Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ima mnogo tema danas na dnevnom redu, a i donekle srodno dva resora - obrazovanje i kultura, mi moramo da konstatujemo da svaka Vlada od 2000. godine nije, jednostavno, obraćala dovoljno pažnje na ova dva resora. Obično je to u raspodeli stranačkog plena dobijao neko ko time nije zadovoljan, nije ulagao neke napore u to, ali činjenica je, takođe, da, kao i u svakom drugom segmentu društvenog života, tako i u obrazovanju i u kulturi, već 20 godina mi bezpogovorno ispunjavamo sve što se od nas traži, sanjajući da ćemo se jednog dana naći u EU.
Tako smo uspeli da dođemo do toga da su nam danas najveći autoriteti u ova dva resora, u javnom životu, dakle, u javnosti, predstavnici nevladinog sektora, nevladinih organizacija, onih koji se finansiraju obilno iz inostranstva, a pokazuju otvoreno antisrpsko delovanje u našoj zemlji.
Podsetiću vas da ova Vlada, Vlada SNS, prvi put u istoriji, pored svih tih prvi put u istoriji stvari koje je uradila, prvi put u istoriji je na posredan način finansirala festival „Mirdita“, koji ima za cilj promociju takozvane kosovske kulture u centru Beograda i, da nevolja bude još veća, bivši ministar kulture, gospodin Tasovac, a sadašnji kadar SNS i odbornik u Skupštini Grada Beograda je bio više puta da podrži tu manifestaciju. Ona se organizuje jednom godišnje. To treba da nam pokaže gde smo mi sada, šta je postalo normalnost u Srbiji. Dakle, da se otvoreno pojavljuju na takvim manifestacijama bivši ministri, ugledni članovi vladajuće stranke i da vlast posebno finansira takve događaje.
Što se tiče pitanja udžbenika, ja mislim da je to zaista jako važno. Postoji još jedna stvar u tome svemu. Mi vidimo samo reakcije kada nastane skandal. Po našem mišljenju, odgovorno bi bilo od strane Vlade, ne samo od starešine, nego ministarstva, da se kao i u obrazovanju, tako i u svakom drugom segmentu, svakom drugom resoru trudi da do takvih stvari ne dođe, a ne tek kada se javnost digne na noge. Prvi put je to bilo… Podsetiću vas, najveći sukob u vladajućoj koaliciji izazvali su udžbenici sa LGBT sadržajima. Do toga je to dovelo da zamalo jedan ministar ostane bez ministarstva kada se tome usprotivio. A da li bi mi nešto znali o svemu tome da on to nije podigao u javnost?
Tako je i sa ovim skandalima oko tih nekih istorijskih falsifikata, kakav je poslednji primer taj „danak u krvi“ kao prilika za stvaranje karijere u okvirima turske imperije. Možemo sutra da zateknemo i Jasenovac u pozitivnom kontekstu. Možemo da zateknemo i bombardovanje Srbije u pozitivnom kontekstu i Haški tribunal kao sud pravde koji je doneo pomirenje na Balkan i kaznio te zle Srbe za se šta su oni radili, a možemo da zateknemo i još nešto što je takođe danas aktuelno. Ukoliko budemo bili na liniji školske knjige „Logosa“, „Kleta“, „Bigza“ i ostalih zagrebačkih izdavačkih kuća, koji se vrlo otvoreno kroz svoje delovanje na tržištu, ponašanje na tržištu, lov na profit, bave politikom. Oni šalju političke poruke.
Možemo da zateknemo sutra i tu, zašto da ne, crnogorsku autokefalnu pravoslavnu crkvu koju su tu isti zli Srbi u okupaciji Crne Gore ukinuli, kako je to istorijska nepravda koja se sada ispravlja. Ako može da bude „danak u krvi“ pozitivna stvar, zašto ne može onda sve ovo?
Mi smo govorili više puta i zahvalni smo Ministarstvu kulture koje je prihvatilo našu inicijativu i Vladi Republike Srbije da se objave sabrana dela Petera Handkea, velikog srpskog prijatelja i pisca svetskog ranga, ali mi mislimo da treba još jedna stvar da se uradi, da Vlada Republike Srbije osnuje jedan institut koji bi proučavao haške presude. Sve haške presude koje su političke, uperene protiv Srba, sa ciljem da svu krivicu za raspad Jugoslavije, krvavi građanski rat i sve zločine koji su se u tom ratu desili, svale isključivo na srpski narod. Mi to ne bismo smeli da prihvatimo, ni taj tzv. genocid u Srebrenici i sami bi trebali iz toga da izvučemo pouke. To bi jedna odgovorna država uradila, tako da je naša inicijativa da Vlada Republike Srbije uđe i u taj posao. Zašto bi to dozvolila?
