Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, gospođo Nikolić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 4. Predloga zakona na koji smo amandmanski intervenisali i čije brisanje smo predložili, vrši se izmena u članu 17. osnovnog zakona, a odnosi se na trajanje i broj mandata, kao i imenovanje članova Upravnog odbora agencije kojim vi vršite usklađivanje sa Zakonom o javnim agencijama.

Brisanje navedenog člana je predloženo iz razloga što smatramo da je staro zakonsko rešenje bolje i da je dvostruko povećanje mandata članovima Upravnog odbora nepotrebno.

Mi smo više puta u toku ove sednice, ali i na prethodnim sednicama isticali naš stav prema vladinim agencijama, kao i prema nevladinim organizacijama i Srpska radikalna stranka je svakako protiv formiranja i finansiranja raznoraznih agencija, kojih je preko 200. Mi smatramo da ih treba ukinuti, a da sve one poslove koje ste odredili da obavljaju agencije, treba ali i moraju da obavljaju ministarstva.

Svi znamo da se na rad ovih agencija troše ogromna sredstva i podsetiću vas da je za formiranje i rad Agencije za kvalifikacije u budžetu 2019. godine, izdvojeno 90.334.000,00 dinara i to je samo za jednu od agencija i kada pogledamo, s obzirom koliko ih je, to su ogromna sredstva koja se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije za rad raznoraznih agencija, a to svakako predstavlja još jedan dodatni novi udar na budžet građana Republike Srbije.

Hvala, gospođo Nikolić.
Reč ima Milosav Milojević.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine i cenjeni ministri, dame i gospodo poslanici, ja ću se osvrnuti i govoriti malo o samom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.

Smatram da su predložene izmene zakona veoma važne i da će u značajnoj meri doprineti daljem razvoju i unapređenju ekonomskog sektora naše države.

Veoma je pohvalno što u predlogu zakona se nalazi niz odredbi koje se odnose na unapređenje postupka za priznanje stranih i školskih i visokoškolskih isprava.

Donošenjem ovog zakona biće znatno lakše priznati isprave izdate od univerziteta koji se nalaze na listi 500 najbolje rangiranih u svetu.

Takođe, skraćenje roka za okončanje postupka sa 90 na 60 dana u velikoj meri će pomoći ljudima koji žele da što pre ostvare svoja prava i zasnuju radne odnose.

Izuzetno je značajno i to što će sam postupak biti znatno profesionalniji i neće više zavisiti od velikog broja spoljnih faktora, već će se rešavanje o priznavanju donositi u skladu sa principima Lisabonske konvencije i na osnovu razmene informacija u okviru međunarodnih centara.

Još jedna bitna stvar je i mogućnost predaje dokumentacije u overenoj kopiji, a ne samo u originalu dokumenata, što takođe predstavlja olakšicu.

Izmene zakona doneće usaglašavanje Nacionalnog okvira kvalifikacija sa evropskim normama za visoko obrazovanje i to će značiti još jedan korak napred u približavanju vrednosti EU.

Koristim ovu priliku i da napomenem da su sistematske reforme svih struktura ekonomije, privrede značajno doprinele razvoju Republike Srbije. Te promene se još osećaju i u jedinicama lokalnih samouprava.

Raznim vrstama pomoći Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave tokom protekle dve godine broj zaposlenih u Aranđelovcu uvećan je za više od 300 i to su jasni rezultati politike i privrednog rasta.

Više od 20 miliona evra za četiri godine Aranđelovac je dobio kroz razne projekte i subvencije od Vlade Republike Srbije. Toliko naša opština nije dobila zbirno decenijama unazad.

Takođe, u planu su velike investicije, a zajednički cilj je da vratimo naše mlade ljude koji se školuju u inostranstvu, da omogućimo obrazovnim kadrovima da svoje profesionalne kvalitete pokažu u domaćim kompanijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime velike većine građanki i građana opštine Aranđelovac želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću zato što su prepoznali probleme i ponudili konkretna rešenja ne samo za opštinu Aranđelovac, već i za druge opštine i gradove u Srbiji, zato što su svesni šta je ovo što je potrebno da Srbija razvija i kreće putem ka modernoj, razvijenoj i ponosnoj evropskoj državi.

