Ja ću biti vrlo kratak.

Apsolutno smatram da ovde većina u našoj sali nema ništa protiv, u stvari, podržava da u Srbiji bude što više investicija iz Nemačke.

Građani Republike Srbije treba da znaju, dakle, da ponovim, da kompanije iz Nemačke trenutno zapošljavaju više od 55 hiljada građana Republike Srbije. To su kompanije u kojima se poštuju radnička prava, to su kompanije koje uvode ovde najnoviju tehnologiju, to su kompanije koje kada ulože svoj kapital ovde, to je jasan signal svim kompanijama u svetu da smo mi sigurna zemlja, da smo pouzdana zemlja, da smo stabilna zemlja.

To je ono što će odrediti dalje naše napredovanje i onaj naš cilj koji smo zacrtali, a to je da imamo privredni rast veći od 5% koji nam je potreban kako bi došli do našeg strateškog cilja, a to je nezaposlenost koja će biti spuštena ispod 5%.

Kolega Mirčiću, vi to vrlo dobro znate. I Milan Stojadinović je za vreme svoje vlade doveo "Simens" u Kraljevinu Jugoslaviju i sarađivao u to vreme, dakle, i u to vreme i prethodno sarađivalo se i trudili su se naši ljudi i naša vlada da dovede strane kompanije, sarađivao i sa grofom Ćanom, sarađivao sa Benešom, sa Masarikom, sa Kemalom Ataturkom. I tada smo mi imali, sećate se tog vremena, privredni rast od preko 10…

Ne možete se setiti, naravno, ali znam da ste puno čitali o tome, da smo imali privredni rast veći od 10%. Ni tada nismo bili, zato što smo bili pragmatični, gadljivi na bilo čiji kapital, jer smo vodili jednu politiku koja se i danas vodi, a to je politika orijentisanosti ka našim interesima.

Znači, mi volimo i najviše poštujemo svoju zemlju i sopstvene ekonomske interese i spremni smo da sa svima sarađujemo, kako bi naš narod bio upošljeniji, kako bi naš narod bolje i kvalitetnije živeo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Čuli ste, gospodine Marinkoviću, konstataciju ministra resornog koji ovde sedi kao freska, koja je rekla da mi ne čitamo. Ali, evo da vama, već kad ste se dotakli Stojadinovića, pre njega je to uradio Nikola Pašić. Uveo je strani kapital kao akcionare u železnicu Srbije.

Ima jedna veoma interesantna, zanimljiva priča, možda će vam biti poučna. Da ne obraćamo pažnju na one koji kažu da mi ne čitamo.

Lazar Paču, reumatolog, lekar, je bio ministar finansija u Vladi Nikole Pašića. Uzme veliki kredit Srbija od Francuske, jer tad se cenio srpski dinar. Laza Paču uloži u podzemnu železnicu Pariza taj kredit, postane Srbija akcionar. Pašić pita Lazu Pačua da nije previše velik kredit, kako ćemo vratiti, a Paču mu odgovara - nek razmišlja o tome onaj ko je dao kredit, a pustite to.

Razvija se privreda, svoja ekonomija, tako što ulažete u druge, ako može da rade za vas, a ne obrnuto, da mi budemo jeftina radna snaga, sirovinska baza, kako se to kaže. U ekonomiji je osnovno pravilo - ako imate jeftinije energente i imate proizvodnju, vi ste konkurentni, vi imate šanse da oživite. Nama je energent na drugoj strani, kod Rusije. Niko ovde ne isključuje nemački kapital i ulazak Nemaca, nismo mi isključivi, ali u Rusiji je sad perspektiva, tamo su jeftini energenti, tamo su sirovine jeftine, tamo je tržište za Srbiju. Nama je šansa za razvoj da energetski budemo konkurentniji, a to možemo ako gas magistralni prolazi, što se konačno desilo, jer zbog toga je smenjen bivši ministar za energetiku, da ga ne imenujem, sedi ovde kao freska.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

Kolega Periću, nemate vremena.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, koleginice.

Nisam razumeo pitanje.

Na član 12. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Ružica Nikolić, Sreto Perić i Milorad Mirčić.

Po odredbama Poslovnika o radu Narodne skupštine, ako više narodnih poslanika iz iste poslaničke grupe podnese amandmane koji su po sadržini istovetni, smatraće se da se radi o jednom istom amandmanu koji je podnelo više narodnih poslanika zajedno i primeniće se odredbe iz stava 5. ovog člana.

