Da, kad sam se ja javila pa mi niste dali, ali molim vas, nemojte vreme da mi kradete.

Evo, najbolja ilustracija kako vi iz vlasti u stavu mirno slušate naloge kojekakvih fićfirića iz EU. Vi ste na predlog Vlade Republike Srbije 29. maja 2019. godine doneli Zakon o sprečavanju korupcije. U međuvremenu nije bilo nikakvih izbora, niste mogli imati nikakve negativne stavove po primeni ovog zakona.

Po nalogu ovih nazovi eksperata koji su inače tamo negde već otpisani u svojim zemljama, vi ste pet i po meseci kasnije, 14. novembra 2019. godine, vi iz Vlade predložili, Skupština, većina će da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Pa, su vam ovi rekli u ovoj tabeli koju su vam poslali, niste dobro uradili, niste nas poslušali kako smo rekli, pa onda Odbor mesec dana kasnije 11. decembra podnosi amandman na član 2. ovog zakona.

Ovo je toliko ponižavajuće da to zaista čovek više ne može da podnese. Samo da vam kažem, tražiće vam opet izmene ovog zakona, zato što ste u ovom poslednjem stavu predložili jednu potpunu besmislicu, da Agencija odlučuje u roku od pet dana od dana pokretanja postupka ako se krši jedan od ovih gore zakona u izbornoj kampanji. Pitam vas, šta ako funkcioner u izbornoj tišini ili dan uoči izborne tišine učestvuje ne nekom mitingu, dan uoči izborne tišine, što je uobičajio i prijavi neko da je on koristio resurse javnog funkcionera, šta će se desiti kad će Agencija odlučivati tek u roku od pet dana? Izbori prošli, prošao voz.

Dakle, sad skrećem pažnju tom Frankenštajnu ovim što ste i danas doveli dole na ručak, i juče i danas što vam tu seire, evo skrećem pažnju da vam narede da morate ovo da menjate jer ništa niste uradili ovim izmenama od strane Odbora.

Poslanik Marijan Rističević.
Kolega, po odborskom amandmanu, ili je nesporazum?

Dame i gospodo narodni poslanici, jel to po mom amandmanu ili nekom drugom?
(Predsedavajući: Ne, ne po odborskom. Imali ste prijavu.)
Dobro, ja ću sačekati moj amandman.

Zahvaljujem.
Pošto je predlagač nadležan Odbor, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, a predstavnik predlagača se izjasnio da prihvata amandman.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stabilnost jedne države je veoma bitna. Gospodin Martinović se svakako seća ustanka ličkih i dalmatinskih seljaka koja je pozdravljena od strane Komunističke partije.

U listu „Proleter“, ja nisam učestvovao, kolega Mićunović se dobro seća tih vremena, već je bio omladinac. Dakle, Komunistička partija, koja je u Drezdenu tri, četiri godine ranije donela zaključke o razbijanju zemlje. U Drezdenu zamislite, nije u Briselu, u Drezdenu. Komunistička partija, to su naslednici ovi levičari kobajagi, ovi tamo žuti žohari, ovi bojkotaši. Da li je bio 1928. godine u Drezdenu kongres? Evo, i gospodin Krlić svakako zna.

Oni su doneli o zaključcima odluku da se Jugoslavija mora razbijati, jer se takva ne da komunizirati, a ustaše su razmišljale da ne mogu da naprave nezavisnu državu. Nemojte ovo gledati da je bez veze zato što se prema Srbiji sad ponašaju kao prema ostatku SFRJ, a SFRJ je napravljena na bazi zaključaka Drezdenskog kongresa da se naprave države nacionalne, Makedonaca, Slovenaca, Hrvata, posebno se obratili Albancima, jel tako ili ja grešim?

Dakle, naša tadašnja država stvorena krvlju Srba, koju je osporio deda Boškovog saveznika, Boška Pernera i pitao koliko košta srpska krv.

Dakle, gospodine Martinoviću, to što ste spomenu Jucu Rukavinu, taj ustaški pokret je predvodio Juca Rukavina i Artuković. To je pucnjava na srpske žandarme i to zovu, ovako su rekli - Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka, stavlja se u njihovu stranu. Dužnost svakog komuniste da taj pokret potpomogne i po mogućstvu predvodi.

Ovo vam govori da su mogući mnogi savezi. Demokratija, to ovi što idu u Brisel kod Tanje Fajon, itd. Mi slične zaključke, prema Srbiji se i dalje ponašaju kao prema ostatku SFRJ. Svi su se odvojili od Srbije. Srbija je postala nezavisna, čuvala je Jugoslaviju do poslednjeg daha. Srbi su bili armatura bivše države i zato su proglašeni negativcima, jer su čuvali državu koju su spolja i iznutra razbijali.

Sada se i dalje ponašaju prema Srbiji, gospodine Martinoviću, kao prema ostatku SFRJ i dan danas ta Komunistička partija, ta žuta, to je sad Komunistička partija, stavlja se na ustašku stranu. Da li Kurtija hvalim ja ili hvali ta strana koja pozdravlja ustaški pokret i stavlja se na njihovu stranu? Zato je to moje poređenje umesno, iako ste vi mislili da Juca Rukavina, koji je pobio Srbe, da bi ga na kraju streljali da ne kaže koliko je Srba pobio i na koji način. Dakle, iako je taj Ljuca Rukavina i te kako ulogu imao u nestanku Srba sa prostora gde su živeli.