Kroz sve navedeno u svom obraćanju želeo sam da istaknem važnost saradnje lokalnih i državnih organa, važnost unutrašnje saradnje lokalne vlasti i privrednika, uključivanje što većeg broja odgovornih ljudi u rešavanje pitanja od društvenog značaja. Samo tako i na taj način možemo i u budućnosti postizati sve bolje rezultate.

Još jednom, velika zahvalnost na razumevanju i pomoći. Hvala.

Hvala, kolega Milojeviću.
Reč sada ima po amandmanu gospodin Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, uticaj znanja na razvoj društva dobija jednu novu dimenziju. Znanje postaje resurs koji ima veći značaj od prirodnih bogatstava. Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo često zove era znanja.

Smatra se da se znanje udvostruči svakih pet do osam godina i samo oni koji mogu da isprate taj rast mogu da se nadaju uspehu. Zato budućnost mladog čoveka u 21. veku leži u kontinuiranom učenju, učenju koji teži, sem usvajanju teoretskih znanja, sticanju neophodnih veština koje će implementirati u praksi i koje će im omogućiti da nadvladaju brzinu promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

U 21. veku ne postoje kompanije koje imaju primitivne proizvodne procese. Upravo je obrnuto. Savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama. Mladi, ukoliko nemaju kontakt sa savremenim tehnološkim razvojem i ako nisu aktivni učesnici, oni ne mogu da steknu veštine.

Grad Leskovac je poslednjih godina u velikoj meri promenio privrednu sliku ovog dela Srbije, otvaranjem proizvodnih kapaciteta Kompanije "Falke", „Autostop“, „Jura“, „Džinsi“, „Aptiv“, kao i na desetine malih i srednjih preduzeća. Jasno je da je usvojeno znanje. Vredno je tek onda ako je u praksi primenljivo. Zato našu ulogu kao odgovorne lokalne samouprave vidimo kao sponu između privrede i škola.

Od ovakvog vida obrazovanja benefite ima i kompanija i pojedinci, ali i lokalna samouprava.

Praksa pokazuje da zemlje sa dualnim obrazovanjem imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%. Kod nas četvrtinu onih bez posla čine mlađi od 30 godina. U Jablaničkom okrugu četiri škole, od kojih su tri u Leskovcu i jedna u Vlasotincu, realizuju dualno obrazovanje sa 32 kompanije, među kojima je Kompanija „Falke“, „Autostop“, „Džinis“, „Strela“, „Fungo-jug“, „Moravac“, „Zlatni Bor“, SZR „Mita“ itd.

Sa dualnim obrazovanjem kompanije promovišu poslovnu kulturu društvene odgovornosti, pružajući šansu mladim, ambicioznim učesnicima. Poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. S druge strane, dualno obrazovanje se pokazuje kao prilika da učenici nauče da primenjuju teoretska znanja koja su stekli tokom školovanja, kao i da steknu radno iskustvo koje će im se pokazati kao značajno u daljem radu. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, vi ste u veoma nezavidnoj situaciji. Ovi zakoni koji su danas pred nama, pre svega novi okvir kvalifikacija i dualno obrazovanje i sve ono što ste vi nama predlagali ovde je nešto što je vama nametnuto. Vi kao Mladen Šarčević da se pitate, vi biste najpre bili kao čovek koji je na taj način školovan, kao i većina stručnjaka koji su dali doprinos ovoj zemlji u neposrednoj prošlosti, želeli da imamo taj klasičan vid školovanja koji ste i vi prošli, kao i mnogi od nas ovde. Međutim, novi uslovi, uslovi tržišta i, pre svega, EU od vas lično i od Vlade Republike Srbije traže nešto što je na duge staze veoma rizično po obrazovanje u Srbiji i doći ćemo u situaciju da jednog dana mi tražimo visokoobrazovane ljude za pojedine sektore, pre svega za zdravstvo, pa inženjere, pa stručnjake za mnoge druge oblasti da dolaze iz drugih zemalja, jer ih u Srbiji neće biti.