Kao što vidite, nisam dekoncentrisan, nego vrlo koncentrisan i gledam da svoj posao radim kako treba.

Meni tako piše i tako je Služba rekla.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da)

Koleginice Radeta, izvolite.

Nastavljamo ovo što smo počeli, vezano i za ovaj predlog zakona. Hteli ili ne, mi jednostavno moramo da radimo svoj posao i da iznosimo ono što mi vidimo kao razlog izmene nekog zakona.

Ovo je već deseti put da se ovaj zakon menja i mi smo svaki put skretali pažnju na to iz kojih razloga se menja zakon, zato što smo znali da se nešto iza toga krije, pa smo govorili i o prodaji novosadske luke, itd. I svaki put smo bili u pravu. Šta da radimo kad se dobro informišemo pre nego što počnemo da se bavimo ovim.

Stvarno bi bilo dobro da sa ovog mesta podsetimo javno tužilaštvo da su oni u obavezi da reaguju na svaku informaciju koju saznaju u javnosti. Tako moraju da reaguju i ako nešto pročitaju u novinama, vide na televiziji, pa tako naravno pogotovo ono što čuju u narodnoj Skupštini. Jer, ovo što se odnosi na ove informacije koje smo mi dobili od Udruženja naftnih kompanija je nešto što zaista ukazuje na očigledan organizovani kriminal.

Interesantno je da od decembra od kada smo mi pokrenuli to pitanje, da niko u državi nije reagovao. Onda kažete da mi nešto izmišljamo itd. Ne, mi ništa ne izmišljamo, mi samo iznosimo suve činjenice. Činjenica jeste da taj „Mitan Oil“, da je vlasnik njegov Vanja Špiljak i da ovi iz udruženja i ne samo oni, nego mnogi poznavaoci kažu da su oni dobili tu dozvolu zato što je raznim izmenama zakona dolazilo do toga da su gotovo sve firme osim dve, jedna od te dve je „Mitan Oil“, da im je prosto onemogućeno da otvore ta skladišta naftnih derivata, pogone zato što jednostavno ne mogu da ispune uslove, jer je svaki zakon rigorozniji u odnosu na onaj prethodni upravo da bi se istisla konkurencija i da bi u poslu ostali oni koji su u dilu, u talu, u ovom konkretnom slučaju, „Mitan Oil“ i Zorana Mihajlović.

Šta je još problem sa tom firmom „Mitan Oil“, gospođo Mihajlović? Samo držite to, ako vas ne boli ruka, obucite one rukavice od 30.000 dinara i držite to, pokažite vaš očajnički pokušaj da se odbranite od istine. Ali, ne ide. Od istine se niko odbranio nije. Može trenutno da vam se čini, ali istina se probija kao voda, uvek nađe put tamo gde treba da dođe.

Dakle, taj „Mitan Oil“ i taj Mika, odnosno Vanja Špiljak, potomak Mike Špiljaka, rade nešto osim ovog kriminalnog posla vezanog za skladištenje nafte. Oni rade nešto apsolutno protiv države Srbije i to Zorana Mihajlović zna. Oni su ekskluzivni snabdevači naftnih derivata NATO trupa na KiM i to je nešto što bi trebalo da bude osnovni razlog da se njima uskrati gostoprimstvo u našoj državi na ovom poslu.

Onda neke kolege pokušavaju da to nekako zamagle pričom – mi smo protiv stranih ulaganja, oni su – neka dođe ko god dođe. Pa, ne može. Ne može na taj način.

Prvo, nažalost u Srbiji je jako malo stranih ulaganja. Ovi strani pogoni, pogoni stranih firmi koje dolaze u Srbiju zato što dobijaju podsticajna sredstva, po 10.000 evra po radnom mestu, nisu to strana ulaganja. Strana ulaganja su nešto drugo čega, nažalost, u Srbiji ima malo.

Naravno, danas, odnosno u okviru ove tačke dnevnog reda nam je konkretno u fokusu ovo vezano za ovu firmu i za nemogućnost ostalih firmi da se bave ovim naftnim derivatima, prodajom. Zato što ponavljamo, reći će Zorana Mihajlović „radikalska laž“, ali ne, zato što ponavljamo što je Zorana Mihajlović u dilu sa „Mitan Oilom“ i sa Vanjom Špiljkom koji je sin Mike Špiljaka.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobre su domaće investicije, dobre su i strane investicije. Male zemlje, kao što smo mi, moramo da živimo od izvoza. Svoje potrebe za kupovinom robe, posebno u ovim stranim trgovinskim lancima koji su zamenili industrijske lance za vreme vladavine ovih bivših nesrećnika, žutih, ti trgovinski lanci prodaju robu.

