Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Ovaj zakon se menja deseti put i ovo je prilika da kažemo da je Zorana Mihajlović, o tome smo obavestili javnost u decembru prošle godine, umešana u trgovinu naftnim derivatima i skladištenju naftnih derivata u Srbiji.

Naime, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije su tražili od ovog ministarstva, a i preko Privredne komore Srbije, da se rok za ispunjavanje tehničkih uslova za mnoge kompanije koje su uložile ogromna sredstva produži do kraja ove 2020. godine, međutim, ona se o to oglušila. Zbog čega? Zbog toga što Zorana Mihajlović uzima 10% provizije od kompanije „Mitan Oil“ koja ima ekskluzivitet za skladištenje naftnih derivata, a čiji vlasnik je sin nekadašnje ozloglašenog komunističkom funkcionera Mike Špiljka, izvesni Vanja Špiljak, koji taj posao nesmetano radi.

Moram da podsetim, evo, verovatno se i gospodin Matić i gospodin Atlagić toga sećaju i gospodin Rističević, da je Mika Špiljak, kada je bio direktor zagrebačke INE, ukrao 10.000 tona nafte na Atlantskom okeanu. Eto, vidite da iver ne pada daleko od klade. A da je upravo sa takvim likom, sada sinom Mike Špiljka, Vanjom Špiljak, povezana Zorana Mihajlović. U protivnom, ona bi uslišila sve ovo. Ne, nije laž, možete opet da podižete, stavite i one rukavice od 300 evra na ruke, ako vam je hladno i ovde, da podižete taj transparent. Upravo su nam se obratili ljudi iz Udruženja naftnih kompanija.

Oni traže, gospođo Damjanović, vama se kao ozbiljnoj osobi obraćam, da se onaj rok za njihovu preregistraciju, odnosno za ispunjavanje svih ovih uslova produži, a i sa validnim razlogom. To je već urađeno i slično odabrano šljunkarima i definisano je članom zakona, članom 60, da oni mogu to da usklade do 31. decembra 2023. godine.

Prema tome, ovo je apsolutna istina, jer da neko želi da pomogne ovim privrednicima Srbije, a njih je zaista veliki broj to bi uradio. Naravno, ona to ne želi, zbog ovog ličnog interesa i protežiranja firme Vanje Špiljka.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Dali neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. ovog zakona, gde sam tražio da se posle reči „ministarstvo“ dodaju reči „nadležno za rečni saobraćaj“.

Naravno, Vlada nije usvojila ovaj amandman, mada su postojali svi razlozi da prihvate ovaj amandman, ali to me i ne čudi, čak me ne bi ni začudilo da ovde stoji umesto „ministarstvo“, da stoji da je nadležna Zorana Mihajlović.

Kad smo već kod ovog zakona, kod luka i plovidbe na unutrašnjim vodama, mi znamo da nam je Bog dao nekoliko velikih reka koje su plovne: Dunav, Tisa, Sava, Morava možda u svom donjem toku, ali me sad interesuje jedna druga stvar.

Možda ljudi koji žive u Vojvodini, možda to znaju, ali mi dole sa juga Srbije sigurno nismo upućeni kakva je situacija sa stanjem na kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Svi znamo još iz davnih vremena da je to još posle Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih projekata one komunističke Jugoslavije. Znamo čak i pre Drugog svetskog rata, pa čak imaju neke priče da je to još iz vremena, izgradnja tog kanala, prvi temelji tog kanala su udareni još u vreme Marije Terezije.

Nigde i ništa nismo ni videli, ni pročitali u ovom zakonu, niti čuli od ministarke u njenom ekspozeu, niti u odgovoru narodnim poslanicima, šta je sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav? Da li se tu planira nešto uraditi i da li je uopšte moguća plovidba barem ona projektovana plovidba, kako je to zamišljeno prilikom izgradnje kanala?

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala.

Pošto već govorimo o amandmanima na izmenu i dopunu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, želim da istaknem i neke podatke da je Dunavom i Savom u 2015. godini prevezeno 7.500.000 tona robe, u 2019. godini prevezeno je oko 14.000.000 tona, a 15.000.000 tona robe očekuje se do 2021. godine.

Što se tiče projektnih aktivnosti, posle 30 godina Republika Srbija ima značajne investicije u oblasti vodnog saobraćaja. Ukupna vrednost tekućih i planiranih projekata je 518,8 miliona evra. U fazi realizacije su sledeći projekti: hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav u Srbiji između Bačke Palanke i Beograda. Očekuje se završetak radova 2020. godine u ukupnoj vrednosti od 9,3 miliona evra i sve to doprineće unapređenju uslova i bezbednosti plovidbe. Zatim, adaptacije brodske prevodnice u sastavu HE „Đerdap 1“, zatim, proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete luke Smederevo. Zatim, izgradnja nove pruge od pruge Mala Krsna-Smederevo do nove luke Smederevo. Zatim, privatizacija lučkog operatera luka Novi Sad. Zatim, vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata, međunarodno putničko pristanište u Zemunu.