Dakle, 139 ljudi, kaže zvanična statistika, dnevno ode iz Srbije, na mesečnom nivou preko 4.000 ljudi, sve u potrazi za poslom, napuštaju Srbiju, a godišnje je to jedan grad veličine, eto, možda, Aranđelovca ili slično, dakle, 50 i nešto hiljada ljudi. I dolazimo u situaciju da treba sad da razmišljamo kako te ljude da vrtimo.

Znate, jedan autobus ili već jedan dolazak od desetak ili dvadeset nekih medicinskih sestara koje su se vratile nije ništa u odnosu na, to je propaganda, dnevno politička, ali sistemski da vi uradite nešto da se ti ljudi zadrže.

Znate, ranije, evo, ja sam rođena u gradu koji je bio uglavnom industrijski, radnički grad, gde su se ljudi obrazovali, prekvalifikovali, i vi znate, gospodine ministre, da je iz tog razloga tamo davnih godina osnovan kasnije i Mašinski fakultet u Kragujevcu, i srednje škole, koje su davale takva zanimanja za one velike industrijske sisteme, za sve fabrike koje su ovi dosovci posle 5. oktobra u Kragujevcu rasprodali, zatvorili, ljude isterali na ulice.

Ali, ovo sad ad hok razmišljanje i zapošljavanje - hajde sad imamo tu fabriku, zaposlićemo ljude, onaj koji je radio u metalskom kompleksu odmah može da se prekvalifikuje, jer su došli neki investitori, da šije nešto tamo na mašini za šivenje. To jednostavno nije dobro i mi smo zato protiv toga.

Naravno, ovaj član govori o postojanju ove agencije. Apsolutno smo i protiv te agencije. I videćete, eto, vreme će da pokaže da smo mi bili u pravu, jer dolazak tih stranih investitora je sada jedna pomama koja vama donosi određenu političku korist, ali to nije dobro za dugi period, zato što te fabrike i ti sistemi koji dolaze, pre svega, zbog ogromnih subvencija koje im dajete, su tu iz tih razloga i takvu kvalifikovanu radnu snagu traže za ta jednostavna zanimanja, a doći ćemo u problem da će taj, što bi rekli u novinarskom žargonu, odziv mozgova, visoko stručnih kadrova biti sve veći i još viši u brojkama nego što je na početku mog govora.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi koji dolazimo sa sela, koji imamo određeni broj godina, mi smo još u onoj staroj državi, po meni, imali kvalitetnije obrazovanje, što se tiče primenjivog znanja.

U mašinsko-tehničkoj školi mi smo morali da prođemo sve obuke, sve obuke koje su prolazili zanatlije, mašinci. Znači, morali smo da znamo kako se radi na strugu, morali smo da znamo kako se radi na glodalici, morali smo da znamo kako se vrši zavarivanje, kako se vrši rendisanje, brušenje itd.

Jednostavno, takva vrsta obrazovanja je iziskivala da onaj ko želi da kontroliše zanatlije, morao je da zna da tumači tehnologiju i pravi crteže, morao je da zna i kako to u praksi funkcioniše.

Niste mogli upravljati drugima ukoliko niste imali znanja koja su primenjiva, odnosno koja imaju oni kojima želite da upravljate. Morali ste prvo da služite da bi kasnije postali upravljači.

Zašto ovo govorim? Zamislite znanje bez zanavljanja i obnavljanja. Zamislite automehaničara iz 1980. godine. On ima papir, on ima školu, bez obzira, recimo, što je 1980. godine automehaničar morao da ima primenjiva znanja, ali ako se ona ne dopunjuju i ne obnavljaju, onda zamislite automehaničara 2020. godine, koji ništa nije učio u odnosu na 1980. godinu, već je samo čuvao diplomu. Zamislite tog automehaničara kome vi dajete automobil da popravi, današnji automobil. Možda on zna da popravi oldtajmera, ali današnji automobil sigurno, bez obzira što je to stečeno znanje bilo regularno, nije zanavljano, nije obnavljano, ta njegova kvalifikacija nije vredna.

