Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici.

O ovom amandmanu koji je Vlada usvojila mislim da treba da posvetimo posebnu pažnju zato što je to u stvari sastavni deo politike obrazovanja koje se potpuno diže na jedan viši nivo. Zašto? Zato što sam sistem obrazovanja podrazumeva učenike osnovnih i srednjih škola, naravno i studente, ali podrazumeva i same objekte i ono što se zove oprema, ali olakšati deci koja pohađaju škole to je suština politike kojim se baš bavi Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije, u cilju toga da naša deca stiču na najbolji mogući način sva znanja koja stiču deca u razvijenim zemljama.

Ovaj deo koji se odnosi na amandman profesora Aleksandra Martinovića koji je Vlada prihvatila se odnosi na funkcionisanje samog sistema obrazovanja. Šta nam on govori. On govori o tome da prevoz samih učenika srednjih škola koji su upisali i opredelili se za dualno obrazovanje način funkcionisanja, odnosno prevoz od kuće do škole koje je duže od četiri kilometra bude finansirano od strane same lokalne samouprave. Da lokalne samouprave mora da nađu finansijska sredstva da plate prevoz deci koja su se opredelila za ovakav način obrazovanja.

Time dajemo podršku toj deci, da pored toga što su upisali najbolji i najmoderniji model učenja, sa ciljem da odmah posle završetka škole budu sastavni deo najboljih kompanija koje ovde otvaraju nova radna mesta, u samom sistemu školovanja jednostavno ne samo što će primati 70%, to je obaveza minimalnog ličnog dohotka koji ta firma daje svojim zaposlenima, imaće i mogućnost besplatan prevoz koji je duži od četiri kilometra kada govorimo o udaljenosti između mesta gde žive i mesta gde će pohađati svoje škole.

Lokalne samouprave ovde treba da daju svoj pun doprinos. Zakonom smo ih ovde obavezali. Mislim da je to jedan od jako dobrih pokazatelja i na kraju, krajeva upis u prvu godinu dualnog obrazovanja ove godine iznosi 2.600 učenika, pokazuje suštinski da je Srbija prepoznala ovakav model kojim treba ići u budućnost kada je u pitanju školstvo. Jer mogućnost dobijanja posla je u jako visokom procentu i samim tim kada govorimo o samoj privredi koja se razvija ona će biti u funkciji dostizanja visokih stopa rasta, za koje se svi ovde borimo jer je to u interesu svih građana Srbije i zbog boljih plata ljudi koji rade i u privatnom i u javnom sektoru i zbog penzionera čije će penzije biti sve veće i veće, ne samo u odnosu na švajcarski model, ali i ono što govorimo o tome to je ulaganje u budućnost u znanje tih mladih ljudi.

Zbog toga ovaj amandman pokazuje da smo napravili jedan veliki iskorak u razvoju obrazovnog sistema i mislim da treba govoriti o tome i Vladi Republike Srbije zahvaliti što je prepoznala da ovakav predlog podržati. Hvala.

Hvala koleginice Tomić.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Gospodine Ljubenoviću izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i predložili smo izmenu člana 21.

Predlagač ovih izmena zakona je predložio izmenu člana 189. zakona koji je trenutno na snazi, tako što se dodaje stav 2. u ovom članu kojim se definiše da se bliže usvoje merila za utvrđivanje ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja po detetu iz stava 1. tačka 1. ovog člana, propisuje ministar.

Pojašnjenja radi, stav 1. tačka 1. se odnosi na to da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, poludnevnice i celodnevni boravak, ishrana, nega, preventiva, zaštita dece predškolskog uzrasta u visini do 80% od ekonomske cene po detetu, uključujući u celosti i sredstva za plate, naknade i druga primanja u celosti doprinose na teret poslodavaca i otpremnine, kao i pomoć zaposlenima u predškolskoj ustanovi i rashode za primenu predškolskog programa, osim onih za koje sredstva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije i ostale tekuće rashode.

Srpska radikalna stranka predlaže ovim svojim amandmanom da bliže uslove i merila propisuje ministarstvo, a ne ministar. To je naš stav na kome mi insistiramo i prilikom donošenja svih zakona.

