Hvala.

Mislila sam da dajete reč ministru.

Smatram da je ovo pitanje upotrebe rodne ravnopravnosti u jeziku mnogo složenije od ovoga što se sada pomenulo i o čemu se trenutno vodi rasprava i mislim da su možda u sukobu u društvu prosto dva različita mišljenja pod uticajem evropske zapadne, američke civilizacije itd.

Sam Odbor za standardizaciju jezika i mnogi drugi stručnjaci su naravno upozoravali na mnoge takve primere kojim se jezik, ispravnost i jasno izgovorene imenice i rodna njihova značenja kvare i kao što ste rekli, mnogi od njih su toliko grotesni da prosto ih je strašno i upotrebljavati.

Međutim, mi znamo takođe da je to dosta, hajde ja ću uslovno reći, lobi, odnosno jedan deo društva koji naravno jako potencira taj deo. Smatram da bi možda bilo korisno u nekom narednom periodu pokušati napraviti možda analizu toga i sa stručnjacima dobro prodiskutovati, jer evo primera sa druge strane, ako je država Holandija promenila svoje ime, a onda mi kažemo – nećemo je zvati Nizozemska, nego Holandija u skladu sa pravilima jezika, onda je zaista nemoguće da recimo postoji sociološkinja, psihološkinja, što se potpuno smatra, da ne kažem, po meni mnogo gore kada je žena dekan pa se zove dekanesa ili nešto slično itd. što zaista onda narušava standardne forme jezika i dovodi do zablude i decu koja uče jezik.

Ja bih išla čak i dotle do pojava u društvu koje zadiru više od jezika u rodnu ravnopravnosti i pitanja odnosa u porodici, gde se sa druge strane u nekim tekstovima, kao što znate, može na primer videti da postoji roditelj jedan i roditelj dva. Dakle, dokle sve to može da ide?

U svakom slučaju založila bih se za pravilno poštovanje srpskog jezika u skladu sa modernim tokovima, a ne na njegovu štetu i naravno zamolila, preporučila ili kako god snagu buduće Vlade da stavi ovde u Skupštinu taj Zakon o jeziku i pismu, jer je već ministarstvo na tome radilo. Hvala.

Reč ima gospođa Maja Gojković.
Izvolite.

Zakon o jeziku i pismu nije došao u proceduru u parlament Republike Srbije. Znači, nije na nama odgovornost zašto ga ne raspravljamo. Vrlo rado bih ga raspravljali ovde da vidite koliko je to interesantna tema za sve poslanike i veliko mi je zadovoljstvo što se žene poslanici, obratite pažnju kako se ja izražavam, žene poslanici ovde izjašnjavaju povodom ovog pitanja i kao što vidite ovde kao žene ne želimo da se menja duh srpskog jezika.

Ono što je važno – žena je bila izvestilac ispred Srpske akademije nauka i umetnosti kada je bilo potrebno da se zauzme stav o pojavama kvarenja srpskoj jezika u poslednje…

(Vjerica Radeta: Nije akademica.)

… nije bila akademica, akademkinja i šta ti ga ja znam na šta sada nailazimo u pokušaju da se od srpskog jezika napravi nešto što srpski jezik nikada nije bio.

Mi mešamo nešto danas u 21 veku u Srbiji. Nisu tu neke koleginice koje kada se jave za reč ne mogu da zaustavim sebe da ih ispravim ovde, jer imali smo prilike da kada je bio Zakon o Vojsci kažu vojnikinje i na reč vojnikinja, moram da kažem, meni se prevrnuo stomak. Možda je meni ambicija jednog dana da budem ministar odbrane, ali insistiraću na tome da niko nikada ne upotrebi reč vojnikinja jer to ne postoji u srpskom jeziku. To je žena vojnik ili neko ko vozi i upravlja kranom ne može da bude kraniskinja u srpskom jeziku.

Mešamo ono što je moguće u anglosaksonskim jezicima. Recimo, u nemačkom jeziku imate ženski rod za sve, pa je kod njih advokat advokatica bila uvek u nemačkom jeziku pa i u hrvatskom jeziku isto tako. Kod nas ne.