Danas kada pričate, većina mojih kolega kada priča o dualnom obrazovanju, priča o radnoj snazi. Ja to ne vidim samo kao radnu snagu. Možete da živite od poslaničke plate, ali u principu, u svetu se živi od rada ili kapitala ili kombinacije rada i kapitala.

Mnogi od ovih iz dualnog obrazovanja, koji čak i ne završe kasnije fakultet, a mogu, ukoliko žele, neće biti samo radnici, možda će oni biti i poslodavci, možda će biti ujedno i poslodavci i radnici. I to je najbolji način kako se to znanje unapređuje.

Dakle, ukoliko budu vlasnici zanatskih radnji, ukoliko budu preduzetnici, oni će pored sebe, jer su znanje stekli dualnim obrazovanjem, otvorili radnju, oni će pored sebe uposliti još nekoga, a ne samo uposliti, već se truditi da svoje znanje prenesu na tog koga su uposlili, a taj koji je upošljen vremenom će se osamostaliti.

Tako će se praktično znanje zanavljati i obnavljati, što je još dragocenije od pukog dualnog obrazovanja radi samog upošljavanja kod drugih poslodavaca.

Zato ja verujem da zanavljanjem naših znanja, obrazovanja, možemo pozitivno da podignemo ekonomiju ove zemlje, da će to biti dragocenost koja će opredeljivati strane investitore da investiraju u našoj zemlji, ukoliko mi imamo dovoljno kvalitetne radne snage, koja dosta zna, a koja je i voljna da pruži usluge kao preduzetnik, kao sopstveni poslodavac, kao neko ko ima preduzetničku radnju ili preduzeće, ko će da radi u kooperativnim poslovima sa stranim investitorom.

Mislim da će to obnoviti našu ekonomiju, da će ona biti sve jača, a da rastom ekonomske moći ove zemlje će rasti i vojna moć, tehnološka moć, da ćemo samim tim i politički više značiti.

Sada vas ja pitam, da je naša zemlja ekonomski razvijena kao neke zapadne, veliko je pitanje da li bi naši susedi kidisali na nas toliko ili bi imali želju da sarađuju, da blisko budu povezani, posebno bivše jugoslovenske republike u kojima žive naši sunarodnici. Pitanje je kako bi se Crna Gora odnosila prema Srbiji da je Srbija daleko ekonomski jača nego što je danas.

Mi smo zatekli prosečnu platu od 328 evra. Ona je danas 510 evra. Cifarski to je samo 180, 190 evra više nego pre sedam godina. Ali, veliko je pitanje da smo zatekli 510 evra, mi bi danas imali plate 800 evra i drugačija bi se pesma pevala između BiH, Crne Gore i Srbije i samog Kosova, drugačija pesma od one koja se danas peva.

Zato ja mislim da je obrazovanje veoma važno. Dajte nam traktoriste, nama na selu. Da li mislite da je jedan poljoprivrednik samo ljakse, kao što to ovi tvrde iz druge Srbije, da je to nešto što je pežorativno, da to treba izbegavati itd? Danas poljoprivrednik mora da ima osnovna znanja iz hemije, da bi vozio traktor, da bi zaštitio useve, da bi vozio traktor mora da ima osnovna znanja iz mašinske industrije. Da bi upotrebljavao sortna semena, da bi bio stočar, on mora da ima osnovna znanja iz veterine itd.

Mi takav profil danas nemamo. Nedostaje radne snage čak i na selu. Nedostajaće radne snage u gradu. Veliki gradovi su iscrpeli unutrašnjost, male sredine, time što nema velikog nataliteta u Beogradu i Novom Sadu, ali ne gube stanovništvo, ne gube zato što se iscrpljuje unutrašnjost.

Ja vas pitam – kakve mi možemo škole imati ukoliko mlado stanovništvo napusti unutrašnjost, a svi, čak i velikani koji su nešto značili u Srbiji, su došli upravo iz te unutrašnjosti?

Zato mislim da to i demografski, treba uskladiti demografiju, znanje, obrazovanje, ali sve u korist ekonomskog razvoja. Svaka čast i filozofiji i muzici i umetnosti itd, ali mislim da je ekonomija, da je privreda ono što pokreće sve. Hvala.