Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku – PREDLOG ZAKONA O ŽIGOVIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici.
Primili ste izveštaj nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Ovo svakako jeste veoma bitna tema i možda se na prvi pogled nekome čini da to nije toliko važno, ali s obzirom i na ono što se dešava u praksi i te kako jeste važno da se zaštiti svaki promet robe i usluga i zloupotreba žiga, u smislu da se dešava i sada da se bukvalno krade žig, odnosno oznaka koja tamo postoji ili sa nekom neznatnom izmenom pokušava da se predstavi kao nov žig. Onda to svakako stvara zabunu kod potrošača i nanosi veliku štetu ko je vlasnik tog izvornog žiga.

Ovo što ste predvideli ovim zakonom nije dovoljno precizno, upravo taj deo regulisao zato što ste vi ovaj zakon donosite kao nalog EU. To ste lepo u obrazloženju i napisali. Nedovoljno ste vodili računa u ovom delu zaštite žiga, u onemogućavanju podnošenja žalbe i odmah upućivanju na upravni sud, odnosno upravni postupak, što svakako nije baš dobro zato što to sve mnogo dugo traje i što neko ko zloupotrebi žig može ozbiljno on sebi zaradu da obezbedi, a s druge strane da nanese veliku štetu onome čiji se žig zloupotrebljava.

Ponavljamo, toga u praksi ima, sudskih sporova i danas dan ima i svakako ovome treba da se ozbiljna posveti ozbiljna pažnja, ne samo zato što je to direktiva ili neka od direktiva EU, već zato što je to interes, pre svega, domaćih proizvođača, jer se dešava da neki koji dođu ovde pa kupe određenu proizvodnju, da samo malom nekom izmenom žiga, ugrožavaju nekoga ko dugo godina koristi taj žig i po kojem žigu je prepoznatljiva određena roba.

Mi vam samo skrećemo pažnju, to smo kroz amandmane radili, da ipak treba više računa povesti, nije samo formalno doneti zakon sa mnogo članova, rešenje, jer zakon mora biti na usluzi svakom građaninu Srbije i tek tada je to dobar zakon, što u ovom slučaju svakako nije reč.

Hvala.

Na član 7. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, ovo je bila prilika da se utvrde jasni kriterijumi prilikom ocene ispravnosti nekog žiga, odnosno da nije došlo do plagiranja dela ili čitavog žiga i ovde nisu u ovom zakonu, to su trebali stručnjaci da urade i da sa njima veoma ozbiljno uz konsultacije i poslodavaca i ljudi koji su imali, na kraju krajeva, i ljudi koji su veoma stručni u toj oblasti žigovnog prava i autorskog prava, da se tačno zna po kojim kriterijumima će neko moći da zaštiti svoj žig, a zbog kojih sitnica, pod znacima navoda, će to biti odbijeno. Nemerljiva šteta može da nastane i u prometu robe i usluga, u industrijskoj svojini i uopšte žig je jedno intelektualno, autorsko pravo i prvo u koje niko ne sme da zadire ni po Ustavu zemlje i ne samo po ovom zakonu, nego i po drugim zakonima.

Da li ste razmišljali o tome da Zavod za intelektualnu svojinu, ipak to radi na jedan, rekla bih, paušalan način, iz razloga što to radi po službenoj dužnosti i ne ulazi u konkretne detalje kod ocenjivanja da li je nešto povreda tog žigovnog prava ili nije. Jer, mora da se ima u vidu kako razmišlja jedan prosečni potrošač. Prosečni potrošač će manje u većem delu da obrati pažnju na neko grafičko rešenje, ali će više da obrati pažnju na verbalni utisak, da li je to što taj žig verbalno poručuje za njega ono što mu ostaje u glavi i da li će samim tim, kupujući jednu robu, a misleći da je od tog proizvođača od kojeg on nije, dovesti i sebe u zabludu a naravno i ti proizvođači će imati jednu takvu štetu.

Tako da je tu niz faktora. Zaista zbog ograničenog vremena nemam mogućnosti da po segmentima to iznosim šta ste sve trebali da imate u vidu, ali ova oblast je i te kako važna i s obzirom na to da ste u članu, čini mi se, 59. zakona naveli da je nosilac žiga dužan da ga koristi izričito se tome protivimo. Kao što rekoh, žig je intelektualna industrijska svojina.

Ako neko u jednom trenutku nije u mogućnosti da tu robu proizvodi ili da pruža uslugu pod oznakom tog žiga, ne možete njemu ko je zaštitio to pravo, vi ovde kažete na 10 godina, a to je zaista i kratak period da oduzmete mogućnost da on to uradi možda za godinu, dve, dok ne izvrši neku finansijsku konsolidaciju. Vi kažete dužan je da ga koristi, znači ako ga ne koristi u tom trenutku, onda mu sledi kazna. Ne, to je njegovo pravo i koristiće ga onda kada to bude hteo i sa razlozima koji njemu donose finansijsku ili neku drugu korist.

