Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ja se naravno, u potpunosti slažem sa diskusijom mog kolege gospodina Rančića, ali dodala bih još nešto. U fokusu obrazovnih zakona je zaštita najboljeg interesa učenika. U fokusu zakona o srednjem obrazovanju, takođe je zaštita najboljeg interesa učenika i povećanje obuhvata dece koja pohađaju srednju školu, jer znamo da je obrazovanje jedan od osnovnih uzroka smanjenja siromaštva, da je obrazovanje vezano za ekonomski napredak zemlje, ali takođe i na smanjenje siromaštva.

Kada su u pitanju deca, osobe sa invaliditetom, naravno da se susrećemo ta deca, njihovi roditelji susreću sa poteškoćama u vaspitno-obrazovnom procesu, ali ja odajem veliko priznanje Ministarstvu prosvete i vama ministre lično, što ste prepoznali poteškoće sa kojima se ova deca susreću, što su doneti individualni obrazovni planovi upravo da bi se svako dete sa teškoćama u razvoju obrazovalo u skladu sa svojim potencijalima i u skladu sa onim što ono može da postigne.

Naravno, zakonom su predviđene smernice koje će dodatno timove stručnjaka koji rade u obrazovanju uputiti da se detetu pruži puna i zdravstvena i obrazovna i socijalna podrška, a sve u skladu sa nalazom i mišljenjem interresorne komisije. Naravno, da ovo nije samo pitanje obrazovnih institucija, ovo je pitanje mnogo šire u vaspitno-obrazovni proces, kao podrška moraju da budu uključene i lokalne samouprave i centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove.

Ali ono što na kraju želim da kažem, za razliku od žutog tajkunskog preduzeća, Đilasa, Tadića, Jeremića, koji su pljačkali, opljačkali decu ometenu u razvoju, samo kroz dvorac „Heterlend“ za 150 miliona, mi i te kako vodimo računa o zaštiti najboljeg interesa i učenika smetnjama u razvoju. To je jedan proces, on će biti nastavljen i stalno će se ići na unapređenje da i ova deca steknu znanje u skladu sa svojim sposobnostima i u skladu sa njihovim interesom. To je politika SNS, to je politika ove Vlade, to je politika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam želela da se nadovežem na svog kolegu iz Niša koji je govorio o velikim rezultatima u oblasti obrazovanja. Srednje obrazovanje koje je on pomenuo, je jako dobro, obzirom da je ovaj predlog zakona povezan sa predlogom zakona koji se odnosi na dualno obrazovanje, koji se odnosi na srednje stručno obrazovanje.

Uključivanje dece i mladih je nešto što je prioritet ne samo SNS, već i prioritet Vlade Srbije i vi ste ministre to u više navrata i pokazali.

Ja sam već u načelnoj raspravi navela više škola kao primere dobre primene zakona koji se odnose na oblasti obrazovanja. Svedoci smo dobrih rezultata koji su nastali kao rezultat primene Zakona o dualnom obrazovanju, koji je u tesnoj vezi sa ovim predlogom zakona o kojem danas govorimo. Do danas smo videli da ima mnogo zainteresovanih škola, ali sa druge strane i kompanija kako domaćih tako i stranih i da su pozitivni efekti primene zakona koji se odnose na povezivanje obrazovanja, srednjeg obrazovanja i privrede na zadovoljavajućem nivou.

Pre svega, dobar je predlog da se u dualni sistem obrazovanja uključe i državni organi, to sam u načelnoj raspravi izostavila da pohvalim, naročito Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Još jedno dobro rešenje o kome bih ja želela da nešto kažem jeste obezbeđivanje mogućnosti upisa učenika na dualni model u pred roku, kako bi se obezbedio prioritet upisa dualnih profila. Na taj način će se obezbediti i promocija dualnog obrazovanja kao modela na kome učenici stiču kompetencije na vrlo visokom nivou.

Podaci i statistika su neoboriv dokaz da određeni rezultati postoje da npr. model dualnog obrazovanja daje dobre rezultate. Prema podacima iz školske 2019-2020. godine čak 72 srednje stručne škole realizuju neki obrazovni profil po dualnom modelu. Tada je oko 2.600 učenika upisalo prvi razred po dualnom modelu obrazovanja. U svim razredima to je oko 7.000 učenika u 104 škole, na 37 različitih dualnih obrazovnih profila.

Prema podacima Privredne komore oko 400 kompanija je već akreditovano ili je u postupku akreditacije. Kompanije kako domaće, tako i strane, zainteresovane su za uključivanje u dualni model obrazovanja, zainteresovane su za saradnju sa srednjim školama.