Ne znam da li je ispravan amandman poslanice Nataše Sp. Jovanović i da li - briše se odslikava ovo o čemu mi govorimo danas ovde kao žene poslanici. Nisam sigurna da je pogodila da je brisanje pravi način, da vam kažem.

Mi zaista nemamo tu kancelariju za rodnu ravnopravnost, nije nam to potrebno. To radi resor ministra Đorđevića. Ja znam da oni, da je to njihova isključiva nadležnost, a da li postoji koordinaciono telo ili ne postoji u Vladi Srbije.

Znam da je u prošloj Vladi Republike Srbije formirano takvo telo, u ovom nije, po nekoj inerciji je to tako ostalo, ali po pravilima trebalo bi da se formira prilikom saziva svake vlade, jer svaka vlada je nešto novo. Ne postoje vlade u kontinuitetu. To ne postoji, kao što ne postoje parlamenti u kontinuitetu, nego se svaki put konstituišu.

Ako su vam oni, prosto vas ucenili, da u zakonima koji se odnose na kulturu, menjate srpski jezik, slobodno recite ne, jer ćete imati ovde veliku podršku svih poslanika, a pogotovo žena koje se bave poslom politike, jer žene smo, želimo da budemo ravnopravne. Jedna tu poslanica koja nas svaki dan nas uči ovo je demokratija, jednom je rekla da budemo, kako je rekla, jednakije. Svašta možete ovde da čujete. U parlamentu je interesantno izučavati srpski jezik i gde to sve vodi, rekla je da treba da budemo jedanikiji.

Ne, mi se trudimo da budemo ravnopravne sa kolegama poslanicima muškarcima, ali to ne znači da ćemo se složiti sa svakom glupošću koja nam se ovde prosto nameće i da od dobre namere, da to što nas ima 50% više i u glasačkom telu, a sada već i u populaciji, nađemo neku pravu meru da i naši kapaciteti budu onako iskorišćeni i da nemamo taj limit da se bavimo određenim profesijama samo zato što smo žene, ali nećemo da učestvujemo u tome da od pitanja rodne ravnopravnosti pravimo cirkus i da kvarimo srpski jezik. Hvala vam.

Pravo na repliku narodni poslanik Nataša Jovanović.

Potpuno ste u pravu gospođo Gojković.

Jeste, ja sam tražila da se ceo član briše, gde ovo što i vi i ja potenciramo, a o čemu se oglasila Srpska akademija nauka i umetnosti, ne treba ovde posebno sada da se ovim članom 3. naglašava, jer to se podrazumeva.

Ako bismo imali, gospodine ministre, situaciju da u nekom kontekstu treba da se naznači funkcija koja je ženskog roda koja je bitna, navešću vam jedan primer.

Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova, koja je letela u kosmos, vi ćete napisati prva žena kosmonaut, a nećete da napišete kosmonautkinja, ili evo, da se seti gospođa Gojković, u ovom obnovljenom višestranačju, prva žena potpredsednik Skupštine Maja Gojković, ona je bila prva žena koja je posle 50 godina vladavine komunizma izbrana za funkciju potpredsednika, tada Savezne skupštine. Da.

Tako da ne možemo da se igramo nečim. Nisam ja mislila da je loša namera bila vaša, ali kad mi rekoste gospodine ministre, da vam je to tražila ta kancelarija za rodnu ravnopravnost, pa što kaže gospođa Gojković, samo mi se nešto prevrnulo, jer znate ko su oni da nešto potenciraju, da li je ispravno ili nije u srpskom jeziku. Zna se ko je, šta je, ko smo mi i kako se zanimanja koja su generički u muškom rodu odnose i na muškarce i na žene, to je nešto što je neutralno i sad oni treba nama da pričaju.

Znate, toliko mi je odzvanjalo u ušima toliko godina, to je bilo bolesno da Gordana Čomić potencira poslanica, aktivistkinja, ne znam već šta, svo to izvrtanje. Još je u to vreme i izašao izmenjeni Pravopis srpskog jezika. Ja sam joj stvarno rekla, ona je vidim posle za kratko vreme i kupila to da pogleda malo i zbog nekih drugih tamo kovanica koje su se pojavile, pa su autori tog izmenjenog rečnika srpskog jezika to objašnjavali zašto je to tako. Ali, takođe su pokušali na razne načine da objasne da se i kroz neke druge forme kvari srpski jezik.