Još nešto, dakle, to je i moralno pravo, pre svega, ali ne samo ovo koje sam navela do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15. ovoga Zakona o žigovima, gde sam tražio da se izmeni stav 2. ovoga člana.

Naime, svima nama je jasno da svi zakoni i zakonski propisi moraju biti jasno i precizno definisani. To posebno važi kada je u pitanju ova jedna specifična oblast kakvi su žigovi, odnosno kakav je Zakon o žigovima.

Znate, ja sam amandmanom tražio da se na bolji i precizniji način definiše predmet ovoga zakona. Jasno je da je žig najveća garancija da je neka roba, neka stvar u skladu sa onim što on jeste i u skladu sa onim što bi on trebao da predstavlja. Zato podnosioci prijava za žig trebaju da ispune određene uslove, određene garancije. To se pre svega odnosi da navedu naziv, znači tačan, jasan i precizan naziv roga i usluga za koje traže odnosno za koje podnose prijave za žig.

Naravno, celo ministarstvo ili već ko razmatra te stvari, to mora da bude u detalje da razmotri, pri čemu se svakako treba voditi račun o tome, da se zadrži, odnosno da ne dođe do povrede određenog stepena zaštite autorskih i drugih prava, proizvodnih prava, kako bi se podnosilac prijave za žig, ne bi imao štete od toga.

Dakle, mora se jasno i precizno svaka stavka, pogotovo u ovom zakonu, definisati, da ne bi bilo nekih nedoumica, jer ovde jedna mala stvar, jedan suvišan zarez, jedna tačka, ili nešto slično, može dovesti do velikih posledica.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Marjan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno sam gledao žig N1 televizije. Televizija N1 nije registrovana u APR-u, a ima žig, nema PIB, ali koristi PIB „Adrija njuz“ d.o.o, koja čak nije ni osnivač N1 televizije.

Znači, to je jedna prevara koja pripada Šolaku i Đilasu. N1 je Luksemburški mediji, vlasnik N1 televizije je „Junajted medija“, vlasnik „Junajted medije“ je „Junajted grupa“, tu su smešteni „Dajrah medija,“, „Cas medija“, Šolak, Đilas.

Mi nemamo problem sa opozicijom, onim delom opozicije zbog bojkota izbora i bojkota Narodne skupštine, zato što smo im nešto loše uradili u Narodnoj skupštini.

Naprotiv, mi imamo problem zbog Šolakovog i Đilasovog biznisa, jer oni misle da su ugroženi, zato što je „Telekom“ koji ima svoj regularni žig, koji je registrovan, koji se povratio i sa 30% tržišta došao na 41,5%. Šolakova SBB „Junajted grupa“ je sa 54% pala na 48%. Otuda ove prazne klupe, otuda REM koji je dopustio da N1 televizija, Sport klubovi, Nova S, Sinemanija i drugi ne registrovani, u Srbiji, kanali posluju na teritoriji Srbije i taj isti REM nije naložio uklanjanje tih divljih, piratskih kanala, koji uzimaju hleb, emitujući reklame, domaće reklame i ako su prekogranična televizija i ne bi smeli da emituju domaće reklame, niti da emituju izvorni program iz Beograda, nego da reemituju onaj koji se prikazuje u Luksemburgu. Može da reemituje samo reklame koje se prikazuju u Luksemburgu.

Pošto, u Luksemburgu nema emitovanja, svima je jasno da nema ni reemitovanja. Ali, puštanjem reklama oni uzimaju hleb regularnim registrovanim televizijama, koje imaju svoj regularni žig, regularnu registraciju u APR-u i u registru elektronskih medija pod REM-om.

Danas i ovih dana, ta ista, neregistrovana grupacija televizijskih kanala, okupljena u „Junajted grupi“, ucenjuje „Telekom“ i čak i brend „Telekoma“, „Supernovu“ naziva fantomima.

Dakle, oni koji okupljaju preko 20 fantomskih, piratskih kanala su se drznuli, da za nacionalnu kompaniju da kažu, da je fantomska.

Zato mislim da su žigovi veoma bitni, ali bitna je i provera N1 televizije. Pod kojim okolnostima, ne registrovanim, emituju program, po kojim okolnostima je njihov žig validan i pod kojim okolnostima oni ucenjuju regularne domaće medije i regularnog operatora? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Kolega, Marijan Rističević je lepo rekao neke stvari, radi se potpuno o prevarantima, u svakom smislu te reči. Pa tako, ti prevaranti podmećući nam razno razne svoje prevare, podmeću građanima Srbije, priču o tome, kako tobože rade za interese građana, kako ti mediji, zapravo brinu o interesima građana, interesu naroda, a suština jeste u tome da samo brinu o svojim ličnim i tajkunskim interesima. Da se uzme što više para u svoje džepove, od građana Srbije i to se pokazuje i u praksi.