Na dobitku su učenici, ali upravo i te kompanije koje će imati stručne zaposlene koji će apsolutno biti osposobljeni za rad u tim kompanijama. To će, naravno, uticati i na dalji razvoj privrede u Republici Srbiji.

Veliki napredak u oblasti obrazovanja koji smo napravili do sada obavezuje nas da i dalje radimo na razvoju sistema obrazovanja i vaspitanja.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, rad Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja koji je uspostavila Vlada Republike Srbije radi sprovođenja i unapređivanja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata je veoma aktivan.

Sada sa punom primenom Zakona o dualnom o obrazovanju ova Komisija ima još značajniju ulogu jer okuplja predstavnike institucija koje su direktno uključena u implementaciju dualnog obrazovanja, ali one koje učestvuju u kreiranju obrazovnih politika.

Komisija deluje u skladu sa Master planom koji će stalno biti unapređivan na ovim podacima sa terena i podacima koje nastaju usled sistemskih promena. Navedene aktivnosti poput izrade Master plana, izrade okvira za praćenje i evoluciju dualnog obrazovanja, podrške radu Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru zajedničkog projekta Ministarstva prosvete, Nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podrška u razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

Još jedna bitna činjenica je da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu AP jedinice lokalne samouprave. Troškovi realizacije studija po dualnom modelu ne razlikuju se od troškova koje ima visoka školska ustanova za realizaciju tradicionalnog modela, a poslodavac koji učestvuje u realizaciji učenja kroz rad sam snosi svoje troškove, kao i troškove materijalnog i finansijskog obezbeđenja studenata.

Troškovi koji će nastati u primeni ovog zakona su naknade za postupak akreditacije koji se inače plaćaju nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i za postupak davanja saglasnosti za organizovanje modula u okviru akreditovanog studijskog programa. Ove naknade snose visokoškolske ustanove. Poslodavci učestvuju u realizaciji dualnog modela studija samo ako imaju sopstveni interes, tako da se ne može govoriti o opterećujućim troškovima za njihovo poslovanje.

Na kraju, gram prakse teži je od tone teorija, a sinergija ove dve stvari donosi nam kompletnu obrazovnu ličnost koja doprinosi sebi i čitavoj zajednici.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite kada profesori univerziteta iškoluju stručni kadar koji predaje u srednjim školama?

Prvo da se izvinim Danici Popović, izneo sam pogrešan podatak. Čini mi se da sam rekao da je platila stan 365 hiljada švajcaraca, a radi se o 365 hiljada evra. Dakle, radi se o 400 hiljada švajcarskih franaka, koje je ona jednokratno isplatila za svoj drugi stan. Priča se da je na tri nivoa, ali tako visok nivo i tako visoka cifra kod jednog profesora, to je malo problematično. Ali, ako znamo, a vi nam gospodine ministre dugujete podatak, šta se dešava sa plagijatom koji je ona izvršila nad udžbenikom pokojnog kolege Babića, verujem da su to prihodi koji dovode do 400 hiljada švajcarskih franaka, odnosno 363 hiljade evra koje je ona jednokratno uplatila.

Ali, gle čuda, iz udruženja „Efektiva“ se žale da je ona sve vreme dok su se oni borili na strani dužnika sa švajcarcima prema bankama, ona zastupala obrnuto. Ona je zastupala banke, umesto da zastupa građane, građane čija su deca studenti itd, koji su imali silne probleme zbog kredita u švajcarcima. Ona nije zastupala građane, već je zastupala banke i verujem da je deo prihoda odatle.

Kada sam već pitao za diplomu Balše Božovića, gospodina Zorana Živkovića, zbog akademske čestitosti njih samih, a i profesorice Vesne Rakić Vodinelić, koja je bila njegova stranačka koleginica, tražim, takođe, da proverite tu vrstu njegove diplome, da vidimo gde je veliki Balša bravar diplomirao. Da li je tačno da je delimično ispite, koje nije mogao da položi na državnom fakultetu, položio na Fakultetu Union kod Vesne Rakić Vodinelić i na takav način sebe predstavlja kao diplomiranog pravnika i baš me interesuje da li je položio na Pravnom fakultetu i ispit kod profesora Begovića, koji je muž ove Danice Popović, koja tako onako enormno profitira da može da kupuje stanove od 400 hiljada evra? Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ima mnogo tema danas na dnevnom redu, a i donekle srodno dva resora - obrazovanje i kultura, mi moramo da konstatujemo da svaka Vlada od 2000. godine nije, jednostavno, obraćala dovoljno pažnje na ova dva resora. Obično je to u raspodeli stranačkog plena dobijao neko ko time nije zadovoljan, nije ulagao neke napore u to, ali činjenica je, takođe, da, kao i u svakom drugom segmentu društvenog života, tako i u obrazovanju i u kulturi, već 20 godina mi bezpogovorno ispunjavamo sve što se od nas traži, sanjajući da ćemo se jednog dana naći u EU.

