Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Mi već 19 punih godina mislimo da ukoliko nešto ima prefiks „evropski“ ili nešto što je po evropskim standardima, da je to sve automatski dobro i kvalitetno, što se pokazalo netačnim.

Imajući u vidu da kada neka zemlja ili konkretno EU, kada pravi svoje direktive ili bilo koje druge propise, oni imaju u vidu karakteristike njihovih država i njihovih društava, shodno tome, oni stvaraju propise.

Kada mi koji nismo članovi EU i nećemo to nikada ni postati, što je već izvesna činjenica, budući da je zavesa pala odavno na tu mogućnost, a tek je pre neki dan to ozvaničeno, kada mi prihvatimo tako nešto i hvalimo se, mislimo da je pametno da kažemo da je to nešto što je evropski, mi ne shvatamo da ti isti zakoni, ti isti propisi možda, ali najčešće nisu u skladu sa posebnostima našeg društva kao što je svaka država za sebe posebna, ima neke svoje karakteristike, dakle nije sve isto, tako i mi ne odgovaramo, naša država ne odgovara uvek sa tim evropskim propisima. Ali, opet, čini se da je mišljenje, da je unapređenje stanja po bilo kom pitanju kada se nešto evropski donese.

Vlada Republike Srbije se ne bavi pravim problemima društva iz Srbije, već isključivo onim što je preporuka EU. Po tome se SNS apsolutno ne razlikuje od DS, jer su obe te stranke samo bezpogovorno ispunjavale evropske direktive.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Amandmanom sam tražio da se vrši brisanje pomenutog člana.

Brisanje navedenog člana se traži zato što priređivač nije uvek u stanju da dostavi merodavnu izjavu da imenovano lice nije lice protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak. Činjenica da je to dato pod materijalnom i krivičnom odgovornošću ne menja stvari u ovom slučaju.

Slično je i sa izjavom da priređivač nije osuđivan, odnosno da nije član organizacije kriminalne grupe. Ovo se pogotovo odnosi na činjenicu da priređivač nije počinio težu povredu propisa u poslednjih 10 godina. Upravo navedene dokaze treba da traži od nadležnih organa, a ne od priređivača.

Kako priređivač igara na sreću može znati sve ove podatke? Nikako. Ovde su u pitanju podaci do kojih može doći samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Čak, šta više, do nekog od ovih podataka ne može doći ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer se on predstavlja u predmet istrage i istraga nije svemoguća.

Iz gore navedenog razloga sam tražio brisanje člana 11. ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako u nečemu ne oskudevamo, nego smo bogatiji od drugih, to su kladionice i kockarnice kojih ima na svakom koraku, pa tako i u neposrednoj blizini škola, što je kumovalo tome da danas svaki treći tinejdžer u Srbiji je zavisnik od kocke.

Apelujem da se objekti ovog tipa ne mogu nalaziti u blizini škola na pola kilometra. Znam da ovakva mera ne bi izlečila zavisnost, ali bi je u svakom slučaju umanjila.

Predlogom zakona regulišu se uslovi za ulazak u prostorije igračnice, obaveza priređivača igara da obezbedi bazu podataka o igraču, broj pasoša, adresu, vreme ulaska i izlaska iz igraonice, zatim da potpiše izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da je za svoje ime i za svoj račun učestvovao u igrama na sreću.

Ovo sve lepo stoji na papiru. Međutim, u praksi je to sasvim drugačije. Priređivaču igara na sreću je najbitnije da neko donese novac u igraonicu koji uzgred neće odneti, nego će ostati u igraonici, a ko je to lice, broj pasoša, adresa, za priređivača igara je isto toliko bitan kao koji je znak u horoskopu, da li navija za „Zvezdu“ ili možda koji broj cipela nosi. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekad srećni dobitnici budu i nesrećni gubitnici.

Ja ću jednog dobitnika, gubitnika upravo opisati. Radi se o Nebojši Zelenoviću, predsedniku opštine ili grada Šapca.

Dakle, on je kod tročlanog sudskog veća bio okrivljeni, sada već i osuđeni, za proneveru pet miliona evra. Zapamtite, pronevera pet miliona evra.

To je ovaj što ide sa Đilasom po evropskim parlamentima, pa tamo izlobiraju Tanju Fajon, znaš, pa onda ona kao na njihovoj strani pa kaže – ej, kao, mi ćemo se sa vama dogovarati po hotelu i tako dalje. Znači, nije baš uputno da se dame dogovaraju po hotelu, ali Bože moj. Ona je iz Slovenije, a u Sloveniji su neki drugi standardi. Meni to baš nije smetalo, mada nisam bio ni za kave ustupke, ja to moram priznati, to gospodin Orlić zna.

Znači, pomenuti gospodin, koji se žalio na sve i svašta, pri tome zaboravio da kaže Tanji Fajon da je on srećni dobitnik pet miliona evra, a sudovi… Što su to čudne institucije. Kaže sud ovako – tročlano sudsko veće izreklo mu je juče novčanu kaznu od 50 hiljada dinara. Pazite, 50 hiljada dinara ako se slučajno napijete i sednete na bicikli i krenete selom Novi Karlovci i ukoliko ste onako malo više pijani i ukoliko vas policija zaustavi, kazna, bogami, pošto se ovo njemu ponavljalo, je daleko veća od ovih 50 hiljada dinara.

Dakle, jedan pripiti biciklista plati veću kaznu od predsednika grada Šapca, koji je proneverio pet miliona evra? Dakle, poruka je – bolje biti Đilasov predsednik grada, bolje biti u Savezu za Srbiju i opleviti pet miliona evra, nego biti pripiti biciklista u selu Novi Karlovci. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Amandman je bio zaista tehničkog, rekla bih, karaktera i dobro je da je Vlada prihvatila ovaj amandman, ali bi bilo još bolje da nam je Vlada, gospodine ministre, i to bi možda trebalo da uradite početkom naredne godine, zapravo da predložite potpuno nov Zakon o duvanu. Ovaj se menja sedam puta. Verujte, ima mnogo problema, ne samo ovih formalnih koje smo mi ovde intervenisali, nego suštinskih.

Sve više ljudi se u Srbiji bavi proizvodnjom duvana. Mnogo toga je u okviru i te proizvodnje i plasmana, trgovine, neuređeno i to pravi problem. Ja sam prethodnih dva, tri meseca dosta vremena provela u opštini Ruma, u selu Hrtkovcima, gde sam tamo radila određene poslove kao član tima za odbranu Vojislava Šešelja, razgovarala sa ljudima i tamo sam srela mnogo ljudi koji su došli u Hrtkovce, koji su proterani i isterani iz svojih kuća, pa su došli i žive u Hrtkovcima. Tamo su na teritoriji Republike Srpske Krajine se bavili gajenjem duvana i ovde su to nastavili.

Zaista, kada sam razgovarala sa tim ljudima, a u Šapcu takođe, gde se dosta proizvodi duvan, ti ljudi imaju i puno problema i puno ideja kako bi mogla i država da im pomogne i da se zaista unapredi. To je unosan posao i treba da forsiramo naše ljude, naše seljake da se time bave. Nije to ni lak posao. To zna onaj ko to radi, ali zato bi trebalo zaista da počnete da nam predlažete i da se ovde donose zakoni od kojih će konkretno imati pomoć što je moguće veći broj naših ljudi.

Pustite te formalnosti, piše u direktivi, rekla EU. Nema nikakve koristi od toga.

Evo, ministre, ideja - dajte početkom naredne godine nov Predlog zakona o duvanu, pa da zajedno pomognemo tom našem narodu.