Što se tiče planiranih projekata razvoja luka, u planu je izgradnja nove luke u Beogradu u vrednosti od 190 miliona evra, a rok za realizaciju je 2023. godina. U toku je izrada generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti luke Beograd. Zatim, proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica, zatim, proširivanje kapaciteta luka Bugojno i proširivanje kapaciteta luke Prahovo. Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Veoma važna oblast je vodni saobraćaj. Isto tako, pre nekoliko godina nismo mogli ni da sanjamo ni da pričamo o projektima ulaganja u vodni saobraćaj, a danas možemo da stanemo ovde i da kažemo da projekti koji su već potpisani, koji se realizuju, imaju vrednost preko 250 miliona evra, a da novi projekti ulaganja u luke sve zajedno iznosiće sa ovim postojećim projektima pola milijarde evra ulaganja u vodni saobraćaj Srbije.
Nekako vodni saobraćaj kao da nije postojao u prethodnom periodu. Mi smo to drugačije sagledali, smatrajući da svi vidovi saobraćaja moraju da se razvijaju i da ne možemo ni da razmišljamo o tome da imamo napredak u infrastrukturi ako ne ulažemo u vodni saobraćaj. Zato je država, recimo, i pre 10 godina donela određene zakone, tražeći od svih privrednih subjekata da se prilagode tom zakonu, 10 godina se neki subjekti nisu prilagodili tom zakonu i onda su, naravno, nastali i određeni problemi, ali i to je rešeno. Svi privredni subjekti koji su imali bilo kakvih problema, uspeli su da se usaglase sa zakonom i nakon 10 godina.
Naravno, neki drugi su objašnjavali i govorili, pod tom lažnom pričom, kako brinu o privredi, kako brinu o građanima, optužujući i ministre i mene lično, ali znate kako ja to radim? Kada me optuže, onda ja pisano tražim od tužilaštva da ispitaju sve navode, dakle, svih tih, i da ispitaju i mene i kompletne projekte ili sve ono na šta se sumnja, što je urađeno vezano i za ovaj zakon koji je bio donet 2010. godine, a pominju se kompanije poput „Mitan Oil“ itd.
Znači, postoje institucije, ako nešto nije u skladu sa zakonom urađeno. Ja sam lično tražila i pisano, za šta postoje dokazi, da se to ispita.
Ono što je mnogo važnije od svega toga, svako radi svoj posao, jeste da ovi projekti koji su započeti i na Dunavu i na Savi i koji će početi sa izgradnjom prevodnice i na Tisi, dakle, jednako su važni kao i svaki autoput i kao svaka železnička pruga. Zato što mi danas pričamo o modernom, intermodalnom, pre svega, saobraćaju. Bez toga nema razvoja dalje infrastrukture. Pola milijarde evra država Srbija ulaže u vodni saobraćaj. Pola milijarde evra je ogroman novac za našu zemlju.

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam samo hteo da dam jednu vrstu odgovora ili komentara na ono što je ministarka malo pre govorila.

Mislim da nema potrebe, gospođo Mihajlović, trošiti energiju i vreme, i tužilaštvo i bilo ko troši svoje vreme i energiju na neke stvari koje su apsolutno nepotrebne, jer svoju energiju treba da usmerimo na upravo ono o čemu smo malo pre govorili, a to je da unapredimo vodni saobraćaj i da iskoristimo maksimalno resurse koje imamo kada je u pitanju voda i, naravno, privučemo što više i domaćih i stranih investitora koji će učiniti da vodni saobraćaj bude bolji i da budemo konkurentniji kao zemlja u tom domenu, pogotovo kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju prevoz roba, jer smatram da je to jako, jako dobar i veliki resurs za našu zemlju.

Što se tiče ovih spekulacija o ovim kompanijama o kojima su prethodni govornici malo pre govorili, ovde su, moram da to kažem još jednom jasno, dobrodošle sve kompanije koje žele da ulažu svoj kapital u Srbiju, koje žele da investiraju u nove tehnologije u Srbiju. To što je „Mitan Oil“ kompanija kompanija iz Hrvatske apsolutno nema nikakve veze ako oni žele da investiraju svoj kapital, ako oni žele da zapošljavaju ljude ovde, ako oni hoće da ožive neku luku ovde u Republici Srbiji. Mi, apsolutno, kao većina u parlamentu, kao Vlada i sam predsednik države, nismo imuni na razvoj, nismo imuni na kapital, nas apsolutno ne zanima, zanima nas samo ako je kapital špekulativan.