Tako smo uspeli da dođemo do toga da su nam danas najveći autoriteti u ova dva resora, u javnom životu, dakle, u javnosti, predstavnici nevladinog sektora, nevladinih organizacija, onih koji se finansiraju obilno iz inostranstva, a pokazuju otvoreno antisrpsko delovanje u našoj zemlji.

Podsetiću vas da ova Vlada, Vlada SNS, prvi put u istoriji, pored svih tih prvi put u istoriji stvari koje je uradila, prvi put u istoriji je na posredan način finansirala festival „Mirdita“, koji ima za cilj promociju takozvane kosovske kulture u centru Beograda i, da nevolja bude još veća, bivši ministar kulture, gospodin Tasovac, a sadašnji kadar SNS i odbornik u Skupštini Grada Beograda je bio više puta da podrži tu manifestaciju. Ona se organizuje jednom godišnje. To treba da nam pokaže gde smo mi sada, šta je postalo normalnost u Srbiji. Dakle, da se otvoreno pojavljuju na takvim manifestacijama bivši ministri, ugledni članovi vladajuće stranke i da vlast posebno finansira takve događaje.

Što se tiče pitanja udžbenika, ja mislim da je to zaista jako važno. Postoji još jedna stvar u tome svemu. Mi vidimo samo reakcije kada nastane skandal. Po našem mišljenju, odgovorno bi bilo od strane Vlade, ne samo od starešine, nego ministarstva, da se kao i u obrazovanju, tako i u svakom drugom segmentu, svakom drugom resoru trudi da do takvih stvari ne dođe, a ne tek kada se javnost digne na noge. Prvi put je to bilo… Podsetiću vas, najveći sukob u vladajućoj koaliciji izazvali su udžbenici sa LGBT sadržajima. Do toga je to dovelo da zamalo jedan ministar ostane bez ministarstva kada se tome usprotivio. A da li bi mi nešto znali o svemu tome da on to nije podigao u javnost?

Tako je i sa ovim skandalima oko tih nekih istorijskih falsifikata, kakav je poslednji primer taj „danak u krvi“ kao prilika za stvaranje karijere u okvirima turske imperije. Možemo sutra da zateknemo i Jasenovac u pozitivnom kontekstu. Možemo da zateknemo i bombardovanje Srbije u pozitivnom kontekstu i Haški tribunal kao sud pravde koji je doneo pomirenje na Balkan i kaznio te zle Srbe za se šta su oni radili, a možemo da zateknemo i još nešto što je takođe danas aktuelno. Ukoliko budemo bili na liniji školske knjige „Logosa“, „Kleta“, „Bigza“ i ostalih zagrebačkih izdavačkih kuća, koji se vrlo otvoreno kroz svoje delovanje na tržištu, ponašanje na tržištu, lov na profit, bave politikom. Oni šalju političke poruke.

Možemo da zateknemo sutra i tu, zašto da ne, crnogorsku autokefalnu pravoslavnu crkvu koju su tu isti zli Srbi u okupaciji Crne Gore ukinuli, kako je to istorijska nepravda koja se sada ispravlja. Ako može da bude „danak u krvi“ pozitivna stvar, zašto ne može onda sve ovo?

Mi smo govorili više puta i zahvalni smo Ministarstvu kulture koje je prihvatilo našu inicijativu i Vladi Republike Srbije da se objave sabrana dela Petera Handkea, velikog srpskog prijatelja i pisca svetskog ranga, ali mi mislimo da treba još jedna stvar da se uradi, da Vlada Republike Srbije osnuje jedan institut koji bi proučavao haške presude. Sve haške presude koje su političke, uperene protiv Srba, sa ciljem da svu krivicu za raspad Jugoslavije, krvavi građanski rat i sve zločine koji su se u tom ratu desili, svale isključivo na srpski narod. Mi to ne bismo smeli da prihvatimo, ni taj tzv. genocid u Srebrenici i sami bi trebali iz toga da izvučemo pouke. To bi jedna odgovorna država uradila, tako da je naša inicijativa da Vlada Republike Srbije uđe i u taj posao. Zašto bi to dozvolila?

Na delu je, zajedno sa tim nevladinim organizacijama, NVO sektorom, proces preumljenja. Dakle, da nam pokaže da mi nismo isti kao ti Evropljani, da smo mi za sve uvek krivi, po prirodi smo zli i da, jednostavno, se rađamo i živimo i uvek imamo taj teret krivice i loših dela iz prošlosti. To je isto tako činjenica

Mi smo govorili danas o tom okviru kvalifikacija i to nam je pokazalo da ne samo ekonomska politika, bezbednosna politika, spoljna politika Republike Srbije, već i obrazovanje, prosveta, kultura, sve je u funkciji stranaca u Srbiji, na ovaj način stranih investitora.