Obzirom na to da se radi o i te kako važnoj oblasti koja se odnosi na decu predškolskog uzrasta, smatramo da ovaj zakon mora da bude napisan precizno, bez ikakvih nejasnoća i bilo kakvih propusta. Ne sme se dozvoliti da u slučaju bilo kakve sprečenosti ministra, da jedna ovakva bitna oblast ostane bez podzakonskog akta kojim bi se regulisala.

Zato bi prihvatanje amandmana poslaničke grupe SRS bilo od višestruke koristi, jer je ipak ministarstvo organ koji je iznad svakog pojedinca, samim tim i iznad ministra. Hvala.

Hvala.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na član 23. ovog Predloga zakona i znamo da je obrazovanje ništa drugo, nego da ne daje kratkoročne rezultate i da je obrazovanje strateška kategorija. Država bi trebala da napravi ozbiljnu strategiju obrazovanja i onda ne bi imali ovakve česte intervencije kroz izmene i dopune postojećih zakona iz ove oblasti.

Jedno od pitanja koja se ovde nameću jeste da li je škola ostala ključna ustanova na putu do individualnog uspeha i materijalnog postignuća? Da li je prisutan juriš na ocene na svim nivoima obrazovanja? Šta je recimo sa programima stručnog usavršavanja nastavnika, a to su obično seminari? Zašto ih nema više? Ima li odgovornosti države zašto se zanemaruje, kao što smo čuli u više navrata, ćirilica?

Zatim, po pitanju plata, nastavnici i Ministarstvo često zatežu konac, što smo se svi uverili više puta svakog prvog septembra, tj. kada počinje nova školska godina?

Ovde bih postavio i pitanje odnosa Srbije i evropske dimenzije u obrazovanju, da li su veće sličnosti ili razlike? Kakvo je stanje u seoskim školama? Bolonja i dualno obrazovanje? Kako smo presadili Evropu, izazovi škole u budućnosti.

Neko bi trebao da se obraduje ovim pitanjima, što znači da će biti na pragu traženja odgovora. Sve u svemu, obrazovanje je žila kucavica svakog društva. Hvala.

Hvala.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Ovim amandmanom smo ukazali na jedan formalni nedostatak, odnosno stav SRS je da ministri ne mogu biti nosioci ovako značajnih poslova, nego da to mora biti ministarstvo. Konkretno u ovom slučaju postoji jedan još ozbiljniji problem.

Vi ovde predviđate da će se podzakonski akti za primenu ovog zakona doneti u roku od godinu dana i ovo je zaista neozbiljno. Vi znači, niste spremni da primenjujete ono o čemu ovde govorite već nekoliko dana. To je inače princip, vi dobijete negde nalog da nešto uradite, požurite da to predložite Narodnoj skupštini, ovde vaša većina to usvoji, a u stvari donosite zakone koji iz ovog ili onog razloga ne mogu da se primenjuju.

Kada je u pitanju ovaj zakon, mi skrećemo pažnju i govorili smo više o tome da su osnove sistema obrazovanja i vaspitanja nešto što u ovom periodu našeg društva nije dobro regulisano. Očekujemo, ministre, da će se pojaviti neki bolji zakon, neki zakon koji će zaista vratiti pravu ulogu vaspitanja u škole, među učenike, koji će vratiti dostojanstvo profesiji nastavnika.

Nažalost, sve se svodi na to da li će početkom školske godine neke škole štrajkovati ili neće, da li će nastavnici tražiti i dobiti neko povećanje zarada ili neće, a suština nije to. I da razgovarate sa nastavnicima, videćete da suština nije samo kolika će im biti plata. Naravno, jeste i to, ali suština je da nastavnici žele da se vrati dostojanstvo nastavnicima, da oni budu svoj na svome u učionici, da nastavnik ne mora sa strahom da ulazi u učionicu jer će neki bahati učenik da ga napadne, ili neki bahati roditelj će da dođe pa će da napravi haos, da preti, itd.

