Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15. ovoga Zakona o žigovima, gde sam tražio da se izmeni stav 2. ovoga člana.

Naime, svima nama je jasno da svi zakoni i zakonski propisi moraju biti jasno i precizno definisani. To posebno važi kada je u pitanju ova jedna specifična oblast kakvi su žigovi, odnosno kakav je Zakon o žigovima.

Znate, ja sam amandmanom tražio da se na bolji i precizniji način definiše predmet ovoga zakona. Jasno je da je žig najveća garancija da je neka roba, neka stvar u skladu sa onim što on jeste i u skladu sa onim što bi on trebao da predstavlja. Zato podnosioci prijava za žig trebaju da ispune određene uslove, određene garancije. To se pre svega odnosi da navedu naziv, znači tačan, jasan i precizan naziv roga i usluga za koje traže odnosno za koje podnose prijave za žig.

Naravno, celo ministarstvo ili već ko razmatra te stvari, to mora da bude u detalje da razmotri, pri čemu se svakako treba voditi račun o tome, da se zadrži, odnosno da ne dođe do povrede određenog stepena zaštite autorskih i drugih prava, proizvodnih prava, kako bi se podnosilac prijave za žig, ne bi imao štete od toga.

Dakle, mora se jasno i precizno svaka stavka, pogotovo u ovom zakonu, definisati, da ne bi bilo nekih nedoumica, jer ovde jedna mala stvar, jedan suvišan zarez, jedna tačka, ili nešto slično, može dovesti do velikih posledica.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Marjan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno sam gledao žig N1 televizije. Televizija N1 nije registrovana u APR-u, a ima žig, nema PIB, ali koristi PIB „Adrija njuz“ d.o.o, koja čak nije ni osnivač N1 televizije.

Znači, to je jedna prevara koja pripada Šolaku i Đilasu. N1 je Luksemburški mediji, vlasnik N1 televizije je „Junajted medija“, vlasnik „Junajted medije“ je „Junajted grupa“, tu su smešteni „Dajrah medija,“, „Cas medija“, Šolak, Đilas.

Mi nemamo problem sa opozicijom, onim delom opozicije zbog bojkota izbora i bojkota Narodne skupštine, zato što smo im nešto loše uradili u Narodnoj skupštini.

Naprotiv, mi imamo problem zbog Šolakovog i Đilasovog biznisa, jer oni misle da su ugroženi, zato što je „Telekom“ koji ima svoj regularni žig, koji je registrovan, koji se povratio i sa 30% tržišta došao na 41,5%. Šolakova SBB „Junajted grupa“ je sa 54% pala na 48%. Otuda ove prazne klupe, otuda REM koji je dopustio da N1 televizija, Sport klubovi, Nova S, Sinemanija i drugi ne registrovani, u Srbiji, kanali posluju na teritoriji Srbije i taj isti REM nije naložio uklanjanje tih divljih, piratskih kanala, koji uzimaju hleb, emitujući reklame, domaće reklame i ako su prekogranična televizija i ne bi smeli da emituju domaće reklame, niti da emituju izvorni program iz Beograda, nego da reemituju onaj koji se prikazuje u Luksemburgu. Može da reemituje samo reklame koje se prikazuju u Luksemburgu.

Pošto, u Luksemburgu nema emitovanja, svima je jasno da nema ni reemitovanja. Ali, puštanjem reklama oni uzimaju hleb regularnim registrovanim televizijama, koje imaju svoj regularni žig, regularnu registraciju u APR-u i u registru elektronskih medija pod REM-om.

Danas i ovih dana, ta ista, neregistrovana grupacija televizijskih kanala, okupljena u „Junajted grupi“, ucenjuje „Telekom“ i čak i brend „Telekoma“, „Supernovu“ naziva fantomima.

Dakle, oni koji okupljaju preko 20 fantomskih, piratskih kanala su se drznuli, da za nacionalnu kompaniju da kažu, da je fantomska.

Zato mislim da su žigovi veoma bitni, ali bitna je i provera N1 televizije. Pod kojim okolnostima, ne registrovanim, emituju program, po kojim okolnostima je njihov žig validan i pod kojim okolnostima oni ucenjuju regularne domaće medije i regularnog operatora? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Kolega, Marijan Rističević je lepo rekao neke stvari, radi se potpuno o prevarantima, u svakom smislu te reči. Pa tako, ti prevaranti podmećući nam razno razne svoje prevare, podmeću građanima Srbije, priču o tome, kako tobože rade za interese građana, kako ti mediji, zapravo brinu o interesima građana, interesu naroda, a suština jeste u tome da samo brinu o svojim ličnim i tajkunskim interesima. Da se uzme što više para u svoje džepove, od građana Srbije i to se pokazuje i u praksi.