I dan danas, kada se dignu prema Srbima, kada osnuju svoje države, onda one Srbe koji žive u toj državi, kao u Bosni i Hrvatskoj, odmah proglase agresorima, iako 500 godina žive tamo, i dan danas se prema Srbiji ponašaju kao prema ostatku SFRJ.

Ono što se dešava u Briselu sa Tanjom Fajon, Piculom ili kako se već zovu te razne stvari. To što Đilas radi i onda šta je bilo, ko je sarađivao u zatvoru sa Jucom Rukavinom? Čovek se prezivao kako? Đilas. Ko je pisao žalbe u njegovu korist? Pisao je ludi Srbin, Sima Marković, Gorkić, ne znam da li je bio Srbin ili je srpsko prezime stavio. Srbi su i onda bili naivni sada nemaju pravo da budu naivni. Mi nemamo rezervnu državu. Ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Vrlo kratko, gospodine Rističeviću.

Dakle, pominjući Evropski parlament juče, e dakle, na ovo sam ja ukazivao.

Dakle, ako su pričali o svojim lažima nešto na temu saradnje, navodne saradnje narko - klanova sa današnjom Vladom Srbije ili sa predsednikom Republike i njegovom porodicom. Ovo je trebalo da pomene.

Dakle, ovo je ovde čovek koji se, ako ne grešim, zove Milan Dabović. On je šurak ili bivši šurak ili prijatelj, ne znam šta je, ali očigledno veoma blizak čovek Dragana Đilasa. I samo kažem da je šteta što nisu svoje reči, svoje laži potkrepili sa nečim što je istina, a istina je da su ova dva čoveka ne samo bliski, nego najbliži mogući, kao što vidite sa ove fotografije. I mi, kao ozbiljni ljudi, nećemo da kažemo – sigurno je Đilas dao pare ovom Daboviću, ali možemo da pitamo – ko je dao pare ovom Daboviću? Da li postoji neki dovoljno imućan čovek iz njegovog okruženja, kako god se zvao, koji je u stanju da robu vrednu više stotina hiljada evra, a dva i po kilograma kokaina sa kojima je uhvaćen Dabović toliko vredi, finansira?

Kao što znamo, ova priča ima svoj nastavak. Sam Đilas i njegovi poslušnici, već nedeljama vrše besomučnu kapanju protiv jednog policajca, protiv čoveka imenom i prezimenom, ali znate kog? Policajca koji je lično ovog Dabovića uhvatio sa dva i po kilograma opojne droge. Dakle, onog čoveka koji je svojim rukama sprečio da se ta droga nađe na ulici da truje našu decu, a ovog Dabovića, Đilasovog prijatelja poslao iza rešetaka, protiv njega Đilas i Đilasovo okruženje vode besomučnu hajku, pa možda to upućuje na neke dublje i dalje veze, možda ne, meni govori što god.

Pošto ste spomenuli Kominternu, ti metodi, u pravu ste, prisutni su i danas, tzv. čistoća opozicije iz ugla Đilasa, Zelenovića i ostalih njihovih, Brkića i dveraša, danas se pokazuje isključivo u smislu – ili radiš ono što ti Đilas kaže, pa onda ne smeš ni da uđeš u Narodnu skupštinu, nogo pokušavaš da je zapališ, da je rasturiš, da li pokušavaš da vešalima i testerama presuđuješ Aleksandru Vučiću i ljudima koji su članovi SNS, ili to ne radiš. Oni su u tom smislu, gospodine Rističeviću, neka vrsta nove Kominterne, a ja bih rekao pravi sledbenici ideologije i sistema vrednosti Envera Hodže.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Martinoviću, da li ste vi sigurni da je policija zaplenila sve zalihe tog Dabovića? To je šurak Dragana Đilasa. Ja u to sumnjam. Da li ste vi sigurni da je Tocilo pao sa svih 77 kilograma? Pazi, 77 kilograma. Znate ono kada je Sergej Trifunović ušao greškom u pekaru, pa je video brašno. Krenuo je po kifle, a video je brašno i kaže – da li može jedan gram za ovde, a dva za poneti?

Da li ste vi sigurni da su sve zalihe pale? Ja baš nisam. Po ponašanju onih koji kažu znamo vam adresu, po onima koji nam kažu pravimo spisak, a pazi, tačno ima neki red. Znači, znamo vam adrese, pravimo spisak, pa onda se pojavi čovek, ne znam kako se zove, kobajagi novinar, kaže – sve vas treba nabiti u logore, pa vas treba vešati, oražnjiti...

Nije Juca Rukavina, nego Budak. Kako se beše zvao? Mile? Kako se zvao Budak?

(Vladimir Orlić: Mile.)

Mile Budak. Dakle, ludak. Ono je bio Budak, a ovde u Srbiji ima jedan ludak, ima ih više. Da nas sve treba nabiti u logore, treba nas vešati, streljati, oražnjiti, treba nas pustiti Savom i Dunavom, originalni ustaški problem. Evo vam Juce Rukavine, to je ono što sam ja govorio. I na kraju se treba pomokriti na naše grobove.

Čiji je to program? O kome sam ja govorio? Da li ste vi sigurni da to mogu da urade ljudi čiste pameti? Nešto im je pomućeno.

Zato ja ne verujem, gospodine Orliću, da je zaplenjena cela količina, jer, evo, imali ste ovde pred Skupštinom, odvajali, razdvajali, zapalili. Tu nisu sve količine pale. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.