Mora se vratiti pravi, nekadašnji način ocenjivanja, odnos između nastavnika i učenika.

Osnovni preduslov za to, o tome smo vam govorili kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu, jesu ti saveti roditelja, što je potpuno nelogično da smo mi zakonom dozvolili da pet-šest roditelja budu gazda škole u svakom smislu te reči. Niti ti ljudi imaju stručna znanja, ni iskustva, niti mogu da se bave tako ozbiljnim poslovima koje su dobili ovim zakonom.

Dakle, kada se bude razgovaralo i razmišljalo o novom zakonu, onda i ovo treba da bude nešto o čemu treba ozbiljno da se razmisli i što treba da bude na potpuno drugačiji način regulisano.

Hvala, gospođo Radeta.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo svakako usvojiti ove izmene, ali kad govorimo o obrazovanju i vaspitanju, daj da vidimo koji to profesori treba da obrazuju i vaspitaju naše mlade studente.

Da li to treba da radi Danica Popović? Kakav primer Danica Popović može da da svojim studentima koja, sem što je to njoj profitabilno, nijedan drugi primer ne može da da.

Ne znam odakle profesorki, bez obzira na platu između 200 i 300 hiljada dinara, odakle njoj prihodi, zato treba prihode i rashode pažljivo pratiti, odakle profesorski odjednom 365 hiljada švajcarskih franaka da isplati stan? Kako je to nekome biti profesor, i baviti se usput politikom na univerzitetu i fakultetu, kako je to nekom jako isplativo, a nekome nije? Kako su naši najbolji profesori gotovo sirotani, a kako su neki koji su se proslavili žutom politikom tako profitirali?

Koliko ja znam, sem što prepisuje udžbenike pokojnih kolega i za to dobija novac, ona nema nijednu dodatnu kvalifikaciju koja bi joj potvrdila 365 hiljada švajcarskih franaka.

Gospodine Martinoviću i gospodine Orliću, naša imovina se pažljivo češlja. Češlja se i ona Ćuprija i šta ja znam, 10, 20, 30 hiljada dinara mesečno, to se pažljivo češlja. Ali, gle čuda, Danicu Popović ne sme niko da dirne. To je neka žuta svetinja i niko ne sme o njoj da raspravlja. Ona može nesmetano da prepisuje udžbenike kolega, da uzima po milion-dva dinara za to, pa prepiše i pokojne kolege, ko veli - kad je pokojni neće se buniti. Kakav primer u vaspitanju treba oni da daju?

Kakav primer treba Jovo Bakić da da? To je čovek koji je obećao da će nas juriti ulicama. Valjda ga je to kvalifikovalo da on bude neki faktor u obrazovanju i vaspitanju? I šta mogu studenti od njega da nauče, kad on u stilu "Maksa" Luburića kaže - pustiće nas Savom i Dunavom.

Ko će da se pozabavi, gospodine ministre, takvom vrstom profesora koji em od Agencije za borbu protiv korupcije ne podležu nikakvoj kontroli, iako primaju plate iz iste kase odakle primamo i mi, koji smo podložni toj kontroli, kao i vi sami? Ko će to sve da ispita i koliko se tu para odlije? Ko će da ispita ovu rektorku, Brazilku? Ko će nju da ispita? Politički aktivista, budući nosilac liste "Jedan od pet miliona", gospođa koja sa studentima koji studiraju 12-13 godina diže ustanak protiv ministra finansija, koji, gle čuda, njoj daje za univerzitet 815 miliona više, 8% više 2020. godine nego 2019. godine. A njoj prihodi padaju, dok ona rukovodi, za 1,3 milijarde. Neuspešna rektorka rešila da kazni uspešnog ministra zato što valjda nije očekivala 8%? Valjda je očekivala, dok ona izgubi 15%, da joj on ubaci 150% i onda je rešila da ga kazni i da mu oduzme zvanje. Ona svima vama na takav način može oduzeti zvanje. Doduše, znanje ne može. Ali, ona sama, ja bih baš voleo da vidim koliko je to njeno znanje, sem što zna da digne politički ustanak na univerzitetu. Hvala.