Kada pogledamo preko puta, evo navršilo se godinu dana, nema ni jednog dela opozicije, predstavnika takozvanog Saveza za Srbiju, ja ih nazivam savez za silovanje i davljenje Srbije, jer to je jedino što imaju u sadržaju svog, takozvanog programa, su laži, silovanje, pretnje itd.

Znači, te prazne klupe, su simbolika programa Dragana Đilasa. Uđe u Skupštinu, nađe eventualno radno mesto, primi dobru platu iz budžeta Republike Srbije, koju su mukom teškom, radeći, napunili svi građani Srbije, boreći se teškim reformama prethodnih šest, sedam i osam godina, stabilizovali smo državu, napunili državnu kasu, da bi ovakvi, koji preko puta ne dolaze na sednice Narodne skupštine, a zaposleni su u njoj, primali veoma lepe plate.

I onda se, recimo kao Balša Božović, Zoran Živković, Marinika Čobano Tepić, Boško Obradović i ostali, a svi pod pokroviteljstvom i patronatom Dragana Đilasa, pa onda dođu u Skupštinu, drže konferencije za štampu, odakle napadaju predsednika republike. Dakle, iznose brojne laži o ministru Nebojši Stefanoviću, njegovoj porodici, dakle ništa drugo i ne znaju da rade zapravo.

Suština je u prevari, da se dođe u Skupštinu, da se zaposle na državnim jaslama, na grbači građana Republike Srbije, da se primi dobra plata i da se ništa ne radi. To nigde nema.

Građani Srbije, kada razgovaraju sa nama, pitaju, pa dokle, da li je normalno da neko prima platu od hiljadu evra, a na svoj posao ne dolazi. Ljudi traže od nas da nešto preduzmemo, kako bi to postalo nemoguće. Narodni poslanik ima svoje radno mesto, ima svoj posao.

Posao mu je da bude u Skupštini Republike Srbije, gde je izabran na izborima, na listi koja ga je kandidovala, bez obzira kakva politički stav imamo, jedni jesmo za jednu opciju, drugi za drugu, ali svi moramo da radimo svoj posao.

Za taj posao smo plaćeni, od strane građana Srbije i njima smo dužni i odgovorni da polažemo račune, a ne da lažemo građane preko televizije N1, koje ne znamo ni ko je, ni čija je televizija, ali znamo da je tajkunska, znamo da radi za interes tajkuna Dragana Đilasa, Šolaka i smemo to da kažemo.

To ćemo stalno da ponavljamo i u tom smislu podržavam sve što je rekao kolega Marijan Rističević, jer je dobro primetio da ta televizija sve radi, samo ne radi u interesu građana, radi isključivo u interesu tajkuna Dragana Đilasa, a mi smo obećali građanima Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, 2012. godine, da ćemo svim srcem, svim snagama da se borimo protiv tajkunizacije Srbije, kriminalizacije Srbije, koju su upravo žuto tajkunsko preduzeće, Dragan Đilas i njegovi prijatelji, gurnuli u ralje tajkuna i mafije.

Još da završim, za kraj, u pitanju je i lažni bojkot koji oni najavljuju. Pa, hoće građanima Srbije da kažu, evo međusobno se prepucavaju, sada su ponudili svoju političku decu, iz ovih „Jedan od pet miliona“, i rekli da će oni da izađu na izbore. Znači, upitanju je apsolutno lažni bojkot.

Građanima Srbije se kuka, pa kažu, jao, pa neću da izađem na izbore, nisu mi dali igračku u REM, da se igram, neću da izađem na izbore nisu mi dali sve medije da se igram, neću da izađem na izbore zato što ne znam ni ja šta sve. Neće na izbore, jer nemaju program, nemaju ideju, jedini program i jedina ideja njihova je da pljačkaju građane Srbije i da otimaju pare.

E, to neće raditi, a SNS i na predlog predsednika republike, smo odlučili da ponudimo građanima Srbije, da se smanji izborni prag, cenzus, za ulazak u Skupštinu.

Zašto? Zato što smatramo da ima društvenih grupa koje treba da budu zastupljene u parlamentu i da je mnogo bolje za demokratiju u Srbiji, da šire društvene grupe mogu da budu predstavljene u parlamentu.