To što je svaki jezik živ, to je jedan aspekt, ali što srpski jezik ima svoju gramatiku i što se zna šta je gramatički ispravno je nešto što mi moramo da poštujemo, jer mi smo Narodna skupština i tačno se zna kako se upotrebljava zvanično ćirilično pismo i jezik.

Reč ima ministar Vukosavljević.

Hvala.

Da, dakle, došlo je do lapsusa sa moje strane. Svakako da nije kancelarija, ne treba tome posvećivati veliki značaj. U redu, ali strogo pedantno gledano to je tačno, nema kancelarije.

Dakle, samo da probam da zaključim što se mene tiče. Mislim sa strogo formalno, normativno formalno gledano vi ste u pravu, ako se nešto smatra normom, onda je suficit to unositi u zakonski tekst. Međutim, sa druge strane, sami ste rekli, evo i predsednik Narodne skupštine, gospođa Gojković je istakla, i vi ste rekli da postoji snažan upriv i snažna intervencija u pogledu menjanja norme, kroz kolokvijalni izraz, kroz novinske članke itd. S tim u vezi, ne mislim da ovaj eventualni suficit koji se može podrazumevati da je višak, nanosi štetu ostalom principu za koji se mi zalažemo.

Pazite, postoji još jedan slučaj, čisto radi ilustracije, gde je Odbor za standardizaciju još pre 15 godina zauzeo stav, a mi smo svedoci da se to ne poštuje u velikoj meri, zajednička valuta EU se zove, kako na srpskom? Zove se evro, zato što se u svim zemljama EU ta valuta zove onako kako se naziva kontinent Evropa na pomestom jeziku, pa skraćeno, da sada ne nabrajam kako se sve kaže u svakom jeziku u Evropi. Prema tome, na srpskom se kaže evro i taj standard je priznat, prepoznat i objašnjen.

Međutim, uprkos tome, mi na javnom servisu, informativnom programu, na vestima, pa čak i kod zvaničnika, razno raznih lica, institucija u komunikaciji i verbalnoj i pisanoj, mi imamo da se ta valuta zove euro.

Hoću da kažem da je savremeni jezik, pa i savremeni srpski jezik izložen različitim izazovima i pretnjama i da bez obzira na strogu formalnu ispravnost vašeg stava, ne vidim da iz ovoga proizilazi šteta, ali konačno poslanici mogu da glasaju protiv ovoga, odnosno da glasaju za vaše.

Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.

Ne tražim repliku, svejedno, šta mi date.

Kažu – mi ćemo biti odbrana i u poslednjim danima srpskog jezika.

Primetila sam to, stvarno kao polupismeni ili nepismeni ljudi govorimo euro, euro. Pa ne možeš da koristiš strane reči u našem jeziku, jer evro je, jer je Evropa. Tako ne može onda ni neka zanimanja da sada pretvaramo, izmišljamo i domišljamo se šta bi rekli za ženu koja se bavi određenim poslom, recimo sudija. Šta je žena – sudija. Oni sada po novom kažu – sudkinja. Pa na šta to liči? Deluje mi na posuđe, lonce, šerpe. To je sudija, idem kod sudije, da li je ona žena ili muškarac, u sudnici sedi i sudi mi i radi svoj posao jednako kvalitetno. Mi ćemo je zvati onako kako je to u srpskom jeziku ili će neko uvesti nove standarde i počeće nas od malih nogu, od naše generacije neće biti neke vajde u tom slučaju, ali od malih nogu da ih uče nekim novim jezikom. Ili da kažem sudinica, pa kad sam ušla u sudnicu ili treba da komuniciram sa nekim koga novi jezik zove ne znam ni ja kako.

I to je to, mi smo predstavnici građana i građanki, to možemo da kažemo, jer to postoji u našem jeziku i u ime svih tih građana i građanki da ne pravimo komediju kojoj je Zoran Radmilović bio maestralan i to na pravi način u ono vreme još dok je bio živ i bio bard našeg glumišta, ismevao na pravi način, da mi budemo stvarno odbrana ovde našeg jezika i pravopisa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.