Ne možemo za strani novac kupovati stranu robu ako ga ne zaradimo. Države kao što je Srbija moraju da žive od povećanog izvoza da bi od tog izvoza finansirale standard stanovništva, ali i izvozom pokrili uvoz.

Strane investicije su dobre, ne samo što donose nova radna mesta, donose nove tehnologije. Strane investicije, koje je neko ovde prezreo, donose i komad tržišta. Recimo, nama u Inđiji svi strani investitori, osnivači naših firmi stranim kapitalom, dakle, to su domaće firme, te fabrike ne mogu da se uzmu na ranac i odnesu, one ostaju ovde, samo je osnivač strani kapital. Neki od osnivača se menjaju, ali ti strani investitori su nam doneli i deo svog tržišta. Recimo, Hrvati misle baš da su prevarili Srbe time što su investirali u Srbiju, ali danas mi imao suficit i sa Hrvatskom.

Ako smo protiv stranih investicija, onda smo i protiv Kineza, onda smo i protiv Rusa, onda smo i protiv toga da „Sartid“ proizvodi čelik, onda smo protiv toga da „Bor“ proizvodi bakar.

Pitanje je da li bi Kinezi investirali u Srbiju, da ne računaju CEFTA tržište, a ima ovde poslanika koju su protiv CEFTA tržišta. Dakle, pitanje je da li bi investirali, da ne razmišljaju o evropskom tržištu, odnosno da ne koriste sada predpristupni period, a kasnije možda, ako uđemo, što naravno nije sigurno, računaju da će koristiti jedno veliko tržište, čini mi se sa više stotina miliona.

Pitanje je da li bi investirali, je li tako, gospodine Arsiću, da ne računaju da će time da stvore profit, a time donose radna mesta.

Nije tačna tvrdnja da će stranim investicijama radna snaga dobiti previše konkurencije, tako da će biti jeftinija. Obrnuta je. Povećanjem broja radnih mesta će se povećati dnevnice, radnici će biti cenjeniji i uskladiće se odnos između kapitala i rada. Rad će biti sve cenjeniji, jer će biti nedostatak radne snage.

Po kom osnovu, koleginice Radeta?

Replika, izvolite.

Ništa kolega niste uradili, nego ste komentarisali ono što sam ja već komentarisala, tako da, mi nismo protiv stranih investicija i nikada nismo rekli da smo protiv stranih investicija, ali da želimo da se više pažnje posveti domaćoj proizvodnji, to apsolutno sigurno jesmo. Mi nismo protiv dolaska Kineza u Srbiju, naprotiv, da nije bilo SRS, pitanje je kako bi završila „Železara“ u Smederevu, a zahvaljujući nama, zaustavili smo onaj američki projekat, pa su došli Kinezi. Mi smo jedva čekali da Kinezi preuzmu „Bor“ i bili smo obradovani kada se to desili i zato ne može niko nama da prigovara nešto što je potpuno suprotno politici SRS.

Mi smo bili protiv zaključivanja CEFTA Sporazuma, to je apsolutno tačno, to je bilo u vreme Vlade Vojislava Koštunice, ali sada kada postoji taj CEFTA Sporazum, već godinama, kada postoje i neke obaveze, itd, onda se opet ne može nama reći da smo mi danas protiv CEFTA Sporazuma, jer su danas protiv CEFTA Sporazuma, oni koji su za „mini Šengen“, jer „mini Šengen“ i CEFTA Sporazum su u koliziji.

Morate se opredeliti da li te za jedno ili ste za drugo. Mi smo bar precizni i jasni uvek, mi se ne okrećemo kako vetar duva, imamo svoju politiku, za koju građani nekada kažu da je više dobra, nekada da je manje dobra.

Nama je najvažnije da smo dosledni u sprovođenju te politike i najvažnije nam je da verujemo u ono što radimo, da verujemo u svoju ideologiju i da smo ubeđeni da ono što mi narodu nudimo, najbolje rešenje svih problema u Srbiji. Hvala.

Pravo na repliku, Veroljub Arsić.