Zahvaljujem.
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? Da.
Kolega Despotoviću, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke se odnosi na Predlog zakona o žigovima u članu 30. stav 2. menja se i glasi – u trenutku upisa žiga u Registar žigova moraju biti ispunjeni uslovi za priznanje žiga, uz obrazloženje - amandman se na bolji i precizniji način definiše predmet ovog zakona.

Još jedan zakon u nizu gde se prethodni zakoni zamenjuju nečim što se zove „novi“. Taj novi zakon, nazovimo ga novim, nije toliko nov da bi stvarno mogao da bi tako mogao da se nazove. Za razliku od drugih zakona ovaj se relativno dugo i održao, negde jednu deceniju. Ovaj ranije od 2009. godine, je donet da apsorbuje direktivu od 2004. godine, a ovaj jednu kasnije, iz 2015. godine.

Iz ovih činjenica proističu bar dve konstatacije. Prvo, Vlada je usvojila praksu da predlog svojih ministarstava da donosi tzv. novi zakon čim se izvrši par izmena i dopuna postojećeg zakona. Drugo, nije svaka evropska direktiva razlog za novi zakon.

Novi zakon treba da bude stvarno novi, da reguliše nešto što nije do sada, a ovo što se kod nas radi je moguće rešavati uz izmene i dopune tekstova uz izradu prečišćenih tekstova zakona. U objašnjenju čak ovog razloga za donošenje zakona navodi se i direktiva još čak iz 2004. godine.

Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Ristečević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 63. amandman je podne narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pre svega u svetlu onoga što smo mogli da čujemo juče od ministra kulture, gospodina Vukosavljevića gde je Ministarstvo i Vlada Republike Srbije podržalo našu inicijativu koju smo uputili pre nekoliko meseci da Vlada Republike Srbije štampa tj. finansira i objavi sabrana dela nobelovca, pisca Petera Hankea, osvedočenog srpskog prijatelja koji nas je podržavao u najtežim trenucima za našu zemlju i naš narod, nikada nije krio svoja osećanja koja gaji prema našem narodu. Ja bih voleo da na isti taj način i Ministarstvo obrazovanja pokaže sluha za ono što su govorili poslanici Srpske radikalne stranke, pre svega oko te kontrole udžbenika koji se pojavljuju u našoj zemlji.

Dakle, mi smatramo i treba da bude i strategija i politika Ministarstva obrazovanja, dakle da udžbenici i za osnovnu i za srednju školu iz srpskog jezika i istorije ne smeju da budu stvar tržišta i na njima treba da ima monopol Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, koji treba da bude pod strogom kontrolom Ministarstva obrazovanja.

Dakle, da vas ne podsećam na sve skandale, od toga da je „Danak u krvi“ prilika za napredovanje u hijerarhiji Turskog carstva, od toga da je Hrvatska imala izmišljenu državu u srednjem veku, do svih ostalih stvari koje možemo da zateknemo na tom polju.

Što se tiče srpskog jezika i najnovijih inicijativa, a gde to može da postane vrlo lako i uvreženo mišljenje u Republici Srbiji, a to je da ne postoji srpski jezik već nekakav jugoslovenski ili naš jezik zajednički za sve narode izmišljene i one koji stvarno postoje na Balkanu.

Dakle, mi smatramo da na dugi rok Ministarstvo obrazovanja treba da pokaže odgovornost na tom polju i da se postara da se više nikada ne dese takve stvari kao što smo imali priliku da gledamo po pitanju tih udžbenika.

Sa druge strane, mi možda imamo razumevanja da je nešto nekad pogrešno urađeno u prošlom mandatu, prošlog ministra obrazovanja ili prošle Vlade, ili prošle stranke ili bilo šta drugo, ti sada argumenti više nemaju osnova zato što je svaki ministar u svakom resoru izabran novi, zato što je neko pre njega radio loše ili lošije i mora stanje da popravi i njegova je odgovornost i obaveza da stanje u svakom resoru popravi. Takva je situacija i sa prosvetom u Srbiji.

Zahvaljujem.
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Razvojem društva i tržišta svakako da se pojavljuje potreba za zaštitu pronalazaka kvaliteta robe, turističkih i sportskih manifestacija i svega drugog što se u poslednje vreme sve češće sreće i kod nas u Srbiji.

Možda su i trebale nove odredbe ovog zakona, ali nama se ne dopada što vi u obrazloženju zbog čega prelazite na novi Predlog zakona o žigovima, jeste i usklađivanje, odnosno dovođenju kompatibilnog stanje sa propisima Evropske unije.