Zašto, neko ko ima 100 hiljada birača ili 60-70, 150 ne bi imao predstavnika u parlamentu. Hoćemo da kažemo 3% možete da osvojite na izborima, imate mesto u parlamentu.

Ali, moje lično mišljenje i uveren sam većini mojih kolega, jeste to da ne možete da budete deo parlamenta Republike Srbije, da primate platu iz budžeta republike, a da ne dolazite na svoj posao i da ne radite.

To znači da radite, isključivo kada odete na konferenciju i napadate lažima, predsednika republike, radite isključivo u interesu mafije, tajkuna i neprijatelja Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? Da.
Kolega Despotoviću, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke se odnosi na Predlog zakona o žigovima u članu 30. stav 2. menja se i glasi – u trenutku upisa žiga u Registar žigova moraju biti ispunjeni uslovi za priznanje žiga, uz obrazloženje - amandman se na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Još jedan zakon u nizu gde se prethodni zakoni zamenjuju nečim što se zove „novi“. Taj novi zakon, nazovimo ga novim, nije toliko nov da bi stvarno mogao da bi tako mogao da se nazove. Za razliku od drugih zakona ovaj se relativno dugo i održao, negde jednu deceniju. Ovaj ranije od 2009. godine, je donet da apsorbuje direktivu od 2004. godine, a ovaj jednu kasnije, iz 2015. godine.

Iz ovih činjenica proističu bar dve konstatacije. Prvo, Vlada je usvojila praksu da predlog svojih ministarstava da donosi tzv. novi zakon čim se izvrši par izmena i dopuna postojećeg zakona. Drugo, nije svaka evropska direktiva razlog za novi zakon.

Novi zakon treba da bude stvarno novi, da reguliše nešto što nije do sada, a ovo što se kod nas radi je moguće rešavati uz izmene i dopune tekstova uz izradu prečišćenih tekstova zakona. U objašnjenju čak ovog razloga za donošenje zakona navodi se i direktiva još čak iz 2004. godine.

Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristečević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 63. amandman je podne narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pre svega u svetlu onoga što smo mogli da čujemo juče od ministra kulture, gospodina Vukosavljevića gde je Ministarstvo i Vlada Republike Srbije podržalo našu inicijativu koju smo uputili pre nekoliko meseci da Vlada Republike Srbije štampa tj. finansira i objavi sabrana dela nobelovca, pisca Petera Hankea, osvedočenog srpskog prijatelja koji nas je podržavao u najtežim trenucima za našu zemlju i naš narod, nikada nije krio svoja osećanja koja gaji prema našem narodu. Ja bih voleo da na isti taj način i Ministarstvo obrazovanja pokaže sluha za ono što su govorili poslanici Srpske radikalne stranke, pre svega oko te kontrole udžbenika koji se pojavljuju u našoj zemlji.

Dakle, mi smatramo i treba da bude i strategija i politika Ministarstva obrazovanja, dakle da udžbenici i za osnovnu i za srednju školu iz srpskog jezika i istorije ne smeju da budu stvar tržišta i na njima treba da ima monopol Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, koji treba da bude pod strogom kontrolom Ministarstva obrazovanja.

Dakle, da vas ne podsećam na sve skandale, od toga da je „Danak u krvi“ prilika za napredovanje u hijerarhiji Turskog carstva, od toga da je Hrvatska imala izmišljenu državu u srednjem veku, do svih ostalih stvari koje možemo da zateknemo na tom polju.

Što se tiče srpskog jezika i najnovijih inicijativa, a gde to može da postane vrlo lako i uvreženo mišljenje u Republici Srbiji, a to je da ne postoji srpski jezik već nekakav jugoslovenski ili naš jezik zajednički za sve narode izmišljene i one koji stvarno postoje na Balkanu.

Dakle, mi smatramo da na dugi rok Ministarstvo obrazovanja treba da pokaže odgovornost na tom polju i da se postara da se više nikada ne dese takve stvari kao što smo imali priliku da gledamo po pitanju tih udžbenika.

Sa druge strane, mi možda imamo razumevanja da je nešto nekad pogrešno urađeno u prošlom mandatu, prošlog ministra obrazovanja ili prošle Vlade, ili prošle stranke ili bilo šta drugo, ti sada argumenti više nemaju osnova zato što je svaki ministar u svakom resoru izabran novi, zato što je neko pre njega radio loše ili lošije i mora stanje da popravi i njegova je odgovornost i obaveza da stanje u svakom resoru popravi. Takva je situacija i sa prosvetom u Srbiji.