Naravno da ćemo se boriti za to da investiciju u našu zemlju budu one koje, hajde kako bi to ekonomisti rekli, imaju prelivajući karakter, da su to zdrave investicije, dakle, kapital koji će moći dobro ovde da se oplodi, da zaposli ljude, da uposli neke nove tehnologije i, naravno, da ima takav efekat na našu privredu u smislu da se u tim kompanijama koje investiraju ovde zapošljavaju visokokvalifikovani i visokoobrazovani ljudi.

Nas ovde apsolutno ne zanima da li je kompanija… Evo imamo hrvatsku investiciju u Jelen Do, kamenolom, imamo još neke investicija. Ljudi, ako hoćete da investirate u Srbiju, dobrodošli. Južna Koreja, Kina, Ruska Federacija, SAD, Azerbejdžan, Grčka, bilo ko je dobrodošao. Ne bih voleo i smatram da je jako loše po ekonomiju naše zemlje i jako loša poruka da mi kažemo – mi smo gadljivi sada na kapital ili na nekog ko hoće da dođe da investira novac u našu zemlju.

Ne mogu da se apsolutno nikada složim sa tim pristupom, pogotovo ne mogu da se složim sa tim da zbog toga ministarka u Vladi naše zemlje mora da bude primorana, naravno, zbog odbrane svoje časti, svoje porodice, svog deteta, roditelja, njenih prijatelja da potvrđuje nešto što je nama svima jasno, a zbog toga što to neko hoće da iskoristi u dnevno-političke svrhe.

I u prethodnom govoru sam rekao da je jako važno da mi danas i u narednim mesecima razgovaramo o ključnim stvarima za budućnost naše zemlje. Nas, gospodo draga, narodni poslanici, čeka rešavanje ključnih političkih pitanja za našu zemlju i mi govorimo o nekim besmislenim ovde stvarima, gubimo energiju. Treba da se borimo za Kosovo i Metohiju, da se borimo za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Predsednik je danas u Mrkonjić Gradu, u Drvaru, u Čipuljićima, u Bugojnu, bori se svakodnevno za zaštitu interesa naše zemlje, kao što to i radi Zorana Mihajlović i cela naša većina ovde u parlamentu, a vi ste našli da govorite o „Ist vest bridžu“, o ne znam nekom gospodinu Jovanu Kovačiću, nekim stvarima koje ne zanimaju građane Srbije i oni za to nikada nisu ni čuli, niti sam ja čuo za to. Mene zanimaju kao narodnog poslanika rezultati.

Molim vas još jednom da se u raspravu uključite tako što ćete da date neki dobar predlog ili možda da dovedete nekog dobrog investitora iz Ruske Federacije, Kirgistana, Kazahstana, neke od zemalja bivšeg Sovjetskog saveza ili možda Iraka, pošto sa njima održavate sjajne veze. Možda to nije loše. Možda su iračke kompanije bolje od američkih, izraelskih ili bilo kojih drugih. Dobrodošli.

Hajde da se vratimo i razgovaramo o nekim normalnim stvarima i temama, a ne da se bavimo teorijama zavere, da li je Zorana Mihajlović član nekog udruženja ili ne znam Rotari kluba. Na kraju ćete reći da je, ne znam, član „saveta 300“ koji kreira svetsku politiku i novi svetski poredak. To stvarno nema smisla.

Ono što je najgore u svemu tome i što mene ovako iz moralnih nekih razloga jako boli kao čoveka i vašeg kolegu narodnog poslanika, to je što smo spremni svi mi ovde da otrpimo da se napada nečija porodica, da se napada nečije dete, da se napadaju nečiji roditelji bez bilo kakve reakcije. Ljudi, valjda smo mi neki ljudi ovde, narodni poslanici smo, štitimo interese građana Republike Srbije. Hajde malo da promenimo tu praksu, da se ponašamo u skladu sa onim što jeste visoki Dom Narodne skupštine Republike Srbije, da se ovde borimo svojim idejama, svojim programima, svojim politika.

Izvolite, evo, spreman sam uvek sa svojim kolegama da izađem na crtu, da pričamo o ekonomiji, da pričamo o investicijama, da pričamo šta je bolje za našu zemlju na spoljno-političkom planu i nivou i da branim te svoje stavove, ali naravno nisam spreman da ulazim u neke debate koje, po mom mišljenju, nisu usmerene na korist građana Republike Srbije. Hvala, gospodine potpredsedniče.