Mi se prilagođavamo onima, dočekujemo ih ovde hvalospevima, ne znam da li znate, ali mi u Srbiji imamo i trgove stranih investitora. Dakle, dočekujemo ih hvalospevima, koji kao podižu našu privrednu aktivnost, našu ekonomiju, a mi im dajemo ogromne subvencije po radnom mestu. Faktički Vlada Republike Srbije plaća, isplaćuje plate radnicima u stranim kompanijama. Te kompanije su ranije dobile zemljište besplatno, sve dozvole po ubrzanoj proceduri i besplatno i lokalna samouprava ili Vlada Republike Srbije im po svakom pitanju maksimalno izlazi u susret na uštrb nekih možda drugih ekonomskih interesa. Tako i ovo.

Oni od nas jednostavno zahtevaju, traže, to je ono za šta mi njima služimo i šta je naš najbolji, pokazalo se kroz ovih 20 godina, izvozni proizvod, jeste jeftina radna snaga.

Možemo mi da pričamo ovde o nemačkom standardu, o švajcarskim penzijama, o platama od 500 evra, možemo mi da gledamo i Dnevnik 2, pa da mislimo da gledamo naučnu fantastiku, ali činjenica je da je Vlada Republike Srbije 2014. godine platila jedan marketinški spot na televiziji CNN, koji poziva strance da dođu da investiraju u Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. To se platilo iz budžeta Republike Srbije. Dakle, sve je ovde podređeno interesima stranaca.

Kakve su danas plate u tim kompanijama i sigurnost tih radnika koji tamo rade? Vrlo male. Plate su često oko minimalca, a sigurnost nikakva ne postoji, budući da svaka od tih kompanija kada istekne taj program subvencija se opet javi Vladi Republike Srbije da o tome pregovara i ukoliko kao „Fijat“, svake godine pregovaraju, i ukoliko ne dođe do tih dogovora, nastavka programa subvencionisanja, samo stranci kažu - evo vam ovi radnici, evo vam ova kompanija, evo vam fabrika, evo vam zemljište, sve, idemo mi nazad. Na taj način ucenjuju vlast u Srbiji.

To je danas, nažalost, naša realnost, a mi se i kroz ovaj proces dualnog obrazovanja i tih kvalifikacija, mi se tome prilagođavamo. Mi u tome ne vidimo problem. Sve je počelo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji predstavlja propast za našu privredu.

Dakle, mi jednostrano primenjujemo nešto, a buduća neizvesna okolnost, članstvo Srbije u Evropskoj uniji, to se više ni ne krije da je perspektiva koja ne postoji, dakle, evropska perspektiva Srbije je mrtva i mi se sada tešimo „malim Šengenom“.

Dakle, to je naša realnost i to jednostavno prolazi pored nas, a mi gledamo, posmatramo sa strane i još ovde možemo da čujemo kako je ovde nikada bolje, zlatno doba i tako dalje.

Dakle, naše je mišljenje i naš je stav da treba prekinuti sa tom politikom bespogovornog ispunjavanja svega što dolazi iz Brisela. Naravno, ukoliko je neka reforma koja poboljšava određenu oblast, to treba prihvatiti, ali nije to isto kao politički pritisci zarad nečega što se neće nikada dogoditi, što je, nažalost, tako danas u Srbiji. Nažalost je tako.

Mi smatramo da što hitnije i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije treba da preispita put Srbije u Evropsku uniju. Podsetiću vas, nikada se narod u Srbiji nije izjasnio da li je za ulazak Srbije u Evropsku uniju ili ne, ne samo ovi argumenti ekonomske prirode, o kojima sam govorio, već je jedan od najvećih argumenata zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Mi smo govorili ovde o UNESKO-u i zaštiti naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Ukoliko mi i dođemo do toga da potpišemo pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, tj. između Kosova i Republike Srbije, republike Kosova i Republike Srbije, Kosovo će postati član Ujedinjenih nacija i automatski će ući u UNESKO bez glasanja, po automatizmu, budući da je UNESKO telo koje funkcioniše pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Čemu onda sve te naše pobede, to oko tog glasanja i tako dalje? Mi smo se time hvalili, a sada ako stavimo taj potpis, više nema glasanja.

Dakle, to su sve argumenti koji su ozbiljni, koji treba da nas nateraju da trezveno razmislimo o spoljnoj politici Srbije i o budućnosti Srbije.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.