Kada pogledamo preko puta, evo navršilo se godinu dana, nema ni jednog dela opozicije, predstavnika takozvanog Saveza za Srbiju, ja ih nazivam savez za silovanje i davljenje Srbije, jer to je jedino što imaju u sadržaju svog, takozvanog programa, su laži, silovanje, pretnje itd.

Znači, te prazne klupe, su simbolika programa Dragana Đilasa. Uđe u Skupštinu, nađe eventualno radno mesto, primi dobru platu iz budžeta Republike Srbije, koju su mukom teškom, radeći, napunili svi građani Srbije, boreći se teškim reformama prethodnih šest, sedam i osam godina, stabilizovali smo državu, napunili državnu kasu, da bi ovakvi, koji preko puta ne dolaze na sednice Narodne skupštine, a zaposleni su u njoj, primali veoma lepe plate.

I onda se, recimo kao Balša Božović, Zoran Živković, Marinika Čobano Tepić, Boško Obradović i ostali, a svi pod pokroviteljstvom i patronatom Dragana Đilasa, pa onda dođu u Skupštinu, drže konferencije za štampu, odakle napadaju predsednika republike. Dakle, iznose brojne laži o ministru Nebojši Stefanoviću, njegovoj porodici, dakle ništa drugo i ne znaju da rade zapravo.

Suština je u prevari, da se dođe u Skupštinu, da se zaposle na državnim jaslama, na grbači građana Republike Srbije, da se primi dobra plata i da se ništa ne radi. To nigde nema.

Građani Srbije, kada razgovaraju sa nama, pitaju, pa dokle, da li je normalno da neko prima platu od hiljadu evra, a na svoj posao ne dolazi. Ljudi traže od nas da nešto preduzmemo, kako bi to postalo nemoguće. Narodni poslanik ima svoje radno mesto, ima svoj posao.

Posao mu je da bude u Skupštini Republike Srbije, gde je izabran na izborima, na listi koja ga je kandidovala, bez obzira kakva politički stav imamo, jedni jesmo za jednu opciju, drugi za drugu, ali svi moramo da radimo svoj posao.

Za taj posao smo plaćeni, od strane građana Srbije i njima smo dužni i odgovorni da polažemo račune, a ne da lažemo građane preko televizije N1, koje ne znamo ni ko je, ni čija je televizija, ali znamo da je tajkunska, znamo da radi za interes tajkuna Dragana Đilasa, Šolaka i smemo to da kažemo.

To ćemo stalno da ponavljamo i u tom smislu podržavam sve što je rekao kolega Marijan Rističević, jer je dobro primetio da ta televizija sve radi, samo ne radi u interesu građana, radi isključivo u interesu tajkuna Dragana Đilasa, a mi smo obećali građanima Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, 2012. godine, da ćemo svim srcem, svim snagama da se borimo protiv tajkunizacije Srbije, kriminalizacije Srbije, koju su upravo žuto tajkunsko preduzeće, Dragan Đilas i njegovi prijatelji, gurnuli u ralje tajkuna i mafije.

Još da završim, za kraj, u pitanju je i lažni bojkot koji oni najavljuju. Pa, hoće građanima Srbije da kažu, evo međusobno se prepucavaju, sada su ponudili svoju političku decu, iz ovih „Jedan od pet miliona“, i rekli da će oni da izađu na izbore. Znači, upitanju je apsolutno lažni bojkot.

Građanima Srbije se kuka, pa kažu, jao, pa neću da izađem na izbore, nisu mi dali igračku u REM, da se igram, neću da izađem na izbore nisu mi dali sve medije da se igram, neću da izađem na izbore zato što ne znam ni ja šta sve. Neće na izbore, jer nemaju program, nemaju ideju, jedini program i jedina ideja njihova je da pljačkaju građane Srbije i da otimaju pare.

E, to neće raditi, a SNS i na predlog predsednika republike, smo odlučili da ponudimo građanima Srbije, da se smanji izborni prag, cenzus, za ulazak u Skupštinu.

Zašto? Zato što smatramo da ima društvenih grupa koje treba da budu zastupljene u parlamentu i da je mnogo bolje za demokratiju u Srbiji, da šire društvene grupe mogu da budu predstavljene u parlamentu.

Zašto, neko ko ima 100 hiljada birača ili 60-70, 150 ne bi imao predstavnika u parlamentu. Hoćemo da kažemo 3% možete da osvojite na izborima, imate mesto u parlamentu.

Ali, moje lično mišljenje i uveren sam većini mojih kolega, jeste to da ne možete da budete deo parlamenta Republike Srbije, da primate platu iz budžeta republike, a da ne dolazite na svoj posao i da ne radite.

To znači da radite, isključivo kada odete na konferenciju i napadate lažima, predsednika republike, radite isključivo u interesu mafije, tajkuna i neprijatelja Srbije. Hvala vam.