Da li će sutra možda izmene i dopune ovog zakona uslediti, ako vi i „mali Šengen“ dovedete na određeni nivo vaših želja? Ima potrebe samo da mi uskladimo ovo i da one koji rade, oni koji imaju viziju i žele dobro svojoj državi tj. državi Srbiji da njih i zaštitimo.

Mi ćemo imati, a već i sad imamo i pojedince, ali uglavnom to na ličnom nivou pokušavaju da zaštite proizvode sa geografskim poreklom.

Vi koji baš onako nestrpljivo čekate i hrlite tim putem ka EU znate koje su beneficije. Mi lično mislimo da do toga nikada neće doći, ali ne znači da kvalitet proizvoda, da njihovu zaštitu koja su proizvodi u Srbiji ne treba da zaštitimo.

I znate, u slučaju određivanja kvota da proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom nisu obuhvaćeni tim kvotama, sa jedne strane, a sa druge strane, cene tih proizvoda su veće i nekoliko puta, čak se pominje i deset puta da su bolje cene, što znači da će građani Srbije biti motivisani da se udružuju, pre svega, da imaju organizovan pristup tržištima kako domaćem, tako i stranim tržištima. Tu je potrebna pomoć. Mislim da Zavod za zaštitu i unapređenje može da da određenu vestu pomoći tu, a i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, svakako bi trebalo malo više i ozbiljnije da posveti pažnju ovom problemu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam na Predlog zakona o žigovima amandman na član 82. stav 6. koji se menja i glasi: „Korišćenjem žiga ne smatra plaćanje takse za produženje važećeg žiga kao i zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i tako dalje“. U obrazloženju za donošenje ovog zakona naveli ste direktivu iz 2004. godine, pa je nejasno što da direktiva nije ugrađena u tekst zakona iz 2009. godine, a toliko se apostrofiralo i direktiva iz 2015. godine i opet ostaje nejasno zašto ona nije ugrađena 2018. godine, kada su vršene izmene i dopune tadašnjeg zakona.

Na osnovu ovih činjenica moguće je doneti pogrešan zaključak da se neko tek sada toga setio, tako da je došao na dnevni red ovaj Predlog zakona.

Za donošenje celovitog Zakona o žigovima nije dovoljna, kako ste naveli, potreba da se otklone nedostaci terminološke prirode. U cilju ilustracije ovoga što je navedeno nije na odmet i malo statistike. Od 116 članova novog zakona direktiva iz 2004. godine imala je upliv u osam novih članova u delu o građansko-pravnoj zaštiti, a direktiva iz 2015. godine pominje se direktno u 25 članova, što znači da sve ostalo čine članovi starog zakona, tačnije 83 člana ili procentualno 71%. Suština zakona je da žig postoji i da se štiti na domaćem i na međunarodnom planu. Dobro je što je ovaj član pravni okvir građansko-pravne zaštite, kao i jačanje zaštite žiga i delotvornije suzbijanje njegovog krivotvorenja.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ovde se radi o zaštiti znaka, odnosno, tačnije rečeno, sprečavanje zloupotrebe zaštićenog znaka.

Ima nešto što je mnogo krupniji problem kada je u pitanju zaštita, a to je da se zaštitimo od ovoga uvozničkog lobija koji u ovu državu Srbiju uvozi sve i svašta. Čak i udžbenike uvozimo. Možemo tako da kažemo, da čak i udžbenike uvozimo, zahvaljujući, pre svega, snalažljivosti pojedinaca koji su u državnoj administraciji, a ta administracija se zove Vlada Srbije. Zašto? Pa, zato što smo bukvalno prepisali i uzeli neke, kako kažu, evropske norme i te evropske norme uvek idu u korist onih koji uvoze robu veoma, veoma sumnjivog kvaliteta, svake vrste, a pri tome ostvaruju veliki profit i mi se tu ne možemo suprotstaviti.

Možete zamisliti kakva će konfuzija da nastane kada uvede se elektronski žig, odnosno zaštitni znak, a pogotovu što će, na osnovu usvajanja ovog zakona, početi prijavljivanje zaštite znakova, odnosno prijavljivanje žigova, koje će se registrovati na 10 godina. To će biti potpuna konfuzija.

Ne vidimo mi koji će to odbrambeni mehanizam imati Vlada da se suprotstavi, recimo, ovom već pomenutom uvozničkom lobiju, što je bukvalno karcinom na tkivu ove države i to treba da se prekine.

Ministar je rekao pre neki dan ovde da ima volju, ima želju, ima odlučnost da spreči ovu lakrdiju kada su u pitanju udžbenici, blago rečeno lakrdiju, jer to su mnogo dugoročnije posledice, ali da vidimo kako će to biti primenom ovoga zakona, da vidimo kako će se to poznatijim većim svetskim kompanijama suprotstaviti Vlada kada je u pitanju zaštita i žiga i znaka.