sa novinarom, koji nije pripadao opozicionoj grupaciji, Sarapom, koji je vodio, čini mi se, „Problem“ ili kako se zvala emisija na Studiju B, a gost sam bio zato što sam bio kandidat na predsedničkim izborima, s obzirom, da sam se drznuo da govorim o Tadićevom režimu i Đilasovom… Posle emisije je grupa od 10 momaka ušla u „Ajriš pab“ gde je Sarapa zajedno sa mnom i mojom suprugom bio na piću i surovo me isprebijali.

Dok je gospodin Arsić to govorio, gospodinu preko puta je to bilo smešno, nema stop krvavim košuljama, policija koja je došla držala me do tri, četiri sata to jutro, nisu hteli da me puste da se ne bih slučajno pojavio u nekom mediju, da se ne bih pojavio u Urgentnom centru, da to ne bila neka vest, kao što nije ni bila. Još su objavili kako smo, eto, Sarapa i ja napali grupu od 10 mladića, a pri tome nikad niko nije saznao šta je ta bila grupa, zašto je policija dežurala dok smo mi bili prebijani, itd. To je njemu smešno.

Ponudio sam ostavku ako nije tačno da je na „Tviteru“ napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, jer se tamo vešaju rodoljubi. Dakle, kada je neko zapretio ljudima, živim ljudima, nema veze što su to politički protivnici, da će ih usmrtiti, ja ću stati na stranu ugroženih i uvek ću stati na stranu ugroženih, bez obzira koliko to košta.

Jeste. Ja sam rušio Vladu Zorana Živkovića zato što sam smatrao da to više nije Vlada, to je jada i to treba prekratiti. Otišao kući, orao zemlju itd, kandidovao se, došao u Beograd, prebijen u centru Beograda, a to je nekome smešno, a taj neko na „Tviteru“ napiše kako nas ne treba vešati na Terazijama, jer tamo vešaju rodoljube. Izvoli, probaj da me obesiš, hajde dođi.

Kolega Rističeviću, nemojte direktno da se obraćate drugim narodnim poslanicima.
Pravo na repliku ima dr Orlić, pa Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Eto, kako od priče da nema prostora u medijima, da ne može da se gostuje dovoljno, na kraju zaključismo da izgleda da ipak ima i ha ha, da ima mnogo, mnogo više nego što je bilo za opoziciju do 2012. godine. U Beogradu nešto duže i u Vojvodini, takođe.

Sad je najveći problem, gospodine Vukadinoviću, šta je ova rasprava? Šta ste rekli? Ova rasprava je dokaz da nema demokratije i da nema odgovarajućih uslova za izbore i ovakve rasprave su onda glavni argument onima koji kažu da je u Srbiji diktatura. Svaka čast. Da vam kažem, ako je dokaz diktature to da možete, kao što možete, upravo to radite, lepo da sedite, mirno na svom mestu u plenarnoj sali, u velikoj sali Narodne skupštine, da učestvujete u raspravi, koristite pravo na replike od po dva i više minuta, koliko god vam puta na pamet padne, to je onda teška diktatura.

Pri tom, da podsetim i vas i ove koji su pametni, pa tako cene Narodnu skupštinu, nalazite se u direktnom prenosu na Javnom servisu. Da li se Javni servis vidi svuda? Da li ste željni učešća na njemu? Čestitam. Upravo vam je želja uslišena – vi ste na Javnom servisu i koliko god želite pričate šta vam je na srcu i šaljete poruke koje želite, a ovi koji su sami sebe lišili, jer ih taj gazda Đilas, pod čijim se šinjelom nalazite, da, svi zajedno, naterao da izađu iz sale, to je samo vaš problem. Još jednom, vi sami odbijate prilike da budete prisutni koliko god vam je volja i posle pričate, šta, mi vam zabranili. Sami ste sebi zabranili. Sami sebi što niste tu i što ne govorite, a imate prilike na Drugom kanalu Javnog servisa. To je prva stvar.

Druga, koliko je bio dobar gradonačelnik Dragan Đilas, pošto ste to pomenuli, verujem da ste oduševljeni time što je Beograd zadužio za milijardu i 200 miliona evra. Da znate, Beograđani nisu bili oduševljeni. Još manje su bili oduševljeni time što je duplo više naplaćivao vrtiće, nego što je trebalo, time što je ostao dužan i penzionerima, porodiljama, trudnicama i samoj deci, što se to merilo milionima, milijardama dinara čak, što će tri milijarde dinara iz gradskog budžeta da ode samo da nadoknadimo štete za to što je duplo naplaćivao, a ovo što je kasnio sve smo vratili na vreme, da se ne brinete, i danas se daje više nego ikada. Zbog takvih stvari, gospodine Vukadinoviću, Dragana Đilasa u Beogradu više ne ceni niko. Šta Beograđani misle kakav je bio, oni to lepo, jasno i glasno kažu. Dva puta je prošao kao bos po trnju kada su se Beograđani pitali, pa da znate da će tako biti svaki naredni put.

Na temu diktature i u ophođenju prema političkih neistomišljenicima, ali i u medijskom odnosu, znate šta je najgore i najstrašnije, šta je bukvalno jezivo? Jezivo je ubistvo Ranka Panića, da ne zaboravite to. To su uradili pripadnici bivšeg režima čoveku koji je bio samo njihov politički neistomišljenik. Nije ih ni na koji način ugrožavao, nije im se čak u životu obratio. Bio je na ulici, na Trgu i želeo da prošeta mirno, da kaže – ja imam neki svoj politički stav koji je drugačiji od vašeg. On je to platio glavom. To je diktatura.

(Predsedavajući: Hvala.)

Znate šta je u vezi sa medijima jezivo? Što su ti koji su tako nešto bili u stanju da urade živom čoveku uradili Ranku Paniću, zabranili Javnom servisu da se za njegovu sudbinu zna danima i nedeljama. Uporedite to sa bilo čim danas, pa će vam biti jasno koliko je Srbija drugačija, koliko nema veze sa mrakom Đilasa i ovih ostalih vaših.