Na delu je, zajedno sa tim nevladinim organizacijama, NVO sektorom, proces preumljenja. Dakle, da nam pokaže da mi nismo isti kao ti Evropljani, da smo mi za sve uvek krivi, po prirodi smo zli i da, jednostavno, se rađamo i živimo i uvek imamo taj teret krivice i loših dela iz prošlosti. To je isto tako činjenica
Mi smo govorili danas o tom okviru kvalifikacija i to nam je pokazalo da ne samo ekonomska politika, bezbednosna politika, spoljna politika Republike Srbije, već i obrazovanje, prosveta, kultura, sve je u funkciji stranaca u Srbiji, na ovaj način stranih investitora.
Mi se prilagođavamo onima, dočekujemo ih ovde hvalospevima, ne znam da li znate, ali mi u Srbiji imamo i trgove stranih investitora. Dakle, dočekujemo ih hvalospevima, koji kao podižu našu privrednu aktivnost, našu ekonomiju, a mi im dajemo ogromne subvencije po radnom mestu. Faktički Vlada Republike Srbije plaća, isplaćuje plate radnicima u stranim kompanijama. Te kompanije su ranije dobile zemljište besplatno, sve dozvole po ubrzanoj proceduri i besplatno i lokalna samouprava ili Vlada Republike Srbije im po svakom pitanju maksimalno izlazi u susret na uštrb nekih možda drugih ekonomskih interesa. Tako i ovo.
Oni od nas jednostavno zahtevaju, traže, to je ono za šta mi njima služimo i šta je naš najbolji, pokazalo se kroz ovih 20 godina, izvozni proizvod, jeste jeftina radna snaga.
Možemo mi da pričamo ovde o nemačkom standardu, o švajcarskim penzijama, o platama od 500 evra, možemo mi da gledamo i Dnevnik 2, pa da mislimo da gledamo naučnu fantastiku, ali činjenica je da je Vlada Republike Srbije 2014. godine platila jedan marketinški spot na televiziji CNN, koji poziva strance da dođu da investiraju u Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. To se platilo iz budžeta Republike Srbije. Dakle, sve je ovde podređeno interesima stranaca.
Kakve su danas plate u tim kompanijama i sigurnost tih radnika koji tamo rade? Vrlo male. Plate su često oko minimalca, a sigurnost nikakva ne postoji, budući da svaka od tih kompanija kada istekne taj program subvencija se opet javi Vladi Republike Srbije da o tome pregovara i ukoliko kao „Fijat“, svake godine pregovaraju, i ukoliko ne dođe do tih dogovora, nastavka programa subvencionisanja, samo stranci kažu - evo vam ovi radnici, evo vam ova kompanija, evo vam fabrika, evo vam zemljište, sve, idemo mi nazad. Na taj način ucenjuju vlast u Srbiji.
To je danas, nažalost, naša realnost, a mi se i kroz ovaj proces dualnog obrazovanja i tih kvalifikacija, mi se tome prilagođavamo. Mi u tome ne vidimo problem. Sve je počelo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji predstavlja propast za našu privredu.
Dakle, mi jednostrano primenjujemo nešto, a buduća neizvesna okolnost, članstvo Srbije u Evropskoj uniji, to se više ni ne krije da je perspektiva koja ne postoji, dakle, evropska perspektiva Srbije je mrtva i mi se sada tešimo „malim Šengenom“.
Dakle, to je naša realnost i to jednostavno prolazi pored nas, a mi gledamo, posmatramo sa strane i još ovde možemo da čujemo kako je ovde nikada bolje, zlatno doba i tako dalje.
Dakle, naše je mišljenje i naš je stav da treba prekinuti sa tom politikom bespogovornog ispunjavanja svega što dolazi iz Brisela. Naravno, ukoliko je neka reforma koja poboljšava određenu oblast, to treba prihvatiti, ali nije to isto kao politički pritisci zarad nečega što se neće nikada dogoditi, što je, nažalost, tako danas u Srbiji. Nažalost je tako.
Mi smatramo da što hitnije i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije treba da preispita put Srbije u Evropsku uniju. Podsetiću vas, nikada se narod u Srbiji nije izjasnio da li je za ulazak Srbije u Evropsku uniju ili ne, ne samo ovi argumenti ekonomske prirode, o kojima sam govorio, već je jedan od najvećih argumenata zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Mi smo govorili ovde o UNESKO-u i zaštiti naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Ukoliko mi i dođemo do toga da potpišemo pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine, tj. između Kosova i Republike Srbije, republike Kosova i Republike Srbije, Kosovo će postati član Ujedinjenih nacija i automatski će ući u UNESKO bez glasanja, po automatizmu, budući da je UNESKO telo koje funkcioniše pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Čemu onda sve te naše pobede, to oko tog glasanja i tako dalje? Mi smo se time hvalili, a sada ako stavimo taj potpis, više nema glasanja.
Dakle, to su sve argumenti koji su ozbiljni, koji treba da nas nateraju da trezveno razmislimo o spoljnoj politici Srbije i o budućnosti Srbije.